Straža

БЕОГРАД, УТОРАК 14 АПРИЛА 1915

Адреса аа тспегсаме: „СТРАЖА“ - ВВОГРАД. Стаи Редакцмје п Адмћч.: Кесмајска ул. бр. 22 . Огласи се дају у Админ. Цена утврђена.

I ИАД, У ИЈКАК 14 МЈ1Л 1У10 СТРМД СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

ТЕЛЕФОН УРЕДНИШ1Р..Ч 1092

Излаз« сваки дан у о ч. пре подне.

Саветовање у софијском двору

Година V

Ненлаћена се писма ие нри мају. — Ружопаси се не враћају. Пнсма, рукописе, новлд ■ све остало што се односм на лист, слати власннштву листа.

ТЕЛЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 102?

- НАШ ИЗВЕШТАЈ ССФИЈА, 12, априла. — Посланик Чапрашиков примљен је код краља у аудијенцију у присустау ц р Радославова. Уверавају, да је Чапрашиков с ветовао да Бугарска треба да изиђе гз свога резервисаног држањз и да приђе уз Споразум. После аудијенције краљ је позвао све виђеније политичаре и са њима се саветовао о даљем држању Бугарске. Сзи верују да ће Бугарска изићи из свога резервисаног држањз. Чека се само да се Русија изјасни.

Турци и Аустријанци — На ааједничком послу у Арбаннји. — Нове ирииреме за упад у Србију НИШ, 13. априла Позиати турски ганерал Кара-Саид-паша стегао је пре извесног врем на у Арбанију, с великии бројем аустриских офзцира. Они сад организују арбанашка племена и саремају нов велики покрет противу Србије За овај циг Аустро-Угарска је ставила Кара-Саиду и и својим официрима необично велику Суму новгца на расположење, аустриски официри су сви примили ислам, да би улили што више поверења арбанашком станов ништву. Да би обезбедили усаеж, ова турски и аустриски агенти баде журно на споразуму муслиманских племена с католичким, и у ов ме циљу већ је одржан договор у кући под председпиштвом Пренк Биб Доде и Акиф-паше. На окупу су главну реч водили Гура Киви, бивши министар кнеза Вида н Фејзи-бег, бивши гувернер Валоие и начелник Вид г ва министарава унутрашњих дела. Центри ове нове турско-аустриске ак ције пр Јтиву Србије су Сиадар и Тирана

Већ смо на измаку и де ветог месеца крваве и немилосрдне борбе која се започела и у пуном јеку наставља између Двојног Савеза с једне стране в Тројног Споразума к њихових М 1 лих савезника: Ср баје и Белгије с друге сгра не. И намеравамо да рези мизирамо успехе које су }една или друга страна задобиле Хоћемо да дамо, и и ако површну, билансу ратовања и добитача за ових већ протеклвх девет месеца. Кад је рат започео, сви, па чак и најкомпететнији нису верзвала и замишљали да ће рат толико траја тч и да ће се у времену толико продужити. Рачу налг> се на савременост и велаку усавршеносг оружја

и његово стрзховиго деј ство, на економску и финансијску изнуреност и малаксалост и на још пуно других крупних и ситних разлога и чињ;ница који ће својом ефикасношћу и својом тежином утиц:.ти на брз свршетак рата. Веро вало сеу брзу анцију Двој ; ног Савез!, који бисвој< м | брзином, хгтрошћу и ла ' к ћом препа ( Тројни С ш-1 рззум и наметнуо Сноју во- ј љу побеђенш оротизницч ма. Али су сва та очгки -ј вања промашила. Оружје, ј и п ред сноје усавршено I ; сги, не избацује из строј ј јголзки број ратника дј бт рату дао већу и враголом ј ј ну брзину; економска и финансијска снага ексало ! ; атишу се а исцрпљују до!

крајњих и незамишљених гракица. Целокупно вер.вање и рачунање добија друкчији изглед и друкчије регултате. Двојни Савез свсјом брзином није могао постићи дефинитивне ре зултате; он је наишао на у осталом сасвим појмљиве преср:ке и преграде на путу остварења, наишао је на концентрисане и снажне напоре својих противника који су опет са своје стране при родно и логпчки го чинили. к1 рачуни су морали бити оребрисани и поново скла пани. Рачун вероватноће којису Аустро-Немци про ласили за рачун сигурности показао се као нетачан и заснован на рђавим и погрешним математи гким принци пима. Све је отишло у маг лу. Морало се почети из почетка. И доиста почело се из почетка, али су сад чећ друге цифре биле. Оно што су АусгрЈ Немци ра чунали да остваре за 4—5 месеца нису успели ни за пуних девет, а неће уопште ни ма за које време постићи. Догађар се окрећу про тиву њих. Снове и све при* мамљиве наде о уласку у Париз н Варшаву нестали су и ишчезли потпуно; још Напротив наступила је и дошла страховата и језовита сгварност. Наде о уласку у Параз и Варшаву заменило је страховање и боја* зан за своју сопствену ко жу. Сзд се говсри о опас ностима по Аустро Немце сд савезничких армија које победно и незадржано нагрћу у Немачку и Аустрију и истакло се на дневном реду улажење озбиљно и многобројно, Руса у Ма ђарску, несаломљиво и не обуздано нагртање Француза и Енглеза у Белгију које ће као последацу до-

нети жтерквање Немаца из Белгије; па бога уи, озбиљно се поговара и о коначном одлучввању неутралних држава и о њиховом стуоињу у акцију. И као што из свега тога видимо, Аустро Немцкма се будућнсст не оцртава б' ш у најбољој перспективи наги се могу у ружичвстим бојама пота пати наступајући догађаји. Све је, и ако у посредној даљини, за Немце у црним и тамвим бојама. Прибли жује им се једна гороста:на неман која са отвореним че љустима прети дд их прогута и унашти. И то }е у неколико учинвло да дође фаза отрежњавања н цеал- ј ног гледања на ствари и догађаје у Немацз, али је прилично посгало доцкан. Сад они што нису хтели напред неће назад, но на против нааред, а и они што Јавно нису смелк и могли да изјаве своју жељу за не мачком пропашћу говоре гласннје в : /.зссо н траже да се са германском опа; ношћу, свеопштом и свет ском опасношћу, кад се почело, расчисти до краја. Траже да се ослободе тешког и несносног германског | милатаризма иимперијализ ма, да се обезбеде најоснов I нији и битни прииципи за лично одржање слободног човека, да се загарангује свима а свакоме слободно кул>урно и духовно разви' јање, и да се начела права и иравде подигну на степен нешрикосновсних и реалних права и привилегија. Траже да све те лепе и племените ствари постану сгварност, опипљивост и докучљивост, да не буду то само празае речи и звонко трештање тупљах труба коме ће се Немци из свега глгса смејати. И даиас, са поузданошћу ножемо тврдити, даједоба Германизма и германске озбиљне опасности прешло и да ће наступити једна златна периода хуманих и сло бодоумнех шрава и принципа, где ће сваки моћи по својуј отвореној вољи и по шгеној корисности да се јавно опргдељује и изјашњује. Доба роаског положаја Ев ропе према Германима на смирају је. Епиграм ,,Неутрални“ јесу сви у чуду Зар још прија није нас напала? Ми велимо: „Остав’те ту лулу, Одавно се она — испуиала“.

обавези, а позивају се на исти начин како су и до сад позивани. Тако исго, тенденциозно и неистанито јетврђење „Камбане“ о пешању битољских грађана. Од како је српска војска заузела Батољ, ни јецан битољски грађанин није 0 бешен. Та казна у осталом а не постсји по нашим законима. - Сеоба у Анадолију РИМ, 12 априла. Италијанс-са телеграфска агенција има вест из Ц(ри града, ла јј бивши султан Абдул Хамидса целим сво јим харемом одведен у А надолију. Екс-султана прати мина стар војни Енвер паша!

- Гласоаи о рамонс1рунцаја наВииета. СОФИЈА, 13. апр, — У парлшентарним круговима се говори о реконструкцији дангшњег кабинета. Из даиашње владе од стунили би неки чланови, које би заменили шесћови опозвционвх странака.Шеф аове владе остао би и даље д-р Радославов.

ла за официрску касину која је сачувана у истом стању у коме је раније била, Затиа је Цар разгледао рат ни плен задобивен у Пшемислу в утврђења у Пше« мислу па се вратио у Ла вово.

I ПНК

м НИШ, 13. априла. Поводом тврђења софијске „Камбане" од 8. ов. мес. овлаш ћени смо изјавити, да се реквизипвја хране у битољ ском скругу врши по на редби Мин -ЈСтра Војног на [ исти начин као и у другим крајевима земље. Сва хра-ј на која је узета и посланаI оперативним трупама, пла } ћена је готовим новцем. 06 везници сва три позива и свих вера позивају се на! вежбу зато, што према за | кону спз подлеже војној!

П:троград. 12. апр. Из Лавова јааљаЈу, да је Цар у пратњи Велвког Кне за генералисимз Николе и његовог штаба отишао у Пшемисл. Цар је у Самбору извршио преглсд почасне гарде, којом командује генерал Брусилсв и одли* ковао јс орденом Св. Ђорђа неколико официра и вој« аика. Цар је сгигао у Пше ми;л у 7 часова у вече. Цара јс дичекао командант места. Трупе, које су образовале шпалир, ак :амовале су одушевљено Цара узвацама .ура". Цар Је одсео у кући у којој јер^нијебио сган аустриског команданта утврђења генерала Кузманека, а вечерао је у дво« рана, која Је раније служз-

ЛОНДОН, 12. апр. Немачка подводна лађа је потопила у Северном Мору шве ЈСки пароброд ,,Рут“ и две норвешке једрилкк. Са запада - Извештајм са ФроигоМ Париз, 11. априлзСлужбени комвнике од 10 априла 11 часова вече гласи: У оелгији изненађе-. ње, коЈе су ироизвеле загушљиве бомбе, којима су ».е служили Немци северно од Иира, нИЈе имало већил ■ «оследица. Наш протиз напад снажни потпомогну' енглеским трупама на нгјшем десном крилу и всто јтако потдомогнут од БеЛјгнјанаца, успешно се разI вио. Енглеско - фринцуске трупе су задобиле терена на северу између Стенстре! зе и пуга за Иар код Пелј канела. Наши савезнаци су заробили људе из тра разна пука. У Шампањи код Босежура, унашгили смо ^едан непријатељски топ. У |шуми Апрмона, код Тетде-Заш, продужујемо наше иацредоаање. У рововима |коЈе смо заузели, нашли јСмо око 200 мртввх Немаца. Наша артиљериЈа је бацила у ваздух два магапина пуна муниције, у близини којих се аалазила једна немачка пешадиска чета, која је скоро потпуноуни-

ФЕД>Т0Н =3—а=дс—В' ■ т II II -I ::Г“= Вл«. Н. — Зор анов : ЧЕТИРИ ПИСМА — Оа цвмаориног отопа Кад бежанајска мета ве трни ударце — гвсздене и крваве и нопине доносе место телеграма — језгрови* тах и новвх — дугачкедописе ратне ситуације, пре ма ономе што је већ било (а ово двоје се дешава увек заједно а то „случајно" баш онда, кад наши савезници мењају положаје из „стратегиских" разлога); кад су кафане у најзгодније време (хоћу да кажем у најнезгодније за нас дембеле) за твореве — због још свеже уредбе — затворене бар са завесама, те столови поред орозора у .Русксм Цару* изгледају глупи, очајнички глупи; кад милијарде сићушних сввкастих делића са угарених улица уз фвјук вихора аграју валцер по

'београдским тротоарима ! онда није никакво чудо, ! што нам је време дос*дно ! н шупље. Јел’ге, моји дра |ги беспослени Б^ограђави, I В^, што „не иарите“ за ка ј ријеру у војсци? И ако се ј ватрапа на какву ивфорха« | цис ну агенцију фон дер тетка Перка или де ла стрина Дара (ово друго је садамо дерније) и/и не сретне која нова, ратна љубав, онда онда ми се немојте смејати, што сам залутао међ ценз ре на пошти. Засићен ваздух, Боже засићеи, Па неким ужеглим миром мирише; А *вук је вамро, Богородиде Па ти се чини живот издише. А часовник да л’ куца да л’ не куца. ил’ га има ил' га нема. Руке се дежу в тек чујеш, како печат лупи, час као у празно, час као у пуно буре. С лева се нетто звплави, с десна па зацрвени, увек ћошка сто и скругло, увек на кришкв хартије. А ја седим у среди — па размишљам, запално цигарету па непу-

шим, Кад ми, да виш' чуда, један од „њих* (тога ^саМ заате познцвао) тутну позакашну гомнлицу писама и карата, са и без марке, цивилних V унифоЈ МИсанвх, и додаде: — На подписуј! И ја ни сам стигао ни да га разрогачено погледам, а он ми већ пружи и црвену пи Саљку и настави своју „ .трогу цензуру". И ја сам постао ревноСсн и неискусан цензор: за то што сам читао карте и писма и што ме гризлз сав?ст да ударам потпис „у луф 1 “. Па да бисте и ви имали бар какве забавс од тог мог звања, кад већ не могу лиферације да вам излиферујем (знате ово је за марјаш, а онамо треба да шушне, да зажубори као поток) — ја ћу да вам цитирам нека писма, која су по својој садрживи или по телесној фигури највећма стрчала међу онима из мог „ресора“.

ПРВО писмо. (жута бакалска хартија у тубу савијенз и роза вуницом завезана, па онда са сто и једну страну нресована, рукопис и ексцентричан и концентричан, љубичасто мастило и вода лепо су се слокилв и бојабала „смути па нроспи*) на моега стааојла дасе испрати за укома нду у београд у борбе (то је било споља као адреса) писано. писмо навелигдан усело праћина? јавам пи шем станојло атиси биће. на мене заборавио какови служи, здравље и срећа у бога јасе молим! дапро.тиш пред кандиоце и /снило мисе као висте? на. вашар у па раћин? а крава зој( а тис« отелила подмрак и кева, ме звала закод тебе да д. ђем! аја запрећала теле међу Сено и виме уфатили за ру ку. пами дакажеш нека тои лина ударила углаву и. све табогородицајавиламисе ти што питаш?? за мене не мој дабринеш јаћу да пођем завас. да даоог иова мука дапрође дрее миланове ћуда, пратим по пере симвног по-

| здрављам висе, и дапримиш јиогдрав? од сгароЈка Јову? |и од ђику ти васу? и од |ђоку меанђиу? изпраћину и јод нануми микрсну? наове ј вас из вашу ћету од мене ; милојке? насаву. марковића пишите, на атрес а мика пандур ће. дани проћита 'написао! ђабе мика иандур на општину суда у праћине ДРУГО ПИСМО Госпођи Зиојкк Д«н Дакшввкђк! вишега учитеља гиммастнке Београд Цара Уроша 4 Два је месеца протекло, а Ви ми не шгљете кирију. Да ли Ви мвслите да ја то морам да трпим? Категоричка Вам наређујем да сво је орњ-Ј избаците из мога стана и .да ми безусловно оамах пошаљете двомесеч ну Корију. У противном ће* те ме извести из такт? и логаке и ја ћу наредити својој супрузи, поцјтс ја не могу због мане у срцу, да

дође у Београд и да Вас да ухапсиги. Шга се мене тиче што је аустриска I раната улетела у Вмшу гезр. мјју кухињу, тоће држава мени да надокнади, а кириЈУ заповедам да ми се ис« плати — одмах, безусловно, иначе тешко Взма, јер су и закон и власт — извршна власт мени јахо наклоњени. Ја нисам крив што Вам го* Сподин супруг није лифе р шт или народни посланик и шго нема пријатеља те је напипао ров. Држава је у оласиости, мора да се брани. Дакле, као што већуви ђате правда захтева да ми се псшаље кириЈа. Уосталом, знате шта, у чинићу Вам нсјзад једчу слакшицу, да бисте се уве рили колико је моја душа племеивта, и ако Вл то ке заслужујете. Склоните свзје ствари на иој таван (кључ је код портара Дубљанска улЕш број 77) па ондаиз дајте стан неком сигурном кирајџији, а децу пошаљите

рођацима (а.ажите због бомОардовања) и онда дођите овамо, на можете да станујете код мене у кућа, иошго моЈа жена и иначе намерава да иде у госте код таште, а већ знате да ми Је син курир. Тако можете постепено да ми одплаћуЈете кириЈу и да сте на сигурном месту. У нади остајем и срдачно Вас поздрављам. 4 апр. 1915 г. Ваш одани Битољ Љуба Ј. Драгић ДОВ. трг. 11 р*нгиј«р. ТРЕЋЕ Г1ИСМО (елегантз:, пдавнчаст коверт у облнку издуженог ар»в#угаоннка. на нотађнни чма у ааурној Ооји монограм Л. О. Ви исчекујете — и ја Вас разумем: ззго што сам и ја некад исчекивао. И да ли би био грех, кадт бих обмануо Вашу силну веру? 0, не, ја то не бих учн* нио; али не заго што но бих смео аред судлм своје савести, зећ само -ато тти осећам, да Ваша гшрока у нстинска љубав ииа своје