Straža

Б)м»ј 38

БЕОГРАД СУБОТА 7 ФЕБРУАРА 1915.

Годава V

Стан Рвдакдвје и Адман.: Космајога ул. 6р. 28.

Огласи се дају у Админ. Цена утврђеиа. вдеплаћена се пнсма не ирв»ају. — Рукописи се не не враћају. Пнсма, руконисе, нокац и гве остало мто се одннси аа лист, слати влгсништку лисга.

ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВ.« 1092

СЈ10Б0ДСУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА "~Излн8и сраки лт у 6 ч. "пре подне.

Адреса *а телеграме: „СТРАЖА“ - 5БОГРАД Пу 1 етвл*та аа Србију иа ноштн: ва гвдину . . . Дмн. 12.. ваест мвседн „ 5,, трн месецв . „ 3.„ једаи месед . „ 1,Иретплата »а ииостранство на пожти: иа годпму . . . Дин 39. „ шест кеседи „ 11 . „ три ж»сеца . „750

ТЕЛЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 104«

Румуни и Дарданели румукв мраже кохЗомахојум: ш. ј. З1]е3хачку 8л»9*6пху сд русијом хаЗ ВарЗшдама н Царвградом БУКУРЕШТ, 5. фебругра У владајућим круговима завладала је забринутост због руских жеља да завладају Цариградом, а. тиме и Дарданелима. Услед овога влада је одржала седницу под краљевим председништвом, на којој је решавано о овом питању. Одмах после седнице краљ је у присуству Браћанија примио руског посланика г. Поклевског - Козела. Како је одмах после ове седнице г. Поклевски одпутовао за Петроград, то се држи да је он отишао по инструкције. Једна личност блиска двору изјавила је, да је краљ рекао руском посланику, да се питање Дарданела треба да реши у смислу жеља и потреба Румуније.

Ратоборна струја у Румункја, која је од почетка рата па у току ових шест месеца доживела толико плима и осека, никада нкје ноказивала већу осеку него баш свих дана кала уорављачи Србије очекују ратоборки курс с оне стране Дунава и када им је он потребнији н ) икад. Нема сумње, ова осетна промена у држању Румукије може се једним делом објаснити само сатуацијом на ■ вропском бојишту у овом моменту. У источаој Пруској Немци напредују; иа Кар тима Руси с/ на^реглм до вр< хунца своје снаге да би од били бескрајно упорно надирање здружених немачко-аустриских трупа, иадирање у коме се врше но двадесет и два узастопиа јуриша, као што је то напр. било у борбама око висовн Козјувке. А за то време, над Румунијом, као Дамаклов мач, стиже зр мија од чо а милиоиа комби нованих Немаца и Аустријанкиа, ко)и < у можда одређеии само за тај задатак а којч у

сваком случају, ако Руси ке буду имали успеха иа Карпатима, могу да се крену иа Румунију. Заузевши згодан стратепјски моложај, та армаја има трк пута већу вредност но што би је по својој бројној снази имала, јер може, према потреби, да се окреке и на Русе и на Румуне и на Србе, те тако у један исти мах држи у шкрипцу тии протмвника. Па ипгк, тај факт не може довољно да објаснп држгње РукуниЈе. Кзда би она сама била решеиа на акцију, та немачко*аустријска армкја у Ердељу не §и била баш тако велика опагност за Румунију, пошто она сама може да избацм већу војску од те и пошто 6ш једмоиремема операција ругке, руиунс^е и сопске војскч: могла да е фа* тална за г, 0148««’*’ пмију, тако, да би се ое. . позиција са које она данас армир*' ^ко могла иретвормтм у једав буџзк у уг-ч* би се могла угушити. Има ту дакле дрчгих раз-

лога за њено овако држање. Треба прво постчћи споразум између Руси’е и Румуније у томе: ко ће господарити Дунавом и Дарданелима. Од решењ4 тога питања зависн излаз Румуније на слободно море, њена веза са светом, њсна привредна м п ли тичка егзистеиција. Питање Дарданела је за Румунвју оно што је за нас било питање Драча илн данас пктање Солуна. Провизоријум хојм је у том питању до сада владао н који је Румуинја и могла којекако трпетн, пресгаје одмах онсг момента кад се јави оиасност да слабу и млитаву турску владав*ну ка Дарданелима замеии једна чирста рука као што је то руска. Због тога је баш овнх дана један г мунски полуава* нични лист, ако се не нарамо, Јпберепбепсе Коиша1п, изја вмо да Румуннји не вредм нншта ни највеће теритс ријг.лно урећавање г>- ^ се само питање Дунава « Дарданела не реши / смислу њених жсл>а и потреба. А изгледа да се ту помпшља нм коидоминијум: иа заједннчку владавкну над Дарданелима и Ц ригрмд м А с друге стра^е Буггрска је држи у шкрипцу са оким

авансом зајма из Ремачке, који треба да кослужк Н.-мач* кој, да на случај акције Румуније противу аустро-немаца, Бугарска зграби Добруџу. Ето то су разлози спољне политике Румуннје који јој од ређују правац држања.

к «■ бк — Једна неоправдана шгедња Са м :оглх страча добијгмо жалбе н протесте, на рзд појсдннкх лекарских комисија у унугрзшњости, Н?р, 1 ЧИТ 0 из места, где су и днзизиске об ласти. Те су жалбе потпуно оправдане. Према једаој одлуци В -аде, у споразуму са Брховиом Ко манд< м, сваки обвезник болесник, има права да ио мишљењу три лекара (дакле комиси|е) буде на болов-њу и код сво)е куће, ако н!М 1 Дне мест! или уд бности зањ»га у болиици. То је лепо, а то <е и у ин тересу наше војс-е А то ва ж <1 и за сф ц ре и ча в* В0|ие чин'в и» е ги з и .узетк . Д-ље. По истој (олуцци Владс и Врховне Команде, свакн обвезник т ј. такав бо

л сник, има права, и на нов* ч?ну храиу (која му је као нека врста помоћи за креме бодовања) за све време бо< ловиња. То је од иаше државе н племенито. Међутим, лекарске коуисије прегледају болеснике, и, у место 10 дана боловања, пишу у извешћу комисиском: дз болесник проведс код своје куће 10 дана осуства., — те тако боле.тан обвезник, сфииир или чинозник изгуби право и на новчану хрнну, што је за сваку осуду. Лекзрске комисије немају права да дају осуства; а ако ј' ко здрав нека га упуте у комзнду. Иначе, чинити гатеге људима на овај начин, то је једна неоправдана штедњч, ако се то хоће, јер наша држава није за толик') сирота.

[ 1 Кб 1 Ј ( 0 ||ј| Истрага по атентату Софт|а, 5 феб. Истрап п течтату у опи с | кисин мипно се про< д Жује ■ ст I иао шт ■ је био случа) и са пу лик м -а вре* ме експлозије, која је дала