Straža

Број 94

БЕОГРАД, ПОНЕДЕЉАК 6 АПРИЛА 1915

Годпна V

ш

Адре .а ва телеграае. »СТРАЖА 11 - БЕОГРАД Претплата за Србпју ка пошти: па годииу . • . Днн. 12. , шестмегеца , 8. , трп месоца . , Ј. , једаи мЈсец . , 1,претплата га ииостранеп о на пошти: ва годнну . . дии. 10,, шест месеци . , 15. , три месеца . , 7ДС

ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВк 1092

СТРОЖА СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

Стан Редагције и Адмии.: Космајска ул. бр. 22. 'Јгнасн се дају у Админ. Цена утврђеиа. 'адлаћена сеписма ва прг»ају. — Рукопасн се ни пе враћзју. Дзкма, рукописе, новац и :г* остало што се одиоси !«! пист, слати влаоииштиу листа.

Излази сваки дан у о ч. пре подне.

ТЕЛЕФОН ШТАМГ1АРИЈЕ 1092

Грчка и Тројни Споразум СОФИЈА, 5. гприла, - По једно] поверљивој изјави једног грчког политичара, који је веома интимзн пријатељ данашњег министра председника, Гунариса, влада је увиделз да јој имтереси грчког народа налажу да приђе Споразуму. Под краљевим председништвом одржена је седница на којој је министар иностраних дела Зогра(Ј;ис изложио спзљну сатуацију. Мгшљење овог политичара је, да ће Грчка у најскоријем времену узети учешћа у војни, прилажењем уз Споразум. САНТЈАГО.

— Г. Министру Унутрашњих Дела —

Већ је прошло два месеца како је Месни Одб *р за Београд отпочео свој рад. Већ је прошло два месеца како чиновници Месног Одборзтргже одобрење од манистра унутраш њих дела да одобри помоћ, коју је Месни Одбор по формуларима а у граница закона, одредио пријављеној сиротињи. На толш-а писмена тражења Месног Одбора, г. министар није нашао за по требно ни да одговори, а камо ли да одобри потребну суму за |издзвање помоћи ратној сиротињи. После толиких тражења Месни Од бор је био принуђен да по шаље свог делегата > Ниш и да овај у име Месног Од бора умолн г. министра да се одобрена сума изда што пре. И та је молба прошла исто снако као . и писмена тражења Месног Одбора. Ни до дзнас још није одобрена та сума новзца. За цео Београд та сума изно си 48 хиљада динара И док је Месни Одбор молио и тражио да се та сума одобри, дотле је Ми нистарство Унутрашњих Де ла дало 300 хиљада динара г. ИЈкораћу, народном посланику, који је ову суму раздао у окр> гу полринском, а поред овсга мини старство је издало и другим посланицима'новац који су исто тако раздали по скрузкма. Ми немамо нишга противу тога што су они страдалници добили помоћ, али се чудимо одкуда то

лика инд 1 ферентност у ми нистарству према Београђанима који су са својих тражења најсолиднији јер се тражи не знатна сума од 48 000 динара. И каа им ; . новапа за п. Шкорића и друге народне пссланике онда и Бсограђанн имају права да траже око што Им је за живот најнужније. Уосталом и држава је сама дужна да помг же ратну си ротвњу, јер је у томе м ислу и заког донешен. Ако се тражењу Месног Одбора не изађе на сусрет, чланови' тог одбора биће принуђени да се разкђу својим кућама и да осгане празне канцеларије. Да до тога не би дошло, Министзрство Унутрашњих Дела учиниће један племенити гест, ако одазивајући се праведном тражењу Ме сног Одбора, одмах поша ље нсвац колико је по требно за гсплату тргжене помоћи.

Кз ^(емачке Вапај гладнмх! .Берлински Локал Анцајгер* најраспростренији лист у Берлину, доноси у броју од 31 марта по новом, који је преко Бугарске доспео.у наше руке, озо саопштење. На Ведннг плацу Јуче се одиграла једна жалвсиа сцена међу становницима овог краја Берлина Неколико незадовољника успели су да побуде читав овај крај становника и они су сви као по команди, у гомилама ишли Милеровом улицом у прав-

цу Шосе штрасе ка Инвалиден плацу, вичући .дајте нам лебт", „доле са крвопролићем." Овај поступак је толико више за осуду, што је ова маса света, у моменту кад се раздавао кромпир и брашно, покренута. На жалост, полициска власт није могла да стане еа пут овој светини, већ је ова онако избезумљена ишла улицама све до у мрак док су се сами разишли. Ми верујемо да је целом свету рат додијао, и да је нестало најнужнијих намирница, и да је скупоћа достигла кулминацију. Леба ће нестати и биће све горе, али, за то нема разлога да се приређују ованве антипатриотске демонстрацнје. Треба имати стрпљења! И све ће бити добро.” * * * Читаоци треба да знају, да у Немачкој 25 кгр. кромпира стају 18 марака шв значи 1 динар килограм, месо 5. марака пола кгр. и то се може добити само један пут недељно; једно јаје 1. марка или 1,50 дин. Дакле као што се види скупоћа је ужасна, хране нестаје и онда није никаквс чудо што је дошло до тих „не милих“ појава. Баш тај лист је највише распаљивао о шовинистичке и ратне страсти код те исте масе, коју он данас тако грди. Берлинер Локал Анцајгер и Морген Пост, највише су дизали ратну ларму и гонили власнике на рат, а сад ево како је њихов рад пожњео буру о оно што је но[горе тек ће доћи.

И1 ЖКВ313 ТР1Ш1ЦЗ .Неке га иуршум* На положају у Г. дође једна стара врачара. На силу Бога хтеде да се разговара са једним официром и на крају крајева изађе један резервни официр београђанин. Т)на му рече да је дошла да му да ,,нешто“ и онда вели врачара неће куршуми на њега! Врло велики весељак Н. брзо се прибра и рече јој: хоћу да ти примнм то само ми прво дај на пробу. И баба донесе

њене драгоцености у једном малом у облику јастучета од црвене материје и црвеним концем шивени предмет, који је имао две траке, и то вели врачара, треба носито о врат. Беогрпђанин узе тај предмет и рече баби: ја ћу ти платити ову твоју ствар врло скупо само ако куршум на њу неће.“ Баба га увераваше да куршум не иде на то њено „нешто“. У дворишту беше пуно живине и он нареди да се то јастуче обеси једном пловану о врат. Кид заповест би извршена, он извади револвер и једним метком убије плована. Сад се окрену баби и онако у ирвнији рече: „Видиш ли бабо како и на то твоје јастуче иде куршум као луд, него ти загрни рукаве и зготови оввг плована па ће мо га заједно појести. 1 '

Дбкски сбеш - Стапнм ратовн оа царииарнмцама. Недавно је пред једним од америчких судова расправљена једна врло интер|есантна ствар, која лепо илуструје рад америчких царинских нласти. Ствар Јс у ОВОтс. Цсфинска унраиа Сједињених Држава судским путем тражила је од неке госпођице Доланове, сопствекице једне велике прбдавнице женских шешира и женсквг одела у Њу—Јорку, да јој омогући преглед њеног текућег рачуна у њујоршкој филијали једне велике париске банке Тиме су царинске власти хтеле да се увере да ли се доиста слажу вредности модела, које је Доланова декларирала код царинарница, са вредностима записаним у њеним текућим рачунима Разуме се да је Даланова моделе и готове хаљине добављала директно из Париза л да их је у Њу-јорку морала царинити. Доланова се успротивила томе тражењу царинских власти и није допустила банци да им учини по вољи. Али царинска управа сад потегне па тужи и Банку и понови сввј захтев. Из овога постаде и трећа тужба. Кад је банци запрећено казном, она поднесе тужбу против Доланове, тражећи

да је суд нагна да допусги преглед својих рачуна. Доланова целу ствар предаде своме адвокату, који не буде лењ, већ јавно на суду изређа читав низ опскурдиих и нехатичних поступака америчке царанске управе. Он је изнео како амервчка царииска управа плаћа велики број трговачких шпиона, којима је задатак да тајно мотре на продавнице јувела, женских шешира и хаљине и других ствари, на које се при уг.озу у Америку мора платити зиатна царина. То још не би било тако страшно, да се ти шпиони не служе и недостојним средствнма, па чак и изнуђивањем. Она се, например, често и представе сопственицима разних радњих и отворено траже да завире у њихове књиге, само да сазнаду цене, иначе запрете шиканама на америчким царинарницама, квје ће најзад | онемогућити увоз из Француске у Америку. Адввкат је ивнео чак и неквлико доказа при се послужио честим тужбама од стране париске трговачке! Коморе и разннх трговачкнхј удружења. Екергнчно је тражио да се спрече ове одвратне I међународне махинације. Из-1 1ЛСАа да Нс сс Ј.1.1СД р«то пар ј нице отегиути у недоглед.

Из Скопља — Пролвћ*. — Лм.араити. Веа стопица. - Вардарац. ЧаЈџиница. — Зарааа. - 6угарсни упад. Скоп.ље, 30. мартаРвде код нас, у центру новоослоб ђгиих крзјгва, живот је пошао новим то ком Пролеће је све раз будило, све преобразило. Дрвеће јеозеленило, дошле, су ласге, и корзо, који је услед ратнвх прилика свој рад свео на минимум, оает је прорадио, и то с нсвом снагом, новим полетом Оз де нам је ђачка чета и мо жеге мислиги како се води жестока конкуренција из међу мирнах Скопљанки и наших ватрених шипарица.

Уз то взжну улогу на ксрзо у играју још и пензиов! ри, певачице, с барице в у опште лруштвеки талог. Ту вам се јавно киб пују и ешихују у сва знова. Индче имгмо чвтач гарнизон лиферача-а свих могућнх врсга, и мадакраду и чрају као и њина браћа из старих граница, игтак су самеснгм к окружним влаСтима у нгЈбољем лријагељ ству. Чудновато нико на њих не обраћа пажњу. Не с весних трговаиа ииз такође у већем броЈу, и цене нампрницама иагло екачу. Јуче сам био кекшг пос лјм у магапин општине, код стзнаце. Кад сам ушао у канцеларвју видим где г. г. контро.лор и потконтрол седе на једаој столици. Кад сзм их угштао што се на једној столици тако гурају, одговорише ми да општипа аема пара да купи још Једп/ С(илиЦ)! 1_1Јш јцш исће бити у Скопљу! Скоро по целој вароши предмет говора је лист „В ф дарац“ Зато је право да и ја проговоркм коју о њему. Пре неколико недеља изашао је његов хњ^жевни лас Интерезантао је прочитати то. Почиње овако: „Слушај!... Види!... Чуј!..“ па ондз нза сваке друге речи знак чуђењз, неколико тачача или цртицз. па уметнуте реченице, затим многе речи употребљаване без везе, ит.д. ит.д., да човек кад проч&та ово каже, да је тај што је написао слособан за Суботићев зазод. Апо* ред тога како је написен исти, то више личи на какву рекламу него на оглас. Л<-по је кгзао један госпс-

гин да га тај „оглас* јако потсгћп ка јеловник — Садз је пак изаш^о и први број „Вардарца“. Уреднак овога је г. и Оманов“, бвв • ши трговац сапуна. Паж1 -иво ссм прочитао овај лист, и ево каква је угиска он оотаапо: сем песме мо наха Вачеријзна и „Молитве“ П. Кочићз, апсолутно све не вреди ни по луле дувзка. Има ту н два рада г. Омановз: увсдни чланак и ,Шга мислиш ћесаре*. Г. Оманов мисли да је сва вештина у писању: уметнуте реченице, зааци чућења, 1 -еколико тлчак" оосле сваке реченице и т. д. гако, да човек кад лрсчита ово вид;ј, да тај!осподин нема појма ни о интерпукцији а некмо ли о књр.жевности. Зато бах ја пријатељска Са ветовао г. Омансва, да остзви оео шхо није за њега, и да ће много корисније у< чинити ако севрати да про дужи трговину са сапунои. Озмервм • <м ?>гип/м.п-.пЈ»« листу што нема ни Једа^ превод док има којекакве стихове неких стиходеља, ка које се може вр.чо згодно прнмен ти она Војчслав !љева ие?ма ,Монолог младог Слепчевића*. Рећи ћу само још нешто. У „Вардарцу” пише да ће он из носати само чисто књижеп ! не ствари; међутим, на крају нстсг пише да ће у идућем броју изаћи чланак , : 9днос трговине према жељезници“!! Из свега овог може се видетз какав је лист „Вардарац'* и какве је памети његов уредник .. Јутрос јс отворенз овде јчајцинаца код жељезничке јстанице. Њу је отворалр , Коло Српсках Сестара'* са 1парама од сног познатог

Каћуна. — Приштина. ТШе војско тт\ Тебв Боже хвапд«! 0 војници драги скорих ћете дана, Прегазити поља у равноме Срему. И с ати на бедем града Варадина И ту са победом остати у њему. Развиће те нашу, ви тробојку тамо, Да на горњен граду високо сч вије. Идабпаћи каже: ,Не стрепите сад» Непријатељ више. сад у граду није.“ Петроварадине прими децу нашу, Децу српске мајке, која ти их шаље. Огвори капије све на граду твоме, И иусти их нека иду тамо даље. Тамо даље вду у сусрет им браћа, И кад се састану, са твојих бедема Засвирвће труба; и објавит’ свету:

„Непријатељ више, овде места | нема“. Тад ће целим светом где Словева има, У славу хероја — за слободу палим Да се оре химне, да се поје песме: „Тебе војско славим; Тебе Боже хвалим!"

фЕД>ТОН

Ив ратних д ана: __ „ПАТРИОТИЗАМ" - СКИЦА. Г осаођа бившег мкнистра, презименом Вел,.. роптала | је на град, у који је добегла из Београда, са ћерком, која је свмпатична, и као свака са миразом, бмла .на горњој ноаи“, ушетњи гле дала право, то јест, није ни на ког гледала, и — ћутала. Тим ћутањем Је, сзакако хтела да покаже, да има доста мираза, јер је ћутање алато.

Госпеђа Вел... мала као и њена кћп, била је као фанто.у, а њена кћер, као сен, која је свуда ишла за њом, и нигде без ње. Онв у Беоггаду има ненолпко меблираиих соба, и остале удобности, а овде је седе* ла у једној И уџери“, малој собици, за 15. динара месечно, на особу. Сасвзм арв«?гократски! Откуда госпођа Вел. да жи 1 и овако скучено взн Бео рада, тајна је, као и све друго, али Је једни ја сно, г то јеи рекла да мр ди аал,нке и сву унутраш њост, па и онај град, где је главу склонил: као добеглица. Ја се госпођи због тога дивим! За њу је само Беогрзд —■ Отаџбана! Али. давидите да и Београд није значво Огаџбину за госпођу Вел. једнога дана, или бо ље једго време. Шта?! Неверујете... И ја нисам мо* гао да верујем, сасвим као апостол Тома. Госиођа Вел. са ћерком,

и :ко је мрзела град где је добегла, и људе у њему (из неког веобјашњеног „па триотизма"!) Иоакјојје бичо добро. и свакога дана шетала је и гојила се, једући све по најнижој цсни. и ужввајућн у чисгоћи ваздуха, чега у оеограду, нема! Дакле, рат у великг, а настало је доба, кад је и УжЕца пала, и претида о пасносг да захватв шире ргзмере. Ех, тада је госпо» ђа Вел. показала своју родољубиву душу, да су ми сузе врцале од радости Ла би спасла свој арагоцени живот са ћерком, решила је, да бежи у Солун, а бан ке, где је новац уложила и пре од њг отићиће! И тако она неће вишта азгубити. А за остало и за земљу, то је споредно. У главном, да Се Она са ћерком спасе, ра ди потомствз, да се не угре семе. Госпоћа Вел. у хитњи заборавв и на Београд, Сад је у Солуву гледала своју

нову отаџб:-ну. јШ ћепе, Јћј раћча! И тако, она појури у начелство за пасош Апи. овај! — з стаде у свом „патриотизму", каогромомпо гођена. Секретар, добри човек, жалећи, изјави јој ово: — Госпођо, радо бих в?м изашао на сусрет, али постоји распис господина министра унутр 1 шњих дела, -- ту секретар устане и дубчко се поклони, загим о пет седе — да се нико взн земље не сме пустг^ти за време свих опасних прили ка Јер кад је за идеју, онда треба сви да страдамо, као Ш)0 ћемо сви подједнако и уживати будући мир и његове. Даклј, не можете до бити пассш ГоспођаВел саслушз се кретара, и поче горко да плаче као Јевреји »а в *да ма вавилснским. И оде неутешн : што ве може дз напусти саоју земљу, онда, кад сви други у њој остају, да поделе заједннчку суд бину, са свој»м Отаџбињ м! Али, „патриотизам. го

спође Вел, тајно је преко пријатеља копао. Ова реч копата има шире значење: пронаћа тос!аз са девизом: „Циљ оправдава средство!* на на кој’и начин. И- њено ,род.)љубље“ постигло је ц>-љ, ал није стигло и на пут за Солун! Ах, како је то торжествено и дирљиво! Ах, како је то.. И госпођ' је тајчо узди сала: — Ах, Солун! Ах, Солун! Добила је дозволу да може отаћи у Наш, али даље не. И сви су плакали кад је она полазила. Јер је ни«о није позкавао, јер, зар она да оашта са Па анчарима?! И отишла је невиђено и неопажено, као што је до шла и живела у оном граду, где је до5егла Алипак сви су нзвукли флорсве на аеге и посргали од тајног и дубоког узбуђења. А мени, скромном писцу, који воли и Београд и Паланчане, истом љубављу, доаволите.. ( гешто ми тако

дошло, да Сзм тужан!), дО' зволите ми, да горко заплачем над родољубљем госпо* ђе Вел., и дз, на њену апресу фрепетично узвикнем: — Ах, какав „патриотизам!“ — К?кав „патриотизам!* Ратха пошша Мој брат Сава Јашић редов 2 чете инжињ. полубатаљона, последњи пут јавио ми се 1 јануара ове год. од тог доба до данас није се јавио. Молим сваког ко би знао шта о њему да ми јави на адресу: Милану А. Газикаловићу, каплару Дубровачка бр. 48 кафана „Спуж“ Београд. Мој син Марко Днмитријеввћ. редов I чете 3 батаљона 6 пука 2 познва Дринске Дивизије, последњи пут се видео на Шуалваревом Влсу 25 новембра 1914 год. од тог доба до данас није се јавио. Молим сваког оног ко би знао шта о њему да јави на адресу: Димвтрије Димитријевић, десетар београдске општине.