Straža

Број 7Б

БЕО! РАЈЦ ПОНЕДЕЉАК 16 МАРТА 1915

Година V

8т*н Редакције и Адмии.: Космајска ул. бр. 22. - Огдасв се дају у Адмпн. Цена уткрђена. Р•пдаћена се писма не прп • •*!у. — Рукописв се не не враћају. Зхка, ргкопнсе, новац а !»• остало што се односи з* лнст, спати власништву листа.

^ ТЕДЕФОН УРЕДНИШТВ.« 1092

Адреса за телеграмс ,СТРАЖА“ - БЕОГРАД Претплат.* ва Србију на пошти: на годину . ■ . Дин. 12 , шест месеци , 5 три месеца . , $ , једаи месец . , 1. претплата за ииостракст: о на поштн: на годнну . I дпн. 30., шест месеци . . 15. , трп месеца . , 7.50

СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАБНОГ МИШ ЉЕЊ Л Излазв сваки дан у 0 ч. пре подне. телефон штампание Ш92

КРАЈ ВОЈНЕ' Ш к се сбрпшша рш РИМ, 15, марта Петроградски кореспондент италијанске телеграфске агенције јавља, да је чувеки јапански генерал Обу, који се налази у руском главном штабу као делегат јапанске војске, пред неколико страних новинара изразио, како су предузете све нужне мере да се рат приведе крају ове године, како би се Немцима онемогућило, да зберу жетву. После пада Пшемисла и руског надирања у Угарску рат се мора завршити најдаље за пет месеци.

Уобрн слош нит

II Ну изгледа да ће сва та>пињања остати јалова и без резултата. И ако су још у колебзњу, Игалијани знају врло добро лукавост и песЈфид« ност Двојног Савеза са којим су тридесет година друговали и ортаковали. Онк знају да ће Немачка и Аустрија, у слу« чају да буду победиоци.прво што имају да учине, то је да казне Италију за њеко неверство. И онда је Италији одзвонило. И то је један од разлога који нас уверавају да ће Италија морати да зарати против Аустрије. У осталом ко је и мало пратио нолитику коју су Ита* лија н Аустрија водиле у последње време могао је запа зити да је у њој све било натегнуто са скривеним узајам' ним неповерењем и нервозношћу. И то неповерење, суревњивост и утакмица показују да у сувишности интереси И;алије и Аустрије не могу да буду подударни и исто« ветни. Аустрија која је најпре изтачена из Немачког Савеза, * а затим из Италије почела је и покушала да тражи компензапије на другој страни, на Балкану. И го је било најлогичније и најприродније с об* зиром на њене империјали стичке темље. Она је заже« лела Солун и излаз на Јетеј-

ско море. Ну у том путу она се сударила са Русијом и Енглеском, чији би интереси били дубоко погођени. Русија и Енглеска то нису мсгле да дозволе. И Аустрија је с обзиром ва то, у неколнко ко риговзла и припремала своЈе планове и жеље. Она је, ра чунајући да Албааија и ал б^нска обала спадају у уферу талијанску, и мислећи да ће с Италијом лакше изићи на крај, упутила евоју политику и своју експанзију у том правцу. И Италија се тек сад на« шла у опасности и рђаво пог ђена. Аустрија је хтела да окупира Валону, јер имајући Валону, Дубровник и Полу, она би била једини и стварни господар Јадранског басена. То би сасвим природно до сржи и до дна повредило битне и животне интересе ита лијанске. И у такој перспективи Италија је била приморана да мења своју политику. И она је Сад у знаку који соказује само непријатељска располог жења. Приближује се време кад ће да се испуне и изврше пророчке речи Великог Мацинија који је казао да су: ,,Им« перије Аустрија и Турска неизбежно осућене на ишчсз нуће'* и да је ,,Гвоздени маљ који ће их убати у рукама Словена." И Аустрија, знајући и пре*

досећајући тај чин, налазила је разне начине да одложи јгвоју смрт. Један од начина који су у стању били да јој помогну јесте и заблуда о словенској опасности, коју су она и Немачка непрекидно њој сугерирали и наметали. И опасност ће се напослетку појказати као уобрижена и наметнута, сугерирана, али ће већ у неколико учинити штете и нама и нашим будућим суседима Талијанима.

!(0Р]| I шш Сада „културу" Немацз познајемо. Да би је окарзктерисали, изразићемо се страним термином сотск!епЦа орроз 11 огшп. Као теорију културе Немаца имамо дела Канта, Гетеа и Шилера, а као њену праксу — силовање же на, пушкарање невине деце, унћштавање најлепших сиоменика културе. На пови поглед то нгм је непојмљиво. Али, загледавши мало више у ту културу, уо1епз уо1епз, дсћићемо до закључка, да је тако и да тако мора бити. На пример. На моме столу лежи збирка чланака Рс^егз’ а чији је наслов ,,2иг ШеЦро ЦЦк“ Епиграф књиге су речи Шилерове: „Оепп Ресћ(: па! јебег еј^епс Сћагак1ег. Оег ићегејпбћшт тЈ1 зјсћ зеШбћ ез §јћ кејп апсЈгез, а1з беп XVI с1ег5ргисћ“. По овим речима Шилеровим значи, да је једина не-

правда — противречност са мом себи. Чинп све могуће само не противречи себи бићеш спасен и дуго ћеш живети. Зар то није урнек синтезе к зар се практика Немаца потпуно не слаже са овом теорајом, чији је отац Шилер? Ево другог примера Ма знамо за принцип Какгов: „Чов?к је сам себи циљ“ и „ради тако, да би твоја дела могла служити као закон за све људе“ Немшсу се користали и Кантом. Они су веома добро разумеци да се користе тим принципима. Учинили су једну малу коректуру у речима. Реч човек заменили су са Немац. И онда смо доби ли: каприси и жеље Немаца су закон за цео свет. А оту да излази: са народима који нису Германци дозвољено је све радити: бити, силовати, рушити и т. д Цео свет мора бити рсбНемацз. Загледајмо у богату литературу философско с оцијалних немачких научника свуда ћемо наћи ову исту мисао. написану или јасно или између редова. 0 булеварској и војно политичкој литератури не говоримо. Говоримо само о сзбиљној „научној" литератури. Професор А. Пиленко у у једном броју руског „Новоја Времја“ изнео је миришљави букет цитата из Ф. Паулсена, великог философа и професора — Немац је божији изабраник, целокупно човечанство јесте само „сред* ство".

? Ако се осврнемо на социолошку литаратуру Немачке, исписали би читаву књигу цитата исте тенденције. Имамо само у виду најпопулар није антрополошко дело у буржаским круговима Немачке, које је помогао да се изда сам цар Виљем II, дело Хобино-а. Хобино, коме је благодарна Немачка сгворила култ износи теорију, о „изабраној германској раси. Тако исто је Рајмерс створво теорију: германска раса је једина благородна, и зато јој сви остали народи морају уступити своје место, А њој је неопходно потребно, пре свега више земљишта. Сви суседни народи дужнн су да јој уступе своје области. Да би тај „изабрани народ могао усрећити човечанство — сви ссгали народи мооају бити уништени. Ради тбга циља водимо и водићемо на истребљење ратове. Он предлаже благо истребљење — „милостиво се дозвољава свима неизабраним народима разврат и алкохол, а у крај њем случају гилотина* Као први корак 31 посгигнуће царства „изабраних*, Рајмерс сматра борбу са Француском и Русијом. И са тагвом политиком, мисли он, појавиће се ново човечанство: „генија ће бити по уличним олуцнма*, и „појавиће се поколење оптимиста." Други научник, Волтман, желећи да заснује тај исти практични тезис, учинио је