Straža

Број 95

5БЕОГРАД, УТОРАК |, 7. АПРИЛА 1915

Годииа V

Адреса аа телеграае. »СТРАЖА- - БЕОГРАД Претплата за Србију на пошти: ■а годину . . Дин. 12.„ шестжеаеци , 6,, три месеца . , , једаи мгсец . , 1.претплата га нностраиег. о на пошти: ■а годину . . дан. 10. , шест месецв. , 15., трв месеца . , 7Ј№

ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВа 1092

СТРДтв СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА Излааи сваки дан у е ч. пре подне.

*т*и Редакцнје ■ Адинн : Космајска ул. бр. 22. Јгдаси се дају у Адмаи. Цена утврђена. Кепдаћена се иисма ве прагаЈу. — Рукописн се и« не враћају. Ллгха, рукописе, вовац и јј« остало што се односв :а даст, слати власинштву листа.

ТЕ/1ЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 1092

Војничко образовање 14-годишњих дечака БУКУРЕШТ, 6. априла. - У бу^урешкем иолит чким круговима преовладзло је мишљење, да хабсбуршкој монархији нема опстанка и да ће у најскоријо) будућности исчезнути, ако благовремено не закључи мир. Заједнички Министар Во)ни издао )е наредбу, којом се сви они младићи који су навршили 14 годину имају јавити својим војним командама ради војн:5чког образовања.

Погибија Етем-бега — Кретање узима озбиљнији карактер На нгшој граници према Арбанији кретање арнаута узима све озбкљнији карактер. По једној приватној вести 3, априла је убијен Етем-бег, гувернер Подградца, један од нзјугледнијих арнаутских прв;<ка. Убили су га арнаутски побуњеници, ко)и се спремају да нападну на нашу границу, за време док их је саветовао да се разиђу и да не чине упаде у интересу доброг с седства, које. |е Арбанији више погребао но Србији. Етем-бег је био један од најискренијих присталица добрих односа са Србијом

Г0СП9ДИНУ

Господине,

Ви сте и мене анонимно напали у 90 броју „Балкана 1 ', у чпанку, који је дошао у низу оних Ваших анонимних чланака који су од пре неколико дана груписаки под општим називом: „Једна повлашћена јеврејска мафија" О томе нападу, којим себе, надам се, нисте ни мало задовољили, чуо сам много раиије — пре иего што сте га уопште и написали. О њему ми је донео саопштење г. д р Радоје Јовановић, управник државне статистике, резервни пешадиски капетам, кад се из Београда, пре нек«лико дана у Ниш вратио. Да ли смете да ме после тога напада погледа.е у очиРСмете ли без црвеиила и стида да станете да се очи у очи поглеаамо? Вашег газду, који и Вас (као и сваког са којима има додира) нечовечно експлоатише, знам дебро, Он нити има стида, нити црвенила (о савести нећу ни да говорим); и за то се њему за

ово што сте Ви урадили, нећу да обраћам. Ја тражим неког ко|и ми изгледа коралнији и осетљивији у томе листу којв се спустио од обичног ласкавца до Ивана Карачека. И, ја седакле обраћам Вама. Вамз и зато што сте ми Ви одговорили, јер сте Ви тај, који ме је оклеветао и увредио, јер сте Ви тај кога ја у томе листу познајем, и који је до тога тренутка био мој пријатељ Преко нуле (какву у свакоме погледу Ваш газда представља у поштеном, моралном и интелектуалном свету), прелазим прелазим равнодушно, и... 'и скрећем Вам пажњу на овај мој одговор : У своме нападу у поменутом броју „Балкана 11 , изнели сте за мене: — , Мафија има и свога новинарског агента у лицу малога Војислава Росића, кога готово сваки даи можете видети на прагу Левићеве канцеларије (Левић је финансирао Росићеву „Депешу“. По Левићевим инструкцијама Росић насрће на г. Владу Илића, час у „Стражи“, час у „Раднички” Новинама' 1 , и т. д. Пре свега, Господине, све што пишем потписујем; б) не пишем ни по чијим инструкЦијама, а најмање по Левићевим; в) Аврам Левић н и к а д није

фћнансирао „Депешу“; г) не можете ме видети на прагу канцелзрије Аврама Левића.... Све ово могу да Вам потврдим. Ви изволите доћи овамо у Ниш. Из Београда се не види; то не можете видети ни највећим дурбином, којим изгледа као и да посматрате из Београда шта се овамо у Нишу догађа. Ви, Господине Цицварићу, желите да се борите против мафије. То је лепо; то треба — али Ви то не чините да би је уништили, него да би једна отишла, а друга дошлз; Ви то радите као несвесно оруђе једне друге, много опасније дружине! Ви истичете своје јунаштво, где се оно мало тражи, а овде, где требате да га покажете и својим потписом, Ви сету кријете. Зашто то чините? Имате ли документа — потпишите слободно: документи ће Вас заштитити, а Ви ћеге у очима поштена света бити већи, много већи ^него што и Ви о себи мислите. Ја, на пример, на Вашем месту тако бих радио. Са документима у руци оптуживао бих сваког, и мој глас бмо би силан, силнији и од грома! Ја се тада не бих никога бојао, а на сваку оптужбу одговррао документима! Зашто 1и не урадите тако? Ви опгужујете, значи имаћете сигурне документе? Зашто не потписујете своје оптужбе? Знате ли колику неправду и себи чините, и колику малу важност документима показујете кад под њих не стављате своје име. — Свршиће се Ниш, 2 априла 1915. Ројисдав №• Росић публицвста

Хроз ашбу Красан надзоркик На прузи Скопље—Зелениково надзорник је некакав Живојин Перовић. Какав је овај службеник најбоље се види по овоме: 1.) Прошле године је упропастио материјал, којимје имао да сазида две стражаре. Међутим, он је материјал уситнио,

''родавши га у Скопљу. 2. ) Шверцовао је дуван из Турске, У овоме је ухваћеи, али као и обично: вук појео магарца! 3. ) Г. надзорник је уцењивао чуваре обећавајући им да ће их регулисати. И под тим изговором он је од некаквог Стојана Крртића узео 60 динара, од Зафира Снасића 50 цин. од Чедомира Милошевића 70 дин. и т. д, и т. д. И наравно 4а их није регулисао. Мећутим, он им је узео више новаца, но што је њихова плата. Желемичар.

Протесг Внншпк егзаржнвтга.

НИШ, 6. априла. Председнак Министарског Савета г. Гикола Пашић добио је из Ђевђелије. Ох» рида, Струге а Причипате л гр: Ј ме у којимз грађаки ових места осуђују и гнушзју се мучког. зликовгч ког и нехргшћанског на аада буга Р ских комитз, који су учгнили на нашу отгџ бину, онда кал се наша храбра војска бори за ослобођ^ње к уједињење целог подјзрмљеног Срсства

- Једаи гр*б маиеаа-т —

„Тан" у дипломатској си туацији износа поводомче* га је Фон дер Голц паша напустио Цариград и (тпу тсвао за Берлин и између осталога каж^; Вели се та|ко!-е како је маршал имао уз пут да учини последњи покушај у Софији не Г и ли I задржао Бугарску у њензј

благонааглоној неутралнссти према Турској, понудивши јој гранацу Енос-Ми ввја како би на тај начин изиграо С-везнике који су удвојили своју пажњу премз Бугарској влади, нудећи јој за њене услуге задовољење у Грчкој и Србији. Маневар је груб. Савезници би примили интервенцију Бугврске са зјдовољсгвом, али они не воше никакву пресају у Софији. Бугари су разматралп и проценвли још одавно све хипотезе. Ови су могли увидети да им и њихов интерес и њи хова всторија саветују да измене своје држање у к;орист савезника. Заввси са мо од њих х> >ће ли васпоставити границу Енсс Мидијз; ксју ик је Европа ра није признала Али Бугар ска иуа потпуно слободно да сс од«учи, а Савезници немају никакве поклоне да ј >ј нуде, пошто они у оста лом кису у њиховсј руци.

№ № - Вашање једмог оадгјаце АТИНА, 5 апр. Енглеске власти на енедосу, обесиле су муфтију са острва који је био оптужен да је стојао у вези са турским влзсти* а у Малој Азији.

Хардех протпб €и6ерз Последња жртва Макси милијана Хардена, чувеног немачког новинара је Енвер паша. Неки између нас, вели он, славили су Енвер пашу као митолошког полу-б:га.

Тај човек је бесумње обдарен извесном физичком храброшћу. Али шта је ов учинио? Повео је сној'у држазу сигурним путем у пропаст. Он је уплео своју државу у рат, који не може до нети користи ни Турцима ни Немцпма. Била би велика лудост благосиљати Турску због ове узалудне и по нас бескорисне Оорбе. Учешће Турске у рату не обећава нам ни славе, ни сигурности.

На ј*ч«рашн>ој сиунштамоној оедипци ав гпасаи Ја аанредан иредат од 200 мапиеиа димара ■ У свом говору г. министар финанси,а изложио је потребу овог ванредног кредита с погледом на прилике у којвма се данасземља :>ал зи Овај кредитуглав ном ће се употребити на набавку санитетског и вој ног материјала. Односно тражења Фин&н сијског Одбора, да рад главног државног рачуноводства пређе у руке једног парламентарног одбора, ми нистар је игјавио да се са овим предлогом потпуно сла» же и нал?зи да је такав један парламевтарни одбор најбоља гаранција да Се суз бију све могуће злоупо требе. После говра господинз министра финансија узео је реч г. Драг. Ј ксимсвић, (са мосталац) гозорећи о злоупвтребама г. Јоксвмовић је ударио нар :чато на тс, да је колевка свих злоупотр*ба, које су се појавиле

Главно Државно Рачуноводство, које је фзворизирало ј^дне а одбијало друге лвферанте. Као документован пример навео је двојицу наших трговзца, који су поднела оферге за нзбавку брашна и чарапа, а одбијени су само због тога, да би се лиферације могле уступити Самуилу Меламецу и Васи Џанги, ма да су ови били много скупљи а нису давали ни бог зна какве гаранције, да ће лиферовање извршити савесно. После слабе одбране г. министра финансија, који је !рекао да је тако морадо бити, г. Јоксимовић је дотакао дел гата наше владе који је набављао обућу у Америца. Овај човек није умео до скора ни себи да купи Јобућу! — рекао је г. Јоксимонић — а држава му је поверила да обује целу срп ску војску! Праликом гласања, гласало је 105 посланика И сви су гласали за.

ПЕТРОГРАД, 5 апр. Цар је стигао на фромт војске.

- Ауотрмјамцш бушкарају. »Кориер де Игалија“ доноси из Драча, да се аустријска и турскз бушка р-ња у Албанији једнако понављају и откривају, ^ла се једнако и разбијају о тврду и скажну вољу и па* кетну уараву Есад пашину.

Каћуаа:

[ц №ХШ аИ ЛМ№ тш..

Када једног дана захоре се речн Отуд са ратишта — Српскога војника: „Остварнсмо наше леие идеале, ,И сад леже свуда венци лаворика" „Готово је дело започето наше, .Посејасмо мачем љубав и слободу .Сад можемо ићи домовимз драгим, .Своме аавичају и миломе роду*

,Пут нам је слободан, крв се неће лити. „По њему су само хумке браће наше. „Који на олтару отаџбине драге „Драгоцени живот за *»у жртвоваше".

Љих ћемооставит' нашој браћи тамо, <ао споменике минулога рата. [ја их подсећају на крваву прошлост, (ако ј' Србии гино за слобод) брата."

ФЕЈЉТОН

+иом шип , ) ♦ ! * * Нећу да знадем за ране оне Које у борби крвавој стечем, Борећ се против душмана клета! Милост! О, милост! нећу да речем. Нећуда знадем ни зашта што ми У смелој борби, снагу узима! Нећу да знадем! већ ћу се борит Докле у мени живота има А кад последња капљица крви Из мога тела на земљу слети Кликнућу: „Збогом јуначки друзи! Душмане! ја ћу тако умрети." Тако је и завршио са младалачким животом. Пок. Ник. Д. Николић рођев је у Врањи, 1889 год. Пошто је свршио у истој вароши основну школу, а немајући материјалних средстава за гимназију, због слабог ста» ња својих родитеља, то се реши и ступи у Вој. Зан. Шк. при управи Војно Тех нич. Завода у Крагујевцу. Одиах у почетку школо

јвања приметило се, да је пок. Никола бао бистар и I ен»;ргичан, код њега је била јчвЈСта вољ ! за рад и нз* уку Нарочиго је се одликовло у црташу — туширању — (рад са црнок кре домј Још у почетку треће! разредз, све његове радове давала јеУправа школ ска на излсжбу. После не ког времена појавио се у њему дух песншшва, И на том пољу имао је доаа успеха, а што се види и из горње песме. Као ђак био је увек међу првима У дру шгву је рздо првман, због своје веселе природ«, као и због свог умилиог рецитовања декламација, као: „Папучица", „Камени саа. тови“, .Мланар*, „Стражар“, „Дон Рамиро“, и Нем цима од Саве до Рајне* и тако даље. Када је год 1908 завр шио Вој. Зан. Школу, ав густа оде у иностранство, ради усавршавања свога за ната у Белгији. Но тежња за завичајем и родитељима

убрза му повратак. После једног и по месеца бављења у иностранству, врати се кући у Крагујевац. По што је у то цоба ступала ђачка чета, на одслужењу свога рова, тс се и он ре ши, и ако није био пунолетан, СТ. ИИ својевољно у војску. У исгој је служио Свима за пример. Испит је положио за резерв. официра, сл врлодобрим успе хом По одслужењу ђачког рс-тса врати се у ззводу, где је неко време био цртач, пра истој Управи. Доцннје буде изабрат за државног питомца Министарства Народне Привреде и ' оде у Изерлову — Немачкој, рада студирања галванопластвке Но не буде те среће да сврши школу, већ на глас о мобилазацији, балканско турског рата, морао је се вратвти а ступити са осталом браћом иа браник отаџбине. Као млад официр слу жио је свуда и на сваком месту за углед. Од Пре

полцј па до Јадранског Мора, борио се храбро неусграшиво, нарочитб је коо сво;их војника био вео* ма омиљен. Затзм је уче ствовао у свима биткамз са Бугарима, а нарочито је се хрвбро борио и истакао прв ззузећу »Рајчанског Рида“ те је том ориликом предложен и унапређен у чвн поручника. Приликом Арнаутске бу» не, пок. Никола показао се је достојан син малсне, али јуначке Србије. Када је пак трубач са валовите Дриае, затрубио громко; »Народни збор*, када је дошао час, да се ступи у свети рат против непрвјатеља ; Ау стрије, тада је опет пок. Никола ступио у борбене редоне, да са осталом браћом брана ово парче, срп ском крвљу н&топљене земље. Али у овоме рату није био те среће, да се понова крати својим драгим роди тгљима, већ је у крзавој борби код Лескића мехазе — паО, као прави Србан,

за Велику Србију и њене свете идеје. Као ппо и у Самој песми, сам пок. Никола опвсује — исказује своју мржњу према непријатељу, а себе, ради В„лн ке Србије и њених идеја, рацо ставља на свети о п тар. После погибије, неки другова пок. Николе, пргнели су га заједно са ње говим колегом Александоом Петковићем, резерв. кап. П класе, званим .чаретом*. који је на исгом месту по* гинуо, у селу Коцељеву, и ту их обадвоје сахранили у сеоском гробљу. Пок. Никола био је од оних младића, којима је време било новац, те је стога био пун енергије и љубчви, према отаџбинв; у грађанству је познат као озбаљан младић, у друштву је прлман са нарочитвм симпатијаиа. Када је са својим другЈвима при поласку да вао „опроштајно вече“ и када је том приликом рецитовао своју омиљену декламацију; „Немцим? од Са-

ве до Рајне“, од Војислава Илића Млађег, бво је бурно поздрављен са жељои, да се сретно врати својам седим родитељама. Али, и ако је пок. Накола тако видно место заузвмао, како у друштву, тако и у гргђанству, њега нема сада међу нама, њега нема али име његово оста* ће дубоко урезано у срцкма нашим, делићемо тугу и бол заједно с? његовим седвм стгринама, гешићеио их и тугу и бол блажити. Али када се тешки ланци раски!у, када већ једном не буде ни једног роба српсксг, када зора са истока заруди и сунце пошље своје прве јутарње зраке ослобсђеној браћи, тада ће се сви у шареном колу ухватити и ззпевати песму слободе, онда, онда брате Накола повешће се коло и на твом гробу, поклониће сеЈсе« нн твојој, а твој ће дух тада причхти целом колу, о крвавбј борби на Церу и страшном аоразу аустријском.