Straža
Број 26
БЕОГРАД, ПОНЕДЕЉ.АгК 26 ЈАНУАР 191*.
Година V
Стаи Рвд»кч*је ■ Адми.: К»см*јет* јл б]». 22.
©гдасп се дају у Ад-мшд. Цена утшрђеиа.
цаидакеиасе ишсма ие примвуу. — Рукописи се ие ие ираћају. Ииема, рукиииес, иовац л «ие остало мто ее односи ма лист, слати власнип'тву диста.
ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВ.. 1092
( ЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊЛ ~ скзки р?н у 6 ч пре т лдр,
Адрвса за телегдаме: „СТРАЖА" - БЕОГРАД • Претплат^ за Србију иа пошти: на годину . . . Дии. 12.„ шест месеци „ „ три месеца . „ 3.„ једап месец . „ 1,Иретплата за ииостраиство на поштш: на годину . . . Дин. 3*.„ шеет месеци „ 15,„ три м“сеца . „ 7.50
ТЕЛЕФОН ШТАМГ1АРИЈЕ 1092
Бугарска ће етупити у акцију ие ксж« бз ззбар;бц ба јг глзбшкв 9рж?ва БУКУРЕШТ, 24. јзнуарл
Специјалнн дописник букурешког „Вииторула 1 * имао је разгозор са Тодором Тодоровом, бившим ми шстрсм! Р^зговор се повео о еврспском рату и о учешћу Бугарскб у њему. Г. Тодоров дао је ово објашњењ^, ко)е је у дипломатским круговима пронзвело сензгцију: Рим и Букурешт постали су данас полигички центри у које су се скупили политичари првокласни. Није ни чудо. На Рим и Букурешт данас гледају и Споразум и Савез и очекују њихову последњу реч. Али не мања важност обраћа се и на држање Бугарске која је у почетку европског рата изјавила, да ће остати строго неутрална. И она се тога до данас строго придржава, иако је у неколико махова од Русије, наше оелободитс^ке долазио оштар прекор. Вама је познат наш спор са Србијом око Маћедоније, и јединозбог тогами смо се придржавали строго своје раније изјаве. Међутим, по вестима, које сам дозиао са најмеродавнијег места наша национална ствар надази се у моћним рукама, и на најбољем је путу да се наш национални завет оствари. Благонаклона милост из Петрограда озарила је нашу душу и данас нема ни једног бугарског срца, које неће с поносом рећи, да је члан силне и моћне словенске породице. Очекујте час када ће Бугарска стучити у акцију, јер знајте Бугарска иможе да заборави да је СЈ10ВЕНСКА ДРЖАВА!
— За Ваљево. — Ратна фивиоромија Ваљева. Куражна баба. — Бегунци ис Крупња. — Њего* ммлер. —
1 . Било ј* пет часоса ујутру кеда сам се упутно жељез ничкој станици, с намер^м да дочек-м воз и кренем за Вал,?во. Аранђеловац јејош но-
ЧвВ 10 у лубоком сну. Кукуљг и Венчац изгледали су унек исти, натмуЈгеаи, баш као прввч чувари овог малог места. Нему тишину реметио је по који рањеки вор.ик, али сада
презлр?.вели, К()ји је хптао станицм гацајући својим опанцл ма по полусмрзнутом блату.. На станкци |е бгло такође мирно. Неколико породнца бсгунци кз Мачве, л^жали су на смрзнутој земљн, шћућурен г у заветрини, тужећи се на стражаре последње одбране који нчсу хтели да их пу сте у ^екаоницу, где су сада стзновалш сгражар* станични. У кзнцеларији шефовој јед-
на баба, цг анк 1 , молила је и кумилг њ.фа да јој изда објвву за неко оближње село да иде кући. — Идем из Младеновац, молим тн се Господине, тамо М 1 еин ранит, па сам се под била. Па, да ми даш за воз да вдем, не могу више пешке, здрзвље ти. Ш ф, од увек неприступачан, а сада и згморен ноћном Службом, не слушајући одби-
Јао Је говорећи јој, да о»« издаје објаве већ нучелчик војне станице. Циганка се није обраћала на речз шефове већ је и } зље кумила и молвла, и кзд се овзј издера ка њу, ( пече јој, да се губи из ' .!■ целарије, изиђе гунђајуј . Пошто сам окерио о6јз ау, изиђеи напоље и прилружим се гомили која је слушала причање војника. Војници су говорили: о рову, о борби, о
<