Straža

(

* 'Ж л

Бр-ј 27

је ми задржасмо и дадосмо опсг официри, за трећимса-| ВаЂсво је већ почело да јој нешто за хлеб. Пружајући ми глумци којих је овде у се одмара... Саобраћа|а је бишаку да прими новзц гледала Ваљеву било доста. вало све маље и мање. По је у земљу и на лицу јо| се I На једном, на врата се по-|улицама су се виђали само огледала нека збуњеност, али јави један војник до гуше ка војници који су обилазили од ништа није рекла Морала је љав, обрзсгао у ирн' | ј брзди, једне кафане до друге ла нађ беда и невоља бити толико а у руцч је држао пушку,' преноћишге У даљинч сам ]ака, у ове беднице, да је Био је то прави цигансчитип, видео првени ф з њер са крсјиду одолела и пружени но мени врло познат. Он се пра- сгом. То |е била богница. Прец вац примила. Ови бегунци вг упути, смешећт се, глу- болницом су стајала неколико били су, доста диван предмет мачком столу. И знате ко је вотовских кола која, су овога зл сликзра и ми то напоме- то био? То је био баш онај, часа, довуклс рањенике с понусмо нашем другу. |нама б< ограђанима познати ложаја. С м > пр^д б( 1 лницама, Глумац је опет наставио пумац, који је унек играо М)ла жагор ч гцаја јер с у счоје прич ње али сада нисмо цепане и прооалице. Онпогђе стиаа ш рањеници. Илаче, све били тако одушевљени као глумачком столу и ппче <е мчрно. И каф <не су се поче љубити са св-<м?. Одмах нас ле затваоати, осветлења ганапусти и наш . руг — глумац сити и Ваљево се одмарато који приђе за „'ној“ сто у сну од прекоме,<н >г лнев Ја и сликар још смо мато.аог рада поседели па затим псђосмој Сутр < дзн кућ?. |из Ваљева.

пре ове слике. Глумац нам је причао о једном младом лусарском офацору кога је нашао мртвог поред једне баре кол седа Сурчина у Срему. Официр је сваки своЈој био, у лакованим чизмама, "■ — ■ панталоне је имао од је енске коже за јалање а на рукзма је имао рукавице. Кјпј му је лежала д т њега на земљи а на глави му се нидела велика ранз. — И тек што се ја одмакох од овога чудећи се причап је даље глумац — а

сам стпутовао

— Интервјув са једним бугарским дипломатом НИШ, 22 ј нуар. Један од врло угледних бу •

иза Једног пропланка помоли Спг11ије ча Г , 1ЛУН С о Патип се један фратер. Угледавши • и т • ^ ^ се стукнусмо обадва за један ^ ^ ИШ ’ 0 МП Ј ста Р и п0 корак и фратер као и 3 'оаа знани,< оа в Р е " ена иога бав ■Ја ,..о о У Вугарској зат,а ]г ња • тт , гл ' , с • , , ’ Првог Балканског Рага, п11 ПгС 15 ! 0 , запсЈа Зиаа П о у (им лспо — муцао је даље После уобич>јеног поздра фратер — ја сам залутао, ВЈ . каквим се поздравља!у до* свештенак сам... То је био бри познаници који се давно сигурно неки радознали поп, нИс У видели измењали из хрватског приморја, који прве речи

гарских дипломата у пр >лазу

чзмо ме!емом, ми Је заситамо сољу.“ После см) прешли на др/го, и дотакли се и Генатијевљезе мисше у Риму. — Какав аначај да 1 ете његовој мисији? питао сам га, јер ми је добродошлз шг > Је он ту ми.ију поменуо, и, јер сам хтео да чујемшгаон кјо диплом<та мисли о ЊОј. — Ви сте, свакако, читали смо наше бугар ке листове, нар)чито оне кој и се зову В1 дије дошао да види рат, или је Он се и крено зарадовго ним, и оне, који су у ствари био додељен каквој јединици, (што то код Бугара ни|е о- вл)де лр. Влсиља Радославова. као војни свештеник, која је бачај, нарочито кадје позна- У њима сте могли прочи спрам нас оперисала. То се ник Србин) и сснуди) да о- тати да је др. Никола Генадогодило пре подне. И М 1 -слио дгмо у хо^ел „Европу,“ где ДИјев, шеф стамбуловаста или сам, какав ће ми се малер је узео собу за оамор и да ка<о га с 0 д код нас з )ву шеф догодити данас? И истина, се тамо разговарамо до сит- кашкаваљџија (због лаферопосле подне, чим сам оупио них појединости — претреса вгња кашкаваља тургкој воју борбу био сам рањен. јући своје успомене и траго сци одмах пошто је Турска Шго год је било доцније ве од негда из^ењаних мисли сбјав?ла русији рат), отигшо кафана се све више пувила, и проведених разгов ра у Со- у Рим у чисто „( нформашв фији. ној мисији“ — да води ра У његовсј соби разговср је сположење Игалијана ирема вођен о мнзгим пргдметимз., данашњој сктуацији на БалПочег је са другим Баткан- кану. с«им Рат м, о коме је са бо' Г>надијев јесте отишао са униформи, па баш ако би се лом рхекао: .Наша (бугарска) политичком мисијом, коју му који и нашао у цивиау на погрешка створи ш је дубоку је поверила н ша влада, ал а глави је имао шајкачу обе- рану на српско>бугарском при- је отишао и у другој са чисто лежје обвезника. Ланас сво јатељсгву л заједниччом раду; трговачким карачтером. Взљево се састојдло од сз- она ће се сад тешко залечи- Озој другој он је дао већу мих ратника. За једним столом ти И у томг је наша (бугар- важносг него оној прв )ј, јер седели су новинари, за другим с<а, кривица: место даје ле- друга >е везана са Наром а

Официри који су преко дан били заузети службом сада су дслјз 1 ли. Било је право чудо видети кога у цивилу. Сви су бити војници, сви у

прва само са дијурном и по нутнином из државне касе. Не треба ово да вас ни мало чудн, јер је Генадијев научио да уз полатичке мисије тргује или да врши агенгурски посао. Када је пос<е свадбе са кћерју министра Хзлачева добзо од бу гарске владе миси|у да из међу Бутарске и Турске постигне известан споразум, који би се доцније извго у прави савез, Г--нади|ев је птишао и као јавни <>ртак кашкаваљџиЈе Самурџијена и боггтогбраш нара Ј рдзна Џума‘и;ева из Соф је. Свршивша један го сао, (вршио је и други. Први по .ит ч<и поаупро је други чисто трг. вачки, и Генадијев је потписао уго-ор о лифе ровању каилав^ља и брашна за тур жу војску у вредности 7,50с.000 дичара. Сличне гешефте вршио је у Бечу, Берлин/ и Паршу. Пигаћете: па к?кав је сад гешефг имао да сврши нзш п|>акгични и некорастољубичи Никола Генадпјев у престоници италијансхе краљевине? Д) вам и то објасним. Турска ]е са Димитријем Туферџ ајевим и Јорда ном Џумала]евам закључала лиф -ро вање мунициј’, пошта Немач ка због р&та неможедаТур ској даје онолико муници;е колико је Турској д?нас по тр;бно и коликт се та|ним уГ-Јворои обавезала Ова два митиЈОнзра, (један Маћедонш, а други Бугарнв) обраттли су се н 1 Николу Генздијева као на човека кајн никакав посао, где се може да .пе ча/.и,“ не одбија, и понудили га да им буде ортак и да нађе земљу из ко;е би брзо муни цију за Туоску моглидсбити. Геаадијев ]е пристао, бацитје око на Италију, у којој је иМ )0 тртоЕачких веза још као министар у чисто сгамбул >■ вистичком минисгарству. Гре бат је да оде шго пре, јер је рок за лиферовтње муниције био 10 март 19 1 5 годи не. Т?да се всћ радилт (а Ге нчдијев је највише р дио) да Генедијез поно <а добијс порт фељ министр! иностргних дела V Радослављеву кабанегу. За ГенгдиЈсва то би добр 1 било, јер би онд I отишао у Италију

као министар и изде|Ствовао лакше код итали;анске втаде дозволу да може извести италијанску муницчју за турску војску под благословом италијанско-бугарског неугралитета. Велику сметњу тој Генадијевљевој жељи чинио је саи Радославов-, председник бугарске влале, Јер није хтео да Бугарској ствтри нове неаоље без погребе. А <и, Генадијев је ипак тргбао да буде задовољен и онда је оствареНЈ „информЈТлвна миснЈа“ у Италији. ГенадиЈев се ње примио не што ]е у њој налазио неку особиту почаст, него просто да би могао да сзршк са фор малностима кОЈе су спречавале да се може лиферацЏа мунације да изврши до одређеног рока. У Игалији Генздијев се окретао као чигра, гсворго, пи.ао сво;е .интарвјуве“, про* Т) рдо их по игалијанским лисг. втма да бл његова .м<сија“ имјлј што з»ше ,,барута.“ И, да видиге Николаћи Ге надиЈади: (тако му је право име и презимс) успео је: д> 6 иј је дозволу да мтже известм мунициЈу из Италије у вр Ј дностн 9 000.000 диаара; и обећање: да ће Италија утицаги на Србију да сеодазове жељзма оугарске за териториЈЈлне компенз>цнје у М ћедонији! Озо не треба да схватите да је Игалија обећала из неких пријатељгких разлога; она их није никјд знјлт . Од како су Талијани баталили вергл и мајмуне, дали су се на трговцну, која им није дала баш прикладнт име. Игалија је обсћала, н^дајући се ла ће Бугарска градгти железницу Со* фија Вллона, коЈ а ће |е створиги господарицом балканских тржишта и балчанске земље дов сти под њено туторство 0 ком; је она сањала још док је Аустр-ја госпсдарила балканским тргорима и занамзли се плановима за њихово потпуно потч»њење. Био сам, можда, и опширан, више него шго је требало. Нем.)ј’е ми замер ти, Јер дру гоЈаче ни]е се могло, ако се хтела бацчти пр ва светлосг и дати тачн > и правилно об-

Каћуна: (воие бшЈ артшш Ја се дичим с тобом, што си на бранику, Отаџбине наше, која нам је драга Као наша мајка, коју смо љубили Највише на свету, више од свих блага. € како сам срећна, када чујем да си, Тамо, где се за њу, крв врела пролева; И да ће се скоро, остварити оно 0 чем сваки Србин, и жуди, и снева. НаЈсрећнија бићу, када нам се вратиш; Згдовољан што је, завршено дело. Срећан што си и ти, своју помоћ дао За браћу Словене, и за Српство цело. Сад се само молим Великоме Богу, Да, да здравља теби, српскоме војнику. Да оствариш завет. отаџбине наше И срећно истрајеш на њеном браиику. Косово, 1915.

ФЕ/БТОН

Стиж? глас о општој мобилиззцчји српске војске. У то се доба бе асмо саи ђши рааишли којекуда. Неки својим кућама, а неки, који су из српских провинција под Аустријом, разиђоше се већином по манасгиримп, да проведу школско ферие. Имгнеутој манастирској тишини под Ш ф планином затече глас о мобчлизацији. Рл-дозган таквои вести, полетех и ја окуражен, и ако по св)ме сасгаву ни Сјм био довољно јак, да п и течем у помоћ својој милој доиовини. Ох, какав ли сам тада изгледао од силн>г весељз, КЈД помислиш, даједоппо онај велики дан, да с уједини цео југослг венски род! Г1 ђ)ше нас две групе до-

бровољаца. Једна из Ниша, а аруга из дичне сркке престонкце. Сви смо се састали у Мааден >вцу, одакле весело певајући п ђосмо за Ваљево, пуни снаге и живота. Веселијих момената нисам ничад доживео, ка) тад». Уз сил ге ахорце патриотских песама, орила су се брда и долите. Весето дођ )Смо у В )љево, где нас задож)ше крагко вџеме. Дјни, проведези у В)љеву, то су дани бипи помешанг с највећом досадом. Са нестрпљгњем очекивали смо моме нат, кад ће нам командант (г. мајор Војин Поповић — Вук) рећи: и Н» н ред на Дрмну, у свети рат!“ Не би дуго и то дође! Раздраганч тим гесгом г. команданта, нашем одушевљењу и расположењу не беше краја, И поред свих оних легњих, несносних врућина и ж га, ништа не ометаше ср јског ратника, да и даље његове

песме и п^кличи одјекују кроз д )лине мутнога Јфра. Угле дгсмо бујну Дрину, од чије обале долетаху куршуми ста рг г нзшег непријатеља. Осврнем се и видеч своједругове исго онако свеже и чиле као кад смо пошли из В љ:ва. Ни на једном се није могла огледати з.бринутост назеб ња. Свзки ј г ведра чела и с осмејком на лицу и с пуно поаоса гледао тужну Босну, која жељно очекује нашу за шгиту. Бацају своје погледе на некад лоносну Босну, и на њена брда и долине, која су сааа потону"' 1 " лчбоку та- у и помрчину. и ...\о певушка^у и роморе: .А, ој Бгсно, си ротице клета“. Расп феђаше нас и заузесмо позицаје, где смо дос?а в?јики фронг држзли према бројном сгању наших хрзбрих чгтвика. Борисмо се лавовском сниом баш на оном положају, где је непријпељ чеш

ће туга правио нзоад на наша одељења, да продре. Но увек је био снажно одбијен срп' ском бомб.м и брзомегком, кој зм га је храбра десница српскога в^јника смртоносно оборила. Држасмо се непресгано водећи борбу и дању и ноћу неколико дана са мождз пелам пуком непријатељске ' в јсче. Убрзо стиже глас, да оступамо, а то нгс мног ) разочара, јер свч хтед зсмо до јецнога борити се, само да не пусгимо нег ријатеља са ову сграну. Вољи изаповесги претпостављених покорисмо се! Жао нам беше нзпустити пол >жај, јер жел но оч кивани прелаз преко Дише, где нас очекују наша истокрвна браћа по р' ду и језику, коју непријатељ још увеч тишти и д ви у железним оковима. Осетисмо у души зазор за нашим другов м >, којч суславнопали, бранећи стег своје г.лавске