Straža

Број 112

БЕОГРАД ПЕТАК 24 АПРИЛА 1915

Годила V

Адрсса аа талеграме: .СТРАЖА« - ВЕОГРАД. Стаи Радакдвја и Адмив.: КосмаЈека уд. бр. 22. Огласв се дају у Адмви. Цева утврђена.

СТРВЖД

ИеплаЛева ее ПС*а врв маЈу. — Рукописп се ве враћају. Внема, рукопвсе, воив и ове остало што се односи на лист, слатв власннштау листа.

ЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТПа 1092 ИздаЗ« СВаКИ јкВВ У О Ч. пре подне. - ТЕЛР.ФОН ШТАААПАРИЈЕ 1092

Мир се може очекивати у Јулу БУКУРЕШТ, 23 апр. (Спец. извештај), — Одмзх по своме доласку из главног немачког стана где се бавио два дана граф Стезан Тиса шеф угарске владв, позвао је у свој кабинет све шефове пештанских редакција и дао им неколико значајних изјава, Између ос^алога рекго је да се сада воде одлучујуће борбз ко]е ни у ком случају неће трајати више од два месеца и зато обустављ ње непријатељства треба очекивата најдаље месеца Јула. Граф Тиса је даље, по званичном саопштењу Мађ. Телвгр, Агенције, рекао: Дакле господо, данас се већ може говорити с миру^ . _ ЈОН

НАШЕ БОЈНШТЕ Црногорски фронш ЦЕТИЊЕ, 22. анрлла. — У току 21. аорила и ноћу кзмеђу 21. и 22. априла непријате в је развио извесну активност противу санџачке војске и херцеговачког одредз, где је прелазио и у напад. али је сасвим одбвјен.

0 ЏЗВ991! ШКОЛШ ГОЦ — упућено Министру Просвете —

У нашчј се јавкости већ поодавно говори и диску тује о признавању ђацима све школске годвне. Чак изгледа да постоји и један пројекат изр*ђен под за штитом Мини^тарства Просвете, по коме свима ђа ђима, без разлике, треба да буде призната ова годкна. И ми остављаиб Минисг 0 рству Просвете као надлежној установи компетентност да онако кгко треба и нзј* целисходније реши то питање, али се илак сматрамо обавезнам да проговоримо о томе неколико речи Били :мо те судбине да за три године ратујемо три рата. И није ни мало чудновато 11 то су свн раније постојећи односи у свима ств ч арик.а поремећенв и де пласкран;*. И међу многим односима који су резултирали из ратних, несређених н нередовних прилика долази и однос ђака према школи и он има да се ре гулише. Већини, готсво свима ђацама, пало је у део да буду тим приликака додирнути, и већини ђака већ је Једна школска година у балканском рату призната, и ако нису никако, или врло мало, походили школу и слушали предавања.

Ге.тово тим истим ђацима, даскутује се данас, ла ли дз им се призна и ова школска год <на. Ми рачунамо да то није опортуно и корисно с поглед м на наставу и истинско зн:ње које школа треба ученицима да да Ми смо у том писању консултовали једиог професора који на осаову личног искуства и посматрања тврди да неје требало готину ђацима признавати и пледира зато да се ова година ђацама, онако просго и без ограничења, не призна. Он кон:та тује да су ђ-ци прн пре' ласку и доласку у старији разред покззали техничку немогућност да савлздају с ари и н )в нагеријал, ма теријал из рзнчјег и текућег р:зреаа, а и сами на ставници бали су у ј.дној веома деликатно] сигуацији приликом вађења и одва јања важнијих ствари и партија из предмета од сгвара иање важних. Огуда су дсцз — ђаци показали један дефацит у потребнрм стица њу знања и факага. И он под тежаном свсга вску* ства резонује да ову школ* ску годину ђацама не би требало признати, или барем призаатн са извесним ограначењима, као утврђа-

вањем једног поузданог програма рада и предавања, и тачним и стручним показивзњем пута којим треба и ваставнлци да иду. Без то двоје никако. Ми се потпуно солИдари шемо са дотичним прс фесвром. И рачунамо да ће* о, ако се не буде нашао нски згодаи и практичан иачин за отклзњање тога, у току идућих година, имати неколико врло штурлх и у погледу стицзња школског знања хромих генерација, чија ће се непотпуност у прибирању знања одазвати врло рђаво и по опшги ток јавних послова. То питање гребало би врло пажљнво и са нарочитом дубином цроучити, А ми смо слободни да учинимо још неколико пра ведних иапомена. Ако би се ђацима - гвмназистима у некој фсрми признала ова школска година, онда би ту школску годину у толи ко пре требало признати и студенгама, и то у толико радије што они сви учествују у стварању ових великих и епохалних догађаја и то на један непосред«н и осегљив начин. Они сви учествују као прзи борци, кзо борци у први а ратним линиЈама са сабљом и пушк«. м у руци. Међу њчма има неках који читаве четири године иду из борбе у борбу и који су уложили не само своје скупоцене животе. Она су посредством ових ратова и удаљавањем од својах редоваих послова уназађени, љуто уназађени. Њама је будућа приморани да врше неку ратничку дужност, била сдузета могућност да полажу испите и азгубили су толико испагних рокова. И наша отаџбина, преко сво« јих надлежнах министара,

требала би да им да неко видно признање, признање које се неће састојати само у једиој простој захвалности а у урезивгњу именау плочу на Укиверзитету, него у некој стварнијој а опап љивој користи, која би се састојала у ослобођавању од неких испита, у иризнавању семестара проведених и протеклих у рату, у стицању права на добијање службе државне уз обавезу на доцније полагање испвта и у другии начинима. Инајзад имамо студена 1 а којима је једн >м већ призната ратна година и којима, по чу вењу од поједаних компетен 1 них лицз, ова школска ратна година неће бити призната, што у сваком случају не би било правнчно, ако би се и гимназастима ова годана признала. Зар се не би могло и овима којк су сад у четвргој години на студијакз и коЈИка је ова годиаа требала бита по следња признати право које имају сви аас Јлвенти, право да добију државну службу с обавезом да доцније по«ажу испите, пошто су нашн студенти махом сиромашнч и сгарају се да што пре дођу до свога издржавања, и они би на миру и уз сигурну егзистенцију мо гли да се спремају за испите. А онима што су апсолвирали требало би у неко лико олакшати испите, па и евентуално онима што три-четири године ратују признати испиге. Мислимо да би г, и»'шистар бао дужан да се и овим питањем позаб јви. Ово све износимо у број намерно. Петроград, 21. Апр. Поводом вести „Лакаланцајпра" да револуционарна пропаганда у Москви све више узима маха, тре ба констатовати да шире ње таквих из основа лажних саопштења није ништа друго, до сада већ уобкаајени по:тупак коме чешће прибегава немачка влада, да би загрејала срца ста« новништва Немачке. Још од почетка рата немачка ваада је полагала велику наду у револуцају у Русији, али ч.у 9 месеци рата до .аза и заблуду таквих предвиђења. И у овом случају као и у ссталим случаЈевима, наричити изасланик „Локаланцајгера* који шаље своја приватна писма из Москве, довода у сгалну заблуду читаоце тога листа, загрева јући их надом у немачке победе, које ће Немцч задобити услед- руских уну трашњих нереда. Међутим ти нереди су само плод уображетва, док у Немачкој већ се приближује глад, те ће у недостатку војног успеха брзо огворитв очи становништву, које је ина* че оправдано незадовољно са владом што је тако лакомислено увукла Немачку У Рат.

— Руон )-кеклчки фронт Петроград, 22 апр. ^лужбени коминике од 20 априла гласи: Непријатељ је остао пасиван пред Либавом и Митавом, у коЈима су наше труие, Код Ресјениа бизо је чарки. На

левој обала Њемена, северно од Бобра и Нарева и на левој обали Висле све до Пилице, ситуација је у глав номе иепромењена. Заузели смо после борбе више села између Нете и Егрцна северно од велике баруштине. Немци су напала у доста широком фронту наше по* зиције на десној обали 0мулева. али су били примо р^ни да се повуку, пошто су осгавили пред нашим позицијама велаки број мрт вих и рањених. Јужно од Пилице непријатељ је под заштитом ја-се артиљсрзске ватре извршио више напада. Код Лопушнанепријатељ* ска пешадија приближала се 19 априла на 200корака од наших ровова, али за

време наступајуће коћа он а је нашим против-нападим а избачсна из ровова, које је била ископала а које смо ми потпуно уништилк'. Непријатељ је покушао д: на извесним тачкама пређе Ниду, али је нашим протовнападом био приморан дс потпуно евакуише леву оба* лу те реке. На Висли код Краснева непрајатељ се сконцетрвсао у Олизини Н4ШИХ ПОЗИЦиЈа и укопао за време ноћи из* међу 19 и 20 априта, а .и су ти његова радови уништени нашим нападом на бајонет. При томе сукобу заробили смо ввше од 400 Немаца, мсђу којима и 9 сфицира.

Србија|данас преживљује националну кризу Влада и Скупштина , — Специјалан извештај — && . ^ НИШ, 23. априла У посланичким круговима кружи глас да ће влада кроз дан два на тајној скупштинској седичци изаћи пред Скупшхином са иајавом у којој ће излижити цео гок кризе као и узроке, услед којих је дошло до кризе. Водао сам разговор са једним угледним чланом ради* калне странке и ово ма је рек«о, како је цело иародно предсгавништво једнодушно да помогнг аладу у олравдзним захгезим ч Српског Народа! — Све шго Је наше, све што је словенско мора ући у Велику Србију! аавршио Је г, посланик своје обавештење. Миладиновжћ ЈСод пресшолонзследхпка — Г. Пашнћ код престолонаследника — Сиецијалан иавештаЈ' НИШ, 23 апрала. После министарске ссднице, којој је пр&суствовао и престолонаследник Александар, г. Пашић Је посетио престолонаследн.ЈКа и са њиме водио дуж л р^зговор. Обрадовић.

ФЕЈБТОН Вл. Н. Зора нов: ГРЕХ И ЗЛОНИН * Ниш је постао престони ца. Рат је био објављен. Војска се жуЈНО гомилала иа дугом гранвчном фронту, а бегунци, весели и бедни, у летњим хаљинама, са јорганима у свих седам бо]а и понегим перјаним јастуком, ређе са вешкорпама, чешће са зембилима од црногли нолеума, неиспаваног и гарав 01 лица; женске неочешљане, раскопчане и прашњи ве; дечурлија безбрижна и радосна — стизала су у Ниш свакога сата комбини рвним, бежаиијским возоввма, приковани по крововнма и између осовива, цресовани у чувеним „Н* вагонима. Новине су доносиле телеграме ◦ европском пожару: Руси су наоредовкли у И.точнсј Пруској и Галицијм, Немцм у Белги-

јв, а „сироти" Аустријинци бомбардовали Београд и добили батине у Подрињу. Онда су се појављивали ра« њеници и ззробљеници. 0тваране су резервне болницг и купљени прилози за Црвени Крст. Живи ветар са пограаичних места дувао је и даље и системат ски |'83вијао пупољке скупоће. прљавштине и нема* штине. И најзад су васкрса вале злсулотребе у војним лиферзцијама и долазиле санитарне мисије наших моћ них савезника и понеког хромог неутралца. Тако је једног дана дош* ла И мисија од тра лекгра и десетак болничарка упућена од стране СЈедињених Држава једне друге прекоокеавске Европе. Џорџ Је дочекао мисију, представио јенашем санитету, упоз, ао лекаре са виђенијим личностима и једне вечери кад је □] иредио интиман зоирег у свом привременсм посланСгву у част њиховог дола ска, гососђд Новаковиђка

и Валерија скоииле су већ пркјатељство са пажљивим американцима. Наши су прешла у Земун, ми.ија је била упућена на рад у Београд и госпођа Новаковићка првми понуду шефа миснје да се врати у Беогрзд и помогне им. у рзду својим стручним ме* дицинским зкањем. Они су били хврирзи, она се разу мевхла у унутрашњим болестима — дакле врло згодна заједница. И тако је једног дана служавка Марушка добила телегргм да проветри одаје и припреми за њихов долазак. Дгвојка се радовала: повратгк госпођин јој јенаговешгавао добар положа] њене отаџбине, можда чак и врло скори свршетак рата. IV. Замагл>ена прозорска окн« у кратким размацима би се засветлела и затресла па би се онда разлегала не каква чудн^вата, звон .сатут њава, као да је стотинама теретних ксла у истн мах

јурило виз визбрдицу кзм^ђу „ЛЈНдона* и ВоЈне АкадемиЈе и тек што би се исетило, да негде изчезава и почиње да слаби, а друга б в је већ сусгигла и по Јачала. То се понављало једно за другим и постаЈало све учестаније, све силније, све страшније. Валерија се пробудила и подагла у хревету. Њзна изрезана ко* шуља се склизила низ дес но раме, било јој је ударало убрзаним ненормалиим тем пом, а сањиве очи покуша вале су да се извуку из своје дупље; она је слуша ла неиознату ларму, али она није разумела ништа и зато је пришла и огворила прозор, као да ће јој онда бити све јасно. Залеђена ваздушна струја појурвла је кроз полуотворено прозорско окно и завлачећа се подњену танку кошуљу разгрејавала је се додиривајући девојчино врело тело; њој се чинило као да је милијарде иглица боцкају ■ она Сн се нехотице

стресла, а у носу је осећала некакво неугодно голицање. Ваоуштени и мрки, шрап нелским зриима и тежим грааатама изрешетани и исцревртани крсвови заборављених београдских кућа сад су били свегли, као да је течно злато било , росуто по њима и ова неооична гр.аљавина котрљаЈућн се низ њихове 6г ик -„љене цре аове и лупајући се о жућ касто окречене зидове учи нила их ]е отненим у страдању, нсосетним у крвавом предосећању. Лепи Бео рад, то бело словекско гњездо, наше најдражс и наЈСигур није уточмште, нежан пре ма својој деци, нежан као девојачка душа, Суров и неумољив према непркјатељу као разбојничко срце спремао је се да засои тринајестодневним сном у наручју туберкулозне црножуте авети. И у колнко су □рви предзнаци тогпотребног сна били болни и свиреаи у толако Је његоао бу-

ђење било свечано и моћно. На суседној кући неко Је отварао проз^р и у том тренугку је Валерша чула уз бат тешког и Орзог корзка овај кратак дијалог: — Нозорниче... позЈрни че, каква је ово пЈЦњава? — Бије фргнцуз; наређена „вокациЈа*. — Шта? Одговора није било и ко рачање је постајало све тупље и све брж.* и онда га је нестало. Вадерија је затворила прозор; њој Је било невероватно хладно и што ја више покушавала да задржи дрхтање прехлађеног тела у толико је оно било Јаче и непријатније; она је цвокотала зуоима И завлаЧсћи се под млак и мекаа јорган »:д чисге и љубича сте свиле и приаијајући ру ке на разголићела, згрчсна прса, она је хтела да ра зуме позорникову реченицу и Пинављала ју Је у себи. Прве две речи су јој биле јасне — поред њих Је логла беабрлжно да спдвд — а

она последња — деформи* сана — Сила јој је непозната; али како ]е го нелознато наређење било наше нлређење и страшна пуцњава била пуцњава наших топова — то је она извела мкључак: да наши врше прелаз. Гссиођа Новакоаићка је била ма дежурству у болница американске мисије, Вјвз је сиавао у својој соОи на горњем спрату, а Мару« шка и хроми кувар Данило у сутурену. Да ли се ко од њих будио и шта је ко оД њих мислио — Валерија није знала. У једном тре • аутку је хтела да се обуче и Да Обчђе Ваву, али како је пуцњава иостепено посгајала одређенија, сваки ауцањ одвојен, заокругљен и све ређи и ређи — то се она изгубила у конфузија мисли и осећањз н заСпала. — Наставиће се —