Straža

Стри* 2

С Т Р А Ж А

Врој 111

све доминирајуће ввсове у Текебурун северо-за ’адно од Седон. Када Тепе и све важније положаје око Мардоса. ( 11 ШШ Потпуи пораа турсмих трупа Петрогрчд, 21 зпр. Саопштење генералштаба кавкаске војске: 19 и 20 ап рила у пределу Трансчорока и Олта биле су безначајне борбе. У пределу КојаДилман наше трупе после

Јтродневне борбе успеле су у одлучној офанзиви против турског корпуса Калил беја, наневши му потпун пораз. Величина турских гу битака може се оценати по овој околности: ввше од 3500 лешева турских наНено је на бојном нољу, од кога боја опег 900 мргвих на самом средишнои секттру борбене линвје, који је из носио 800 корака Код Дилмана запленвли сио турску болницу са це Лг:м особљем. Настављено је гоњење поргженог непри* јатеља.

II

Потпуковник г. Милош Костантиновић, иследник по афери са лвферацијом опа> нака саслушао је већ иотписнике уговора који се налгзе овде у Нињу. О томе, какве су исказе дала бив. чланови те комисвје, проговорићемо доцкије у нвзу неколико чла нака, који ће се односити сиецијглно на саслушања њихова. Овом приликом, позабавићемо се једном дјугом ствари.Наиме: о добзвљању главних криваца који су по бегли у иностранство. Г. Костантиновић добао је од министра војног на редбу, да одмзх при саслу> шању потпасника уговора 0 лиферацијв опанака, ако постоји основ или мотив за кривичну одговорност,|стави вх и у пршвор. Дакле, са законске стра не војни вследник је добио одрешене руке чим је његов наредбодавац унапред донео такво решење. Војни вследни« налази се мсментално у врло нез* годном положају стога, што је скупштинска анкета по овој афера лила саслу* шање кривиЦа и та саслушања оштампала и раздала посланипима. К основу тих ранијих всказа, кривци сад при овом новом ислеђењу, удешавају своје исказе. Напр. Меламед је раниЈе страховао од анкетног одбора, дрхтао је и увек је био збуњен. Међутим сад он јавно говори да му је лако носатв се са иследником. Адвоката за новце има хвала Богу доста који ће му дати савета и казати начвн како ће се ослободитв. Дакле, доста је крјпна грешка билз, што је анкета саслушавала и штампала та саспушања А с друге стране, војни иСледннк псновио је шеста

пут захтев код миннстдрства спољних послова да се од бегли крквципутем екстрадиције добаве и изгледа да се иследнику у томе погле ду не взлази на сусрет. Преко полициских власти иследзик је тражио да се породице одбеглих криваца по тој афери саслушавају и да известе иследника о имовном стзњу њвховом или дз кх упућују у Ниш ислед нику па и у томе послу из гледа да се власги слабо о дазивају. Ово је дало повода иследнику да предложа своме наредбодавцу — миниСтру војном — да се сви сдбегли крмвпи огласе за војне бегумце ако се не врате до одређеног времена Дакле, ислс дник је морао да прибегне и том последњем законском средству само да би дсбзвио кривпе. Иследник се налази још и због тога у незгодном положају, што поред саслу> шгњз, он врши с^акодневно претлед свих опангка поје> димце јер хоће једновремено да утврди и мг ,.ијалну штету држзветаг да крив ци при изрицањ пресуде, буду осуђени и на плаћзње оштете држави. Па впак, поред свих тих тешкоћа, ми се надамо да ће се кривци добавити и да ће ускоро бити притво« рени. Д. м. Епиграм Пуно разног сад се зуцка, Али не бих смео рећи; Мала би ми врата била, Од цензуре тад утећи.

ло неколико омањ*х сукоба у близини Галопера и Норсхиндирске куле светиње. Један немачки подмор ски брод потопио је детроајер „Рекрут." Спасли су се четири офипира и 21 морнзр. Рибарски брод „Коломбија" беше нгпаднут од стрзме два немачка торпи љера, који су зачочели акцију, ма да нису гредходно истакли невачку ззставу. „Коломбија' јетерпедовака. Један одред бриталских де> троајера, који се ^састојао из бродова: „Ла Форгј", „Леонидас", „Лофорд" и „Ларк*, предузео је гоњење та дчг немачка брода и после потерне борбе од једног часа оба брода су погопљена. Британскнх детројери нису имали никаквих губитака. Енглези су Сласли два официра и 41 човека немачхе посаде.

!)№

— Паврвда ратнсг права Пегроград, 20 апр. Русија јеусвојилазакључену конвенцију између Фран цуске и Британије, која се односи на плен за време сздашњег европског рата. Цар је одобрио стварање једне ванредне истражне комисије о повредама закона м ратнога права, што су починиле аустро угарске и иемачке трупе. Ову комисију сачињавају седам чланова међу који^а су и је дан сенатор, један посланик из Думе и један члан Државног Савета.

Из Румуиоје - Студвнтокв демонстрвц.). Горнанофмпа Букуреш, 21. априла. Око 500 универаитетских ђака држ*ли су у з ради универзитета збор на коме су демонстратирали про тив германофилског држања владе.

Са мора — Омањи оунобн ЛОНДОН, 20. апр. Ацмиралитет јавља, да је у току прошле суботе би-

— Сиец. нзвештај Букурешт, 22. апр. Путници који су приспели из Беча причају како су сва бечка предграђа бари кадирана. Двор царски чува око 2000 жавдариа. Посведневно долази до оштрог сукоба између изгладаелог стачовнишгва и војске. На мнсгим зградама излепљене су плакате са натписима: Хоћемо мир' Доле рат! Са запада - Вар ■арснк начии ПАРИЗ. 20. Апр. Службено саопштење: Немци су покушали два вапгда отровним гасом: Јсдан

на северу од Ипра близу Сен Жилкјена 'а други на југу од Пира близу коте1 опипс ; Уједињење вдсколи

СВЕТЕ ЖРТВЕ 1* ЈШЛО ИИИћ КаО жртва опасне бољке пао је и Данило Илић апотекар из Крагујевца. Пок. Данило био је по професији апотекар иначе као грађа нин, кога су крагујевчани изабра'И за кмета те општине. Данило је поред сво(е дужности у општини, због које га ј*. Врховна Команда ослободила од војне дужности, драговољно вршио дужност апотекара у свима болницама. Не само то, он је из сво је апотеке, сервирао бес платно лекове по болницама и то лекове који су нај* скупљи били, није жалио ни труда на средсгава, да би само могао да спасе боле* снв српске ратнике. У карактеру један човек коме није било равног, он је даноноћно био у болници чувајући и надгледајући рањенике и болеснике, није хтео ни да помисли: шта је то пегиви тифус. За њега није било опасности он је презарао смрт и своју породицу кад је у питању жњ вот војника, за које се он залагао и суввше. Пок. Данило био је имућан ани никад се није показао као осион и имућан. скромност и солидност то су биле врлине којима је распслагао овај човек, Као друг Данило је био ваљан и лојалан и увек су се његови другови одушевљавали његовом доугарском љуба> зношћу. Као грађанин пок. Данило био је примеран и за узимао је место међу најпримернијим грађанима гра да Крагујевца. Данило је пао као жртва опппе ствари, али се и одужио својој савести и чове> чансгву које је он тако Силно љубио. Данило је оправдао оно мишљење које је цео Крагујевац имао о њему. Наш јадни Данило испунио је своје обећање али није био те среће да доживи и сам тај моменат:

60. али кису имали никаква успеха. На оста. ом фрон ту нема шта да се габележи.

Једанаест часова је било кад се са полуосветљене али несбично живе београд ске станице, кренуо дуг вјз у склопу четворолеовних америкгнсвих гагона прве и другг класе. То је био први предзнак европ ског рата, то је био најтужнији али а најскупоце шји воз, који је икад пропуто вао пругом БеОград-Ниш. Он је у својвм, тада загушљивим, али ипак луксузним купенма носио живчани центгр ове мале земље, наше највеће људе, наше Све. И сваки његов бат, сваки пссак — то су биле речи и вретње једном лаж ном огжишту које је требало да се угаси. Ко је тада могао да га разуме, тај није СЈраховао, тај је осећао сно исто што ми сви данас сеећамо. О, благо њему! И ја верујем да је то био само онај, кога побожни људи називају Богом. У једном комплет пуном кудеоу друге к/асе седели — ЕШтгтггр*тг

су Џ фџ и госпг ђа Нова к( 1 Взћка са лепом Велеријом и бледв м Вав. м И симпатични Енглез, човек чију душу иипта није могчо да усталаса, чији разум на шта није могло да помути, мирно је пушио своју дугу виржинију не стресајућг пепео са ње и 6иј једини човек у целсм возу, који нити је потцењивао своју моћ нити је прецењивао ону у непријатеља; за ње га је положај Србије бво само необичан, али ни у ком случају очајавајући (сн ту реч уопште није позна вао) и кад су сви други били исцрпљени и постали једгн другоме досадани, он је поичао какву анегдоту тз енглеских колонијглни* ратова и био свима врло пријатан, чак неопходан Џорџ је противжеље гр спође Новаковићке, док су седели код њвх у салону и кад ах је позввао да заједно путују још исте ве чери — рекао Валерији прзви узрок одласка у Ниш. ОДшискв хг.

|И како је он то умео разложно да предстати, Валерија се није уплашила. Са Вавом је већ било другојгI чије; он је у себи каракте рисао Џорџово подесно у ! ниформисано гризнање ксо потребну обману њсговој недозрелој души и фантази |а младога виртуоза веђ је гледала улвцом Милоша Ве ликог дуге колоне аусгриских плаввх пешака и слушала победни „краљев марш и црвених дрггонера на мирним зеленкастим коњимаон св бојао и био блед више него обично, зато је ћутао све до Ниша! (Наставиће се)

ког Српства. Спомањући га увек у до број успомени, ми смо му врло захвални, а дужност нам налаже да се његово име задржи увек у доброј успомсни. Нека му Сог подари рајско насеље!

П

Однвзак Дбди Пеџл Данас ће отпутовати из Скопља за своју Оп џбину врла и племенита Ечглес киња Леди Пеџет. Ми јој у име хиљада рзњеника, које је она него вала и у име ^свих благодарних Срба, желимо срећан пут.

у Америци, кроз неколико дана стићи ће у Ниш. Пиуга паптијд плтч» ј» већ из Њујорха за Србију. Пелцовањ^ војника Врховва Команда, нар дила је свима јединицама да се сви војници без раз лике морају пелцонати. Набавка ааагеријала Кроз неколико дана отпутоваће у Француску г. Тих, Радојчић, пуковник, заступник комаданта Мо равске Дивиз. Области, да набава санитетски млтеријал, као и материјал потребан Официрској Задрузи Морталнтет лекгра До сада је од 362 лека ра, колико их ми свега имамо умрло у току овога рата 120, Рсд Позоришта Према одлуци Министра Унутрашњвх Дела, сва позоришта која су због зара зе била прекинула рад, по чела су да рад пошто је опасносг од заразе прешла. §раћање крзђшх ствари Г. Мавистар Унутражњих Дсла, наредио је свим» по липиским властима, да <се оне украђене ствари којима се нађе соиственик предају исте пошто се утврди њихово власнивдтво.

жена, пок. отац заустави кола, пусти волове и позове убицу да У Ј/ППО и иорв говорепи му да он малину није украо, нити је њега (убицу) на путу видео. Пошто гајеубица претресао и није нашао ништа, стаде га и даље нападати, говорећи му да му је он малину сакрио, паутоме опали из револвера и оца нам убије. За жаљење је што се у по мепутом напису узима у одбрану један убица, који је све време до сада проводио у скитњи и мангупирању спремајући се само за злочине и неваљала делз. Наш отац био је у 1 вом селу поштован као честит, и биран је за општинског часника А да наш отац није ништа украо убици, утврђује се и тиме што су га официри 11. пука одмах по убистау претресли и ни код њега мртвог ни у колима нису ништа нашли. Убица се није сам пријааио власти, већ су га војници чом. пука у бсжању ст гли и власти привели. 19. аирнла 1915 г. Барајево. С поштован>ем Бршсш II Жшт* Јовашик

ђглешке

Лекарска француска мисија за пелиовање Почев оа четвртка 23. априла ове годиие отпочеће бес платно пелцовање грађана београдских против великих богиња, трбушног тифуса и колере, Ово пелцовање је безопасно и без болова, а даје потпуну сигурност против ових болести. У времену кад државне власти чине највеће напоре Јза здравље грађана, у тренутку кад Србија мора да рачунаЈна свакога свог грађанина, патриотска је и хумана дужност да се сваки пелцовањем обезбеди од ових сграшних болести од којих пада много више жртава него од непријатеља. Пелцовање је за све обавезно, Капетан д-р Есклизе биће сваки дан од 2 - 5 час. по подне на расположењу публике у кући коју је општина за овај циљ заузела и која се налази у Проте Матеје улици бр. 52.

Деда Церићева

в-

- РОМАН ИЗ БЕОГРАДСКОГ ЖИВОТА —

Наш искрена пријагељ и новинарски колега г, Владислав М. Николић, кандидат агроиомије верио је се са г-ђицом Зором, ћ( рком г. Васе Т. Наколића, ин дустријалца из Паичева. Наше најтсплије чесгитање. * Г. Драгољуб С. Петро вић, кандидат шуиарског инжињера верио се са г ђицом Аном Шпаничић, студентом ^меднцине, ћерном госпоће Вере, удове Данила Шпаничића, рентијера из Загреба. Календар „Ввлш 0рб4ја‘‘ У издању уредништва „Српског Југа* изашао јелепоуређен календар „Велика Србија“. У календару се налазе, сем календарског дела: Описи наших бораба са Аустријанцима, изводи из многих страних листова, пријатељски расположени према нама,и већи број некролога. Ми га топло препоручујемо нашим читаоцима.

Пашња према новинарима Г. г. Министри Војни, Унутрашњих Дела и Грађе всна, пенећи значај штампе и желећи / а јој колико могу помогну дозволили су сви ма редакцијама служење те леграфом Н0В8 Л9К0М0ГИВВ Прва партија од 12 нових локомотива поручених Штам 1 ирм|а дргаг, Грегораћа — КрсмајсмГзд

У „Стражи“ од 12. априла т. г. поводом убиства нашега оцз Максима Јовановића из Барајева, изишао напис, који не одговара у свему исгини. Поводом овога нашли смо се побуђени да вам т. уредниче напишемо ово неколико речи и изнесемо сгвар онако, како је у истини. Убица Караклајић, гимназист, у нашсм се је селу родио, где му је отац тада држао дућан, ту је као дете одрастао без икаквог родитељског надзора и васпитања, по потоцима и јаругама, а доцније када му је отац упропастио оно мало капитала ш го је имао, отишао ј* у Београд са њим, па су из околних села набављали живину и јаја те износили на пијацу и продавали. У том су положјју били све док Аустријанци нису истерани из наше земље, а тада су дошли у Липовичку кафану да у њој раде Убици Караклајићу нису нокрађени лекови, као ш»о се то у напису вели, већ малина коју је за кафану носио. Наш отац који ј е преко 60 год. отерао је кола дрва и продао у Београду, да би нама трошка послао. На путу га напада један мангуп, у тренутку када је он на колимз уморан и неиспаван дремао, тражећи ла му преда флашу са малином, коју му је вели при пролазу поред њега украо. Изненађен овим препадом, по казивању присутних

Павле Перић је ћут*о, није ништа сдговорно, као да се цео тај говор иије њега тица\ Пошаоједаље ходником и кад је стго пред вратима број 8 на којема је бпла прикована посетница Јованчина, оз се накашља затим куцну. Из собе се зачу звонак глас. и на „напред“ Павле Перић ухзати пажљиво за браву и врата се отворише. Пазле Перић уђе унутра у собу лепе Ј)ванке. У Јонанчинин стаиу Кад је Павле Перић у шао у стан Јованчин, ова је лежала на дивану и читала новИ! е. Кроз танку хаљину, којч је била при пијена уз њено вигко тело оцртавали се ле и облици правилно развијеног тела Испод реформе, која се била раскошио рашарила : о дивану, вирила је мала но жица обучена елегангном ципелицом и провндиом ча рапкц м. В^део се и један крај луксузног жипона. Све ово дражило је ^Перића, и он да је смео јурнуо би на ово лспо и мало створење и св јим рукамз, у снама и грудима Си га задзвио сд силне чежње и љ\ бзви. Међутим, као свз кн паметан човек, и-Павле Перић је умео да обузда своје страсти и крма, која је уорављена њсгсвии жељама подч жиле се крми, оја <е упразљена р. зумом Лспа Јованка била ]е из ненгђена доласк,ЈМ м/адог Перића. Већ пуна два дана ње 1 ова нога није при стугила преко њезина пра га И то ју је ужасно љу тило и мучило. А због че I а? Због једне ситвипе. Млааи поручник Груја по слао јој букст, који је опет снз, пољубила и заносно погледала у млгдог офици рл. Па шта је то? Ништа, Једна СсСвим безагчајва ствгр. — Тако је она ре ззновала Међут'/м Пгвле Перић је друкчије мислил Иако између њега и ге 1 е жене није било ничега, на основу чега би си моЈао да јој забрани те невине „киксове“. Па ипак њојзв је он био веома драг, и када после догађаја са букетом није дошао по уобичајенсм правилу, да јој по сче програма прави друштво, и да је стпрати у ње ну собу, где је био редовмн гост на чај, она је прво почела де се љути, ца прас ка и да виче на портара, иако свај грешник није био крив. Затим је плакала и ногама изгазила букет. Но и ово није било у стању да ублажи њен гњев.

(18) ОШ-

Она је и написала тро писмо којим му је забранила да јој у опште дође. Но ^брзо писмо је било предавано ватри а она би са трудила да га забо* рави. — Нз, шта се то мене опет тиче е то се он љути. — тешила је саму себе. Нека се љути када је будала. Кад се мало излади он ће опет доћи. Ја не знам шта тај човек хоће од мене. Каквим правсм ми зазбрањује да раговарам. Да, да каквим правом?! Алн ва ово питање није нн сама она могла да да одговора.

20

ДЕЧАКА аа продају новииа потребни су штаиаарнји С. Хоровица Цар Урошева улацаор.

Г^тсси 33 саш * а издаје се у КЈ I о.П Молеровој ул. бр. 98.

Кафава ш

ЈШ издаје се одмах. Упитати у истој кући. 2—3

I отребује часовничарско-јувеирска радња Драг. Н- Диматријевића у ЗаЈечару. Плата добра, место стално. 120,3-5

КРАШЕВША ПИВНИЦА потребује једног цалнкелера и издаје "ујну од 1. маја или одмах. За услове обратити апотеци Данила Илића, Кцагујевац. 2-3

фотогрдфвки аодрдт дају, нека се обрати админнстрацији овог листа. 122,3—3

Готова је ЗА СЕБН А

КАРТ А

! Иардакели » СА ВОСФОРОМ И : : : 1 : : АЗИЈСКИМ БОЈИШТЕМ нзрађена у бојама [ СТАЈЕ 0-30 ДИН. Књвжара КОСТЕ В- ИШЈ [Београд — преко пута новог 122 Двора. 3—10

I I

: : : : 'вхаи!/ вјои -о и[иПн( 1 јопннчСв к ИХВХИПХ 'ВНИЈГ -овзој ЈОСвен јон -хнз.ки-ахни јонго[ Кон АћнцвиоН вв аз ижпбх вн[ова№ шги внаж всвгн УН1НЗЈИ1/31НИ

Одговорна уредвик ДобршвЈј Мшладипевшк ЗојЛ&д јгд. 12