Straža

Стоапа 2

С 1 Р А Ж А

ћрој 76

— Заиста он умро, умро Станишић!... Суморан ехо питања губи се у бескрајној тишини, некуда далеко и бескргјно, ка златном пламичку воштане свеће, која се над мртвом и успаваном главом једне идеалности диже и г)би. 0, то бурновито срце једнога ђака!.. Како је само мрачно! Како је лакоумно, дубоко, напрасито, верно и искрено! Како је сажаљиво и осе« ћајно! Ох, никада се ниједно са њиме ни у чему не може поредити!.. Оно је увек слободно сузи, сузи верној и искреној. Оно је свакад добродушно и пле« менито уз побуду, која га оживљују. Оно ће плакати дуго и вечно за оним, кога буде задужио. Па и сада. Хиљаде су једногласно забрујале: „Бог да га прости, и слава му! Нека је вечита светлост далекој сени покојног нам наставника и другз, брата и пријатеља. Вечност његовој племенитој души!“... Као одговор захвалности заталасало је брујање побожњих звона и дубоком побож ном песмом молимо се за спас покојникзве душе. * Хвала ти, добра наш нач ставниче! Чуј, под свежом и \ мрачном хумком гроба твог ^безброј искрених ђачких молитви за твоју небеску спас! Прими неколико гоплихи искренах суза ђачкога срца, које ти кроз вечност осгаје зах • вално и дужно. Прими и чуј, о... добри наш учитељу и брате!... Отаџбина ти је благодарна. Она је задовољна и сувише твојим пожртвовањем и искреношћу. Тихо и безбрижно иочивај у стпшају свсм. Гробнухум ку заливаће ти твоји добри ученици, а цветно пролеће окшиће је новим украсом ми- 1 ришљавог цвећа. Једна једина свећа увек ће се нијати над увенулом главом и то ће бити једина дужнос& дубоке захвалности.

Збсгон! Хвала ти. И вечност души твојој!... Један ђак

№ ИШГ (IV — Продавиице жввотних намириица Месни одбор за помоћ не вољнима у рату одрж»о је у прошлу суботу седницу, и на истој посвршавао је неколико важних послова, који се тичу снабдевања грађанства са животним намарницама. Изабран је ужи одбор од г. г. Манојла Лазаревића, Управ -шкк града Београда, Ђоке Несторовића, председника београдске општине и Косте Поповаћа, директора Народне Банке, да код Краљ. Владе и Врх Команде порзде да се месном одбо ру ставе на расположење вагони за довоз нзиирница, које се буду набављале зл месни одбор. Решено је да се наба ве што пре дрва, иошто дрва нема, као а да се продавница животних намирницз, коју отвара месни одбор, што' ире и са што више намнраица снабде, како би могла задовољити потребе грађаза. * Мп би биди мишљења да се те продавнице отворе још и на палилулској пијаци и на „Цвет ном Тргу,“ јер се у једној радњи не може тс лики посао обавити. У исто време били би а з.а то, да се у ове продаваонице упосле трговци- и трговачки омладинци. који су из Срема избегли од маџарских вешала Надамо се да ће месни одбор имаги V виду ове напомене, јер то изискују правда и интереси ствари ради које месни одбор и постоји.

Шши пвдзвш вдиаи бупро-Угаошуј Извештзва се Драгутин Ву* кићевић адвокат, да се његов свн Сава, налази внтер нирзн у Дрозендорфу (Цго зепбог!!) и да је новољног здравља. Марко Мвлбјковић. налази се интерниргн у Гроса-у (Ого ззаи), здрав је.

1(Ш Ш шШм — Тајанствена смрт једног жандармеријског потпоручника у Пироту. —

(Писмо , Пре неколико дана откри вен је страшгн злочин: нађен је леш, недавно несгалог жандармеријског п.поручн. Ђорђа Дпмића. Одмах је пссле овогаповедена истраг?. Међутим полицији није још пошлозаруком да утврди да ли је ту по срери убиство илв самоубиство. — Ко је 'Борће Динић Доста наочит, прилично о бразован, добро ситуиран, весељак по нарави и Пироћанац по рођењу иок. Ђорђе Димић ј<? имао велики круг пријзтеља и познаника. За њега се могло слободчо ргћи да га иознаје свако дете у Пироту. У прошлим ратовима узео ;е учешћа добровољно и одликовао се храброшћу, зашта је добио злзтну медаљу. На Битољу је и рзњен. Раније је служао по разним а естима у Србија, али већ пеколико година је стално у Пироту, — Коцна Као в сваки човек која воли ноћнв живот, и покојни Димић је волео тридесет две, и важио је за стручњака у „о кретним" играмк Увек јепри себи имао новзца те јеиграо на веће суме. Добити или из губити по 500-600 динара била је за пок. Димића ситница. Сем тога пок. Димић је је (ио и велики женскарош и опасан такмац многих пиро ћанских Дон Жуана. — Нестанаи Пре неколико дана пок Димић се зачграо са неколико грађана и сфицира. Срећз га јг те вечери иеобично служила и он је на запрепашћење осталих гомилао пред собом новац, чешће га замењивао папирним новцем и остгвљао у новчаник. Пред зору око 3 а по часа коцка је престала и Дикић је насустио лока«. И од тада га више нису ви«

Стражи" ПИРОТ, 14, марта дели. Прва два дана његовог одсуства иричано је различно, једни су држали да је слаб, други да је направио излет са једном демимоткињом, тре ћи су говорили кгко ]е оти шао V Крагујевац, код сесгре и тако је то ишло у беско начност, Сваки је знао по нешто, па ипак Димића није било. После пет дана његов нагли н станак учини се сумњив по лицији и окружни начелник се прво Обрати Крагујевцу да га тамо потраже. Међугнм пос/.е живог трагања Крагујевачка полиција није успела да сронађе несталога Његова сестра је изјавила да њен брат није ни долазио код ње, всћ да је само писао, да ће доћи али 1 ам> око Ускрса. После овога пиротска полиција ја почела на све сгране да трагл. Но без успеха. И да није било једног псета, које је ископало из земље неке делове телз, овај језовит догађај остао би за вечна времена обавијен тајанственом копреном, Гробар је одмах пријавио сгвар полицпји и ова је са неколико угледних грађана дсшла на лаце места и иовела истрагу. Кројач г. Љубеновић, који је правио униформу пок. потааручнику, тврдио је да је то леш његов, пошто познаје одело, које је правио. Тело је било сво исечен) тестером. Међутим, трупа нигде нема, а глава је сва ог-чђена. Нсколико женских вз полусвега ухапшене су. Истрага се веома енергично вод«, међутим до сада се још није могло да утврди дз ли је овде убиство нли саноубаство. Апис.

Пратпната ва „итззжк 11 један дга штт

Рад Просветног Савета Дз не би било застоја у раду Просветаог Сгвега, Министар Просвете наименовао је двадесет нових. ванредних чланова на место оних који су на војној дужности. Поилепеко пореско оделзње Жале нам се многи граћани вароши Прилепа, да се над њима ррше пљачке од стране прилепског псрескогоделења, јер пореско оделење, од сваког грађанина наплаћује неке казке. Г. министгр финансија требао бл и о овоме да поведе најстрожију истрагу. Курс Наполондора Сазнали смо да ће курс Наполондора оборити г. Аврам Левић, пошто је доста Напо-тондора продао Јгвоејима у Солуну, кад се он спремао да побегне у Солун тада је његова госпођа одкела Наполондоре на сигурно место и данас ех је Леваћ продао по скупу цену. Ако у истини добијамо пгре од ваших савезника, влада би тр.бала да натера Левића да обори кург. Сагурни смо да згбележимо да је ч Левић подигао курс Наполондору из шпекулативних разлога, Он је за нас највећи душмани I, већи него они Аустријанци што суприредили сечу у Мачви. Пршер за углед Госпођа и господин Јаша Продановић нарздни посла* , ник, место шестомесечног по -1 мена изволели су упи ати свог хртбро погинулог сина Зорана за члана утемељача Кола Српских Сестара. Инт€рпзл«ција Од начелнина среза грочанског добили смо испрзвку по којој он тврди да РадосавТомић народнн посланик кије упутио никакву иатерпелацију на министра унутрашњах дела о злоупотребама начелни-

ФЕЈБТОН

Међу свима народностима, које се налазе у Буковини, ссобито се истичу бројем Рутени — 269.000 — који ста^. нују у североисточном делу Буковине, а велики их је део дошао из Галиције пре анексије Буковине, Рутени или Малоруси називају се Украјинцима, јер припадају истој раси којој и становници Укра јине, руске провинције. Њихов је говор врло богат, сасвим сродан рускоме, народни су обичајз сачували сву своју поетску оригиналност а и ношње су им симболичне, њихова народна музика оригинална је, пуна меланхслије, а деламично је и врло интересантна. Аристокрација и буржоазија рутенска живиукон-|

танктној маси у Черновицама, радна је и интелигентна, и игра одличан положај у политкчком животу. Румуни, којих 209 ОООдушз, сачињавају са Рутенима већину становништва у Буковини Дуго је времена била искључиво румунска, дуго су Румуни били у Буковини у бројној надмоћности. а и данас на југу Буковине станује искључиво румунски елеменат, затим на сликовнтим крајевима Карпата и долинама Сучаве, Молдаве и Бистрице, Румуни и дгнас присвајају и означавају већи део Буковине румунским. Као у свакој држави, тако и у Буковчни Јевреји су репрезентати ^банкарства. Воде политику, јер позајмљују држави новац, а и трговина и индусгрија су у њиховим рукама. Одликују се кајишарством, услед којега највише сграда елемгнат рутенски и

румунски и орзви су агеити германизма. Разноликост народноснз није осамљена; њен је сталгн пратилац и разночикост вере. У Буковиии има 73.000 римокатолика, 29.000 грко католика, 747 Јгрмена католика, 460 030 грчко -православних (Румуна и Рутена), 546 Јер мена православних, 15.868 протестанта аугсбуршке конфесије, 476 протесганата калвиниста, 3 300 Липована и 82.71 Г Јевреја. Пита се, како могу живети међ'.’С)бн) тслики хетерогени елементи; како је мжуће, да не долази до страшне борбе? Спона, која подржава тераз новрснг елементе, јесте окретна политика, која експлоатише те расе; политика владе бечке која да одржи равнотеже на тезги, даје само то1Ико мрвица Пољацима, само толико Рутенима или Руму нима, толико слободе, толи

ко концесија, колико је потребно, да се успава привремен народни инстинкт, који гони ове народе, да реализују своје нацаоналне идеје. Ау стрија је и овде права експо зитура берлинста, авангарда пангерманазмз, ластавица која прпноси идеје Љгап" пасћ Оз(:еп". Не сумњам, и ако су ове импресије забележене пре не колико година, да ће купнути одлучни час и за нас и за све народе Буковине. Да ли је будућност резервисана? 0 Пољацими и Рутенима, пре рано је гозорити. Али постоји један народ, који може еигурно, само ако хоће, учинити само једним гестом, да и њему сване зора сјајне будућности; ако Румуни реалазују своје наиионалне претен заје у Руковини и Трансилванији, ми ћемо бити први који ћемо честитати, јер ће тај народ латински блти иа Бал

кану, сигурна брана против геркзназма. Јгепбе ОаУ01пе

НЗ ЈЕДНОГ ШША Поручник Коста У једном штабу налази се један трупни сфицир. Дебео, омален човек, надувена лица. Имао је обичај да говори о стварима које а гсолутно не познаје, а говорио је о свему — снако, како је чуо. Нарочито је наопако изговарао поједине вешесловне и стране речи. Рецимо да се зове Коста. Г. Госдодин Коста стоји и слуша један разговор о ратним догађајима, који се вода међу офацирима. — Неје тако! чу се одједном г. Костин глас. — Молим Вас, то је апсо-