Straža

Стоана 2

СЧ Р А Ж А

Број 87

лици. Вагнер је свакодневно био у друштву аустриских официра лумповао С њима код „Слоге" „Балкана" ишао од једног до другог грађанина говорећи: »видиш како људи (Аустријанци) раде, мора им се признати боље је под њима сад; зна се реда свему и свачему*. Вагнер није сад нигде на војној дужности а здрав је, кад је здрав за лиферације здрав је и за службу у позадину! Господин који рукује овим лицитзцијама, не С'-’е да до зволи да се наше архигекте

злопате, а да се на место о вих узимају типови а 1а Взг< нер. И зато ако г. инспекгор усгупи ову лицитацију Вагнеру и његивом компањону, имамо право да сумњамо у исправност и савесност његова рзда! Не сме се допустиги да се наши најбољи архитечти терају у ров а Сагнеру и ње говом ортаку дати да се шири по Београду и да зарађује паре. Ми ћемо се доцније вратити на с ву ствар. За сад оволико.

Од четвртка почеће у „Стражи" да излази

ЛЕЛА ПЕРИЋЕВА — Роман из Београдског живота —

Роман је веома интересантан, а излазиће најдуже месец дана.

[

— Становништао —

— Провоз натеријала

Из Алжира телегргфишу службено грчкој влади, да је енглеско«француска флота задржала један грчки трговачки брод, натоварен великом количиним материјала за кон струкцају железница и теле графију. Енглески посланик на грч ком двору, сер Едиот, посетио је гредседника грчкевла де Гунариса и питао га: да ли је тај материјал за Грчку транспортован и акз грчка влада да сигурне гаранцвје и обавештења да је то њихов материјал тек ће снда овај брод бити пуштен за Грчку.

Биланс — Ооааомесечнн пре глед За осим месеци ратовања Немци су изгубили: — V тернторији Того 84.140 кв. км. Самоа 2.625 кв. км. Кио Чау 485 кв. км. Острва у великом Океану 12 500 кв. км. Германска Гишја 125 000 кв. км. Елзас 2.500 кв. км. Угупно 227 250 кв. км.

Пруска армија кзгубил? је 193.000 луша. Осталг армије 700 000 душа. Мфина 7000 душа. Укупно 1 700.000 душа. — Фннансије 24 ) дана по 32 милијона дневно = 7,680.000.000 марзка. Губитци у трговини 5 милијарде. Губитци у Кио Чау 133 000.000 марзка, радничке плте 7 и по милијарде. Свега 18 милијзрде. — Трговачка ч-лота 270 бродова задржано = 483 хиљада тона. 88 бродова заплењено = 330.000 тона. 15 бродова зздржано у Амер^ци = 247.000 тона. Укупно 1.068 000 тона. Дктиеа — Територија Завојевано у Француској, Бглгији и Рус Пољској 67.000 кв. кил. са 15 милиона душа. — Финансије Узето од разних гравова на име контрибуције 300 ми лиона марака. — Трговачна Флота Конфисковани бродови 370 хиљада тона.

Решавајуће операције Букурешт, 29 марта Оаерацијг против Дарданела улазе у своју по:ледњу фазу. Према вестима, црпеиим на мерздавном месту, савезничха фаота предузела је све мере, да се Турцима задз последњи ударац, који ће их онеспособита за даље опарање. Такође су предузете мере, да се савезничким трупама омзгући на неколико места искрцавање на турск> тери торију, како би онеједнзвремено са флотом повеле са сува акцвју против турских трупа. 120.000 савезника РИМ, 29. марта. „Ђорнале д’ Италија“ саопштаза, да је у илекс ндријско пристанишзе прзспело 22 пароброда која ће извршити пренос трупа и потребног материјзла за операције против Дарданела! Према добивеним податц''ма, број савезничких трупа, које оперишу против Дзрданеса износи 120 000 душз.

За народ — Племеммтост Њ. В. Краља НИШ, 29. марга. Њ. В. Краљ водећи озбиљну брчгу о нзродном здрављу подигао је у Тополи, <> зч ра^ чун цркве задужбине Св. Ђорђа на О лленцу : Ј едну зграду за болницу са 48 постељд. Једну зграду за економат болнице. Зграде се ових дана довршавају и по довршењу биће предате на употребу и руковање Министар. Унуррашњих Дела под јединим условзм- да се смеју употребити само и искључиво за болнацу и болничку употребу, а никад и ни у ком глучају зз ма^пто друго. Минист. Ун/трзшњих Делз ће у најкрзћем времену снабдети нову болвицу потргбним нзмештајем и особљем, како би што пре могла прорадити и болесницн који ће у њој наћи помсћ и оздрављсња, са захвалношћу молиће се Богу за зарављеидуг жнвот племенитог дародавца ове задужбине. Решење савезника

РИМ, 29 марта Италфнска гелеграфска агенција има из вештај из Париза, да је између Савезника учињен споразум да се почетком маја месеца (п. н ) поведе једновременоенергична акцијана свима фронтовима против Аустрије и Нгмачке.

Последњом нзредбом Ми« нистра Взјног гокупљени су и они млађи одборнаци опшгине београдске, који су бгз икакв јг хонорара вршзл јгд ну од најсвгтијих и најсавеснијих дужности: издавали по моћ београдској сиротињи; а поред њих и чиновници ар« хигекти и геометри такође су узета за рад у позздини Шта ће ови људи радити

у позздини не знамо али знамо озо: да ће идућ? исилате, бити једна велика незгода и за сиротињу и за председаи шгво опшгине. Ратничка сир.^тиња ће тражити да јој се оомоћ пошто пото изда не обЈЗирућн се на наредбу министра војног, јер њихова де ца и трбух траже хлеба. А с друге стране, председништво неће у отшге мођи да орга низује успешнз авај посао, јер нема особља за своје најнужније послсве.

И онда шта ће бити? Мора доћи до инсцидената. Не би желели да се госпига нзредбодавци појаве 5. априла у реонима сиротињским где у свакоиреону чекају по 5—600.^4 стотина гладних ратничких жена на издавање сно мало злехуде помоћи. И сад, нека та госаода замисле, како ће изгледати у оном моменту онај грешннк који изјави тој маси гладној да се неће исплаћивати јер нема ко да их исплаћује! Да до тога не би дошло, ми још за времена скрећемо пажњу надлежнима, да ослободе оне огпшинске чинознике и одборнике који би остајући на д/жности у општини при издавзњу п. моћи ратној сиротињи, в^шали још светију дужносг у овоме рату него што, може блти, сад на војној дужности негде врше дужност сеизз!

ПШ ШЧШ Е0Ј0НК1 — Жнвот у Неиачној Ево како описују немачкв војници живот у поједини*: I вар'<шима Немачке Царевинг . Радович. Озде јестање вр; рђаво свуд се осећа рат. овој вароши се готово кзје начила сиротиња са богат. шима и она је сад зад шољна. Четири фунте (фуита је полз кил>) леба недељно добијамо а то је таман толико ко о да нг скапамо од глади Што се тиче меса тј онет богаташи имају прести :ег> они сама купују месо г х ћају га 3 марке полг кп.- е (3 75 динара по а киле) н ];< изнесу на пијац они Одм;,х све разграбе па ма га лтали и по 4 мгрке пола л кЈ Сиротиња га врло ретко једе јер н.ма новзца. Ми.нстер. Ми мало по мало осећамо у вароши све већу ч оскудзцу Ссоро ивемалеба а свећа никако. Свако лице које је пунолетно има \ самт на пола фунте г * Царлсруе. Кад би с* с >• овај проклети рат свршиод. бро би било. Храна јс н , дана у дан све скупља и већ * недељно можемо да добијемо по пЈЛа киле брашна а сзмо

М. М. Николић: УСПОМЕНД На | Слобадана Стојановића, пешад. п.поручника И твоја хумка још стоји свежа И крст је јоште бео, Кад њим се вије од руже врежа, Под њоме венац свео. Нежна се песма около шири Певају мале тице, И благо, тихо, заносно мири Бокорић љубичице. Ал’ све ће ово временом да здроби Свенуће мило цвеће, А лавор — венац што га ти доби Свенути никад неће! Јер ти си, Слобо, за отаџбину И живот млади дао. Ти херој беше, ал’ брзо мину Славно си, Слабо, пао!.! 1915 .

ФЕЈБТОН

А. Чехов: (IIIШНШ ПИ Сахранисмо ових дана младу супругу нашег старог управника поште Сладкоперцевг. Кзд је лепа женицз већ била под земљом, упутисмо се по обичају наших старих у сган управников, да испи. јемо коју за „покој душе умрлог“. Псред многих ђаконија на сто беху донесени и лецедер ски колачи. Стари удовац поче горко да јеца и рече гледвјући у колаче: „ови леце дерски колачи имају истотако здраву, љупку и кестењаву боју као и блажена нокојницч. Исто су тако дражс сни — у длаку!* „Да* # једногласно Одгово-

рише учесници на даћи — „Ви сте вмали заиста дива/ жену... Једна нчрочита појава.* „Да... Сваки, ко би је погледао дввио јој се.. Али, моја господо, ;а је висам љубио због њене лепоте, ни гбог њеног доброг г.рпа. Нг. Та два својства урођена су уоп ште природи женској, и јав љвју се врло често на земаљском свету. Ја сам је љубио због једне друге душевне осо бине. Наиме, ја сзм љубио покојницу (Зог нек јој подари рајско насељЦ. Због тога, шт > је она и поред свеколике бујзоста и веселости свога бића ипак остала верна мужу. Она ми је била верна ма да јој беше тек двадесета а ја се већ ближио шесдесетој. Она је била верна мени — ста ром чсвеку. Ђзкон који јг с нами јео, изрази нарочитим мумлањеи и кашљуцањем своју сумњу „Ви дакле не верујете?* -

питао )е удовац обраћајући се њгму. „Не, да ја не верујем ооче ђакон збуњено. „Ја сам хтео само... знате... младе жеае су данас и сувише... како бих се изразио .. знате гапбезуоиз, зоирегз „Ви сумњате; а лија ћу вдм дати доказа. Ја сам сачувао себи њену верност помоћу раз них средставз, помоћу сред става тако рећи стратегиског карактера, на јецну врсту грађења утврђгња. Збоиог мог мудрог предузећа моја жена наје ми могла врдати иза леђа. Ја сам употребио једно осо бато лукавство за заштиту мог брачног кревета. Ја сам рекао извесне речи — тако нј што на сорту лозинке а то је било довољно, ја сам тада био сигурзн у верности моје жене и могао сам мврно да спавам. — Које су то речи? Оне с) врло просте. Ј

сам пустио крсз варош један Г рђзв глас. Он Вам је г сигурно познат. Ја сам говорио ева« ком: „Моја жена Аљона живи ' у недопуштеним односима нашим среским начелником Иваном Алексијеаићек С<њевотским 11 . Те су речч биле дсвољне. Ни јелан сс човек није усуђивао да прекине за* баву мојој жени, из бојасни од срџбе начелникове. ЧесФ су људи бежали дзлеко од ње чим би је угледалв, д= че би ма шта пало у очи Салихвотским. Хи-хи хи! Ј< се само једон упусти бркатим деспотом — т је обрао бостан. Он му сцмах накити читаво туце протоки«« због повреде хигијенских уредаба. Или на пример: спази му мачку на улици и прото- , кол се већ саставља, као да је то био ка* ав одвезан бик. — Према томе, дакле, Ваша жена нвје имала никакав одношај са Иваном Алекси-