Straža

Број 100

Ф

Б ЕОГ РАД, НЕДЕЉА 12 АПРИЛА 1915

Година V

Адреса аа телеграме:

„СТРАЖА- - БЕОГРАД.

Стан Рсдакцпје и Админ.:

Космајска ул. бр. 22.

1

Огласи се дају у Админ.

Цена утврћена.

к.

СТРАЖА СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

—т

Неплаћенасе писм?. не при мају. — Рукопис* се ие враћају. Писма, рукописе, новам и све остало што се односи на лист, слати вла< ништву листа.

ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТПа 1092

ИзлазЈ! сваки дан у в ч. пре кодне.

ТЕЛЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 1092

Грчка и погранични инциденти

СОЈ1УН, 11, априла. — Представници сила из Споразума уччнили су посету код минастра предсечседника Гунариса и у име својих влада ^питал Гс. к^кво ће држање заузети Грчка у случају поновног упада бугарских комита, Гунарис је одговорио, д доласком његовим на владу однјси измећу Србије и Грч^е нису ниуколчко измењени. Грчка и даље остзје вер?=н с вгзник Србије и у случају поновног упада она ће одговорити својим савезничккм обавезам*!

Пад Скадра — Успомена на једногодишњицу нада. ЦЕ1ИЊЕ, 10. вприла. — Д на:, као на годишњиц> пада Скадрз, пдглуж* н је по целој земљи Свечан помен погинулима. У свима ааргдним и средњин школгма одржане су пр> годне 6 седе о Скадру ињегсвом значају за Црну Гору, и о славним подвизима палах на Тарабошу, Бардањолу и Зрдици. Госпође и госпођице н Цетињу и учутрашњости орггнизовале су у добротворну сврху продају тробој них бас јач< ћа са натписом „Скадар 10 IV 1915 за по страдалу браћу из Херцс г Босне“. Парастосу на Цегању присуствовао је Кр л>, Кнез Мирко, Краљевска Влада, ср кки посланик, генерал Јан ковић и оф.шкри В г х вне Команде и многобројно гра ђанствп.

Телеграми из Лонаона, Париза, Петрограда и осталих главних гратова у Европи последњих дана наговештавају са сигурношИу, интервенцију Румуније и њено учешће у ратну акцију уз Споразум а против Савеза. О иеутралности Румуније говорило се и писало много и у штампи савеза као и у шгампи споразумл. Чак и у штампи неугралних држава писало се много о држању Румуније, а државници Бугарске, Грчке и Итнлије — држава, које су и ако неутралне ипак јако заинтересоване у овом рату — одређивали су своје држање према држању Румуније. Дипломати]а Споразумд као и дипломатија Савеза живо су рациле не би ли Румунију придобиле за себе. Од почстка овог тсшког рата, Букурешт је као год и Рим, постао политички ценгар у који су долазили, и поред кога су пролазили првскласни политичари и дипломате. Од како је планута прва пушка и рикнуо први топ на Румунију су се почели управљати погледи целе Европе, цепог света и сл нестрпљењем се очекивало да ступи у акцију, на једну или на другу сграну Међутим, прошао је први месец прошао је други месен, а

Румунија никако да се изјасни. У круговима блиским влади шапатом се говорило, да би Румуннјл изишла из свога резервисаног држања али краљ Кароло, је овоме противан Дипломатија је радила неуморно и даље. Долази и октобар, умире румунски краљ и док се на једној страни уздисало за умрлим краљем, дотле се нз другој викало — живео краљ! У дипломатнји је настало комешање и ново груписање. Дипломатија Споразума радила је енергично на томе да Румунију привуку за себе, дипломатија Савеза радила ]е такође живо да Румунија и даље остане неутрална И у томе је успела. Иако је нови краљ, као престолонаследник био шеф оне струје која је тра кила рат, услед чега се замерио пок. краљу, ипак су родбинске везе победиле, и Румунија је остала и даље резер висана. Од почетка овог рата Румуј нија се трудила и труди да без икаквих жртава дсбије оно на ! шта претендује. И њена је влада I може се рећи имала успеха. Претензије Румуније у Аустро! Угарској разумљиве су и оправј дане, неколико милиона Ру! муна још и данас се налазе у ропству аустро-маџарском. Све 1 сна свега тога румунска је ди-

пломатија, сасвим природно, настојавала да бар са једне стр; не извуче кориск Покушај на срани Савези остао је без успеха. Иако је Берлин наваљивао на Беч, иако су чак и поведени некакви преговори између Беча и Букурешта, Беч ипак није никако хтео да пристане на територијалне уступке и — преговори аустро-румунски су прекинути, а делегати, несвршив посао вратили се натра г \ Одбијена на тој страни Румунија је почела, как* се то из Букурешта јавља, да води преговоре са Споразумом, да би заштитила своје интересе у Аустрији. У Румунији данас сви увдђају да су Силе из Споразума тај моћан фактор, који је једини у стању да задовољи опраадане интересе румунског народа. Зато је данас Румунија на прагу да ступи у зкцију, а њено стрпљење измениће ратну акцију и убрзаће распад Аустрије и Немачке а тиме ускорити крај овог рата.

ПМ I М| Мишљење францусне штампе Шрвз. 9 априла Парисаа штамоа изјављује, да Немачка оокушава свуда преко свф х агената да изазове покрет у корисг мира, и да помири своје непријатеље са идејом о миру. Немачка накерава да гксп/.оатише чињеницу, тто су њмачке армије готово свуд нз непријатељском зем љишту, да би улила св ту веру о немачкоЈ победи, и осигурала себи на тај на чин частан мир. т Не мзчка добро зна, да је по беда на страни савезника. па зато и тражи да доведе до преговора о миру, да би спасла св 'ј положај, док још има врсмена Фравцуска штамта износи, да савезници и не помишљау на преговове о ми{;у Још ннје дошао тре нутак за то, јер Немачка није још побеђена.

Прерани мир ба, вели „Тан", био нова опасност за цео с«ет. Сви -учањени напори за мир немају апсолутно никаквис изгледа н" успех. Они ће пропасти пред чврстом вољом да се посгигне п< беда права и слободе народа. Савезници, пише , Жур нал де Деба 1 *, нгће никад закључита мир, ктјибине пријатељ могао предложитг у свом интересу. Кадз час буде лошао, савезници ће наметнути кепр/јатељу своја услове за мир

5®ш — Посета нод егмпатског султача. . СОЛУН, 11, апр. Венизелгс је гтр" два дгна стигао у Атександрију, где су га врло лепо дочекали. На позив егапатског гул тана Венизелос ће отаћи у Канру.

— Грчка јв Ј.ек скренна Бранећи грчки народ од пр- к< ра францу ке и енгле ске штгмте. што до данас Гр чка још наје ушла у ак цију и ако је и унутрашњз и сиољна сшузц ја в'е; ма говољна, атински лкст „Емброс" доноси чланак у коме вели, да је за ово кривица до (угарске и гермасофилСке стране, која је иостала утицајна на грчком двору. Б)гарска, вели се у ч анку, већ ос&м месеци ћути и чекз. То њ.но загонетно држање није осгало без утицаја ча Грчку и Ру мунију, које су би е вољне да ступе уз Споразум. Ме ђугим. чудно понашање бу-

гарске владе учинило је да Грчка и Румунија остану иеутралне н да бодро пазе, на своју границу, како вх Бугари не би изненадили. Али отклонили се овз смегња, отклонили се она германофилска клика, која је отела маха на грчком двору, Грчка је спремна као увек до сада, да уђе у акцију о д' својом малом снз гом помогне Силе из Спорззума. — Броји« јачина. —

У румунским војним круговима рачунају да бројно стање турске војске износи највише до 250 000 душа. У официрски кор налази се око 600 германских нижих и виших официра. Чет.чри дивизије се налазе на Галипољу и около њега, остале су трупе распоређеке између Царпграда « је доена. Осећа се јака ос:<удица у муницији. Одбраном Дарданела рукују Немци У турсним владајућим кр/говима стрзхују, да их не би Бугарска напала. На једној седн.ш сената говореао је о миру, међутим, против мира устао је Ензер и нико од присутних није смео да му прс тивречч. Гешки топови који су били у Једре* ну однети су у Цариград и намештени су уз саму Св Софнју.

Мтш МаннФестац.је у Ласабону. РИМ, 10. ' прила Мадридски листови који су ориспели овамо пишу дз је у Л шабону дошло до бурнах манифестација у корист

Споразума. Преко 30.000 душа, међу њима имз ве лики број пр фесора, лека ра и најугледнчјих људи узело је учешћа у манифе стацијв. Свима поСланицима из Споразума приређене су бурне оваивје. Народ је певао химну и викао: Жизела Ечглеска, жавела Француска! Доле А стрија! Доле Пруска! Било је и неколвко говора, у којима се зстиаало како Португал, као друг Француске и Енглеске треба са њимз раме уз раме уз раме да се бори. Енгле ски посланак појавио се на балкону и топло се заблагодарио на исказаним симпатијама. №1 18 «а — Неиачна препоручује АТИНА, 11 апр. Рајзерова Агенција јавља да јс 11смачк.а иреиииучила Аустрији да уступи Италијн Истру и Тријент. Међутим, изгледа да Беч никако не пристаје на ово У Риму су гдржгне бур не мааифестације против Беча и Берлина. Манифестанти су образовтли одбор који ће изјавити влади народне осећаје в тражити да се уђе у акцију.

Са запада — Извештајн оа фронтова ПАРИЗ, 9 апр. У Белгијв је одбијеи један немачки **апад на ровове, које су освојиле британске трупе на коти 60. Непријатељеви губитци на овој тач ки од 4 аарила изаос« 3-4 хиљаде људи. У Шампањи код Вил Сир Турб, Немци су по.чушали

да нас нападау. Наша их је артиљерија омела да изађу из својих ровова. У Аргоии смо у самом покушају одбили нашом в<т* ром један сасвим локалан, али веома енергичан напад код Багате-е. У Мурт е-Мозел смо одбили неколико напзда, један у шуми Аји, пет у шуми Мортмар и један у шуми Ле Претр. Нападали смо северно од Флиреја и освојили смо један нови немачки ров. На тај начин наше тековине од последњих дана протежу се на фронту од преко седам стотина мтара Непријатељ је оставно на терену преко три стотине мртвих. У Елзасу смо одбила источно од Хартманљајлера један напад припремљен же* стоком артиљеркском ва* тром.

— Шта пмше јераи Ауегријаиац о својој аввљи. —

Херман Бар је јецан духовит и талентован аустриски писац и спада у најдуховитије и најокретније аустријске есеисте; #н је најбољи позоришни и литерарни критича и стилиста. Он је романси и драмски писац; он је п а навалац свих уметности; о је добар политичар и воли једино политичку истину. Т< је ваљда једини аустрмскг писац, који сме отворено да каже истину о својој ота хбини, те је у огом времопу врло нужно да се чује његово мишљење з Аустријн. Ево шта ои кпже : ж Аустрија је држзва, која већ два три века живн ван европске заједнице, и према томе ван европске кулгуре, а у којој сталнс траје отворено Еепрнјзгељств.Ј међу

2ушмп;с! <ј ^усшријв Вековну мржњу на Српство гајиш, Пакост и злобу никад не тајиш Већ срамно пође да нас покоскш Опаким срцем што клета носиш.

И скине хланце вашег госполарства. Па да кликнемо: Хчала ти Боже: Све храбри Србин, у сдози мвже. 1915 г., Лозовик. Светозар М. Поповнћ свештсипк лозовички.

Српско ти име давно не годи, Јер Србин гордо к слободи ходи Па громким гласом у борби кличе; Натраг типане, вечни крвниче. Сунце је правде на нашој страни ( Србин се диго да своје брани Та Војводина земља је наша Престаје V њој сва сила ваша. Пакоснњ -пгем прођосте амо,! Ах, ми те јо, одавна онамо. Да си Србкпу душманка клета; Теби је давно спремна освета! На народ српски поно’ те ђаво, Што је јуначан није ти право. Ал’ Божја правда, сустиже лисце: Сред Цера, Јадра нашс Лознице. | Натраг тиранко сво Српстао хори, Само да тебе гадиу умори. Наша је земл>а и X рцог-Босна: Чека Србина, храбра, поносна. Да збаци јарам швапскога ропства, |

фЕД>ТОН Вл. Н. — Зораков:

Опет је било вече у наогОј старој трпезарији, само са неким изменама Оца више кије било, он је умро као црофесор В јве Акгдемије; Ја се нисам наслањао брадом на скрштене руке преко стола, већ сам се налактао и пушио цеггрету; „Турчин* је читао Раденичке Нсвине — чина ми се баш један свиј подлистак; а чај није кувала мама, већ сестра Чи*<а Драг^тин је> дошао и био за мене оаај исти чика-Драгутин Одмах с врата је почес:

— А, Зсранг, бво сам' посљ. м у дивизији и по I моћник дивкзијара у разго вору ма рече, да је доне шева одлула, да се позове ђа^ка чета. Сва рангја ми нистарска решења о одлагању рока за служење у војсци — не важе, и ти мораш у Скопље, где ће се вежбатиђаци регр)ти. Бра во, да будеш војник, па и официр!" — И он ме потапша по десном рамену. Мама је поблед.ела, Самов;р |е кључао и кроз сисак је капљала во^з. „Тур чин* је и даље чвтао. А ја сам угасио цигарету. Био сам и рацостан, а било ме је и жго. >чес вовати у једном рату првога рзнга к ао величини и по сурово сги — ласкало ми је; о ставити Добрилу саму, г дложити или можда за увек прекинути оне сријатне састанке, умрети — болело ме је. Па, ииак, ми смо при јатно провели вече. Критиксвали смо дивљаштво аустрискЈ због бсмбардовања

јнебргњене вароши, убијањај I чирног становкиштва. »Тур* чин" је говорио о брпсању државних граница на Балкгну, о потпуној коалвцији балканских државг ца. А кад сам му ја помињао немачне социјалисте и Жоресову по гибију, он је грицкао зу бима горњу усну. Мама се ргсаитивала отрајањурата и вежбе у ђачкој чети. Дванаест часова је било кад сам отишао у своју ссбу. Ноћ је би/.а тешка, неоровидна; ваздух засићен воденом паром и хладни водени гас се прибирао, очекујући тренутак да буде кондензиран, па да се у кишним капима слије на земљу. НаЈедном се ја пцобудих у счоме кревету у дединој спаваћој соби Деда је већ давно умро и њсговавели ка кућа беше сад једно др Живно надлештво — ја сам то доГро знао, па ме ипак није чудило што се нала зим у његовој сааваћој соби. Протрљао сам очв и онда ;

! се удобније наместио. Тра јало је то неколико минута, ја нисам склааао очи и гле дао сам кроз мрак једну непознату жевску силуету. Она се шетала по ссби, пралазила моме кревету, загледала ме, па онда отишла и села на кожно кангбе пиред камина, а узан нсранџаст зрачни сноп, што се пробијао кроз мален от вор на камину, псмогао ми |е да познам, да је снлуета бвла од ваздуха, али не безбојног већ црног као онај мрак у рипањском тунелу. Саоља је нешто ху јало све јаче, све ближо, а потом се на зиду више канабета засветлео један ко тур, сил^ета изчезе, а зид се провали и прасак се раз леже. Ја скочих из кревета лсто као онда кад сам скочио а сто.шце у трпезгрија и од мог белЈг костима цгла |е Соба била бела. само се нешто црно, дугуљасто и масивно вргело у дедином ! лавору. Ја приђох ближе —

и гле! То је била граната — аустријска грангта, ја сам је познао јер је јако личила на ону што лежи пред тремом краљевог дворца, од 125 килограма и жене причају да на њој пише: Србине брате, нек' те страх није1 Србин те бије! Кад Србнн темпира Неће да експлодира! Нисам се бојао, али ме је љутила аустриска дрскост. И онда првђем још блвже лавору, опипах гранату прстима да није впућа, па кад се уверих да је дла дна, као душа њенога цара — Ја је зграбих обема рукама в хитнух, из све снаге кроз онај отвор на зиду у правцу одакле је дошла. Затим сам пришао прозору и отворио га, да видим шта ће да уради тамо где сти гне. И у тренугку кад сгм осетио Један свлан потрес, моје су разрогачене очи већ увелико гледале, како Бежанвјска коса, а са њом

Сигурно и све њене бате* рије блистају л лете у ваз дух. Диван је био призср, Од силне рлдости ја се пробудих. У соби је било светло, пор?д кревета Је стао .Турчит.* и мувао ме у раме. — Зоране, кажи драгичка, наши прсшли у Земун!* И да ли ће сад сметн неко да каже да то није била моја згслуга.

рапха пошпа Војин Јовановић, каплар 1 чете 4 батаљона VIII пешадијског пука другог позива, нека се јави своме брату Стевч \ Београду. И молим онога ко би штн знао о поменутом Војипу исвести на адресу: Стеви новићу, Краља Милана ул Београд. Васа Калушетчћ „стриц", комаидир мит оделења, који се није почетка рата, тражи рија са сином и