Straža

Страиа 2

С Т Р А Ж А

Број 52

Из писма се впди како по« ступај/ са нашим грађанижа у Аустро-Угарској, и то грађанима одведених аз својах домова и скупљених са ули. це. Како ли се тек онда поступа са нашим заробљеним рзтнмцима, док овде њихови уживају сваку слободу и жнве не може бити бсље, у ово ратио доба Писмо гласи: НеазШсг 19/Х11-1914. Драга М.. Ја Сам хвала Богу жив и здрав. Ја сам на Св. Андреју ухваћен пред Коларцем. Пи там сфицира шта ће са нама он ми рече, да ћемо сви у полииа у дз нам се мадчду објаве да нас не би жандар ми узнемнравали. Охо 9 сати одведоше кас у касарну, по писаше имсна, и у једш сат пв подне пребаце нас у Земун. Првога децембра у подне крснули смо се пешице за Нови Сад где смо (.тигли ка Св. Николу у 11 сати пре подне. У вече иатоваре нас у вагон где после једног дана и две ноћи стигосмо у Болдогасоњ. Ту смо остали три дана и тада нас преместе у Хежндер где се сада налазим. Један читалац.

1' Мфш км) — Рез. подн. 10 хауб. батерије Неумитна смрт покосилз је живог, и огргла нам из средане још једног доброг ратног друга; још једаог доброг нријатељз и ретког Срб.чна умро је Мчјаило Николић рез. поднаредник 10хауб. батерије „Пегави Тифус“ је и величанствена, али је кужна па и гздна болесг. Борко се је са њом јуначки тринајест дана, алн природни процеси ишли су и даље својим током и он је најзгд морао подлећи. Умро је 19 ов. м ца у I пољ. болнкци у Београчу и предат на сахргну цркви опште војае болнице. Био је то једгн угледан домаћкн и трговзц у срезу Трнавском. Као војкик нредхо дио је примером осталим вој вица да и иодофицирима у бз* терији Одличан каонишанџија

његсви метци нису нвкад лро машили циљ који је гађао. Као Добар оншанџија нредложен је и за одликовањ: али је бзо несрсћие судбине да не дочека да га прикачи на груди. Његозо кме као доброг друга остаће дуго у успомеки свију нас ратних његовидругова. У име подсфишфа и војника 10 хауби ке батерије из јављујући саучешће фамилији почив Мијаила ја е са њим и послс-дњи пут праштам са узвиком: Вечан му спомен мсђу нама ч слава му. Живота Миалновмћ рез. наред. 10 хауб. батер. Лорекдо рапа — Сдгоаорноат А.-Угарсне „Журнал де Бзлкан" у чланку о' „П реклу рата" вели, да је одговорнчст Аустро-Угар’ ске н раздвојна пд одгов рности Немачке. Аустрија је ставила Немачкој на располо жење своје трупе и своје топове на н шој гр«ници, непрек^дајући с нама дииломат ске односе оча је с нама ратовала и упорно је хгел* да нам каже како с ла?да осгаје у миру. Такав је начин ње< зиаа рада.

0 рухухајн — Изјава русног посланика БУКУРЕШТ, 20. фебруарз. — Из Копенхагена јављзју да је руски посланик на букурешком дчору г. Поклевски, у разговору са једним данским новчнаром да ј о држању Румуније ову изјаву: О држању Румуније не могу вам за сада ништа рећи. Алг! могу да вам дам тачан иззештај о томе Иа су сви гласови о акцији Румуније против Споразума измишљотина. О таквој акцији нико у Румун?ји не мисли.

КРОЗ ШИБУ — Н*в артзкап за богаћеље. 1)д како је почела да бесни зараза „чегави тифус* јавио се иа пољу наглог бвгаћења нов артикад.

Један паланачки брица пао на срећну идеју да нафтали чкв спречава заразу, наш санитет то одмах примао и псс ле два дана цео је свет ревиосно иочео да је трља њиме, не би ли се сачувао пегавца. До тога датума нафгалин је употребљаван за посипање кожа и за посипгње оног оде лз, које има срећу да заврши у магацчне заложнкх банака. Али ето требао је да дође пегави тлфу?, па да нафта лину скочи углед, да д ође до ксжг нас сиротих. Али са скзкањем угледа нафталину је истовремен ) скочила и цена и он се у овако потребним данима продаје побдин. кгр., док је рангје продаван по 1.20 дин Пре неколико дана д шао је у једну овдашњу дрогери ју једаа сељак обвезник трећег познва. Кре.чуо се на од суство и као практичгн човек и домаћиа свратио да купи нафгалика, да псмаже своје укућане у кући! Кад је при метио да је и сувише висока цена, и да га је он раније плаћао по 1,20 (он је радио у магзцину једне одвашње банке, која тргује кожама) дрогерист му рече: па на ње му морам да истерам штету, што већ седам месеци не радим! — А ко ће мени да накаади штсту, што седам месеци дангубнм?! — одговори сељак и оде без нафтзлинз. Под образпном

0г|1Ш У Ешзрои 10Ј8И0И Оше№У Г. Миодраг Гајић, судски писар, у јучерашњој исправци вели: да је пре евзкуациј р ' Беогрзда отац његов пок. Душан Гајић био болестан и због тога није додазио у канцеларију за које је вреие каса била ксправнз. Прим мо ту ифву и склоии смо да верујемз зли се ипак не види из исправке младог г. Гајића, да ли с је за то вргме кзсз пре гледана, коју је прегледао, Е ме чиновни а, протокол о прегледу касе, аумсру акта о прегледу касе и њен >ј исправ ности. То је г.лзвна ствар После тогз, ми нисмо у тој ’

нотици осумњичала част и исправност пок. му оцз, већ смо скреиули пажњу иадлежннма на факт, да је у касм нађен дефицит а на нздлежаима је да пронађу и утврде ко |е крив, за нестанак државног новцз. А што ге ткче оне прегње о тражењу сагисфжције због увреде и клсвете части — пу тем законским и судским. тога се ми ништа не плашимо јер боље познгјемо параграфе него г. Гајић коме је ззнат: позназање парагрзфз. И деја о писању ма чег-. у новинома, код нас новинара, пре него што д ђе у штампу и пре него што се пласира на хартијн, првенствено се про пусти кроз велчки парагргф ски филтратор па се тек онда п/шта ка свет. Ово се чини због тога, што >фед свахим написом стоје параграфч који показују апсаеска врата То лкко о сатисфакц-јн средством парпграфз. Одбранз, да су Аустркјанца или ма ко другн иовредили ка:у и однели паре, може се рећи, к ако је млзци г. Гајић човек од парагрсфа, била би пред судом, кад би до тога д >шло, врло бедна и она би отерала његовог блаженопоч. оиа прав > у казамаг. Него нас се то -е тиче, као што нас се тнче ни то ко је крив, већ смо само има' ли намеру да укажемо на ма шак у државној каси, Уредништво ,,Страже“

ОНКЦЕ Беогрзд спет оживео; Свет ври, као да се не налазнмо у првој борбеној линији. Иако тифус прЈСто прождире свет, он је ипак, увек рзсиоложен за шалу и смех. Пре два дана идем са једним вријатељем, ко;и има уверењс о сталној неспособности. Близу Лондона сретнемо једног зздриглог госзодичића а мој се пријатељ са њиме поздрави и нозове га у дру штвф. Оаај пристазе, и пошто смо дошли до Официрског Дома наш „нови“ ће рећи: Извините г. нисам вам се ни представио. Ј>ван Петровић, ч?новник и стално неспо о-

бан. Наравно да је био ред да се и \г њему нредставим. Рекох му име и презаме и додадох „привремено неспособан.* Пре&толонгследник у Крагујевну Јуче је престолонаследкик Анександсф, отпуговао из Ниша у Кзагујевац. Отпутовао у кнсп^кцмју Начелнак округа београд. г. Косга Кат^ћ, огпутовао је у друшгвуг Јоксимовића нар. посланика у с:-=нитетску инспгкцију Рад судз Безгрздски прчостепени суд почеее радити одбмартаове год. у Београду. Први претрес биће 10 марта. т Шт Д^књгновиТј Д-р М лан Даињановић, резеЈвки санитетс и капетан, лекар из Гор. Мил новца, преминуо је прекјуче. Г. Мишвљшђ Наш н твииарски колега, сарадник Политике, г. Данидо Милисављев^ћ, вратио се јуче из Ниша, гд' се бавиз неколикј дана, послем кориснам по све беогрздске редакције. За 1 ш ратше Псводзм пнСбМа, којзје за божвћне празкике и ?а Нову Гсдину Њсгово Високолрео- | свештснство г. МнтројОпит Дчмктрије упутив чтан знма руског Св. Сиаода и у њима изложио тешке прилакеуко« јима се наш народ налази, Св. Синод у својој седницч од 15 јануара ове године извјлео је даги овак • одлуку: „0дазивЈЈући се најсрдачније јадању једкокрвне нам браће Срба а с друге стране верујући да је руски народ и сада као и увгк располз) 1 ен за доброчинсгво Св. Сииод счатра за своју дужност, дасеобрати побожчим и доорим људчма, да прнте.сау у псмо н 'вцем или стварима наш 0 : браћи Србимг, кош су у не

ФЕ/БТОН

Непријатељ је на обали хладне Дрине скупио чете, и че* као је погодан мсменат пада пређе на наше земљиште. У шумарку са педесет својих друга увек готових да падну, чучав је Милан — сада чето вођа, и пажљиво посматрао шта се дешава на непрнјатељ ској Страни. У ноћи тамиој, када бн месец и звезде засгртн густим облацама узалуд се пробијали да изиђу из мрака, М<?лан би са још неколико друга преплиаавао Дрину и одлазио на непрајатељску страну. Дранз, хучаа Дрвна, кзја прождире све што у њу падне, што еа хуком.ваља дрвље и кзмење, била је према њему милостнва. И он се вра-1

ћао увек задовољан. Његовом соколовом оку тје могао да избегне нз један, ма и нај« счтнији догађајчић, који је бко тако судбоносзн по отаџбииу му. И сутра дан би се на не ирг-јатељској страни чула пуцњава. Непријатсљ се измеђ / себе разрачунавао, јер је један на другсга сумњао да је невер*. Увек сбавештен о распо реду погогничних стргжа, Ми лан је са својим четницима тукао тамо где је било највише изгледа за успех. У ве| дрој ноћи, када би месец окружен ројем звездица, које су бојажљиво светлуцале, ишетао и своје сребрнасте зра ке огледао у немирну пошр« шину Дрине, или их дерао о вохове стогодишњака, Милан би напуштао чету и д )лазио би своме несвршеном гњезду, које је почео да свнја, али га још не сви. Млада бл га учи|тељчца жељно очетивала и

он јој не би могао да наприча све оне појединости. Сва пре творена у ухо. са зажареним образнма и очима у пола затвореним, она би га пажљиво сл)шала. А оа је умео тахо лепо, та«.о речито да говори, да је свака његова реч дубоко остајала урезаиа у њеном срцу, њеној души! И тек пред зору, кадз би се месец уклањао, и када би се зор њача указала, Мчлан б \ остав љао своје блзг,), и одлазао тамв где га је отаџбина звала; где је ои био тако пвтребдн. Једне мрачле ноћи, неври јатељ бројно јачи нагрву. Фајук пушака а кркљање митраљеза мвшачо се са риком топова и хаубпца. Милан је био са својом че> том у првој линији и први је примио борбу. Борба је била жестока, водила се на живот и смрт. Под зашгитом два пука један неиријатељски батаљои бесно је већ пв пети

пут јуришао. /Али га је хра бра чета од 50 људи увек озбзјала Са осетним кубнтцима, и чета се првређивала. Од њих педесет једва да их је било трндесет [способних да и даље воде борбу, а непријатељ још увек налета. Пу нећи пушку и сејућч њоме смрт Милан је гледао око себе. На уснама му је и сада лепршао безбрижан осмех, којч улева наду. „Још мало јунаци! Јсш који тренутак, па ће нзм доћи потпора! — И са новом снагом још би сил није одбијао непријатеља. Наједв м иза њиховах леђа зачу со нисак трубе, а затим једно громогласно ,.ура“. Пушке престадоше и сва |се о кренуше правцу одакле је звук долазиб. Осокољени овим јер то су наши долазили, Мзлан искочи из заееде и са осгалим чегницима јурну на непријатеља. Борба се водила на нож.

Кроз мрачну ноћ, и уз посмртну песму Дрине, ножеви су се беласали н сејали смрт. — Нааред браћо! иап даље није могао. Једаннепријатељски нож ззри му се у гркљал а доуги у срце, које јв тако снажно куцало. Смртно рањен он паде, и још неколико немоћчнх трзаја и његова племенита душа напуста трешно тело. ч Борба је решена у корист нашу, 8ли је нскупљено оно шго је најбоље — — — — Обучена сва у бело са расплетеном косом, која јој се пружала низ бгдра, са укоченим аогледом, обасјана месецом, сишла је она право ка окршају, ка месту, где локе знани н незнана јунаци. Превртала их је и своје беле рукавице крвавила. Наједном пусти крик, који је страшно одјекнуо преко поља засејанам мртвнма, и паде преко једног већ укоче