Straža

Број 93

БЕОГРАД, НЕДЕЉА 5 АПРИЛА 1915

Гопива V

Адреса за телеграже. .СТРАЖА” - БЕОГРАЛ Претплата за Србнју на пошта: ва годнну . * . Джн. IX, шестмесецв . 6 .. трн месдца . . I.. једаи м< сец . . 1.претплата га виостравст10 на поштн: ва годину . . дин. 30,, шест месеци . . 15.. трн месеца . , 7.50

ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВа 1092

СТРЛЖА СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА Излззк сваки дан у б ч. пре подне.

1*аа Редакцпје и Адмав: Косма|ска ул. бр. 22. •гааса се дају у Адиик. Цена утврђена. (аалакеиа се писма не прн:»1у. — Рукописв Се н« не враћају. □асма, рукопасе, новац н зи остало што се односв за лнст, слати власвиштву листа.

ТЕЛЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 109" ■ ■■■ ■■ —■ I

Анкета по пограничним инцидентима

СОФИЈА, 4, апрЈлз. - Руски посл^ник г, Савински посегио је шсфа владе д-р Радославова и са њше је имто дуг разговор. Одмах после овог разговора одржана је седница, после које је г, Савински опјт пос^тио д-р Радославова. У доброобавешгеним круговима се говори, да се по„ сета г. Савинског односила на последње аограничне инциденте, и да је д-р Радославов изјавио, да бугарска злада пристаје на образовање анкете^ која ће испитати познате кнциденте на српскс-бугарској гр;ници, Борко

Око Кракова — Краково се припрема за — опсаду РИМ, 3 априла. Чкки диет „Народни Ј1шк“ сао^штава да ја по нарвдбк војне власти преко 20.000 гр?ђш вапустило Краково. Ова ивра ауетриокв Врховкв Коианда туиачи се у овд. војним круговнма, као бојазан од могуКв опсаде од страна руске војске.

Једна потреба

Бугари су данас посгали потпуно неур^чунљиви. Оно што они данас раде скоро ■е лудост, неравумност. Као да ии је према глави! Уви дели су да су пглитичкм постали један чинилац апсолутно без вредносп, и неурачунљив. прж разним ком бинацијама које се даиас у политичком свету и жавоту Еаропе стварају и»их ничако и не узимају у обзвр а разматраже. Свима је њихово понашање и држање постало равиодушно. О саи* ма неутралним државама у еврспској јавности се расправља, рачуна са евентуалнои акцијои њаховои тру де се да их задобију за : своју ствар, али о Бугарииа иало ко води рачуна. Прође по више дана а у европској штампи и не спомеие се Бугарска. Она је јеан? циаптпе пе^Н 2 еађ 1 е. Ну зато оии не ђуте; свзкодневно се са по нечам јаве, даду знаке о себи да су жи ви и да егзистирају на континенту. Иначе сви би их сматрали за умрле; они дазу знака о себи иа т?ј начин

што или нааашу у својим новинама да им та и та личност долази у специјапној мисији да им учиини неку понуду или зпочне неке преговоре, или да >.м 1 та и та држава нуди то и то нарче од своје териториј ’ за незнам какве усл^Јс нарочиго су лакоми и ме ракл.зје на компензг ције у територији! — или пак у чине по неки испад на гра ница, па, 61 га ми, и озби љан нааад и упзд на су седну теригорију — и тако се ревносно труде да и о њима говоре у Европи. И докста усаевају V томе, Ну како су увек несрећни у малерозни, говори се уве*. С повиком, гнушањем и пре зирзњем. И тако позитивно нишга неусаевају. Ачиони су ипак задо ољна, јер бгље је, рзчунају, да се говори ■ њима и да се чују па ма кар и по злу да се вида да су живи, да мрдају, кего да их сматрају за упоко јене, И ају просту и у о сталом тачну логику: да мр тзв син или сродчик неће и не мс же добити никакав

део од за ставштине, а жив па массар н најпокваренији по сили људс..ог ззкона и природног правадобија бар нешто. Иу могу се и у тој логици превзрити. Од поч«тка рата сталво и сксгематски, ?ли у потаји и потмуло ратуЈу са нама Шаљу нам сеоје комите разне г.ропалвце н вагабунДг! — и до дакас кмали сио неброј?но њихов!-х напада, које нашч храбри и јуначки војници са досто јанством и повосом одбн јају. Посл*дњи њихов з атмији и врло озбиљан напад на сгрукичку станицу и на Вз/андово, који нас је стао озбиљних жртава. После тога на ада дошли су н аругн, који својом непрекидношћ, а својим кзрак тсром показују неке озбиљне тендениије и иАи„ј< сривене намере. И то се н^ може трпета. Углсд и достојанство наше и наших в?соких Савезника, то ке :меју да дозволе. На > а вла да руковођена и инспирпсана најмирољубивијим и пријатељским намерама и жељама мора у споразуму са Савсзницима, и уз њихову активну и ефикасну дипломатску помоћ, да предузме енергичан корак код бугарске вл-зде у смислу прекр;|ћивања и прекидања ових непрекидн!х и озбиљ аих упзда на нашу терато рију, јер ми нисмо у ратном сгању са Бугарском Краљевином. Хроз шпбу Лиротска пошта Један пријатељ иј Пирота пише ми: Драга образино, Читам како се носиш са београдском поштом и са начелником г. С. Д. М, и хвала ти. Али зар

ФЕ/ЦТОН

Мил. К- Николић-Расински:

кП )РИ1Ј! — Ма ратижх дана И уђе један грбав човек, и рече: — На здравље нам пига! И нас пронађоше. Наста узбуна. А у то „до /.ете“ један ћопави: — И на нас дође ред! Хвала лепо. И поднже ћо. паву ногу у вис. Сигурно ме зову у пешацију! Славно! Ускоиеша се свет. И та да ступи један без целе шакг; — Бар да и ја једнои посганем. војник! Мене ће си гурно у коњицу? И под«*же руку без шзке у вис: — Ова рука давно чеха на сабљу! Ал’ у тај мах уђе један без ока, т. ј. један са једнам оком, и ускликну:

— ја ћу сигјрно битг нишавџија на топу! И наступи један слепи из села Неменикућа, и рече: — Мене ће, сигурно, у — извидницу, или — ноћну шлролу! — И њега звали!. И њега звали! — и (ви се смејаху. И васта као у — по зоришту. А кад наступи један са кривим вратом — кривошија. сви запљескаше као пред крај к;кве драме: — Овај ће сигурно да вуче комору! — а он се осмехну, и седе да чека комисију, па запали лулу, а непрестано гледаше у сграну, као да се нечег стиди. И долажаше један, што се пресамитво каодве паре у кеси, н није могао да се исправи, јер му се Сушаше кичма, и рече — Мене ће у минере или □онтоњере! А тада дође је* дан погпуно глув, и ништа не чујаше шта се говори, али је ипак знао, зашта је дошао, али не версваше, н

|отвори широка уста и за напг: , — Јг л’ те, браћо, нас је Кгманда звала? И сзи климаху главом јер он *бине глув као тјп (ово упоређење пзеује, |ер је ратно вреке!) — Добро браћо, па з* шта ће мене? Счгурно да будем у рову на телефону? — Тако је, тако је! сви вичу, и смех се ори из ,јуначких“ грла. Долази једаа сув ка ■> I штр;- , и прозре му се уши | као да су од свиле. Држн ! „шнуфтиклу“ науста и ка шље 1 ако јако, да ти уши ! заглухну. А један се диже и рече: — Тебе ће сигурно у то ребити за болначгра због чистог ваздуха! Да се предупреди зараза! Фино! Насмеја се од све муке јехтичави човек, и седе, кашљући јако, да се и у Команди чуло, услед чега се командант толико наљути, да једном .иосилн, м“ спали шамар, мислећа

ти мислиш да ће што то ути цати на пошгаре!? Боже сачувај! И ми овде, у Пироту, муку мучимо, па опег ништа. Трпило се, свађало се па опет све по старом. Ман>' да се побијемо, јер то средство још нисмо у потребили. Ја мислим, а тотоб сам да то и подпишем, да у Краљевини Србији наша, пиротска пошта односи рекорд по својој неуреднссти, по своме сметењаштву, по своме хаосу. А све то долази од г управника. У пошти има довољно персонала, да се сав рад на време,тачно и савесно отправљј . Па ипак све рамље. За данас само један пример, његове неспособности, његове неумешности, његовог сметењаштва. У писмоносном одељењу ради једна пре девојчица, него девојка. Млада, невешта, па ради оно што јој се свиди. Сва писма прегледа војна цензура. Али код нас постоји још и је. дна друга конгрола, М1~- Старжна Новаче Дочекује дијете Грујица!“ Или боље речено: Што иропусти »ојена контрола, Двчекује девојка Букица!" ...Она по својој ћуди и вољи отвара, чита и — цепа писма, која је цензура одобрила. На реферат једног чиновника г. управник је мрднуо само брк м, и на томе је остало а публика ће и даље чекати писма од својих милих и драгих и бринуће се за њих. Кота.

Рн Чдош Букурешт, 3. ааркла После дводневне крваве и упорае борбе, руске труле усаеле су да сузЗију аусгрвјске трупе, које су се налазиле на 15 км. испред Ч рзовице Пр мт јсдн. ј ч-сга нз Мамораице руске трупе нзлазе се на 5 килом-.тара пред Чгрновицом. Гов ри се да Гуси кеће тући варош, у којој се на

лази велпки број становнаштва. Ш 8 ОШШ РИМ 3. априла .Одески Лист к" саопштава: Преиа вестима фран цуск-,х листова взмеђукај зера и крон/рицца дошло је поновз до неспсразума Крон 1 - и:-ц је, како 'е шапатом говори, поднео изве* Ш 1 ај главвој комзнди укојој као главног кривца га поразе своје армије озна 1 ава цара, који је у неко лнко махгва узимзо на себе улоге команданга и издавао зап вестЛ

ђ Знп — Артмљержсни даовој Букурешт, 3. априла Из Марморн це јзвљају: цела пр шла ноћ прошла је у јаком артиљериском дуелу. Под заштитом артн> љерије, Руси су чинили покушаје да наместе понтоне нз Пруту. Пред саму зору, аустријска артиљериЈа ућуткана је.

[а т — Француони успесл У Оаииеру наша тешка артиљсрија потпуно је искварила непријатељске ровове. У АргонИ вођена је борба између ровлва у нзшу корист. У овом сек1 ору наша се надмоћност над непријатељем све више осећа. — У Епаржу нефиј тељ је бомбардовао наше' полсжаЈе, алн није вршио! напад, -- У шуми Ајх у|

последњ’ м борбама задобили смо главне немачке ровјве а северно од ових ровова и парче терена од 400 м. дужине и 100 м дубине. — У Мортнан до пу та за Есе заузели смо нове ровове. — Код Фен-Ане« Хеј бомбардовгње без на пада пешадије. — У шуми Ле Претр, п што смо заузели један део непријатељс<ог фронта, одржали смо се ту у пркос непријатељ Ским против напздтма У Едзасу напредовзли смо 1500 метара према Смолек риткопфу, југо-запздно од Мецерала. ПАРИЗ, 3. апрвла И други немачки авијатичар Гацао је бомбе на на болаицу у Марнелону у .-н«.к репресадија за бом бардовање цепелина. Један наш авијатичар бацто је 5 бо би на главнт немачке: штаб. Сви су пројектили пали на зграду у којој је

тако бомбардовали смо ста нгцу Фрибург И Бризггу. Наша ескадрила од 15 авијатичара с потпупам ус пехои бацала је бомбе на немачке војне зграде у Остенди. И ако су на њих осули жестоку взтру, наши су се апарати вратили неоштећени. Северно од Ара са задобчлл смо сјајан успсх, који до 1 уњзва наше рзније усаехе. ћ г. ше су трупе на б ;;окет заузеле истакнути положзј на југо-исто« ку од Н-јг> Д :м де-Лорет, тако, да је у рукама наше војске цела југо и.точнако са. Заробати смо 160 вој ника и више офзиира, за добили три справе за бзц-ње бомби и два митра љ^за. Између Тизола и Ла боазела у пределу Арбер

непрнјатељ је покушао два напада, које смо брзо зауставили у Аргони и Багателу наша је артиљерија уништила главна кемачки ров. У Ечаржу је нег.ријатељ три пута вршио противнападе у ноћ између среде и четвртка, да би повратио изгубљен положај, али смо га ми одбили наневши му јаке губитке. У шуми Мортмар одбали смо напад на земљишту, које смо заузели 31 марта и задобила смо два машинск« топа, две счрзве за бацање бомби, јгоан митраљез, више стотина хвљада пушчаних зрна к граната. У шуми Ле Претр одбили смд напад и задобили заробљенике.

)! ЏЂ (иачајаи пут грчног праицк АТИНА. 3 ар Грчки пранц Ђорђе отоутовао је вечерас на једном детроеру за Париз преко Бриндизија.

Рашха гаорбпца — Помози Бог бако! — Ето раНо моја тужна ти сам — рећи ће једна бака из Мачве. Поранила сам синко, дуге ноћи па не може да сг спавз; преврии се час на једну час на другу страну па се човек сит наспава. — Шта радиш бако? Како живиш? — Ето рано моја као свака сирота мучим се, стара сам, пг све се од мене тражв, децу сам ■•воју послала у бој да бране земље наше од душмана, а јг сам једина остала овде код куће, па Бога ми синко изнемогло се, прођоше годнне, ннје мене двајеста, него сам напунила равно 60 год. о белим покладама. Старост је то дете моје па е и изнемогло.

он т<>ко „неучтиво“ кашље — као. коњ! Уђе и један, коме сс главз тресаше стално, тачо се родио! Њега ће за четног коман дира! — и он и даље тресгше главом И многи помислише: да он тоодсб,»а ва а примасете .почасти* Дође и један слепи и са квт са гуслама на којси иима, а вози га ј дан слепачки „пединтер". Он сеђаше, и ако не виђаше нн кога и вишта, осећаше мно жину нгродз, и као да се чуђаше: откуд он овде?! — Њсга ће у бандисте! — сви узвикнуше, и замо* лише га, да одсвира једну песму Слепачке Академије, под насловом: „КокошиЈа војска." И он одсвира уз гусле, и свв горко пла«аху као Јевреји ,на водах ванилонских“, са узвиком: — Шта нас снађе! Шта нас снађ ! И сви бацаху слепцу у шубару — бакшише, и он — заради, а беше му то-

пЛ ј, поручи литру шљивовтјце, и поче благосиљати, кЦо да га не зове Комонда, већ глас првог вашара о Благовестима у Крушевцу. )И насга плач и шкргуг зуба И смрад какав се не памти! А комисиЈа кад их оСсТИ и виде, запуши и нос и уцта и уши, и затвори очи, и подиже руке, и разјареао узвикну: — Па ово горе него ,,пегавац"! Даље, само даље, чујте људи! Ово горе негој чума и колера 1 Каква служ 1 ба Отаџбини! Зар од „сле ; паца“ тражимо очи!?! Зазврја звонј сглно и: плаховито, и послужитељ! уђе, па онда изађе н рече: — Идиге, ви, нар >де, кући! (ово: „иднте, ви, наро де ‘ — Тачао је по нерод ној граматицв!) Од вас је и Бог дигао руке1 ПЈгета би била, да саио и лебац државни једете! И пође натраг псвоока: Сакатих, и глувих, и ћора вих и грбавих, и Јехтвча-

вих, и анемичних, и туги квгнти.

Вл. Н. — Зоранов : ЛослеЗм сатв (једиа всгинска песма у прозв) Позна ноћ првог децем бра. Хладне кристалне напи клизе низ рапава стабла дивљих 1 -естенова. Кроз вла жан, изумро ваздух и сањив мрак разлива се јед ноли«, непојаман звук, као да се милиона уз болан је-ј цај растају са земљом. Пре ј ко граорасге, широке рекеј треаери низ слабех светиљ -1 ки , поређаних у истом ра сгој 1 њу једна за другом то је понтонски .мост Још једвни нерв који везу |е горту царевину са .ње (10М“ провинцијом — нашом отаџбином. Стрма зимзеле на падина Калемегдана сјајв се као да ју је озарилоцрвено сунце из оних мирнахј летњих предвечери, када тоне за беж нијску ван: то !оре

.

. г - И1 ■■ „•■■Ј-^а суза на иглвчастом лишћ I борова и јела. Понеки за( стали становник, кога у М 1 нулом дану није сусре/, патрола драгонера и иерјг ника, спава под несигурни сном у каквом скривено куту. Кроз оаусгеле улице, о бијеие дућане, кроз ширО! отворене домове и по ко рндорама и салонима кра љевога дворца, испражње ног и загађеног — лутај клетва и стрнва. Рушевин ш зградама Оцртавају се тами као црне авети, а а вети опомињу на косгу; једног седог цара, в разде ране завесе што лепршај; кров многи отворен прозој личе на црно-жута покрО! његсве царевине. један у самљен гавранодлете у пр цусевера. Београдјегбез људи, без Само нашс ст; ште — улвца