Straža

Број 88

БЕ01РАЦ, УТОРАК 31 МАРТА 1915

Гопина V

Редакције и Адмнв.: Космајска ул. бр. 22. вгласп се дају у Адмпр. Цена утврђена. у*пл*ћева се писма не прив*ју. — Рукопвсп се не не враћзју. 0*««*. рукопнсе, новац п 82 * остало што се одиоси лнст, слати власништву лпста. I«

СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

Адреса аа телеграме; ,СТРАЖА“ - БЕОГРАД Претплата за СрбпЈу на пошти: на годину . ■ . Днн. 12.шест месеци , 6., трп месеца . , I., је^и месец . ч , 1.претплата 8а ииостранст 1 о на пошти: на годину . . дии. 30., шест месеци . , 15.„ три месеца . . Т5С

ГЕЛЕФОН УРЕДНИШТВл 1092

свлкн изд V 6 ч. пое подне.

ТЕЛЕФОН ШТАМГ1АРИЈЕ 1092

Аустријска војска

ЈУЕорал аусшријсках шрупа

БУКУРЕШТ, 29 марта

Према саопштењима румунских листова морално стање код аустријских трупа, после пада Пшемисла и последњег пораза у Карпатима, очајно је. Војници посведневно дезертирају. Према њиховом исказу стање је врло очајно и само услед јаке националне мржње међу војницима, коју официри искоришћавају, није дошло до побуне!

МГЗрИ ИЗЗЗИВ90 * — Детаљи о бугарском упаду. —

- Оианаженн лсшевм иашмх војнчна НИШ, 30 мгрта. I Командант брегалничке ди визије области јавља, да су ноћу у очи 27 ов. м. бугарски четници покушали наме стиги експлозиве код моста на километру 136.5 Наша их је стража приметила и успела да одбије. Мост је неповр* ђен. Наша потера навшла јеу Безлашкој реци на бугарску ко митску чету Јачине од 30 људи ,Ова је чета почела одмах бе жати ка бугарској граници. Гоњење је вршено до границе где се наша потера зауставила. Бугарски војвода Брло на лази се на граници првма на шој караули Сива кобила на коју спрема напад својом че том Једанаест лешева наших војника, погинулих у бсрби 20 и 21 ов. м., нађено јетек 25 ов м. више села Салуц кева. Три су леша потпуно Испечена. Од нађени . лешева седам с/ наших војника са посаде а четири наших гра ничара. Испечени лешеви фотогуафисани су. — Лат« бугарсииж аваначниж Бугарски званични круговв пустили су у свет своју вер зију о последњем упаду у Србију. По тој верзвји није било никаквог упада с територије Бугарске. него побуне нашег муслиманског стгновништва протаву српске управе. Незадовољство Муслимана иани *

фестовало је, тврди се, прво у бегству с наше територије а по том и у отвореној побуни. И ако ова верзија нигде није прииљена с вером, ипак је потребно изнети истину о незадовољству наших Муслимана, а већоњиховој побуна не мсже бити ни речи после свега оног, што је до сад утврђено. — Право стање отвари Кад је избио рат између Турске и Русије, Србија је је одмах опозвала свог посланика из Цариградз, а пошто је познатом фетвом и Србија увршћена у ред држава, ко јима је објављен свети рат, то је Србија с правом сматрала, да се од тог тренутка налази у ратном стању с Тур. ском и да је према томе престао да важи уговор о миру закључен између ње и Турске 1914. године о чему је Порта дипломатским путем била извешгена. Природнапоследица ово^а била је обаве за српских Муслимана да служе војску као и сви осталв српски грађани. По себи се разуме, да Ј‘е овакво стање ствари морало проузроковати код наших Муслимана извесно разочарење, пошто су ца* ригрздским уговором о миру били ослобођени војске за три године. Али нема сумње, да би се наши Муслимани вцло брзо помирили и са овом дужношћу српских грађана, да није дошла са стране једна

жива и скрупулозна агитација. Разни агенти. плаћени аусгро-немачким новцем, почели су у Софији заје.тчичкв орга низовзти упаде мешовите турско-бугарских четз, које су могле допрети само до изве саих села у крајевима, који се граниче Бугарском ОдЈТу* рзка су овом акпијом управљали из Бугарске Јаја ага и Аки беј. Кад су позвани регрути, страни су се агитатори одмгх дали на посао. Муслиманима, с којима су могли доћи V додир говорили су, да ће Србија узети не само регруте него и старије људе и одмах их послати у рат, да ће у српској војсци бити изложени великим непријатностима, неће моћа испуњавати своје верске дужности, храниће се заједно са Хришћаними, биће псовани, мораће вршити службу и за време Рамазана и т д. Све ће то, говорило им се, моћи взбећа ако пређу у Бугарску а Ма ћедонија ће и иначе у кратком времену бити преотета од Србије. Уз ово је дошла и објава светског рата, па су многи Муслимани веровали, да ће се морати борити противу сул танове војске. Све је то учи нај 1 о , да је нзвесан број Муслимана, у почетку позиван у војску, пребегао у Бугарску. Њнхов је број мали; тако из целог тиквешког округа, на чијој се територији и одиграо последњи упад бугарских чета от^шло је у Бугарску свега 180 регрута. Међутим ваља напоменути, да су они Мусли мани,5,који су се хтели отворено иселити из земље, били слободни да то учине. И ова је емеграцкја трајала све дстле

докле је грчка влзда допуштала њихов прелаз преко своје територије и докле није плануо рат измс-ђу Турске ц сила Тројног Споразума с којима је Србијз у стварчом савезу. Од тога тренутка Србија није могла више допустити, да се селе у Турску оеи, који су способни за војну службу. У осталом само се минималан број Муслимана решио да остави своја ог* њишта. €ви остали распитгла су се одмах преко својих оџа и муфтија о начину на који ће бити третирани у војсци. Ња* хова једина жеља била је, да се муслиманским регрутима допусти њихова верска моли тва, да им се не дају јела и пића, која Коран забрањује. И чим су муслиманске породице сазнале, да се њиховим свновима неће дирати ви у веру ни у обичаје, одзив муслиманскзх регрута био је преко сваког очекивања. Тако на пример кумановска пуковска команда позвача је под заставу 280 муслиманских регрута и од ових је пре стало властима и упућено у команду 242. Осталих 38 један је у жандармерији, неколико њих се исеЈ;ило у Азију у тску прошле године а само неко лвцина је псбегла. Даље, прешевској пуксвској команди припадзју свега 263 регрута и од овихЕсу предстали вла стима и упућени у команду 240. Поедстајање командама муслиманских "регрута извр* шено је у потпуном реду. Вој не власти поступају са њима врло добро. Команде их снаб девају намирницама аони сами кувају своја јела и иа овај

начин врше уредно и без ихаквих сметњи своје верске сбичаје: клањање и узимање авдеса. Мирни су, иослушни и врло задовољни и тако је нестало и послелњих трагова вештачки изазва 'Ог незадовољства наших М слимана. Према то е свему и да није фзктима утврђен прелазак чета из Бугарске у напред је морала бити искључена свака хипотеза муслиманске побуне у Србијн. Довољно је, м ; ђутим, навести још и ово: 1. На целој тераторији Краљевине Србије влада потпун мир и међу Хришћанима и међу Муслиманима, осим на српско-бугарској граници и крајевама до ње. 2 Сза поља оних муслиманских села, чије су становнике бугарске и турске комите приликом свога послед* њег упада и пораза, повели себи у Бугарску, обрађена.су. Да се ово становништво спре јмало да бежи, не би доиста обрадиле своја поља. Та су села: Буракли. Раброво, Татарли. Деде, Оцманли, Медишли, Горња Собра, Кајали Брајковци, Пврава и Валан^ дово. 3. Прешли су у Бугарск; : комчтама само становнв оних поменутих села кроз ја су прошле комвте у свс!е повлачењу. Из осталих т/р ских села, преко којих н/су прошле комите, ниједан^У с * лиман није прешао Бугарску и ако им је пут био широм отворен а бугарска фаница у непосредној близине. То утврђује факт, да су из оних села, кроз која су комите прошле, Муслимани одведени или на свлу мли су били на-

IV