Straža

Периодика

Ввој 90

БЕОГРАД, ЧЕТВРТАК 2 АПР'ИЛА 1915

<1 т<*<«>

Адреса аа телегра** .СТРАЖА' - јБЕОГРА Д

Претплата ва Србнју

на аошти:

на I однну . ■ . Дич. \1 шестжесецв . 9,, трв месеца . , I. . једав месец . . I.

претплата аа ипосгрг.^с с

на поштв:

на годвну . . диа. 30. , шест месецн . „ . тр* иесепа . .

7..ч

СТРА2КЛ

ГЕЛЕФОН УРЕДНИШТП.. 1092

СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

С««а Реданди|е в, лосжајсга ул. бр. .

тоаса се дају у Цеаа утбрђеиа.

? еслаКена с« пксиа ие пр ?!>• - Рунописи се / ве сраћа|у. V * 7 '

Јде*», рукопже, вовац а 1 «* оггало цтго се односп 1 лнст, слатв власмпштзу

ласта.

Издда свеки т у 0 ч. пре подне.

ТЕЛЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 1092

Мађари беже са границе

БУКУРЕШТ, 1. априла. - Многи путкици који су допутовали из Аустро-Угарске, причају о поражавајућем дејству, које је на све кругове у монархији учинила снажна руска офанзива у Карпатима. Према пронереким вестима, мађарска влада је нарекила стзновницима из округа Мункача, Унгаара, Еиелзета и Хаса да се иселе, Архнва кз свчх срееких и окружних места пресељена је у срецњу Угарску!

ЈФНШ НА - НАРОДНУ КЕС

VII!

Трифун Радосавље*ић Да се није оженио са кћерју Добросава Малошевића, ви?пег ићгснданта економС' ОГ оделења минастарства и 'јног Трг фун Радос:.вље влћ би“био и данас «иаов* ннк Српске Кредитне Бггке. Пре св.та шт* је Српска Кредвтна Бакка? То је фк лијал бечке Лендер Банке, којој је вчдатак пј реко својид фв/шјг 3 ст ; ,:ово к тзлитику Ау« „г- ке. и Ко, « -*«***• ЈУ (• дрд Ј/ :а рачун Аустроупрске Дг ба тај посао логао да врши и опрезно и добро, ла чбновивке довоСч - > 1 -уди који су ужавачи ассолЈг тно п-верење б' чког минБСТћрства ино сграних дела. Је ли неко бпо за „чиа. »ника Српске К‘р е ‘ дитне Банке* знало се шта је он е какав задатак има да сврши. Мног« од таквих „чинов ника*' није морао дасврши стручну трговачку службу; политика аустроугарске мо нархн1е, ксја је В Јђен.а према Србији сслобођазала је многе од тих чиновчика к > јн су упућивани у филијале бечке Левдер Банке од те „ситнице." Трвфун Радосављевић био је аустриски резервни поручкт . Такав је и данас. Оа у »Српску Кредтгну Банку* није доведен због својих лепих брксва или лепих очију него да као аустрискн официр ради за свсју отгџбину — Аустрију.

Он је, свакако и рздио; трј рзд га је, вероватно и до дакас задржао да не промени п. данетв'' 1 , и да остане добар Аусгријанац и данас, ктд су нноги д Јбри Срби, рођени у Србији, срп* ски подан ци осумњичени за шпијунажу! Као аустрискк поданик он је после сзоје жгнидбе доведен у Управу Државних Дугова, дате му иа руковање поверљиве ствари, к је су се а српским подаврпама — чиновницнма Уораве Државних Дугова ретко повгрнвале због ири роде тнх послова. У такве ствари дпдазио је в окај повердив извсштај о војним набавкамл н упот»рсдвта ва те на бавте. Том државчом тајном Трифун Радотављезаћ је ру ковао но својој вољи; та тајна која се крила а од српских поданика — чнновнака тога високог државног надлештвт, није била са(*рнвен* од једног аустриског подазик; 1 Неверовлтно ј«л те? Невероватно из п леда али је сушта истина. Пре тога аустршког по даника на томе поверљчв^м месту био је српски пода ник Камило Гугл. Ччтаоцама може бити да ће изгледата мало чудно име; из гледа ће им то име као страно. И*е је заиста стра но, али оно што је би / Ка мило Гугл, то Тркфун Ра досављеввћ никаднеђе биги! То је био с<роз иоштен и савестан човек; пример од рзда и вредиоће; примср

како треба волети посао, кгко га радити, и како треба чуват.и тајиу. Атк Камило Гугл, ни,е био зет јеинога Добривоја Мзлошевгћа и — мор о је да уступи своје месго не какв м Србину, српсксм поданаку него Трифуну Радосављевићу — аустријском по?аии.ку, аусгрнјском резервном сфвциру. У „кгмисију‘‘ по афери у ОА. Зчдрузи, Гио је и Тргфун Радосављешсћ. Као аустригка поданвк (,н се радовао што ћс моћи да води тајне Офвпирске Задруге. Резултат свега тсга „рада" којч је врпп о један аустријскв поданик, чивовнвк фиЈШјзла аустр 0 |-же Лив д?р Банке, анам■ ; нознат кам је и револт наитих официра за С5е оно што је тај аустријски офицкр ра дшј кх дс, ог сти/р;: афера, и да се сворј огаџбини одужи. тд!/лс •греб»5пк> је Трзфуиа иагрчднти, а<о не гдм-х, а око б; р доц није. Када је требало образовата комвсију за прамање опанака из Румункје, одређен је Трифун Радосав љевић за председндка. У једном распису министра асјног стоји да за чланове комижје треба узамати државне чш оваике. Међ/ тии место тога одређује се аа председни.<а комискје Трифун Радосављевић, који ниЈе чмновнкк, него дијурнасг са великом диурном. Рећи ћете па и то је чи мознак: диурнкст није чи-

нгвник. То јс нешто више

од званичника, алвнијечин.:внинг. Чиновник је лице, аоје је заклето. има взвеСган број указае о.ужбе. Дчјурнист Трифуи Радосзвљевић све то нема, јер није

ни данас српски поданик. Питаћете: па како је то мо г ло да буде? Е, како. Его, могло је. Сзд је све могуће; и, да Трифун згави то министарскО решење, дало му је право што је зет Добривојз Ми -ошечића, а овај рођах Милава Стева новића, јелног од најглав нијгх чл нова ове лоп вске афере са диферзцвјом опанака ич Румуније. Ни Тр фун, нн његови рођаци нису «и са!вала да ће сгвар дсћи до гфере, в аф р* бити ;.оведена до суда Јер, да су знали, сни би све окренулн на други зетар. Сада чу!е&'о из поузданог азворс. д' они раде да свога аустр« ;сг /Г ^оданика, кој л не само 1 ЈТ0 НЈЈ Ј е ин ' тернаран, него !° ш борзти државним ■ оверљивим сгварима, насв ткк назкн 0 слободе од рОС !И Ј е » _ на ^ 0 Аг,,*у ->ре€а д° ■ Г ЗбОГ СЕО га не авесног рад?, к сз њим В оки, који су ствар дотле довели. Народна Ску тштика, кг ја з.анас почгње свој рад, треба да пожури и да саречи да се ова прљава и одврат на афера, у ко-ој је држзва оштећена са неко. ико мчлијона, не утуши, иего дз буде расправљена и преа Народном Скупштином и пред војним су г довима! Трсба показати свима и свакоме да лотови и њихо ви саучгсницл треба да иду на робају, да им се удгри ро'ијашки жог на прљзво чело, те да их тако свет вици; треба учинитв да се ова ф-мота не затрпа и Влада Илић „папевдехл" и осгали не извуку казне коју су заслужилн. Треба дати доказа да су у овој земља судови и правда јачи од а устрзјског подзника Три-

фуна Радосављевића и ње говиг блиских и даљних рођака.

Хроз шибу

Тегарога тићаиШг Велкки је противник новинара и чим би се који новинар појавио у његовој близини, или у друштву у коме је н он, он би одмах бежао. Једком речју мрзео је новине и новинаре и бежао од њих као ђаво од крста. Министар Војни издао је наредбу, да се сви сталнс и приIвремено неспособни упуте на рад у позадину. Ценећи важност Ј'авие речи Министар Војнп је ослободио новинаре од рада у позадину. Одмах по публикаиији ове вести дошао је у редакцију Он,

вршава: „После 8 месеца оат- биланс оперзција на источ. фронту злврлава се неоспорном кадмоћношћу наших савезнкка, чаји се успех исже свестн на ове чињенице: 1. ) Јтш од почетка кепријатељстава руска војска на најлојалнији н најпотпу нији начин вршила је своју савезначку дужиосг, жртвујући своје заштетне труле како би привукла на себе што већи број немачких трупа. 2. ) Оаа је успела у исто време да задобнје гдлучзе победе над дтугии својам протнвником; она јесломи ла аустријску војску пре

и не ућевши ип једаог вој" нкка са аустро - неиачког фронта, Велика Кнез Ни* колзј у цеиембру месецу'у< Саео је да на Кавказу однесе одлучне победе нзд трупама, које су већим де | лом биле труле другог реда. I Дакле факта утврћјму на

нлјсигурниЈИ начии, тс је

- -г-1та почеми почжати мзсу рукопис^ с Г С Зслк, докон сам, па ето напнсах ие' што. Знаш како јг. Стара новинарска кра, па ке могу дз седим. ■ И затим пошто се пажљиво окренуо по ссби и уверио се да никога кема продужи: Знаш ја Ну сваког дана писати, доносићу ти масу рукописз. Него овај, и ту се закашља дубоко, да ми даш легитимацију, да напишеш да сам са радник! Ја га погледах, и пошто згужвах рукописи бацих гау кош, [ показах му прстом врата. Под оброзином

- Шта јв с*е ургкипн руома »ојсиа за ооам меоеца —

ПАРИЗ, 30 марта. Билтен де л’арме де ла ресублик објзвво је историски преглед, шта је све урадила руска војска за 8 месеци рата, на основу зва нвчпих извештаја, у коме се взноса вредност напсра и успеха руских. Озај прсглед иззоси ду гачке и опширне детаље о опсрацијама и овжо се за

негл »т-—. д(-т имали оремеиа, да триаулу нд т сточнк фронг снаге дџгну те са заоадног фронга. 3.) У месеиима који су су с»тедовали она је истрајношћу своје акцвје одлучила ссмачки геиералштаб, да пошаље против ње више корпуса в јске и аринудила га, да од новембра мгсеаз иапусти офзвзиву на запааном фронту. 4 ) И поред пребааив^ња трупа, Немци и Аустријан« ци већ одавно ннсу дошли II: до качп т резултата на источа: м фронту. 'Наша су савезницч сгално пост; зали да изпграју Ханденбургове планове з В ршава је оста ла недирнута. Нзнослетку, губитци које су претрпели неначке јединице, задуго су слсмили њихов офљзивии напор. 5) У исто време Аустријанци су чмали новвх неуспеха; 'Пшекисл је г.ао и цела Галицкја је у руским рукгма. 6.) Улазак у борбу трећег против.;; ка, турске вој ске, није ни у ко«ико по колебао снагу руске војске,

руска војска пошто је решила тешко проб ;еме за време ратоезња од 8 месеци, који су н.ој били стављени у задатак, потпуно у стању да изводв офанзивнз операције под најбољим усл в;ма, које ће јој осигурати и лепо време и да са нама заједно ва сигурзн начин дође до крајњег циља заједничког.

91 №!!!

— П{|«глч р» 1 е|> 1 и»]* —

Легоогпгп. 31. мгпта

Руске трупе са фронта Чорох с колоком која је предузела офанзиву од Ордгнуча, коначно су одбиле турске трупе с кашг гравице. Савлађујући неверовагне тешчоће по сне!у, подаоссћи оскудсцу по хрђавом времеиу, оне су по. лозином марта срећнз свршлле свој задатак. Предела Тр-нс Чорока и Оровина могу се сматр лта као дефчнитивно напуштени од Турака Побуњеници из ;Аџа* рије и Ш^велије предају оружје и покоравзју се. Од 20. фебруара нзше се трупе иочеле да потискују турске рггуларне труае и чете у планинском пределу између Олгвја и Ордануча. Наше су колоне биле прн* нуђене да развнју офанзиву-од села до села на шароком фронту, под врло тешким околвос ■ има, по пла

ФЕЈБТОН

Иа ратннх дана:

Р.ч је о малим људима кој« се коцкају. Рат и коц ка кмоју сличности: иуједн м н у другом све често завнсн од тренутка. Само раловима управљају велики људи, а ксцком — мвјм, па често и — ииштавни.

„играч«, па душу дало, кад| дође први, кзд се цриме плате, па сесфисирн скупе ао земуницама, да убију време, кад већ борбе нема! Тада отворе „међусобну" борбу, која их више умори и загреје но ратна. Он је добијао и губио, а обратно. Зајмио и вра ћао, и обратно. И опетта ко, и увек тако. И једне ноћи, на положају, када је све изгубио, метну и последње што је имло: златни часовник, кога је задобио

За ове последње је велики догкђ ј: кад, рецимо д .бију }у „борби" са једном жендинар на „доминамк", коју' ском, и — доби! И од тада

бан«у на „конгену*, којујпоче да добија. Много што

стстнву ва „фарбулвма", шта се не верује, али је коју хиљаду и т. д. Ја ви тако. Коцка је као и лу

сам познавалац оваквнх вештика, ала саи чуо, да су

триЈа. Једна ситница вас подигне, и ви постанете Рот-

опасне, јер се догађају оби 'шелд, да ба за два-трида< чио ноћу, а драмске сценејва бвли проЧаком, Пођете обичио се н догоде од 12;гвојим новцем — нзгубите! поноћи па на даље. И он је играо сграшћу:

одсуства. У току ра

тд од псднаоедника доспео

Пођете с туђим, ма и јед ним двнаром, и — добија те! Ко ће го разумети? Ну није ствар у томе! Бажнчје с/д тога било је

а добар то: што је часовник (или

простије: сат!) бао успоиена на једну женску, коју је волео, то јест, која је орво њега заволела, (или хтела да се уда за њега, не зва се!), па му између осталога, дала из љубави и овај ча совннк, а у њему њена ма* ла сличаца за успомену. После је она нашла другу, „јачу“ љубав, а њега оста вила заједно са — часов ником. Одмах погаћате: да му се је срећа осмехвула зато, што је са часовнаком њена срећа играла. Ду1Ч> је то тако трајало, и у његовом пуку пронео се глас, да га „куршум не бије% то Јест, да га нико не може вадиграти, да не може изгубити. У одушевљењу, он једне ноћ .1 седе, па јсј написа: — И ако си ме оставвла, ипак сам збсг тебе срећан! Кад се врагим из рага ви дећеш. А сада буди срећиа, □а ма с којим. Хзала ти. Ја се молим Бзгу за тв^је здравље. Кад његова бивша доби

ово крагко писмо, њу је баш тада взнезерио један, ко г а је волела, јер га је затекла са другом. И тадч, као да се обрте памет, —• понова се врати својој старој љубави — н/му. Седе и огписа му: — Ја сам те оставзла, али сгм те ипак волела. И сада те још више волзм, јер видим да ме не забор?вљаш. Ако узмогнем, доћићу до тебе, и донећу ти... ти већ знјш! Пре него што је ово пи смо добио, он поче тубити; чудио се је 1 оме, а и дру ги су се чудили. Карташи имају аеко чудно сујеверје: да им је неко срећан, кад седи крај њих нли обратно. И у тр нутку кад је добио ово писмо од њ?, врло до< бро се сећа, да је све иа губио, и да је,фпет на послетку мстнуо овај исти ч \ совник.., али га сада, авај! — изгубио! Више није имао чвм кграти — до адуће плате, и згборављго се ча тањем њеиог пасма и —

новина. Дираху га: — Сад је прешао у ди пломацију! А < н је мрачно ћугао. И прође тако више дана. А једне вечери неко га позва — Иците, рекли му, чгка вас . каже, да је ваша жена! Није могао одмах да се сета. Али када је сагл дз, нешто му се преврну у срцу. и он узри«ну од среће. — < на! И кад јој све исприча, заврши: — И не жалим, и ако сам све итубио. Тебе сам добио! Жео моја! — Не, рече онз, ја не мислим С 1 уп<«ти у брак. Имам д ста искуств«. Жи већемо по старом. А он се Готово збуни: — Како то Како то? — Па тако, док ме во лиш, биће уз тебе, з после, ти већ знаш . — Незгодно, заврши он, али ипак, кад наје друкчије, и нека буде. И тада онз погледа у ње гов ирснак, и виде, да му

нема златног ланца и ча соваика. — Прокоцкао сгм, му цзше он. — Зар усломену... И ти ме љубаш, и то је љубав, пфуј! Огкупи часовник, остави га истог часа, и оде са положаја. — Ето, то је кратка позест малог човека што се коцка. Како вам «е долада? , ^ ‘ Мил. К. Николић-Расински

рзшиа шорбица

Кад је настао период офанзиве наше војске, једна чета Чеха предаде се. Ноћ тамна, суморна, готово свуда владаше тишина, само би често у великој даљини. севали топсви; ту би тишиау по где Кији пуцањ пушке преклнуо иа предстражи. Командант нар ди да се оаљЈже

нар ди да се.оалОже ватре куда ће цроћи заробљеници да би их ком шдаит волоне боље могао видети. Пролазећи поред ватре они су викали: „Наздар\ На то ће му духовити шумадииДЦ. ргћш „Вала ми нећсмо више назад,

ми смо у име Бога пошли на’ пред а изгледа ми да ће те ви назад.

На осматрачници сгајао је хаплар Васиљко — Врањанац. Он са пажњом тосматраше лнце Савино које се блисташе и сијаше као драго камење. Да ли то беше радост, да ли одушсвљење, те њено лице кад и кад узнемири се, а таласи разбацају се, то нл једну то на другу страну. Каплар Васиљко опрезно као јастреб што са висине вреба кокош или голубт, тако и он гледаше не би ли одкуд опазио непријатеља, Очи му се заустазише на једну шуму, погледа још мало па радосно од)ури кид-* ггфоаа. узе слушатицу па викну. „Ало градска: А <о пољска! Ало хаубичка. Сав је био узбуђен од радости. Н одазва се пољска артиљсриЈа а Васиљко отпоче: „Право код ону шуму нешто се види, ксла ли су, комора ли је, воЈска ли је, неШ10 нма, ако хоћете гађаЈте а ак-о не па који сам )а ђаво овде и љутито баци слуша шцу.

(

-З.Л *■

г-жђ- '