Straža

С

Број 83

БЕ01 РАа, ЧЕТВРТАК 26 МАРТА 1915

Гоаина V

(*ав Редакције п Адмвв.: Косиајска ул. бр. 22. • Огласа се дају у Аджин, ( Цена утврђена. с б Рвплаћена се писма не првааЈу. — Рукописн се не не враћају.

Окаа, рукописе, новац и }*• остало шго се односи 'Л8 лист, слати власнпштву листа.

ГЕЛЕФОН УРЕДНИШТВ.Ч 1092

Адреса за телеграме. ,СТРАЖА“ - БЕОГРАД Претплата за Србкју на поштп: на годпну . ■ . Дин. 12.шест месеци , 6., трп месеца . , , једаи месец . , 1.претплата за ииостранст:о на поштн: на годину . . днн. 30,, шест месецн . , 15., трн месеца . , 7.50

СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНСГ МИШЉЕЊА Излззг сваки Г)ан у 6 Ч. ПРИ РОДНе, ТЕЛЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 1092

До маја... БУКУРЕШТ, 25 марта Једна добро информисана личност, која се пре два дана вратила из Берлина саопштава, како је у немачким владајућим круговима завладао огроман стоах од глади, који предстоји. Иако су предузете најоштрије мере штедње, иако је оброк сведен на минимум, ипак ће храее бити само до маја. После тог рока у Немачкој мора настати глад, ако Немачка ие успе, да храну набави са ма које стране. Тттт^ттЈ ј ^ ТимГ ~ ■ч‘~ ■■ЈП— ■-~ ' ■ ■■■■■■ ■ ~ ~ГЈГ ■■■■■■ ■ ~ ттеттмш ШШ, ш„т ~~~ I ■—г—Г ■

ЈФИШ НА - ИАРОГНУ НЕСУ

V Шта ради Влада ИлиЋ У г мили криваца и злгчинаца који одгозарају за рђаву лиферацију опанака, највише се кстиче и цинизмом, и тупим морааом Влада ИлиН, фа бриканг из Београда. Он је у почетку, од како се почело да говори о овој зликовачкој лиферацаји. да изгледа рзвнсдушан; да се покагује пред светом како је њету све једно шта се говори, и како он нема удела у овом зликовачком делу. Али свет почео 'е више да управда очи на овај моралки костур, и дебели образ Влзде ИлиНа иооали су да поред све своје дебљине осећају више: да осећају ону шгбу и оне погледе поштена света, који су јасно и разговетно говорили: и ти си злочинац, ти си хтео да храбре синове ове отаџбане, који су бранили и твоје имање од непријатеља, отераш у болкице и смрт својом несав 1 Сном лиферацијом опанакб!* И, осећајући ову љагу на његовгј нечисгој савести по јавила се једна подеротина. Шегова нечиста савест почела је да га гони, онако као што Биолија прича да 1 е Кајин гоњен својим грех м после убиства брата Авеља. Зар ви мислите да је грех Владе Илића мањи од греха Кајинова? 0, много тежи! Јер Кајин ]е уб”" само 1 епнпг а

Влада Илић са својом брлћом и ортацима убио је и хтео да убије много више Лчеља нашег доброг народа. И, Влада Илић почео је да бежи, да се крије од света, да се завлачи у своју радионицу у Нишу и да сзмо ноћу кзд се добро смркне, појаек на улици. Кад би и против своје Боље морао да преко дана негде оде, он је онда ишао сзојим аутомобилом на који је подигнут платненн кров, и кога гонн са највећом брзином један војви обвезник, вероватно брат кекога којему је Влада Илић подарио смрг са својим швиндлерским опанцима. „Па и највећем грешнику досгди се да непрестано пружају прст на њега", вели неумрли Хајнрих Хајне. »Онај који лежч под гре хом“, вели чувени француски морзлиста Жубер, „чезне да сс његов грех заборави. Чим му изгледа да го време долази; он онд? подиже главу и спрема се да друге осуђује". Влада Илић много личи на овог грешника о коме Жубер говори. Само он би желео да се о њему и његовој браћа више не говори, па гледа да та уста затвори. Која су то уста? Он зна да јавност водирачуна 0 свему па и о њему; он зна да она непрестано потсећа свет на грех Владе Или ћа, његове браће и осталих; он зна да је она тај којатра

жи да се житше злочин г.а гледа да «а| „проклетнак* занеми. И да би ■»ај ..проклетник“ ућутао, Влчда Илаћ је пре неки дан сео у аутомобил дојурио у Бесград да ту почне са дављењем тога „проклетника". Он је преко својих људи позивзо у своју фабрику пред ставник 1 : појединих беогрздских редакција и нудио им новац: нудио им неколико хиљада да би му одобрили крађу од неколико милијона, коју е кзвршио лиферујућ« рђаве опанке! Ми се надамо д.тнашажурналистика није толико ниско пала и да неће престати да брани једнога ордииарног лопоза Илића и његову браћу и саучеснике и да тиме по каже како ]е мсрално слаба. Данас кад се сгвара Велика Србија и српска журналистика мора бити вигока морала. Нека је срам ономе ко служи Влади Илићу! Нгкасеразгуба сваки који своју савест продаје за сребрнике једног лопова!

рабош — Још један принор Јуче сам вам писао како је министар унутрашњих деда издао 28 члану наредбу. И одмзх сам рекао да је она неизводљива. Ево још једког примера, који је такође неЛзводљив. У наредби г. мгни стра наређује се да кафане буду отворене само између 11 и 2 и изм гђу 6 и 9 час. по подне. Е сад молим в4с реците и сами, да ли је то могуће?! Ја тврдим да није.

Еппграм Кал се ИТчабе наситише „Победнмчке славе“, Тад одоече -из Србије Разбијене главе У Бечу су говорили Друкше бити неће: „Казнићемо опет Србе, Тамо на Пролеће!* Рјх

— Нове номпенаације Итапнјм —

У немачхој штампи од неког времена почеле сс проно« сити веста, како се између Италије и Француске воде преговори о некаквим компеазацијама ко;е би Италији Д>р 1 нцуска учинила, ако се Италија о!авежеда се умеша у европску воЈну, и да својим учешћем, помогне савез ничке операције. Поводом овога „Руско СловО“ доноси уводни члзнак у коме се изм. ђу останога каже и ово: У неким овропгким листовима почело се писати о некаквим прегонорима између Француске и Игалије о Туни су и Корзици. Ови су гласови потекли вероватно из кујне г. Билоа, који данас у очајању што му је сваки план про тев Савезнлка пропао, лупа главу, како да унесе неспоразум међу њих, Ово није први случај г. Било-а. Он је био већ у сличној при 1 ици, када је испод жига понудио Игалији да изврши окупацију Триента, иако је савезник његовог кајзера, цар Фоања Јосиф одбио ма какве компенз ције које би погађале А.-Угарску. У стању смо да објавимо да је и ова најновија лтж г.

Било-а несснована и да се између Француске и Игалије ие воде нчкачви преговора, а нарање преговори који би ишли на то, дг. се Игалији даду какве коиаензације. Јер, односно Корзи*е не може би* ти на речи. л одкосно Туниса, зна се, да се Италија ње га самч олречла, дз би могла л.а буде госп шар ситуације у Триполису и Киринајкв. Ако пак Италија тежи каквим компензацгјаиа, то су исте взводљвве али само на рачун Аустрије! Италија зна врло добро да зависи сд Енглр^ке, ксја у својим рукаии држи Гибралтар а без слсбодног коетања у Средоземном Мсру Италија не би & огла да издржи ни пун мессц дана! —

РЈКМ № Угледни румунска политичар и члан влгдине партије Алексиу држао је у Бр илм на партијскОј конференцији говор коме се у политичким румунским круговимз придаје велика важ.чост. У своме говору Алексиу је рекао, како сви они греше који влади пребац>ју што је у питањима слољне политике и сувише 3"Копчана. Румунски народ треба да верује својој владч, јер она што год ради, ради ка корист румунског народа. Али зато треба да знате, да је атсолутно неиогуће, да ми не уђемо у акцију. Знајте да су наша погледи упрти У Трансилванију, и ј*, мислим, да погађзм ваше мисли кад држим, да ви сви тежите да се једном пређу Карпати. Што до сада то још није учињеао, имало је пуно својих