Straža
Број 101
Б ЕОГРАД / ПОНЕДЕЉАК 13ГАПРИЛА 1915
Година V
Адреса за телеграме: „СТРАЖА“ - БЕОГРАД. Стан Редакције и Админ.: Космајска ул. бр. 22. Огласи се дају у Адмпн. Цена утврђена.
75ЛЕФОН УРЕДНИШТВа 1092
Из/јјзи - вак/< дан у о ч. пре дшдне.
Чапрашиков у Софији
Неплаћенасе писма ие прл мају. — Рукописи се ие враћају. Нисма, рукописе, иовац и све остало што се односи на лист, слати власништву листа.
ТЕЛЕФОН ШТАМГ1АРИЈЕ 1јј92
НИШ 12, априла. ~ Према вестнма, које су овамо стигле из Софије, аустроугарски посланик граф Тарновски, добио је од своје влгде наредбу да свим силама а и новчано, потпомзже комитске упаде на српску територију. Бугарски посланик иа нашем двору г. Чапр 2 шикоз отпутовао |е у Софију, У овдашњим дипломатским круговима тврде, да пут г. Ччпрашикова стоји у вези са променом спољче политике Бугарске. Г Чапрашиков има да увери своју владу, да комитски упади на српску територију наносе штет.е баш самој Бугарској и да би понован упад комита био веома фаталан по Бугарску.
Јовановић ■ ГУЈ1 ■ ! ■ —
Војвода Сандовски — Маћедонсни револуционари међу собом. СОФИЈА, 12' априла Маћедонски револуционир Сандовски, убица војвсде Сарафова, убпјен је |уче од непознатог убице на путу за Неврокоп. Наређена Је истрага. У круговима блиским маћедонском револуционарном клубу држ/ да је Сачдовски пао као жртва нехих првака, који се нису са њиме слагали. Обрадовић
■ '•Агшнмв Влзде НпнИа - Крста Цицвгрић је јуче напиСж „Балкану“ да је „Стража неи чко-маџар ско јевреЈисч лист, а гна сниха и уредника „Страже* раније, изгрдио је најпогоднијим речима сулњичећи ии Нвмов патриотизам. За сад да острвимо ту ствгф на страну па да пртђемо на оно што је главно. Велико продавац памети в поштења, који је копирао Све могуће особине Гн става Херве-а, нзписао јеу листу „Стражи" 17. јануара 1912 годнне, приказујући појаву ласта „Балкача" који се појавио на свет 14. јр нуара 1912 године, између осталога и ово: ...,„Ново појављени лист „Балкан* према своме са држају, прегст.звља један порнографски јорпзн, за чи је мооалиу особину, везано име Светолвка Сзвића, познатог са својих порнографско уцењввачких подвига у ,М. Журналу". Лист са та-
јквим морапним »валифика ' цијама, кратког је века . У броју 97 „бзлкана", дачле нссле 3 године, утом „порнографском јоргану“ аише тзј исти Цицварић за Свету Савића овако: ....„Међутим и г Сзвић, и ако је иначе слободан од свију могућнвх амбиц-ја, м. же поласкати себи да |е створио и одржао лист, к< \ л је у Србији највећи и нај бољи.. “ У 77 броју „Балкана*, од 18 марта ОЕе године Цицварвћ је написао за „Стражу*, у којој је он са истим тим „Јеврејима и Нгм цима“ радио, ( во: ...„Ја сам више од вве године био директор једног листа, који је играо велику улогу у нашој јавности (од носи се на „Стражу", јер је ту Цицварвћ радио) че сто су ми чињене новчане понуце; ја сам их узек од лучно одбијао. Па ипак г. Цицварићу није сметало да украде 600 ди нара по упутнвцзма, које су упућене на власника листа, који се тада налазио на војној дужности! У „Стражи“ од 17 м јз 1912, Цицварић је каписа!, у уводнсм чоанку: , Држ-в-
ни разбојнвк“ зт г. Пачу-а порсд осталмга и ово: . .„Пачу је човек цинцарског соја, који ничега са Србијом нема, овај човек је доведен на државну уп ргву само пуккм случајем, благодарсћи Стојану Протпћу и Нико.и Пзшнћу..." ...„Човек, ксји је учио медицину а није. је усавр* шио, сад је за нзшу несре ћу, чувар нзродног блзга које он немчлссрдно расипа.. Канав је то држаини финансијер, који је правећи ззјмове на страни, дзо у залогу сву земљу стран цим У броју 97 „Бзлкана" од 9 апр. ла Цицвар: ћ пише за г. Пачу а ово: ., . ,Г. Пг чу, ззслужни и ауторитативни финзнсијер, заслужти и ауторвтатнвви воћ радикалне странке, бра нн једну нискујевре|ску ћиф тинско спекулангску хотерију! За г Сгојана Протића нзписао је у „Стражи' 1 21 маја 1912 године: Стојан Протић е пан дурски СИн, циганског соја, овај човек дани српски народ на један најбездушнији начин ..." У нагасј редакцији нала3“ се клишета гарикатуре г. Стојанг Протића, која је израђена по Цицвзрићев ј идеји: како ксље Србију и клања се златном телету. А карикатура г. Пачуа са натписом: Државни зајам, гсасд овога једна про дрта врећа кроз коју вири г. Пачу. Цапварић је као шго се види изгрдио цео свет, човек који за 24 часа промени 48 карахтера, чо век који је крач,евскосрпски релубликанац, и анархиста и социјалиста, и радикал, и самостал»ц, и лнберзл и напрегњак, човек
који је све и — ништа или н јарелији кгндидат за душезну болпицу!
— Наш извештај Букурешт, 12 апр. Између влада Руму није и Бугарске води се жива преписка. У добро обавештеним круговима сс говори да је настао моменат интервенције Румуније и Бугарске.
!!;
( 6и.|«е«иј,Ј Вјепоа« |ст«“) Виљем 1(. створио је себи репуташ:;у коцчар.ке при роде. Тврдили су и тврде, да је чак и европси! рат изгубљено с<ц >вање једног прекомерно дрског коцкара. Та репутација јеочигледно преуселччана. Кајзе[)Сеодличује не само опрезношћу већ и мудром предув: ђавношћу. Сгавичши на карту, у европском рату, опстанак немачке амперије и дина ствје Хоенцолерна, цар Ви љем се ипак еије сасвим заборавио, — он тајао и кришом преноса своје ми лионе у иностранство. Тако може осигураватисебе, признајте, само мудар и вешт играч. На крају крајевз, ма како се игра свршила, кај зер неће пропасти: ако му не остане престо, Остаће му његови мтлиони. Император Впљем је позитивно мудар играч! У атмосффи сзлојеђене мржње Немаца г рема Енглезима; у прилвкама, у којима би се и најпозитивнији човек мс гао изгубити и збунитн, — кајзер је сачувао
потпуну присебност, да Ј је могао куповати бонове ен глеске благајне. Њега као што видите, нису могле да саблазне разметљиве претње Немачке, да ће Енглеску угушити аодводном бло кадом и цепелинима. 0, император Виљем је врло предувпђан и види многс даље од својих компатриота. Ре ви ће неко, да је Виљем 11 ипак прилично пострадао од св је коцкзрске природе, ставивши на ивицу пропасги Немачку и сној престс Алп какву тек, у истгн.- г«-ра жавајућу издржљтлост и вештину треба имати, па да се у таквим тренуци»а чо в'ж не взгуби и да почне спасавати гвоје милионе!
Беа измеме ПЕТРОГРАД, 11 априла. Гдавни штаб кавкаске војске саопштава: 9 априла није било никакве промене. ПЕТРОГРАЦ, 11. априла. Главни штаб кавкаске војске јавља: Оделење, које оперише дуж обале, водило је 7. и 8. априла пушчану борбу. На осталим деловима фронта нема никак е измене.
- Д р Р|.пард Стронг НИШ, 12. апр. Др, Ргиард Стронг, ди ректор медицииск. школе за трогске болести наунивгрзатету у Харварду, допутовао је у Ниш. Г. Стронг је с еф мисије гмеричкгт Црвеног Крста и Рокфелеровог фонда, која има зздатак да ради на сузбијању зарзза. Ова мисија распо лаже великим материјчлним средствима.
Г. Стронг је једаи од нај-гске су трупе сдб «ле познзтијих америчких спе- 1 — АП гшјалиста за сузбијање ели демичних болгсти; с вгли ким успехом је рад^о на Филапинима, у Кини и у Панами. Усксро ће дс<ћи о* стали чланови ове мисије, међу којима и недолико аме-
лв нааада. На коти 60, код Ззартелег а, немачки про тив напида дефчаитивно су пропали. У Аргони, код Багзтела, одбили смо један немачки гатад код Сен Мајелг, у шуми Апрмон, на јуриш смо
ричках лекара специјалнста (отели два реда немаччих ?г епидемачне болести и јровов. на месту звааом Тет* бакгеоролога, као и Д р а Н њ, Тет а Ваш је једно
Накол, чувени специјалиста за
француски тифуС.
(3
Бомбе
I
ПАРИЗ, 11. апр. Јуче је бало прилично живе борбе у Белги,и Белгијске трупе одбиле су аапад управљен на двсрац Виконт, и нанеле непр^ЈЧ тељу јаче губитке* Северно с д Ипра Немцч су употребили велику ко личгну бомб-. ,;1 зг.гу (Л,Пвим гасовим^, чије пе је дејство осећало на двз кчлометра иза нзших ровова, и успели су да нас погисну према кан^лу Изеру ка за паду. У јужн м пргвцу, сре ма Илру, зауставили с-ј снажан не;:ријатељски про тиз напад н повратили смо терен, заробивши много не пријатељских војнг.ка. У шумч Даљи, код Ссн Мијела, нападом на лстоку и западу од раније заузе тих позицајз, задобили смо 700 метара ровова. око 100 заробљеника и три офицнра. узвкшење, коЈе нам Је правило озбиљзе сметње. На терену је с стзо великк бр )ј н мачких леш№а. Ззробилк смо око 50 немаЧКИ) аој* ника. У Алзасу смо продужили напредовати на бетаоба лама Фехге и њене лсве пратоке Вурмса. На геверу смо дспрладо Шисолокса, задобдгши н: тај начинте рсна према и току у правцу Мгцералз. ■* г '
Са запада I Усгаеси Савеанвка ПАРИЗ, 10 апр. Званично саопштење сд 9 аарила: Код Лачжемзрка на северу од Ипрз, британ
- Кредвт од 203 аампмомг прод Сиупштнмоп (Извод из стенографских белеч зк») Михаило Борђевик : з . мера влади што, пре изнс• | шења овога вели.чог кпеди та није сбавес г.чла Нгродну Скупитину о спољној политпци. Од последњег скуп штивског ггстанка писало се доста у странтј штамри и пзле су важне изјаве г. Вевизелоса у којима се го воти о некп« комперзацијама кој? 'и Србвја учинчла Бугарској. Сем тога дошао је и пооледњч упад Бугара у Македонију, ког^ нас је стао преко 300 жртава и Нароцна Скупштина треба д < зна дз ли се и после тога упада ччне по кушаји за какве компензације. в Народна Скупштина ће једнодушно одобрити и ов?ј
ФЕЈћТОН О Луш ка Шапцу.... Тамни се облаци вију над Србијом. Јуиачка Србија ухватила је се у коштгц, са моћном и много јачом аустро-угарском царевином. То взм изгледа као кад се ухвати у коштац горди Лав са Мишом. Али је дивно речено: ,Бој не бије свијетло оружје, већ бој бије срце у јундка.* Истииа је нема сумње да Аустрија има куд и камо већу војску, добрусмрему, савремене техничке справе, па и остало што припома же да се једаи модеран рат успешво води. Малена Србија има малу војску, њена је војска издржала трирата, још заморена од прекомернвх штрапаца и папора, одело доста упропашћено верући се по кршеввма. гудурамаи куда је ирош«а.
Али штавреди оделотопо* ви пушке, аероплгни, луфг балсни, сијалице, бокбице, рефлектори све то нтшта не вреди, јер густриски војнн '1 вема срце — ш о је најлотребније. Јер није џа бе казано: „А у руке Мандушића Вука биће свака пушка убојитг.* Дакле Аустијанац не зна за кога се бори, нгш војник зна то јасно, он зна, он је свестан да се бора за Србина, за српско име, за српске земље, и за своју малу браћу. Алв Швабе не! Оаи ве знзју да ли ратују да се ув«ћа: Маџарска, Чеш ка, Пољска, Хрватска, ит. д. Аустрија вам је земља са стављена од разних народа! И када би се сви народи одвојили за себе онда би Аустрија остала мала, сла ба и била би незнатна држава. Она вам је слачна оној чавци штс јесе кити ла туђим перјем, па када су све тице почупале своје перје онда је јгдаа чавка црна сстала.
И завста малееа Србијг скочила је на оружје, да брани свој дом, св( је ог њиште од најезде туђинске. Србинсесећа добро сво јвх узор јунака који се са старим пушкама трешњевим топ^вима борише, за ову гоуд; земље, за њену сло боду, док је и не изв јева ше грудима својим, крвљу својом. Па сада њени по томца код оваког савременог оружја умеће то очу вати па још и увећати, Бојеви се бију на све стране. Пушке пуцају, те шки тепови ричу, чини ти се небо се провали. Па ни шта зато што је Швабз сву своју војску, заузео Шабац, па се размеће палећи села, рушећи цркве и школе светињу српског имена, ро би робље, убија старце и нејач и силу;е девојке. Уз пут куда прсђсмо видимо страшну слвку, човека спопадне хладан зној. Замвсли човек да је ксгде у дивљој Африци а не у кул* турној Европи.
Њ сред пуга лежи седа старица, ксса бсла као снег, видч се да је гретурила 60 годвнз. Л жи мртвв, сав исечен, избоден, и то само зато што је Србан, што љуби праг свој, дом свој и нвје га хтео нзпустити. У непосредној бтизини почи ва сном мргвгм једна стариаа такође и сна је сва унакажена. Тусувам жене са одсеченим полгим орга нима и арашно измрцва рене. О ку/<турни и циви лизовааи Ауарзјанци?! Па ту лв се показује хргбростј и јунаштво над сиротом и незаштићеном нејтчи?! Ево вам ваших груди наших ми< ггица, и не дирајте њих! По дворвшту девојке се надуле од плача, њих је ћесарска војска силовалана н&јдивљачнији начин. И ове су сироте страдале сзмо зато што су српкање што су кћери јуначког народа, кћери горских соколова што се к&о горски вуци бију и кољу са ћесарском војском. По кућамадеца поклана,
ограде однете, а унутра прави лом. Све нспретураво, што |је ваљгло однето, а ресто полупаао, попгљено и уништено. Ту ћете само наћв неку сломљену столицу, нека шупаљ лонац в артије ргзбацане по земљи! Страшно!];Ужасно! Човеку се просто ' рв у жилама леди гледајући овај стра шан призар, ове јадне же не, нејач и куће, ова зверства што их почвнише ћесарске разбојничке банде — јер ово не ради рдна модерна в. јска. Стане човек па их погледа страшно измрциарене а у себе прошапута: „ ја два српскз нејач ти олаги глгвом само зато што љуб љасте свс ј дом, што бе јасте и Душом и телом би, ала заклињемо вам се ониме што нам је најсвети је да ћемо вас достојно ми соколови српски осветитв: Зботом пдле сени! Збсгом седим старвма, миле сестре и мала дедо! Доб<*р је Бог он ће добро
платвта душманима српским за овакав њихов рад. И даље уз пуг срет?мо све тако исто Код самог Шапца у једн ј кући беше их пу( а соба покланих в натрпаких на гомвлу. Све то беху наши војнипи које су они заробили, па их ни су ни испратили вего су их поклали. Взјнаци беху натрпани на гомвле а већ су почели да смрде, те ах одмах саргн зсмо. Поред нас прође један шлогнран старац, баба. девојка и девојчица. Сви бе ху уллакани од олача наро чито девојка |едчак; плзка ше, и немогаше од суз? ништа да намк же, видисе да су њу најв -ше а му чили. Јадно без зтено левојче прича вам све, д гоше нкм чико све што смо имали " аре и сгварв, сгмо цам оставзше голу душу а ово сгвари што су на н ми. ђЈГледајући оваке ужасне оризоре над нацц х се вој
ника створи мржња, освета за оатџм жртвама, н после није ни чудо што се наши херо1‘л онако боре у борби .. Наш ре пук већ приблажи Шапцу, он већ некотико дана бије страшан бој, брани земље свети, нејач, жене и децу. Тамна се ноћ спустил?, ноћ тај;нетвена, ноћ пуна неке чаролије. Тамнисблацч беху заклонили слабу и блеау месечеву светлост. Ретко где и где види се по н ка слаба звездица на на туштенгм небсм. Бој се нгпрестано бвје, кад ссау брз- метке, па зац.- еЛећу митраљези а Тсшки топовв заурлају, чини ти се све Не пропасти, све ће изгинути, земља ће се упалити. Алито судсбри ПОТ..МЦИ Синђелића )уре вапре, заузамајуНи ров по ров, чистећа земљу од лушманина. као собар што мет.10»1 бри &•* ше ђубре. Пушчака ватра никако да умукие, а када се млло утишл а оно и) хиљаду грла зтори се силмо .