Straža

Број 49

БЕОГРАД СРЕДА 18 ФЕБРУАРА 1915.

Годпна V

Стан Редакције п Админ.: Космајска ул. бр. 22.

Огласп се дају у Админ. Цена утврђена. }Ј«плаћена се писма не прааају. — Рукописи се не не враћају. На ма, рукописе, новац и ае остало што се односи жд лист, слатн власништву гжта.

ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВ 4 1092

Адреса ва телет раме: ,СТРАЖА“ - БЕОГРАД Претплат.. за Србију на поштп: на годину . • . Дан. 12,„ шест месеци „ 3,„ три месеца . „ 3.„ једаи месец . „ 1,Претплата за ипостраастго иа поштп: на годину . . Дин. 30.„ шест мессци . , Јб. „ трн м**сева . „ 7.50

СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА И*ЛмЗ* С8-*КИ ДУН У 6 Ч Г 10 е ТЕЛЕФОН ШТАМГАРИ-1Е 1092

НЕМЦИ БЕЖЕ Уикшшгка дба кшшка карпуса ПЕТРОГ РАД, 17. фебр. После крваве и унорне борбе код Држанина Руси су успели да пробију цеитар немачки. Два немачка корпуса у паничном страху су напустили борбену линију и бежећи ка руско-пруској граници. Руско наступање је продужено успешно на целој линији. После борбе код Држанина у којој је заробљено преко 10.000 Немаца и задобивен огроман ратни плен. Руси су погисли Немце до границе.

— Грчко турски спор кобија озбиљан карактер.

После силннх мвНусобнихн*. споразума и међусобаих спорова б=лкански народи су одзхнули душсм када је челеграфска жица јавила да је грчко турски спор, који је обе ћ; вао н в сожар, решен мирним путем. Међутим, одмах после неколики дава по овоме телеграфска жица из Софзје јавила је о новом спору, о спору између Грчке и Бугарске, ксји је зат г«о још јаче и иначе затегнуте с дносе измсђу ових двеју земаља Према последњем »елеграму о овом спору, грчка је влада енер г ично одбила сва траже н>а бугзрске владе, изјављујући да на њих не може ни како да пристане. Вођена помишљу, да ће Грчка у иначе већ затегнутим односима при мити бугзрске ззхтеве и разлоге, на основу којих је н подкрепљзвала сво|а трзжења, буглрска Је влада учинила ко ргк у Атини баш онда, када се очекивало да сваког момента Грчка зарати са Турском. Међутим, исто тзко изненада дешла је и вест да је сиор грчко-турски решен по вољно ио Грчку. И по вести мз, црпљеиим у софијским званичним круговима, софијска влзда није желела одговор на њено тражење, бар

не у тим часовима. За њу би мно '0 повољније било, да је грчка вл(да у новоствореној ситуацији прешла преко тражења. Буг*рска диплс матија, која тзко лепг уме да ћути и да буде мионс*, кад је то пог^ебно, оћутала би. МсђутимЈатинскл владч познавајући добро Бугаре, разу мела их је врло д бро. Лукави Венизелос знао је да ће софијска влгда после извеснсг времена, кац за њу дође зг*дно време, стрести понова прашину и трзжитн одговор и Зсто је одмах по решењу спора са Турсксм изјзвио да Грчка нвкзко и ни подкојим условом неће и не може да пристане на бугарске задтеве. Шта више у атинсгим круговима блиским влади, говори се да је Венизелос дајући одговор софиском посланику рекао одсечно: да атинска вла да неће уопште одговарати нз исте захтеве ако јој се буду стављали. Оваква одсечна изјава у чинила је тежак утисак на бугарске званичне кругове, који су рачунали лош у мут ној води. Бугарска шовинистичка штампа, (а снз је без мало целокупна таква) при мила је 010 са највећим огор чењем и отвсремо прети Грч кој. „Камбана* орган владин

тражи да влада охговори равноч мером „овјм грчком бе> зсбргзлуку и а ако устреба нека сружје утера памет оси с ним политич рима вз Атине Односн између Атинв и Со фзје затегнути су још јаче и на Балкзну искрснула је нова опасност, од мовог пожзра, чије с« последице тешкомсгу одредити и сагледати.

Нш 1ШТ1 Г. Минпстар Правцс в прииању адвиката невбвеаиина у држаниу спужбу. На кратка писмена питања која су потекла из Народне Скупштине, за вреке садање паузе у држзњу седницу скуп штинскгх, министар правде дао је ову изјаву: 1. До сада од адвокзта није се јпвуо нико, за помоћ да му се адвоиатска зарада наплати и премз томе нисам се ни могао ни трудити у том погледу, а ако ми се ко од адвоката сбрати са тражењем помоћи, ја сзм вољан да му молби изађем на сусрет. 2. „Налазим да лржзва (е мсже исплаћивати бранилачке нагрзде из своје касе, али из јављујем да сам ввљзн да свак< га адвоката, комејепотребна помоћ у бвим тешким временчма, и ко ми се за исту обрати, помогнем да до бије онакву позајмику какву добијају и остала лица која су овим ратом оштећеша и која се налазе због рата у новчаној неприлици.*

3. „Стоји то, да ми је г. председник адвљатсоог Уцружеља обратио п»жњу на то, да би према гдвокгтрма, који нису ка војнО! ду> <ности, требзло имати призз ња и по могућству датз рм к*кву службу. На ову преставку г. пред седника К. Николића аивока та, која је била ррмхваћена и од друге г. г. ад„оката, ја сам одговорио: да ћу врло рздо учинити све што ми је гхо гућно, дз се по могућств)/ попрзв 1 псложзј оних адвоката, који су дошли у тежак положај, због дуговремнах ратних прилика, јер узимам живог учешћа у тешком њиховом стању и као шеф Минчстарства Правде ч као њиков дугогодишњи колега. У свом погледу рапио сам и радићу све што могу. 1'ако изложену представку ја сам одмах саопштио седници Министар ског Савета и са своје стра не живо је подпомагао, па је она и прихваћенз, као умесна, сд стране Минзстерског Са вета. У току времена мени су се јавила 2—3 алвоката, који су желели службу у ре сору Миннстарства Унутра шњих Дела с молбом да их по могућству задовпљвм. Неки су тамо службуидобили, а ја сам вољан потпо моћи и друге, и то ћу и учи нити. Нарзвно у квнкретним случајевима, успех неће завн сити само од мене. Употреба адвоката, у служ би мога ресора, врло је отежано, због оскудиде рзаних места и других специјалних

погодаба; али ћу ја и то уч^.нигл шга будем коГтО, и радоваћу се ако будем могао потпомоћи добре адвокате у њвховом тешком гголожају.*

БУКУРЕШТ, 17. феб. Ј-.вљгју из Петрограда да је једна личзост из владајуће куће односно држања Румуннје изјавила, кзко се Румунија бојм од српско руске хегемоније на Балкану, икако услед овога румунска дипломатија по рецепту из Беча и Берлина журно рзди на ства* рању једн >г грчко бугарскорумунског блока, кеји би онемогућио хегемонију. Међутим, Румунија грешн и њени државници не разумеју и ве схваћају интересе своје отаџбине. А«и зато они треба да знају да и том стрпљењу има крђа и да ћемо једног дана ми и Румунију метнути на страну наших непријзтеља.

— Цариград иред падом. — Паника

Букурешт, 16. феб. Могућност да савезничка фчота сасвим продре у Дарданеле и њима овлада ијдзнала је у Цзригрзду панику. Знат^н део трупа малоазијских доведен је у Царвград да брани варош. По једној