Straža

Број 45

Г^дина V

БЕОГРАД СУБОТА 14 ФЕБРУАРА 1915.

"тан Редакције и Админ.: Космајска ул. бр. 22.

Сгласи се дају у Адмим. Цена утврђена.

;- 1 «плаћена сеписма не при*ају. — Рукописи се не не враћају. Пнсма, рукописе, новац и епе остало што се односи «* лпст, слати власништву лнста.

ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТЗ.. 1092

СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА св ојш јј,ан у! ч, пие , 48 се помаља

Адреса га теле! раме: „СТРАЖА“ - БЕОГРАД Претплат., за Србију на поштн: на годину . • . Дин. 12,, шест месеци „ “3.„ три месеца . „ 3.„ једаи лшсец . „ 1.Претплата за ипострап тео на пошти: на годнну . . .Дин. 30.„ шест месецп „ 15,„ трп м*-сеца. „ 7.50

ТЕЛЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 1092

- ЈИаЈЈзрск« пукови отшују поедушновт. - Борба у Новон Сзду. - Нови Сад у пдаивву. БУКУРЕШТ, 10. фебр. Јављају из Пеште, да је у Петроварадину избила војничка побуна, која је озбиљно забоинула војне кругове у монархији. Мађарски пукови, који су се налазили у петроварадинској тврђави, заједно са официрима отказали су послушкост и напустили су град. Певајуђи Кошутову химну Мађари су се упутили за Нови Сад, где је дошло до озбиљног сукоба са трупама новосадског гарнизона. Послеборбе од часа Мађари су потисли новосадске групе и јужни део вароши (српски крај) предан огњу. Штета је огромна. Побуна је избила услед ужасне колеричне и тифусне епидемије, која је ооследњих дана косила по 100 душа. Услед овога врховна је команда прогласила у Петроварадину, Новом Саду и околини ванредно стање.

I Држзвни. Одбор за разрез порезе у новооелобођеним крајевимл који јетржао сввје седнкце у Нишу од 11. ок. м. до пре неки дан. С8[ шио је свсј посао и елегати су се рааишли снојим кућама. Кго што је познато ов«ј Одбор, у смислу Уредбе, ил;; да изврши распоред глсбаане суме 1 -д 21 мтЈЛиона дииара колико лржавн .1 фкск тражо од трађгла новоосж бођених крајева Србије. Ова се сума има поделигк на округе, и њу р..сп феђује Држтвни Одбор, састављин од дегегата ски гу округа, а пкрузи ће ту суму расподелити ка срезове, ови пак на опшгине и најмд оп штине на појсдине порес<е обвезнике. Дакле усеојен је још лане, репарткциови систем псреаи вањч, јеп с обзиром на још непрнкупљене податке о поједнном им нном стању гра ђана није се могао увгсти лвчни систем порезивања кас

што је то случај у старии границамп Србије. И теориски и прачтич и о вај је систем увек био оледмет оштре критс.ке јер незздовољапа најглавције начело оц«јалне правде. правично оч терећивање поресњх обвгз ника према њидовој имовн чј снази Зато су 'а готово све модерне земље одавио напу. стиле и увели систем л^.чног порезвв н»а, где свакмобвез ник плаћа само онолико колкко одговара његовом стаар ном имовнсм стгњу И код нас је овај систгм наишао на оштру крнтику и код порескмх обвезнкка ко ; и су неправрчно оптерећемк, а код ошптинских властв ксје су имале да изврше окај ра според, па најзад и кгјд самих порсских оогаиа којнма окгј скстем пружа не мало нез года. Оаи протести од стране гра ђама престанљени су у мко гим депутацијама које су ишле у Беаград н ж лнле се Ми-

н стр Фииансија и краљевек ј Влади. У жоаљ) је било неколвко пута и н>р дниј зборова где се видно нроте ставадо пр-.тив неп »гвачпо цаспоређене порезе и једна депугзција ишла је у Беогр.чд и изнела опширан неморандум Краљевској Взади о овсм пч таљу. Интересбнтно је капоменути да су готово св? во роши у Новој Србијн исслале депутације да се жгле на ^звршну репартицију порезе Услед воликих и ев квих протеста сеи смо се нзднли да ће распоред пореза за ову 1915 год. бити пра ичније рсспоаеђен с обзиром на стаарно кмовно стање псјединих о круга т. ј. на ства' но имовио стзње пореских обвезника. Рат је, међутим, спречио све нас да по ово** так; ; важн'м питању проговоримо вкше ау та у јавно;тикако се много што шта избегло шт се псошле године дешанало. И само тако могао се Државни Одбор сасгатп у Нншу и из врш> 1 ти репартицију 21 мил она динара за нове границе, без икакногкоментара од стра не јавиог мњења и компеЈСит. н«х фзктора

Као што гор« рекосмо и ове је годисе узста сгзра с/ ма (21 мидиона дин.) порезе којз се тр 1 жи од грађана ноне СрбијС, не водећи рачуна д. је ов ратна годинз, да порезб од прошле године, (чија је једна половинт ратна), још ни;е таћена и да се истл сада у току ове ратне године нма исплдтнти, и да је већи број грађаиа отчшао да из зршн св ју грађаиску дуж ност на бојно^! пољу. Прили «е н .м не дозвољ^вају да коју вкше кажемо,' али је свакс м трезвеном човеку јасно као дан, да ова гоаина, са то^ико снојих тешк' ћа, хоје сви без и једнс реч < сносимо, ни у ком случају нгможе^е из једначнти са једном иормалном гоцин >м, п.ј према томе н 1 зарад , ни приноси пз ни терети не могу биги подједнак« са очима и* нормглнох година. Јер. не забп^авимо, ла је овде у питању репартицаони сисг см, а не лични, где сс уз«ма у обзгр стварно стање имаовине дотичногобвезника нг даи таксирања. Дгкле, ло овом систему ако је тргввац, њему се мора узети у обзир и мањи обрт и!

мања зарб.да, те се премз то* мс мора разргЗЈт^ и мања пореза. Тако ра^резујући порезтрговац ји ствгрно оптерсћен са онолико, колако рзди и колик« 3 'ради. Исти је случај са зан.-!тлијг;м. Код репартиционог система, иа-, као што је случај и код нас, тога свега нема, и тргжи се онолико колико и прошле, мање више нормалне године. (Озде подразумевамо п .ву половину год:не кад се разрез н извршио). Држ. ва је дакле, без свих ових обзира ип к потражила од грађана нових области стару суму порезе, и то вероватно због тога, што се налазимо у рзгном стању. Да се помиримо са тим гледиштем и тим р-јзл зима. којима се руководе каши меродавми фактори Али одмах »ам, се, само ио себи, намг.ће пптање: што се тим гледиштем — да га назовсмо ратним млада рук водил I само при раврезизању порезе за њ.ве крајеве, и да лм мосле пре* столоиаследнмкове нрокламације о изједнача» ању, може и сме Гити овзквог тумачења