Straža

Стгава 2

С т р д Ж А

ћр^ј 41

ло да се иде нато, да се тек почиње заводити политмка на железници па он хоће својим чланцима да препупреди ту ствар — управо да је осујети. Али кад је ова ствгр коју г. Димитријевић данас третира као штетну по опшге др« жавне интересе зашто несумњиво има и права — ухва тила дубоког корена на железници, онда у овим данима ке треба гр шити време за бадава. Што је најглавније г ДимитријевЈ-ћ није успео или није хтчО да означи главне кривце који су први почели уносиг« политику у овој у стансви, а то је било неопходно потребнјер кад се једна ствар т.ј. радња хоће да третира као штетна и не правилна, онда свакако се морају трлжити и прави крив ци — взвршиоци тога дела и жигосати се јавно. Дакле он се устезао да каже праву истину да је поли* тика узела маха на желез. и* ци од дана када је сснована задруга железничког особља. Како а на који начин то је већ ПЈЗнато. Оснивањем железничке вадруге ишло се на то, да се железнич.<ом особљу учини једна олакшица удавањунов* чаних зајмова, у снабдевању одела и осталих животних намкрниоа Ту идеју разуне се прихва* тили су оберучке сви желез ничари и уписали се за чланове. По Стзтутима задругичим члакови задруге бнрали су на свом годишњем збору управни и надзорни одбор задруге. Неколико људи на челу са Антонијем Панићем хтели су још првих дана да узму задругу у своје руке и чланове задруге да маму*ају како они хоће за Свсј рођени новац. Дакле утицзјем свога положаја- они су хтели да приморају те чланове да сваге године гласају за њих. МнОги члгнови сматрали су да своју имовиау могу поверити на чување коме они хоће, а то је сасвим оправдано па су често пута гласалЈ иро т!Г,ву Панића. Господин Панић хтео једа сви гласају за њега. Онај који

би уради) противно његовој вољи одмах је био записан у црну књигу. Рецимо неко је гласао за Драгољуба Јовичи ћа он га је назвао самостал* цем, неко пак за Радисавом Ацовићем бележио га је као напредњака и т. д. и ти чланови задруге морали су се покорити или вољи Антонија Панића гласајући мимо њину вољу за њега или се обележити као његови противнлци гласајући за лру|Ога. Они који су се усудила да своје миш љење искажу противно вољи Панића они су премештани, кажњавани, отпуштани и т. п. На тај нјчин Аатоније Панић председниковао је 20 година у жељезничкој задрузи; на тај начин Антоније Панић увео је политику на нашој железници. Данас вишетај новчани завод није задруга желегничког особља, сна је данас задруга плаћани. фузионашквх агената. Г. Димитриј-вић врло добро зна какво је сгање било на железници за 'позледње три годинс, он ће сам ири знати Ди онога терора није билр од како је железнице, он се тада није јавио ни једннм чланком да ондашњу управу осуди као партијску. Зар не треба јавно жигосати Антонија Панића к?д он он отворенс једном службенику каже: „Ти си на збору Задругином гласао за Свето зара Махаиловића или Радисава Ацввића иди код њих нека ти сомогву а ја док сам начелвик саобраћаја ја хоћу овако;“ не требалн јавно жигссати Јоваиа Аврамовића коул у очи збора зздругиаог причеаује пружно особље њему потчињено сн речима: „Људи! Ми данас нграмо 0творене карте узмите се упамет за кога ћете сутра гласатн на Задругином Збору.“ Па шта ца кажемо зз Јевту н његовог настојнгка добара Гачулу па још много њихради којах н постоји железничка задруга јер је оии черупају а рачуне ником не подносе. Ето површно главних криваца који за собом имјјујош војске алн која ф јда. Сви су вни добили масне плате ’ па

могу куд хоће а они бедни ци који су за њим ишли као стадо за чобанима испашгаће и даље. Главна је ствар да се по* литика на железници не може искоренити јер је нико неће ни почети искорењивзти и онда сваки дан дискускја о овој ствари била б« беспред* метна. М.

У СПУЖБИ ПОЈВДЈЕ Поводом велике ппкргђе која је извршена на Воачару у улици Проге Матеје 62 о којој смо два пута д шосили спшир не извештаје сазнали смо још и следеће: 1. ) Да није било павагаја Д-ра Нсшчћа нико никад не би ушао у тоаг ово! крађи. Нико од оштећених није ннког иити сумњичио нити оптужи вао. Тек од оног момента кад се ушло у траг украђеном п пзгају полициЈа је услед доставе д ра Нешића почела истрагу врло иоверљиво и кад се утврдило ко је продао ка вез с папагајем сс-нственик украђеног папагаја д-р Нешић написао је и форма^ну пред ставку полвцији о коађи озиачујући у њој г ђу Богдановић као кривца. 2. ) Преметачином која је одмах извршена V стану г*ђе Богдановићке нађене су поред несталих ствари д ра Нешића још и много других чаји су сопственици г-ђица Дивна На умовићевз, г. Душан Ј )вановић и д-р којима су сган ;ви калаусима отваранз и опљач* кани. Како » на таЕану и собама оптужене находи маса других ствари за које опту жена тврди да је све то ку пила и од једне жене* то су собе и таван ззпечакеае и чека се иа долаззк пуковника г. Жике Марковића да и он види шта је његово. 3. ) Стан г. Душана Јован® вића вандглжи је опљачкан и он је о томе још 6. децембра пр. гсдине извсстио ак том Управу града Веограда и врачарски кварт. Сва трагзња полиције за несталим стваон* ма од дчна кад је известио

полицију о тој покрађи до мо мента кад је нађен папагај остала су узалудна. Текједоцкије као што смо јавалв полиција ушла у траг овој кућв. Приликом првог претреса стана г-ђе Богдановић нзђгно је врло мало несталих ствфи г. Јовановаћа. Ни педесети део несталих ствари није нађено док је д-р Нешић нашао доста својих ствари. 4) Истрагу по свој кр*ђи води кварт врачарски он је против опгужене подигао к тужбу. Приватни тужиоци оштЉјни до свог час «1 нису никакву тужбу подигли против г ђе 1 _огдановић. Шго да.ве буде било јави Немо.

)> Р 11 Извештај сред. одбора народ. иосланика НИШ, 9. феб. На прекјучерашњој седницч сред. одбора народних посланика претр сана су питања: 1. 0 куповини житног и кукурузног зрна за раздавање народу за семе, као и о томе на који начви да се поору и засеју њиве ончх се ^ака који се налазе као ратници. После дуге дискусије обра* зован је правредни оабор народннх посланика којима је стављено у дужност, да нађу начина да се оба питања при веду у делу. У одбор су ушла г. г. Коста Тимотијевић, као иредседник одборг, Свег. Ђорђевић, Драг. Муцић. Милоје Ј Јвавовић и Рад. Агато новић, народ посланици. Јовановиђ.

У место јубиларне честитке отпуст из службе Господане Уредниче, До 1. јануара овс год^не нзвршио сам рзвно 42 годиие моје служба пои цаоинзрницп Савској као стари колџи а и припрзвник. За ч:ве то време с .ужбе поверавана ми је дужи низ година службе магационара указног чиновника. коју

сам свагда обављао на задовољство цари! ариице, п од свих старешина одликован као одличан у својој дужности, што ми уверења тврде, и за цело то време службе ма да сам примио преко милион колета стране рсбе, ни зашта нисам одговарао. При еиакуацији Беогргда, ја сам лично без иједног чиновника цгринског молио аустријске офапире, доказујући им да се роба из царине нагло краде, да је та рсба аустрнјска и немачка и да би требало што пре тој крађи стати на пут, што сам и успео, дато ми је 14 војника и 1 по* дофипир. и убрзаним кораком изиђосмо на Калимегдан где затекнемо 400—500 душа где вуку покрађену царињену ц робу вратимо све под прет- ■ њои да ће се на всте оружје употребити. Роба је тако враћена у цгр. магацине гле се одмах и стража постави, и спречи и даљи грабеж рлбе. Према свему горе наведе нгм, гре извесног времена, данашњи управнкк саопштава ми да сам из службе отпуштен, велећи да му више не требам. И то отпуштен пре но што је насгудила евакуација Београда. Жјлио сам се противу овога Госп. Миз. Финансија, и Царчн. Управи, и надам се праведнсм решењу. Госп. уредкиче, представите себи да човек који 42 године врши слукбу, не мало скоп- - Ј чану са одгозорносаћу н моралнои и материјалном, без икакве до дангс опомене, па све то као награду добије отлусг, зар се то може назвати правдом?! Као човек који заступа правду у јавном гласилу, ја вас молим да у име човечанства, примите ову моју кзјаау, и одштампате. Нека јавност бар донесе свој суд, о моме одпусту. 6. фебр. 1915 г. Београд С поштовањем Чика Тоша Ђ. Димитријевић бив. пошт. магацмонер

Нретшта на „Отвд" стаја један дииар квввчно

НК-ЈАМН-25

ВЕЛИМИР П. ЈОВАНОВИЋ

Растанак Киша полако сипи; уз слабо пиркање ветра Страховита грмљавина топа пролама магловиту ноћ, Док ја погурене главе газим преко каљавог пута, И остављам божанску варош, која има чаробну моћ. Полако као караван неки, крсћу се суморие масе Остављајући варош с којом су делили све, Пун чежње и бола поглед бацају ко последње збогом Као да су хтели рећи — за те нам срце мре! Мени се душа гуши, а бол мн кида срце, Које је плачно и ту кно; д* к очима гутах жељно Последњи пут ту горду, примамл.иву и дивну варош, Која величанствено стоји, гледајући нас тужно н жалосно. И к'ао да хтеде рећи: „Ах, ви ме остављате, Судбини страшној и грозној, која ће с; да доћ А ја вас чувах верио у крилу меком свом. Срце ме заболе сада! Застадох замишљен дуго, јер не могах даље поћ\ Не знам докле сам стај’о, јер мишљах све је сан Из заноса ме трже монвтоно лупање кола Протрљах очи боље и пођох изломљен даље Док ми се срце кидаше од неизмерног и бескрајног бола. Тад стигох до оног места, где воз стајаше спреман Локомотива писну и воз се крете тад, И валуд мучах очи, кроз густу маглу Не могах га видети више, ]ер беше иза брда сад. Воз појури брао; прелеће пл нине и поља А ја ■ даље мишљах, гледајући ливаде равне Колико ли ће се крвца лвти? — колико ће л’ хероја паст„? Док нашем дивном Београду сунце слободе епет сване. Топчидер, 24. јануара 1915.

ФЕјГБТОН

№ли п» 1 г 1 шр Госп* ђа Јулка Тодорсвић уаова, ) рло је 'огата жена. Њ н покојки муж Богдан о ставио јој је грдно имање, на чомг она ужива Збиља о њој се није могл* и ћи ни јед^а рђзва реч. Јер, м» жда Тако бива да удовице често нису саме, да имају друштво, овде је како изгледа ‘‘ио изузетак. Истива, она има послугу, има кочијаша, слугу, али то су слуге, Био би грех и омислити да они њој ираве друштво.. Да! то 6и био грех, грех неопростиви. Јер треба знати да се она свако вече и свеко јутро купа. Одредилаје једну собу само то. Наместнла к. ду, напргвила читаво купа*

тило и сва ад се купа. То је била жена која је ванредно пазила на чистоћу. Када је једном ушла у |со бу своје сл^шкиње и 'видела иа није чиста да има прашине одмах ју је најурила Ни 1 е хгела више тр.гети. То је била жена коју је сигугн) усуд одредио за злато Јер оио ништа не прим.,, | но хоће узек да је чисто да светли. Њу је сигурно Бог хтго створвти у злато. Алн ђаво, тај паклени протавник доброг Бога украо је из не* бесне собе злата пре но што ће бити бачева на земљу и метнуо је у собу жена. Добри Бог то није приметио. И тако када (је пустио на зе мљу, пусти је као жену. Али је она ипак била као злато. Она је волела чистоћу. Чистоћа бсше њен идеал. Њена соба је била као цвећара. Ко ступи у њену собу тај мора бити занешен одсвако|аких *ириса. Прашипа у њеној соби! Ах, то с: не сме ни помислити. Тако ми Б^га, али она би ту собу одмах саалила. Грешии паук, који је иза срман .1 разапињао св ју мрежу био је заједно са својом мрежом спаљен. Да! Она није могла трпети ништа што квари чистоћу. Јгдног летњег дана када је ручала у дворишту, случајно слете мува на хлеб. Јадни хлеб био је сдмах бачен. Оиа је дакле о$; жавала чистоћу. Њено дворкште било је чисто као ведро небо. Њена башта била ’је рај. Све је било уређено све чисто. Чим би који лист опао, слуга је дужан да га одмах дигне, да полисти. Све је требало бати чисто. Један агом који би био про-