Straža

поој 74

С Т Р Л Ж А

Сјџ»Г* 3

Стогодишњица

Дзнас се иавршава 100 го дина, од другог нашег устанка под Милошем Великнм! На данашњн дан, пре сто годика, код Таковске 'шкве, узвикнуо ]е Милош Велаки: ,Ево мене, ето вас, ратТур цима“, и повео је храбри сраски нзргд у рат, који му је довео слобод СлаваМилошу Обреновнћу! Слава палим јунацвма из другог устанка, који на својвм костима обновише темељ Карађ рђевој Србији. Поослава ерие«бг ДсК§ Прослава српског дгна у Фр?нцуској з-бележенаје за* хвално у штамли у Србији. У 11 часова г«ре подне учи нно је фраацуском посланику, г. Бопу, посету г. министар просвете г. Љубомир Давидовић С начелником г. Мили* војсм Поповићем г. Андра Ннколић председник Народне Ск1'пшипе. Г. Воа је примио у току јучерашњег дача велвка број телеграма из Србије. СиноН је г. Боп давао у француском посланству свечан ручак у част професора универзитета и предстг-вника нросветних установа. Прва служба Божнја Данзс ће се у Саборној цркви одслужити прва служба Божвја, Песле службе, прелиће се гро$ Милоша Великог и одржати парестос палшм јунацама из другог уставка. Поштавени еавез Наш дописнцк из Ниша јавља нам, да је атинска влада предложила осталим балкан ски« владама да се закључн један балканскп пошганскн савез. Левачно друштво „Мшш Ввликн и Певачко друштво „Мнлош Велски нз Крагујевца на дан свога пвтрона, прнредиће свсчану седнвпу.

Поред нрашљивих и ргзрн веннх путова, по широком колосеку кзкеи су сва у земљи Букава, клизно је н«ш воз и носио нас из Сздагоре у Чер« новицу. Сунце је већ увелико тоиуло западу и слаба вечерња румен шкрала се још преко ■рхова букових дрвета. Било је дивно. Прве куће Черноннце већ су се нама у сусрет белиле. Шго смо се внше блнжилн све је днвнаје било. Изгледало је као да се налазимо на даљпем нствку, као да се налазимо у сред нсточ њачких дражи. Румен, која је тако днвно стајала мајци прнроди, овде у овој варош* која Се огледа вад Прутом, губила се постепено. Са торња велелепне катедрале објавље* но је вече; на ул^цама ужур-

I Илкја ТонкИ У угорак 10. ов. мца премвнуоје у Крагујевцу, познати д'Тогодишњи београдски кафеџија, код „Златног Шарана*. Илнја Томић. Пок. Илија био је поштен и потпуно исправан грађаннн. Бог да му души прости! Нз Одборске седнкца Јуче по подне одржана је седница V онштинском одбо ру на којој је између осталих важних питањз, решавано и питање о закупцу за прав љење посмртних сандука. Закупац је у јануару месецу тражио од општине да му ова плати по 2 /инарз скупље од комада него што је раиије било. Сад после два месеца тражи опет дг му општина плаћа 4 динара скупље него што је у јануару било. Ово је најбољи доказ о ономе гпто смо јуче изнели за гросисге који тргују с дрвеном грађом. Дигли су баснословно цене а грађг није ни с које стране увезена. !М?р и брлш^с Шећер, који Је Средишни Одбор купио у Ћуприји, сти ћи ће у Београд, данас ила најдаље сутрз. Кроз некоднко дана, нриспеће такође Средишном Одбору, једна већа колмчина, белог финог брашна. Ј!з тринарнкш Уппава београдскнх царинарнииа тражила је од мини* стра фннансија — Цзринске Управе, да јој допустида може царрњење робе наплаћивати у сргбру сз додатком разлике ажије на злато. ЂМШШ Ив Скопљз, иам јављгјуда су снн ђаци-регруги 1895 год, добили за капларе. Ш№№ ракије Интересантно је, да је сад у времеиу рата потрошња ракије всћа него што је била у марно време. Треба имати ка уму да :ад жини у Београду само */ 3 становнгка па апак ]е потрошња р&кије већа. Интересантно је знати како

су трговци -довозили ракију у Београд кад возовз нема ни за најнужнвје животне потребе мањ’ ако нису пренвсилн аеропланом? Продија жнвошг ншврвш Државна продгвница, која Се налазн у Краља Милановој улици, спрам двора, бвћесутра, у иннедељак, отворена. У њој, ће се моћи добатн све животне намирнице, које је Средишни Одбзр реквирирао. + Драгош Грујич^ У Нађ«еџеру, (Мгђарска), умро ]е Драгош Грујичић, ап« сол. технвчар, ђак нареднии", која је бао таво ич:с-рниран, У кругу школ^ке интелигенције, пок. Дрзгош је заузамао угл.дно «есто. Бог да му душу проств! Јџмгџ Пошго се оправља целокуи на мрежа а нарочито поједн ии кабловч, а због тога ће трамваји б.ити пуштеки у саобраћај тек иа први дан Ускрса. Пре овог времена ме може се пуштати у саобраћвј. Затоар?њ§ ттт Упраза Вароши, решилаје, да све квфднице, и млекаџинице затворн.

РАТНИ ЗРНЦА У Црном ЈЛору Један француски лист хоаоси да се услед рата са турск&м налази у Црном Мору неколико десетина пароброда, који припадају разним државама тако; 11 пароброда припадају Енглеској, 27 Русији, 1 Белгији, 12 грчкој, 9 Италији, 2 ИЈведској 10 Русији, 1 Данској, 1 Холандији, 1 Бугарској и 5 француској. У Време објаве рата они су се налазили у црноторским пристаништима те им је било немогуће да напусте Црно Море.

Од уредниШтва |М. М. Николићу. Војиште. Миле, одговорио сзај ти картом видим да нири добив, Пиши и даљс само краће стварн увек за један фељтон. За поштарину добићеш. Добри

Полумесец тоне — Сукзб између Евввра в ЛпМцна фзн Сандероа — Наш извештај НИШ, 14 марта. Овамо је стигла веет из Букурешта да је ннмеђу Енвер пгшз и шефа инструктора Лимана фон Сзндерса. Еавер је за сву несрећу оптужио Сандерса. Кано је после овога дошло до оштрих речи Енвер је наредио да се Лиман ухапси. јовановић

Ћуш за $еч — Падом Пшемисла отвсрен је пут за Беч БУКУРЕШТ. 14. марта. — Једзн румунскаваша офи« цир из главног генералштаба у разговору са једним сарлдвиком букурешког ,,ВгЈиторула“ дао је ову оцену о паду Пшемисла: — П?д Пшемислз је један од најзећих успеха у доса* дашљо] во]ни. Ол ]е не само значајан по даљу руску успеш« ну офанзив/, већ исто тако значајан и по осгале савезнике. Зато колнко је гад Пшемисла судбонЈсан по даљи огиор Аустријанаца, он ]е нсто тако судбоносзн по офанзиву Србије и Фра.-цуске. ОсвОЈењем овога угврђења руска главна команда је посгигла двоје: осчободила је војску која ]е опсађивала Пшемисл и омела све планове немачког фелдмаршала Хиндербурга. Овај немач<и генерал боље но и један аустријски разумео је стратегијски значај Пшемисла, и својом снажном офшзизом у Мазур:ким Језерима као иу Карпатима и Буковини имао ]е намеру да натера Русе да једзн део опсадиих трупа одвоје и пошљу на коју другу страну, док би за то време аустријске трупе успеле да гар* низон у Пшемнслу замене новим и свежим трупама, Међутим, руски главни сган је потпуно омео ову намеру генерала Хи.чдербурга и освојењем Пшемисла отворио ]е руским трупама вратнкцг које воде за Немачку и за Беч, а то ]е оно од чега су се Нсмци највише бојали, и од чега су највише страховали.

рус« офдкзива

Ј(а јбемеку ПЕТРОГРАД, 12 марта. — На ззпадном фронту Средњег Њемена продужили смо да напредујемо. Нема никакзих важнијих измена на десној обали Нарева на на левој обали Висле. У Харогшпма —■ Решавајућа борба У Карпатима нашз офанзивз, на фронту Бартфелд-Ужок, имала ]е иотпуног уснеха. Наше трупе, оперишући под врло тешким условима, однеле су озбиљан и одлучан успех

баност. Свет, тај вредни рад ни свет иапуштао је своје радиоимце и дућане и хитао ]е својој кућа. Варошки стражари в«ћ су иа својим лини* јама и својим равномерним кораком обилазе реон. Позкајем многе градове и места, обишао сам АустроУгарску унакрст, али праву слику њену нашао сам те< овде у земли Букавг, у Буковини. У њеној сам главној вароши, у Чгрновици сам. И поетско расположење, које ме је обузимало у путу овже се губило. Становници, односи њехови мсђусобни све је то некако друкше, све оставља на вас утисак нечег неолре* ђеног. А када мало изближе разгледате када боље упознате људе и политичке при* лике у вас се увуче бојазаи, и ви стрепите, ла се који камичак ове трошне зграде не сруши и својим падом не причени несрећу.

Станввништво вароши Черковаце ]е измешано, како расама, т^ко исто и језиком, в бичајима и шаренилом народ нах исгања и ви на нрви по глед доб«;ате утисак, да је ова варош место, где су скуп љеве све нгродности и све могуће религије у царевини Чериовицу насељава]у Рутени, Румуни, Немци, Пољаци, Је вреји, Јермени, Мзђари и Лит« вани, емигранти из Руси]е. Немачко становништво у Черновици представљају: виши и нижи чиновници провинције, официри и нрофесори и т. д. Поред ових функционара који су промеиљиви и склони аси< мнлацији, има и других елемената н< мачких у Буковини, који се множе из даиа у дан, то су многобројне фанилије колонисга немачких. Са ин стиктом колоннзаторскнм који |е каракгеристика немачквх освајача, први гувернери провинције генерал Сплеви и Е

нијенберг као и њихови наследници подпомагаху свим средствима колонизирање Не маца у Буковину. По речима Сплениа и Енијенбсрга потребни су немачки колонисти за Буковину „као пропагатори више културе“ — „У*егђгеЈ1ег ћбсћегег Кићиг*, а Букивина жуди за марљивим вемачким рукама — „сће Нејззј&еп Иеи 1зе11еп Наепбе.* Овим колонистима иду особито на руку индустријска предузећз, која показују велаку активн јст на пољу германизацнје: Букови на броји 647 000 стаков ника од којих су 134.000 Немци. Дакле у мањини су, али својим тргов,.чким и индустријским предузећима знали су дати шври полет и својој култури. Наметнули су земљи свој језик и своје обвчаје. Пољаци, Рутени и Румуни не хтедоше попустити од својих национзлних права, и на њи-

ховој неслози успели су Германи да доминирају Буковини. И заго данас по својој спољашностз изгледа Черновица као да је центар немачке културе: Неици, Рутени, Румуни и Пољаци ^тудирају на немачком универзитету, на којем су професори већином Немци ила лустријаици. Сваони сгудирају филозофију немачку; црпе културу, идеје и дух немачки. Посматрање свега тога посматрање напретка гер»анства, посматрање душевног подјармљивања других народности, не може развеселати срце француско и ја којн добро знам, да после ове аустронемачке душевне победе долази изразитија победа немачка на свима стазама жизота, осећам у срцу мо«*е ону погмулу срџбу! 1гепее Поуџјпе. — Наставике се —