Straža

Стоана 2

С И Р А Ж А

Нгој 77

вешгај аикете морао је да из несе онакво стање какво је оно у стварн, нзша активност успела је да онемогући већ унапред спремљене шумне оп тужбе против целог руског народа! Извештај анкетне комисије тврди да у источној Пруској од стране руске није чињено никакво зверство. а ако је и било чега, зато бл се тре"!ао узети на одговор Пруски Глав ни стан!

[М ј)1 јЕИ Ж1 — Иајава једног рунунског генерала Букурешт, 16. марта Веома популарии и омиљени генерал Кочи, дао је овај суд о дзљем држању Аустријанац 4 . — Пад Пшемисла и силно надирање Руса на Карпатнма

од великог су значаја по даљи отпор Аустријанзца. Ова два догађаја унела су у већ иначе растројену војску још нећу лометњу. Моје је минљење да још један успех као што је Пшемисл, и са сваким даљим отпсром Аустријанаца свршено је! —

! Блиш — Нвае руснетрупе Букурешт, 16. марта Из Нове Сулице у Буковину је послано пет пукова пешздије и два пука артиљерије. Та Еојска биће упућена на фронт Цурени — Черновица Из Марморнипе јављзју, да је у аустријској војсци која брани Черновицу настало ко мешање. Веће јединице упу« ћене су у плвнину Фракентал

— Немачне лажн —

Петрограл, 15 марта. Званично. — Према званичном немачком коминикеу о Ох ера ција код Мемела наше су трупе. тобож, одвеле собом три хиљаде взрошких становника, које су немачке труае осло бодиле код Кретингека. Међу тии брижљивом истрагом је утврђено, да се становништво, пошго су борбе противу не мачких труоа ^оје су водале офљзиву од Тилзита вођене у Мемелу као и нз путевзма Мемел—Горци, Мемет — Па« ланген, спасло на јелнои безбедном простору кзмеђу два правца пут Кретингена где је Очекивало исход борбе.

Гјш у Змп БУКУРЕШТ, 16. марта. У Пешти се почиње ссећати по треба за нзјнужвијим ншир ницама. У целој вароши једе се искључиво црни хлеб Кч логр-зм пиринча ста’е 2 и по круне. Меео се често не продаје ни један пут недељно; а кад се продаје то је у врло ограниченим количинама. Нзполеондор је 25.20 и 26 круна.

Зцп СОФИЈ А, 16 марта. Ззкључене су седнице Собрања. Пре читања указа о закључењу седница Радославов је изјавно, дз налази за потребно, да поноаи исту сво )у ранију нзјгву, да ће влада гоја се до сад пркдржавала строгог неутралитета, продужити V даље исту политику и да неће попустиги ни пред каквим притиском, нити ће допустити да је у томе омете ма ко каквим рззним сбећањима. јер нглази, да истински бугарски интереси треба да угуше све сеатнметалне обзи ре.„ Бугарски народ мо>;.е да има поверења у своју владу, чија ће политика бити само корисна по з мљу. Бугарска се неће никоме обавезати. Оаа

се не може прерано ангажовати, јер је сигурна, да би у том случају. изгубила. Бугарска влада мора се чуваги сваког покушај^ било да долази са истока, бало сз запада. „Када наши интереси буду поврсђени ми ћемо са целим народом донета потоебне оцлуке“. Побијајући тезу социјалиста о балканској федера« цији Радославов је казао: „Фе« дерацгја је немогућна јер |е тешко измирити внтересе Балканских народа ксји вребају да Бугарској отму њен последњи ззлогај. Р. дослзвов је ззвршво говор сбраћајући се посланицима: Ви знате последњу реч влаце, која жели да да Бугарској мнр у неу тралит^ту, ако има других ку ражнијих и смелијих, који би јој дзли рат, шкз дођу нека заузму нше место (аплауз).

! Кшшн Мш — Прегпед догађаја у Балтичнои Н!ору аа време ратног лермода. —• У току првога месеца немачка флота се ограничавала ижључизо да мотри ча нзшу флоту. То нам је дадо вре мена да спремимо за одбрану окупирану обалу и дз помак« немоунапред олбранГеву ли нију.. По том су извесни де Л')ви ка фдоте приступили операцијзма у близикн иро тивничке обале. Знатне поиорске непријатељеве снаге псјгвнле су се први пут у северном Балтичком Мору 24 августа ограничивши се да разруше Бокшерску кулу свгтиљу, док су лађе и крстарице, ушзвша у залив Ботзиј ски уништиле пароброд ,,Улеаборг“. Немачка сскздра, извештена о изласку наших поморских саага, наишла је ноћу на свпје сопствене тор пиљере и бзмбардозала их, сматрајући нх за руске и оштетила осам својих лзђа. Почетком сеитембра немачка је флотз отпочеда демонстрацчје близу ваше обз.е, где су те операције узелека рактер припрема за искрца вање. Немцн се 11 с.еп т ембра приближише Вандау св е^кад ром која је већ имала уз* се

трачспортне боодове. Међутим приметившд актизност наше јужне балгичке флоте, цротивник промени план чинећи главне напоре да омете нашу активност својим подморским бродовима. ,,Ковес“ је за два ме.еца доживео 19 иапзда немачких подморских бродова, од којих у 9 случа« јева, торпеди нису погодчли циљ, а у 9 других случајева, подморски бродови нису мог« ли на бзцити торпеде. Један једини напад постигго је ресултат. Непријатељ ви под морски бродови билн сујако оштећени. Један је разсрен ватром са „Бана,“ други је пак — новог типа — сробијен тораедом са ,,/Јетучиа‘, а трећи је одлете > у вгздух. Нзши тсрледи су вероватно уништили још два вемачка подморска брода. Овај веуспс-х озерацијама непријатељевих подмор. бродова у толико је сдмпатичнији што је руска флотз, ба и у том тренутку, била розвила интензивну активност на непријатељевој обали, пошто је била довршила припреме за своју актквност у Северном Бзлгичком Мору. ОЈерације руске флоте у непријатељевом приморЈу, не могу се још објављнвати, али се итак може рећи да је непријатељ имзо озбиљних губитача у својим убојним бродовима; да је бво узнемирзван у свом покрету луж сопствених обала јер је изгубио нсколико транспортних бродова са муницијом. Руска флота је утврдила ту облзст, својом потпором стекла је борбено искуство помоћу модерне тсхничке и јако појачане своје уб јне једч« нице.

КРОЗ ШКБУ — Тетме и нреч Ради дезинфикције држави је потребна вгћа количина креча. И власти су већ г.редузеле нужне мере дч би се дошло што пре до креча. Но изгледа нам да се један госаодин мобилисао, и да би се извукао од војне дужности, тражи, ради и ногама и руI кама да он буле лиферант.

— ЕВАКУАЦИЈА КРАКОВА * РИМ. 16. марта. Путници који су допутовали из Аустрије говоре, како Аустријанци услед велике навале Руса евакуишу Краково! Ова вест изазвала је у оздашњим поли тичким круговима сензацију! (Ову вест пушта м о са резер вом). Уред. Из Бугарске — Малинов код краља СОФИЈА, 16 марта. Шеф демократске партије др, Алексзндар Малинов прииљен је у зудијенцију код кралз. У политичким круговима придају овој аудијенцаји важан политичка карактер. / Око Дарданела — Пред новим борбама РИМ, 16. марта. Телеграфирају из Сирануза да код Малте стоје три француске крстарице. На острау Мудрос искрцано је 50 000 војника који чекају да отпочне понивно бомбардовзње Дар« данела. Овом а риијом комачдује ггнер ал Д’Армад.

ФЕјПБТОН

М. ЈМ. Николић: ВОЈНИЧКИ ГРОБ Снег је полако вејао у круп« ним пахуљицама. Ја сам тромим корацима газио по дебе лом, и сада обновљеном, слоју снега који је шкрипео под ногама. .Већ сам ван вароши. Нигде се ништа не види до беле, неравне површине. Дуго Сгм ишао; наједном застадох Приметио сам са десне стрзне пута неколико гробова. Приђох. На једном каменом споменику прочитах: „Војник... погибјо у боју...“ То јеједан војнички гроб... Приђох другом — исти натпис, приђох трећем опет исто. То су све Еојаички гробови... Пођсх даље. Кроз главу су ми летеле тужне мисли. За мишљао сам све, који су као

хероји пали за свету ствар ослобођења, који су своје животе жртвовали, да би њихови потомци били срећни И да би се могли поносити светлим делкма својих славних предака. Они су својчм ју начким грудима разбкли чврсте оксве у које су била окована толико векева њихова браћа. Они су се прославили, они су постали Обилићи... Крај пута спазих једну нову хумку. Поред белог крста ста јала је у земљу забодена, а ветром и снегом угашена, ма ла воштаница. На крсту је било написано: „Војник... ио* гинуо...“ И то је јвдан војнички гроб... Заплаках се. Читао сам даље: „Овај спомен иодиже отац свомг јединцу...“ Ишао сам дзље. Падао је сумрак. Снег је без престанка вејао. Спазих крај пута нешто црно. Приђох. Угледах једну проседу же ну у црном оделу, где плаче на јсдном гробу.

Она ме није видела Јз стадох. Видео сзм на крсту оно значаЈно: „Војнвк... славно пао...“ А то је мати тога вој ника, која је дошла, да посета свога синз, да му каже све што жели; дошла је да оољубч хладни крст сина свога... Мати је клечала непомичн а и причала је своме сину њежне приче у з прошлости. Причала му како је он био мали, кзко су га сви волели, како га је она својом песмом тихо успављивала, а песмом и будила; како му је зикских вечери причала, да је он Србин и да треба да буде војнвк, како је он расгао, стао на снагу, како га је она испратила у војску — и тада га последњи пут пољубила.. А снег је био готсво сасвим завејао њено црно одело, што она није ни приметила.. И то је један војнички гроб...

МУЗЛКА II. комцерат К. пука ,,Кара- г Ворђа“ Н пук, — пук Шумадинаца — у борби је међу првим Шумадинцима; он је залао Аустријанцима тешке ударе и у Србији и у Срему; нигде није своје положаје изгубио, а кад је одступао, одступао је са роптзњем. За јунаштво Н. пука Србија, поред Кара-Ђорђене крви, која струји кр оз тело Гружанских хероја, има аахвалити и његовом храбром команданту Во1и Томићу, као и силним командирима, чији је представ! ик поручник г. Петронаје Јовановић. Такав је Н. пук у борби. На одмору Н пук такође рздч. Ради, као и с и и пукови, на одржзвању хигијенских услова, због чега се ни један случај заразе до сада није појавио, али Н. пук ради и иа

културном пољу. У свакој се кући чују гусле, оне наше старе јзворове гусле, која данас завршују своју улогу. И Ракђеловски поред гусала, ини: ијативом командантовом, осаовано је позориште за војнике и официре, а приређују се и концерти за офчциое. Ови концерти рису рго Јогша већ концерти који би могли изаћи и пред пу^лику мирног, пређашњег Београда. : Лепо окречена, дезвнфикована, потпуно реновирана кафана, у јецном крају бина, украшена пиротским ћилимовима, декорисана сликом кра« љевом, престолонаследниковом и сликом краљевића Ђорђа у униформи војничкој са пушком у десној руци. Музика из друге собе отвори КЈНцерат са добро из веденом 1 тачком „Цаганска потпура," за овим хор, образ .ван од г. г. официра иђака наредника иод управом за-