Straža
Впс, 108
БЕОГРАД ПОНЕДЕЉАК 20 АПРИЛА 1015
Гот*на V
Адпвса са телаграме: ,СТРАЖА“ - В10ГРАД. Стан Редакцпје н Админ.: Коемајека ул. бр. 22. Огласп ое дају у Админ. Цена утврђена.
ЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА
Неплаћоиа св ппома ие врв ■аЈу. — Рукописи се ие враћају. Писма, рукопиве, воввц и еве остало што ее одиоои на лист, слатв власнжитву листа.
ТЕЛЕФОН УШШИШТОа 1092
Иалази сваки лан у 6 ч. пре подие.
ТЕЛЕФОН ШТАМГ1АРИЈЕ 1092
Веницелос се враћа у Грчку — СПЕЦИЈАЛЧИ ИЗВЕШТАЈ СОЛУН, 19. гприла. — Искрцавање сзвезничких трупа на Галипољском Острву, као и пад Галипоља учинио је веома тежак утисак на владајуће кругове. После дуге минастарске седнице, одржане под краљевим председниалгвом у двору, донето је решење да краљ одустане од пута по новим крајевимз, где је требао у току ова недеље да отпутује у циљу инспекције. Одмах после ове седнице м-шистар иностраних дела послао је Веницелосу, који се бави у Каиру, депешу да се неизоставио вр тиуАтину. Овој дешши придгј) се велика важност и у атинсчим / ипломатским коуговима влада уверење да ће данашња влада или ући у акцију, или ће одступити, а њу заменити Веницелос, који се већ изразио за напуштање неутралитета, као једине могућности да Грчка реализује своје идеје. С8ИТЈ8Г0
Последња реч — Специјални извештај НИШ. 19 аорала. (4 часа и 37 мии. ио подне) Овде је стигла из Букурешта депеша, којс м се јавља да јс талијански министар иностраних дела г. Сонино примко кнеза Било-а, немачког послаии"а, који је у последле време био главни представник Аустрије и Нсмачке у преговорима са Италијом и дао му по следњу реч Игалије односно територијзлних компенз?ција. После састанка са Совином, кнез Било је послао извештај берлинској влади. Како је одмах после овога наређено да архива посл-нства буде спакована, то се верује, да је Италија рекла своју последњу реч, после које могу само топови да проговоре. јовановип.
Ћифтама
Налгзимо се у великим данима који стварају велика дела. Тековине неколиких генерација српског народа данас се жртвују за идеју националне слободе, за идеју целокупног наци.нал' НО.г
1-4 . . —1»С * »
Је, да су ови значгјни дани дсби навионалног груписа ња. Слсбодан живот и лич но развиће псјединих наро да, као и њихово међусоб но познавање и поштовање једани су моћни фактори, једина су здрава основа на којој се могу замислити мир и разоружање; докле год буде било ропства ма у ком облику, о светском миру не може бити ни речи. Данас се потоком лије крв, да се једном за увек успоставе слобода и призна прав л на живот. И као што видтмо у еволуцији човечанства иидимо да су погоци крви, да су читави бреговв од лешева, полуге напретка. Последњи догађаји на Бал
кану, у којима је мала алн срчан и јуначан српска на род играо завидну улогу, тако су нам лепо показали шта може родољубље да учини. Али су нам истовремено показали да је ассеб-пчво рсдоЈћубље -:еш-о најлеаше, нешто наја/.еме1 итаје. Ззр би Београд данас био слободан, зф се по нитомој Мачви и данас још не би башкарили ћесарези војници, зар равна и плодна поља не би и давас још плакала за вредном српском руком,зар брда и планине, потоци и реке не би и да нзс још плакали за Сфбином, за слободом, да није било несебичног родољубља наших витеза. Нсмогуће је боље послужити чозечанству него предано служити своме народу, својој отаџбини. Ко данас, после сјајних подвига наших хероја, може рећи, да сни гвну, да они сеју своје кости, и лију
своју пл мениту крв, сзмо зато што морају. Не, уве* рени смо, да нема тога који би овако мислио. Инда видузлност једног народа је неодољива сила пред којом падају сни обзири, све препоне. Данас нас нико не може разуверати да немачки сопијатизам иије свесно у служби немачког импе ријализма. Свака жртвакоја се данас приноси на жртвеник уједлњења Југссловена свесна је жртва, п узвиленијег и п 'еменитије г пожртвован.а ие може бити нита се оно даје замислити. Па ипак, ;.ок огроман део нашег народа, и то баш сн'ј део, каји је у прошла два рата као и буии, дао највише, поднео највише жртдва и данас то чини без роптања, са стојвчком мир* ноћом, јер зна да врши једну свету дужност, дотле мањи^а, један незнатан део и не псказује се да је жив.
пазариле. Но поред овога има још једна ствар, која гони Румунију и ИгалиЈу на ово. А то је, што сбе државе у жељи да реализују своје националне идеје желе да то учине са што мање жртава, в да се не замере Немачкој. И једна и друга имају топлу жељу да од Аустријс узму свој део, али ипак нвсу ради да их Немачка за тај гест поареко гледа. И зато отежу, зчто тако одуговлаче, јер се надзју да ће немачки званични кругови моћи да разумеју положај у коме се налазе.
!
«
н н тт У једном од последњих бројева доноси »Журнзл де Дгба ччанак под горњлм насловом и ми га због његове интересантности доно симо у изводу. Чланзк гласи: — И у Игалији и у Румунија дошла су до уве рења, да је дошао моменат у коме се треба одредиги за, или протав; уз Саоразум или и даље остати не угралне, што значи битауз Савез. 11а ипак, државници обеЈу држава отежу са својим решењем, државници ебеју држава отежу да се изјасне. Па због чега то? Због тога. да би што боље
Фшпш »Шј! — Служва ва деаинфенцнју ■ налекљење — Оонквале нурса за болиичарне. Француска ленарска мисија у Београду, чији се рад простиое н? три окру га: београд ки, смедеревски и пожарер?чки, позива племените и предане послу Г-ђе и Г ђице, да је помогну у њеном санитарном предузећу. Велики број болничарки потребан јој је за рад на калемљењу дезкнфекциш у ова три окру а. Сваки зна, да је овде у патању ствар од најпрече потребе. У томе цаљу одлучено је да се у Београду отржи практич ни курс за пријављене особе Овај КЈрс ће се држати свакогдана од 3—5 часова по подне, у згради која ће се нзкнадно одре дити, и трајаће две недеље, Он ће се односити на све што је потрсбно заати за издвајање болесника и за обезбеђење њихове сколине (издвајање и дез шфек-
ција болесника, одела, рубља, стана и калемљење.) На крзју курса ученице се пслагати испат спрем ности после кога ће бита распоређене на разна ме* ста, све по две и две заједно. Уаис ће вршити Г-ђица Јаворча Дамњановаћева* у згради „Пресбиро а“ Ресав ска улица бр. 25; свакога дгна од 9 —12 пре подне од 2 - 6 по подие. Упис се зчвршава у четвртак 23. априла, а предавзња ће от< почети у петак 24 о. м. Француск«. лекарска мисија је уверека, да ће се Г ђе и Г-ђице са преданошћу одазвати овоме хигноме позиву. Таме ћг взвршити патриотску дужност равној оној коју су испуни ли пчеменити војници, јер и борба против болести јесте бојно поље. Шеф службе за деганфекцију, мајор БИСНЕР
овој години. Према томе не утралне државе грсше ако : мисле да ће Споразум при ј стати на услове које оне траже! Ова изјава учинила је веома дубок утисак на римске владајуће кругове.
I ШШ
т држање нвутрашеаж држава РИМ, 18 априла. Једна личност из рамског дипломатског кора изјавила је пред неколицином талијзнских новинара, да неулажење неутралаих држава у акцију ни у колико не би побољшале ситуацију по Са везнике. Улажење неутралних држава у акцију само бл убрзале оиерације и учиниле би, да се ратнаакција заврши још у првој половини лета. Међутим, рачунајући ва везе између двфова неутралн-!Х држава и двсрова у Ау^грији и Немачкој Споразум јеучинио све мере, да рат и без улажења ових буде завршен у
— Сипиа народна љубаа РИМ, 19. апр. Из Трста јављају да је и тамо било великих уличних нереда. По целоме Трсту налазе се излепљени велики плакати ишарани та лијанским тробојкама, са натписом: Дижиге се угње тени Италчјани! Дошао је одлучан час! Полиција је наредта хапшења. Велики број најугледнијнх италијана притворени су! !(И !И1 Букурешг, 19 апр. Са вгродостојног места „Вииторул" доносч ову вест о досадашњим немачким губитцима: — према п:верљивсм списку пруског ми нистарства војног досадашњи губитци у офицнрима износе 22 909 људи. Војника пак, изгинуло је 1 101.376 душа. Овде су сгмо урачу нати губитци сувоземне војске.
[1
— Нереди у Фијуии У Фијуми је дошло до уличних нереда. Повод је била глад, као и ужасне
казне изречене над грађанство, код којих је нађено животних намирница неири* јављенвх власти. Грађани у се у оскудици оружја, бацали ва жандарме камењем, а запалили су и глапну полИцију као и неколико јавних зграда. Хршшгока сашуација — Спец. извештај Букурешт, 19 апр. Последњи телеграм. , к<,.« су стигли из Беча и Берлииа јављзју, да су одиоси између Игалије и АустроНемачке и сувише критични и да има ссе мање вероватноће да може доћа до решења коЈе би мирним иачиком изравнало све несуглзсице између Игали^ а њеких дојучерањ му '?,зез ника. По једном ном телеграму, ; мачка алада ПГ,С Ч 1 «Ц 14 пссланику, ситуа! 5 у? 11 ^| • лико кригична, да се сваког часа очекује објав^ рата од стране ИталиЈе. Јон. ЈСаши пријитсљи — П.,еаенита раса Председник нишке општане г. Петар станковић замолио нас Је да аредамо Јавности ово иисмо ко]е Је добио. Ннш, 18. гпрала 19)5 гоц. Г. Председниче, Неколико францускпх да; ма, дирауте примерима сриског народа шелеле су додк му у помоћ. Иозив који су оне управкле путем шгамие ; својим прпјагељицама и зем
М. М. НиколиК’
Ј> шлт ит 1он тилгЈа волим ваше борове високе И дивне равни. а и кршно стене, Урвине тамне, Клисурс- дубоке И гордог орла што се небу пење. Док оро горе род небеса лети Неправда страшиа под њиме се сврши. И плач се чује, а душманин клети Са дивљим смехом робљу кости крши. А ко је робље? Ко су сужњи ови? Што тако много испаштају сада Зашто ће ови мученици нови? Зашто ми гину ова бића млада? Босанци. Сремци, кршни Далматинци, И ви сте Срби1 Рођена смо браћа! И Херцеговци и мирни Словенци1 С неслоге своје несрећа вас праћа... Ал’ још је јака Србинова рука Још лавско срце у грудма му бије Ипосле храбро поднесених мука Очајни звук се иа груди не вије!
Он наду гаји, а и веру има: Доћи ће време слободе и славе, Када ће Србин показати свима, Да увек иде иодигнуте главе. А душман мрски понижен ће бити — ј Србин ће|свога осветити брата — | И поглед гадни од Србина ће | крити, Јер неће моћи дићи се из блата. Опет ће слога завладати стара Србин ће бити уздигнуте главе, ј Дим православни летећа солтара И славиће се сгаре српске славе Јер Србин своју не остави браћу У помоћ скочи у последњем часу И сломи њину велику недећу... Зазвони гордо у његовои гласу: „Ја волем ваше борове висзке И дивна брда, а и кршно стење Урвине тамне, клисуре дубоке И гордогорла што се небу пење!
фЕДТОН
. '1 ' слободаи ЈКариН (Жртва струммчког препада) Нестало је још једне златне звезде са иаиег неба, увенуо је још један миришљави ц*ет из наше лнваде, ј јш једн > племенито српе п) естало -да куца! До јуче тако рећи, зарав, кре пак, весео и поносиг за на век затворво своје очи наш мали Спобо Марић, сврше* ни матурант скопске гимназије, ђак поднаредник 111 чете 11 батаљона XIV пука. Погвнуо ;е 20. марта ове године, на сами велики пе так у борби код Струаичке ставице, од несловенске, татарена и крвничке руке бугарскнх комита. Дављачка хорда пљачка ша татарског порекла и овога иуга напала је наше мирно становништво која свуда и по староме своме
олану и обичају мучки и Јзненада. Вззда присебчи српска ројнипи у крвавој Сорби која се за час отво рили, умели су и овога пута од насртљиваца одора нити свс ју домовину па и по Скупу цену, в у стра ховитој грмљавини, међу многим жртзама ишчезао је и овај млађани живот пун полета и одуссевљења. Блзг, мирзн и скроман али необично интелигентан и разборит, страдао је у од брани своје Огеџбине, на дан када је Христос страдао у одбрани своје веџе. Поко;нч Слаб з родом је из Нове—Варошл из честите и угледне свештеничке куће, од роднтељт: Васа и Станке Марића. По свршеној пола-матури у Плевљима, свршио јг у Скопљу четири виша ра зреда гимназије и лањске године матуру. Крајем новембра месеца прошле године ступио је у ђзчку чету у Скопљу да одглужч »вој рок. И премда слабог
састава и физички нејак и немоћан за штрапаце данагањаг рата, покојни Сла бо није се хтго ослободити војне обавезе и пр^мда је то могао учиаити, пошто су и лекари, по наредби са нзјвећег места, у чету при мали сам> потпуно'здрав и способне младиће, он је и ту трчао први да учине више него што му и способноет допушта. И баш кад су га његовн друговч, ко|е је јако волео, саветовали му дазбог слаба зд.ав љ> одложи служења д >к се здравствено буде боље осећао, он је преко тога прелазио с осмехом захват* ности, дајући пример како височи појима своју дуж ност. После два месеца издржане вежбе, наређено је да се ђачка чега распореди за абучзвање регрута, те је и он, пошто је приладао дру гој чети, а она је сва распоређена за обучавање регрута у новим крајевима, био одређен за Ђевђелију,
гди је све до 16 марта најпреданије радио на послу, када Је са још четворицом другова премеште за Стру мицу, а 20 ог. у »учким наааду проклетах Бугара, | иоложио је живиТ свој у наЈбољем добу у 20 тој го дини живота. СиОЈим при мерним врадањем свет<>им карактец.м и честитошћу, Слобџ |е код сториЈих у ;ш вао необичну пажњу и Наклоност, а млзђима је до стојно служно зауЈлед. СвојОм веселом нарави, вазда уљудним понашањем и добротом срц>, био је омиљен не само код својих другова, нгго и код свих «ојч су га нознавали. Не жан, млад као пупоља, ди чан, вазда умиљат и насмејан, више је припадао дру гима него себи самом. Н>е г ви родвтељи с правом су се могли њиме повосији. јер је он то у пуној меп заслужио, зло која раг на овом свету џстаи аомучена жалошћу? бујности и младићг
деала готов је Оио зало* жити се за у корисг своЈе Отаџбиае, кОЈу Је тако жарко љуоио, и за коју Је ДаО |.ве ма и иос/.сдње што ее може дати л жртвоваги, л ТО Јс и саиЈ Драгоцсни жа Во«г1 Смрћу снојом иокојНИ ч^ЛООа јс СВОЈОМ ИНиче 00лепиаим рч/ДИ1ЧЉиМв НДНсО КЖ<1& а сТрашав Јдар, аВ аиЈс ОН Ваљао СНС И СоЈа И био Им Јс ионОС У еВиМ^. ТсЖиК Јс ГуОкТаК и За ње^ове другове, који су гв неоОично волели н у чијој усиомеаи вечито живети, Јер ЗаИСТа1ИКО СвеТаО Пример карактера рстко се соета у данашњем друштву. ^овољно Је да наиомсн^м саио то да се кроз цсо његов иначе кратки ни]е чула ' њего* Је Г г