Straža

Стган? 2

С т Р А Ж А

ћрој 42

осталога рекао, како је дошло најзад време, рехабилитације. »Пропустимо ли ово време, Шпанија никала неће моћи да поврати оно што је изгубила и поред највећег пријатељства са ћерлином и Бечом.“

— Нервозиост у нсмачнии зваиичмим иругивима. БУКУРЕШТ, 9. фебр. Берлински дописник „Вии тЈрула“ пише, да је унемачким званнчним круговима завладала крајња нервоза услед америчко - немачког сукоба. Ову нервозу још је више по јачао инцидент са америчким послаником. За време једне позоришне престлве неко из публикс добаца „тзмо се говори енглески* и публика се окрете столу, за кој^м је седео амерички посланик са по родицом и поче ца демонстрира Послакик је напустио пред сгаву а влапа је ччм је изееппена о инциденгу послала секрегара канцелара, који је изјавио жаљеље због немилог случаја. Међутим, у берлинским дипломатским круговима се говори, да послзник амерички није овим аадовољан и захтева да му се канцелар лично извини. По јелној вгсги Рајтеровог биро-а, посланик Жерад је тра жио од своје владе да га опозове из Берлина.

СА МОРА Каио ј« настрадао „Блахер 4 . „Дељи Телегргф" доноси по причању једног рањеника ово о погибији немачке крстарице „Блихер". „Чим смо се упустили ка г.учини нами у сусрет је по* шло неколико енглеских крстарица. Командант, видећи да је лудо примити борбу под оваквим условима нареди кон гра пару. Међутам. енглеске крстарице јуриле су пуном брзином ка „Блихеру". з обала са пристаништем у хоме би имали заклона била је далеко испред нас. Од ње нас је раздвајало

најмање 100 морских миљз Ш 1 а смо могли да радимо, но да бежимо испред надмоћнијег непријатеља, па шта Бо* да. Непријатељске крстарице су и дал>е јуриле к нами и кад су биле на размаку од 10 миља оне осуше паклену ватру на „Блихерг“. Ватра је била тако силна да је пре личило да се ка „Блихера** сруччо пакао, но на арталериску канонаау. Сва<и метгк избачен и.-ао је деј:тваи ми смо напуртили кров и потражали смо склончште у кабинама, и тако праћени ужасн зм ватром „Блихер“ је пуном паром јурио ка обали. Поку шали смо да и ми избацимо неколико метакз, али прецизно ггђање са непријатељских крстарица омело нас јеу овоме а и неколико је топа било онесаособљено. П^луба на „Блихеру ‘ била је сва излупана и изрешгтана. Н једном једна непријатељска граната паде и пошто је са ужасним треском ечспаодира ла уби нам десеторо људи, који су били у једној кабини. За њом следовала је и друга граната. И она уби још њих петоро Ми, који смо остали у животу молили смо Бога да потонемо, да не би пали као жртвг гранаге, Наједном један силан тресак од кога се сви онесвеснусмо. Кад смо дошли к сзби ја сзм са неким друговима лежјО у болница. Одмзх сам увидео у чему је ствар: „Блихер“ је наишао нз мину и ибд њеним ужасним дејством сав изрешетан потонуоје. Један део људствз спашен Је. Племенити Немац изјазио је своју благодарност Енглезима који се о њему и друговима тако пријатељски стграју. Неколако матроза, који су приликом експлозије гешко рањени а доцније умрли у Енглеској, сахрањени су са вој* ним почастима.

Са ауатро-руиуисие границе — Наш шзвештај Букурешт, 9. фебр. Овамо је стигао велики број руских породица, које су биле

настањене у Румужји, а у блвзини аустро-румунске границе. Већи део породаца отишго је за Русију, а о осталама румунска влада је узела на себе брнгу. РУШВД1БПШ — Румунско бугарски преговори приводе се крају. — Наш извештај БУКУРЕШТ, 10. фебр, Преговори отпочети између Румунчје и Бугарске приве-, дени су већ крају. Бугарски делегати, који имзју широка туномоћија, сложили су се у свима тачкама са делегатима Румуније. Данас или сугра преговори ђе биги погврђени и од стра не М знистарског Савета и извршиће се ратификација. Ј о п.

Краљ у Ншу Њ. В Краљ Петар јуче по под <е допутовао је спепијалним возом из Врањске Бање у Нишсјј Орешизнаспедш Длександар у Крагујевцу Јуче прг подке Њ В. Престолонаследнак Александар, отпутовао је спецајапним возом из Н >ша у Крагујевац. Мшгтарока седиица Јуче после подне око 5 часова, одржана је /инистарска седницз под председништзом г. Ник. Пашића. На седчици је решзвзно о текући« државним пословима. Оолицисни укзз У Министарству Унутраш њих Дела ради се на размештају и премештају полициских писара у стзрим границама Србије. Шпанска новмнари Јуче су стигли у Ниш и одмах нродужили пут за Београд ови шпански новгнзри:

Лоренцо Карди^и, Роберто Карпа и Пјетро Иванчино. Они су представници, највећих шпанских редакцрја. Оздоавио г. ПашиИ Из Ниша нам јављају да је оздравио г. Накола Пашић председник Министарског Савета и јуче је присуствовао првој министарској седниаи после свјје болести. Дожш н општинска власт Држгвче власти излазе врло гђаво на сусрет општивској власти и зато се многи послови не моп/ да сзраае на време или никако. Као да општинска управа не ради V име свог спновништва, већ за рачун неке сасвим треће нације. Ни кола ни взгони не стављају се општини на расположење већ им се и ту чине сметње. Скрећемо пажњу надлежним факторима. Ронфвлоцпва мшјд Јуче је Рокф-глорова мисија, по заврш?ном с билажељу беогрздског округа, отпутовала у Ниш. Цврцнск&з указ У Царинској Упрази спрема се већи указ, којам се унапређују царински призравници у царинике, по разаим царинарницама, из ксјих су многи чановннципогинули уовом рату. Сбдницз нлзноза «уда Пошто се у понедељак није одржала седаица чланова суда^ то је иста заказана за јуче по подае, са астим дневним редом: реферат делегата за набавку сена. и набавка сена.

Ур^ш Поповкћ

8 ов месеца преминуо је г. Урош Поповић рач/ноиспитач мин. војног у пензија, отац г. ВЈЈисдава Поповића арт. п.пуковника. Наше саучешће!

% осветлвњз Јуче је Управа града Београда тражила од општине беогрздске да јој сдгсвори. из »аквих разлога општвнска управа не може да осветли варош.

дати Бугарска? Да ли ће Русија тада за љубав Бугарсме тражити од Србије, која је у овом рату имала најсјајније успехе, да уступи Бугарској Маћедонију? Не, у то се не треба варати. Зато прекинимо са овом по литиком и пружимо руку Савезницима, заборавимо Маћедонију, која је за нас за свагда изгубљена и пружимо руку Србији, која ће нам као и некада поужити опет своју помоћ да повратимо Тракију. Дванаести час се ближи. Али још ннје доцкан. Христо Жељезов. ИЗ РОБА Да саравјшо културу Одем једног дана код Н. Н. пешад. пука да се нађем са јед 1 им својим познаником. П>к је био распоређен нз рад копали су пешачке заклоне и ровове... Упитам у шзли једнога војника: — »Шга то раднте Бога вам?“ — .Тражиао покојну цивилизацију, можда јеовдесарањена" одговори ми војник — „А шта ћете чкнити са тим рововима ако је не бу деге нашли?* — „Па саранићемо културу. Умрла је на нашим рукама 12. јула ове године а сад ; е оплакује цео свет.. Бог да је прости“ — одговори војиик и продужи копање. . прнбележио Н. П. Корнић

№ 1м§ — Бурне демонст)-чцмје протин Немачне н А) .грије Рим, 9. фебр. Насупрот аустријских инемачких агенцијч, мадридски листови, који су приспели овамо пуни су извештаја да су у целој земљи бурке "демонстрације против Немачке и Аустрије. НајугледнИЈи политичзри, норинари, профе сори, сви су устгли против Германштине и траже од владе д< приђе Споразуму и да објзви рат Аустро-немачкој. На једном збору један бивши министар држао је одушев љен говор у коме је између

ФЕД>ТОН

Дввна беше она, очи као да су јој преливене сјајном кадифом, а коса као угљен црна и густа и као да је од свиле кОЈа се сија спрам сунца, и увек насмејаних усана беше она. Ишла је увек са њим, који је био витак као она, дивне црне очи је имао и дуге густе трепавице и увек је носио штап са месин ганом дршком и носаше на глави качкет пепите боје из кога је довиривала његова бујпа и густа црна коса. Њ;га она свом силином во љаше и из дубине своје душе га обожаваше, „Ох, ми смо сретна и н цсретнија бићз која проводимо овај дуги дан у овзме мирисноме рају, и као

веселе птвчице које скакућући певуцају своју мелодију," говорела му она својим гласом који је љубављу одисао. И тек после крзтког ћутања одједном устадоше са њихове старе клупе, „која није хтелз више никога примити" до са».о њих двоје и упутише се њиовим стзрим, споредним стазамг, које су свакога да"?. биле посећене ших г вим нага ма. И пролетњи м г :рис од липа, јела и туја опијаше их и заносаше их, док су они немо корачали погледајућ’ крад >м један другог и тако дуго ћутаху док се она реши да га запита: Зашто ћутите?! Он опијен и занесен, високи и идеални младић, трже се од њеног звучног гласа и проговори једва чујно: Ја, јел ја? Ви! В д! ја сам замишљен управо занесен и немам моћи да гово рим, само, само јаВ:ссилно обгжавам. 0 њене среће, да после то

ликог времен -, пссле толике свакодееане шетњеда он? сад први пут ->ује из његовик у ста ту по њу дивну и радосну реч. И сни даље корачаше и ћу т ' у и замишљгху о њихобој сре? »пј љубави, док се сунце I лико губило иза хоризлн ј и сутон се полако .Јуш ао и они то не приметише до.' се не разви по дивном тавом небу млади нолумесец и сијатет. сјајних заез дица се п . суше по ведроме небу. Време је ићи одговори она доста тужним гласом. Ах како би желела провести ноћ под овим ведрим небом гледајући само ове звездице како бзјно трепере по бескрајноие своду. Па не идимо останимо овде у овоме дивноме и мирисн >ме рзЈу, остзнимо ов ди и проведимо ноћ глецзјући ове сјаже звездицг и удишући ми јИС лииовинг говораше јој он.

Не, не манимо се свега тогз ја морам ићи. Морзм, морам. И испрати је до куће и само један стисак руку беше њихов растанак. Она уђе у своју собу за спавање и седе на сголицу, удубив се у дубоке мисли мислећи без сумље на њега. Она се трже преллгшено јер њен брат отвори громовито врата и са сузама братске љу баЕи рече јој: збогом "сестро ја идем отаџбина ме зове и по трећи пут. Зар опет?! и ту му пожела срећу и саветова га да се чува. Брат јој оде и она као утучена и сгломљена седе нан Јво на столицу и сети се да мора ићи и он. Он који јг издржао љу 1 у борбу под Једреном мора ићи опет. Ах њенетуге и несреће. Она беше уплакана и не јеђаше тога дана кишта већ само мишљаше о њему. Ох да ли ће доћи да ми рекне бзр збогам? можда и послед-

ши пут мислила је она. И ве дођ?. Он је отишао без збогом, јер онјебиости.ч^н ннје смео доћи код ње ) вече, а морао је ићи у јутру рано. О колико је само С)’за горких пролила, и не излазаше никуд из своје собе. * * * Време је хујчлои иролазило. И јегнога д^на када Је најрадије мислила о њему чује дреку малога продавца: новине, новине, огвори прозор и узе један број, рашири их сасвим немарно колико да се позабави са новином, и гле, први поглед паде јој на крупна црна слова М... Т. резервни поручнвк, погину храбро бранечи своју огаџбину. И пор д његсвог имена бејаху и друга имена палих. * ♦ * Крагујевачки парк је без њих, клупа њнхова је заузета за друге а она често и врло