Straža

Стган? 2

С т Р А Ж А

ћр#ј39

од Циеног Крста у Ниш/за рањеимке и болнииу, сам је утрошио <.а својом госпођом, што Су му сви чиновнмци замерили. Са својим млађмм лекармма и чиновиицима накада се није слагао, и само услед тога нико га ии за од лаксвање није предложио/ Кад су му чиновници одпоч : ли благо пребацивати њег уво држање према непријатељској војсци, он би увек плануо. А кгд му је притрећено тужбом он се је нагло разболео и одпутовао својој кући. Коња је мак оставчо и лаље у болниии да конаби дожавну х ану, и вуче 21 данар месечно. Противу таквог нгчовека и несрбива, поднета је интерпелација у Народној Скудштини, и тужба Врховној Команди. Чекамо резултат.

! ВлашмЕр В- Ваљаревкћ студент права и наредник VIII пука I розива Дунавске Дивизије Крушевац, 4. фебруара Један од ретких другова по пскрености; један ечергичан али скроман омладинац, иједан неизмерно добар друг и вредан студенг, син г. Војина | В?љаревића, трговца овд зоклопво је своје очи, оста вивш т лепу успомену: да га се топло сећамо и искреио жалимо. У великој борби, која је змачила за нас: „Бити ил’ не бити!" — позвани су 'и студенти — омладинци, иаша интелигенција и наша узданица, да ороси својом млада лачком кррљу свето бојиште. И ом је отишао и понео со бом своје снове и своје идеале, ,који су значили: једну читаву будућност. И, борећи се, као и другк; и, не жалећи ни себе ни он> што је у себа носио и гајио, било му је суђено, не да погине на бојном пољу, где се је храбро борио, већ да подлегне брзој бољетици запаљење плућа, којеје добио од студи и ратниг штрап аца, која га је за неколико д анл и V гроб оборила, те је У селу Осечвни умро, где је

и сахрањен, далеко од свОгг|| места и од својих. Опело је| извршио архимандрит Мирон. ј дивизијски свештеник, горко оплакавши смрт овог интелигемтнсг омладинца и ретко другарско срце. Мртви друже! Данас, кзда је кадар интели генције толико проређеи, и ггбитак твог живота у толи

ко иам пада теже. Нека би Промисао и време утишали болсие твоме доброме оцу, а усаомеиа на твоје врлине биће му мелем рањен ме срцу. Нека ти је дуг спомен међу наиа. Твоји другови и сви они, који су те волели, не могу и неће те никада заборзвити. М. Расински

— Са одборске седнице —

Поводом интерпелацаје г Ставре Триковића одбориика општинског, коју је упутио суду општинском, због тога што је упрзвиик водовода занемар! о водоволну мрожу те је услед тога много грађава оболело од тифус?, чијаћемо имена донети назасебномме сту кзо жртве Управника Во довода, који је све друго ради •» само се није старао да се водовод у нзјна ељенији кр»ј вароши доведе у исправно стање. Г. управник масли, да је он највећи и најјачд капацитет у тој струци што је с* сзојим .звучнам* тг.тулама делом свету заглунуо уши, па јс мислио да остали смрт ни грађани пасу траву или сисају весла, те се због тога није ни освртао иа молбе и примедбе грађана. Поводом ове интерпелације, заступник председника општи■е г. Милан Марковић газвао је у прошлу суботу одборску седницу 1 ј. на исту позвао оптуженог управника водовода да да одговор на упућену ин терпелац«ју. На оптуженичкој клупи седи управник водозода, која је доста збуњен, лнце му ]е намрштено и нолутзмно. Поглед му је суморан и управљен крвнички на интерпеланта, кој« га хладнокрвно посмагра. Ко са на пави је соја чекиња* стог и иако:тр( шена. По лицу се преливају велике грашке ладиога зноја, који га с вре мена на време пробија. Оптужени усгаје са свог места и почиње овако. , — ОдНдана на свамо неда војна власт да се приђе

на место где је павна цев разбајтна, те се збег тога не може да приступи оправци. А од 25 јаауара немамо воде зблг тога што с* * послеових мразева појавво дефекат у водоводу због тих распрснутих цеви. Сопсгвеници појединих домова заборквили су д • затворе славине на својим чесмама те је услед тога преоптерећен водовод. Ја сам морао номоћу аол•циске властч да отварзм домове и да онда затворим н славинс. Тај пос о трајаће још 10 дкна. Међутим главна цев од 45 см. бчће готова кад буду повољније прилике. А и сада препоручујем Суду да се ниш^а не прецузима док Београд не буде потпуно слобддан и док.се не врати целокупно становнаштво иатраг. Г. Ставра Трпковић интс р пелант, својим 1 -дговором на овзј дрзак и брезобразан извештај управника, убедљавим доказима и јаком логиком заковао је управника за прошТ 2 ц великим дунђерским ексерамз. Е*о његова одговора. Г. Управник тврди, да би се цев од 45 сантиметра могда оправити и кад буде готова препоручује суду да се нн тзда не пушта у саобраћај све док Беогргд пе буде слободан и до< се нгрод ие врати натраг. Из тога се ре* зултира, а тиме управникнапоредо даје доказа да данашња цев, која функцнодише, довољна је да подмири данашњу по 1 ребу грађана, односно да подмири ногрошњу воде која се сад троши. Неумесан је разлог да је иовод данашњем немању доде

прскзње цеви после мрааа. А затварање чесми понапуште-ј ним домоврма, у колико је то било заборз«љено да се учин« од стране сопственнка, треба ло је одмах учинити при на нушт*њу домова. Г. Управнкк, као сигурно: лице, морао је свакако знати да ће насгупити оваха« моменат. У место тога што се данас труди да их затв»ра| ппсле мраза имао их је затвориги пре мраза. Даклетој је врло беда* рззлог и одговор. Затим питам г. председни-! ка да ли управник водовода; може једиовремено да будеи шеф техничких радова, у-; прзвник едекгричпе цен рале и управник водовода и да све те дужности отправља а да ни један посао не трпи у штрба. Г. Трпковић иоднеће предлог да се то питање на ндућој седници коначно реши. За нас је довољно то да је овај нехат констатовао и одбор општинтки, и да сами одборници подижу оптужбу претиву нехата улравмика водовода. Екглеска мисија Наш дописнкк «з Солуна, јавља нам, да ]е гамо приспела енглеска мисија, коју сачињавају конгра адмврал Тубрић, поручник Кер и секрет*р Пн 1 . Хвзла им! Руска «ги?"ја у Нишу, издала је једну орошуру 0 заразинм болестика, коју је штампала у 5300 прнмфака, и раздаће се бесплатно. Брошуру је написала госпођвца Д-р Мгрцннкевић. Жглосно је од нашег са■итета. што је допустио да пре њега као позваног. путем брош ра, сузбајају болестк мисије. 1-Др. Гуетав Сајферт У Чачку је пре иеколико дана нодлегао пегавом тифусу др. Густа* С*јферт лекар оп* шти*е чачанске.

Прод|ј1 дувамекмх врерађевина Ставља се до заањж потрошачнма, да од 12. овог месеиа Управа Државних Мо■опола у Нишу неће непосредно ннкоме продавати дуванске нрергђевнне за војиште и положаје, *ећ само преко *ел*копрода*гца н малоародадаца у целој гемљи. Према овеме нека се нико више за куео*и*у дувана, иигарета и т. д. не обраћа УI ра*к Држамих Монопола, већ малопродавцима дутана. Сштатска контрола Како се у многдм рахњама. које продгју месо нашло да је месо и сувнше бајато, те се због те >стајалости меса шири заразз у гр.ђанству, то ће неколико одборни^а покренути питање у ссдници одборској да сз што чешће врши контрола по продавницама меса и других животних намнриица. Хпеб у Беогрзду Бсоградска оаштвна поста* рала се за београдск ј становииштво, да ће оно у ифраћем времену имати стално, у дсвољној количини добар и јефт** хлеб. Оболелн лшри Београдски лекари, др. Аца Радосављевић резервни сани гетски капетан и др. Хрњи* чек резервни санитетскн пот* ■уковаик, оболели су од тифуса. Др. Радосгвљевић лежн у Ваљеву а др. Хрњичек у Чзчку. Траже се р?диици Београдекој општини потребан је већи број радника за земљане радове. Сви они који бн хтели радити на тим пословима, нека се обрате техничк\}ј управи београдске опшгине у улици Југовића бр. 2. Надница је 2 50 динара. Иг глше волБЦијв Уирава варош* позива раднике који ба хтели да се при* ме: да у свзјим колнма износе ђубре иг домова. За услове и погодбу обратити се кривичном оделењу управе вароши. За сиротињу Општински одбор београдске оиштине решио је да се

С«Н. Љуб. КорД1ћ * * * Криле дани јесењи и тавни Поље пуно замориога света... Мутно небо. Кжша. Мир. Ни крета Јесен плаче на блатњаве равни... Ми у крчми седимо крај нута, На столу нам угашено цвеће... Ветар шумом мртау вечер креке... Пиште поља маглом притисиута.. Хладне сузе тамна јесен слмва На аемљине на уморне груди... Мутан уздах диже се из њива; Јесен плаче смрзлу душу буди .. Ми у крчми седимо крај пута; Ветар носи пољем илач из еела. Пувта н#ћ је .. испвд мокрог вела Шума ћута болесница жута... Чачак, 12 дед. 1914 год

фЕЛ>ТОН АРГУС: ' • № Нлш ШЈ1№ Љ) бав једне мајорице У њиховом дому живот је текао рзвномерно. Ј >ш никако нико ништа није било у стању да поремати ток њиховог живота. Они су се слагали као голуб и голубица, они су једно другом неограннчно веровали. Међу њима царовала је љубав, љубав мла дости, оча иста стара љубав, која их је и довела пред ол* тар и начинила мужом и же■ом И добри, милостиви Бог, благословио је њихову љубав, дарујућ* нм златно детенце — малу ћерчнцу. Оно еаатко дете, права слика мајке и оцз; сањеговим плавим очима и њеком кесте-

■.астом косом; још више их је привезало ]едно за друго Он је избсгавзо друштво Својкх колега офииира, када би га звали у кафану, и по свршеном послу у гарнизону, жељно би журио својој кући, да што више времена прове д а . крај љубљене жене и милог му чеда... * Године су пролгзиле. Он, бивши поручник, постао је мајор, Дошао је и 5 октобар 1912 год. Куцнуо је час ослобођења још неослоб.ђене браће, потлаченог робља, које пет векова стење под турским игом И Србвја је са својим савезницимз објавила Турској свети рат. Затрештале су убојне трубе, позивајућа браниоце отаџбине, залепршале гу се пу ковске заставе... Ои, мајор Милан, са својим батаљонс м преша > је гра-

ницу и иа својој сабљи и ба јонетима свлјих в >јника однео слободу првом пограничном Становништву. Она, оставши на дому, свако вече налила је канаило. А под благом божанском свет лошћу која се расипала из кандила, клеч»п.( би пред иконом Мајке Божије, молећи њу и пре ње Бога: да јој чува мужа и рањитеља. Прошло је неколико дана. Стигоше први рањеници, а са њима и писмо од њега. У пи:му је стајало: Мердаре, 1912. г. Љубљена ЈХано, Опијеи словом првих побе да, ја са својим храбрим ба таљоном хитам, носећи, сло боду — неослобођеној браћи. Данас * 1 даае и први рањеници. Ако се укааже потреба ступи у коју болницр и са

самоарегс реиањем негуј нашу рањеву браћу. Те.е и Јелицу луби Твој Милаи." * И она ступи у једну од ни* шких болница. Предано је радила примљени посао, и савесно је исплњавала дужносг. Чак ни ноћу није ишла својој кући. Добила је собу, у самој болници, те је и ћерч,цу узела у болницу. Нншта се не би измег-ило у току њеног живота, да није једног дана, међу осталим иосетисцимаЈдошао и један млад човек Био је средњег стаса, плаве косе и очију, сз јасвим леп«>м цртама. По прсфесији — тако млад чи*овн*к једног министарства. На први поглед госиођа Драга му се допала. И он је внда свакодневио долазио. Оиа је то приметила. Видела је онкј његов *оглед