Straža

Број 113

МОГРАД СУБОТА 25 АПРИЛА 1918

Годииа V

Аареса *а телесраме: „СТРаЖА“ - БВОГРАД. Стам Редакцнје и Адмии.: Космајека ул. бр. 22. Огласв се дају у Адмаа. Цева утарђена.

ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВА 1092

’ ЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

Излази сваки дан у о ч. пре подне.

Иеплаћеаа са ивема в« 9* ша|у. — Рукоинош се ие враћају. Внсма, рукопнсе, вовад н ав« остало вто е* одн««ш ■а лнст, слатн аданпвтву лнста.

ТЕЛЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 1092

Гирс и српско-италијанско питање СОЛУН, 24, априла. (Спец. извештај). — Од пре два дана, овамо се -бави један угледни румунски државник, који се враћа из Рима где је био у поверљивој мисији, Једном свом пријатељу, ургднику једног солунског листа, он је изјавио, да у Риму нестрпљиво очекују долазак г. Гирса, новог руског посланика. По његовом мишљењу српско-талијанско питање о Далмацији, као и питање о компензацијама Италији, |ош није решено. Енглески и француски посланик одбили су да по оаим питањима преговарају без г. Гирса. Они су Јпреговарали само о финансијској страни, т. |. о зајмуДкоји би се имао дати Итали)а. Све Силе из Споразума, веома су наклоњене евојој Савезници Србијиј СвНТјаго

№ НОВИХ КРАЈЕВА Пљачкаши (Пажња народ. посланицима и г. Министру Просвете)

По новин крајевима ад воката нна само по окруж> ним варошима, иначе, по свима мањим варошима и варошицама као и среским местима нема адвоката, те је становништво ових при нуђено јда међу мештанима тражи ко ће му написати писмо, молбу, жалбу и т. д. Зна се а и непобитан је факт, да су се по овим мествма, где нема адвоката, завукли разни пискарачи и да они певероватно скупом наалатом за писање молби и жалби просто арају свет. Што је још жалосније има места где полиција не само толерира ову пљачку, већ сва факта говоре да је и у неком савезу са њима. Да бих ово и потврдив ево вам само један пример. У једној вароши на Косову (коју нећу да именујем зато, што се по овоме водв истрага, па нећу да је прејудицирам) посто|ала )е једна организована дружина која је пљачкала свет, јер Је за по једну обичну молбу или жалбу наплаћивано по 10, 20, 30, 40, 50 и до 100 дин. Један учитељ, који је тек зимус дошао у ово место а која служв скоро 40 год. познат као човек који никада није био мнтеријалиста кад је сазнао за ову пљачку, да би ове несавеснике и мародере сузбио, отпочео је бесплатно писати молбе и жалбе и на његов., велвко изненађење, место да се вротив њега побуне ова, чија се интереси ште те, место њах побунио је

се срески начелнвк и уда> риО на сва звона на узбуну против овог учигеља. Прво је са једним почив. народнпм пос«аником и ин спектором школа отишао у дивизију, па су тамв удесили једну смицалицу те је овај учитељ наредбом дивизије, и ако му школа ради, бао одређен на рад у дивизији, саио да Га из тог среског места уклоне, али командант дивизије, кад је видио у чему је ствар, одмах је ослободио рече. ног учитеља и врагио гана његову дужност у школу. Карактеристично је, да се и један комавдант дивизије поред вгромних војних послова стара и брине да и школе раде које мвгу радити, дох, међутим, један просветни инсмектор, који је позван да се о томе бри не, са полицијом удешава смицалице да учитеља оте ра на рад у дивизују и школу затвори. Кад им ово није упалило, они су, срески начелник и ннсаектор, исцезирали један акт против овог учитеља и упутили га војној власти, у коме је престављено, како овај учитељ пише молбе и жалбе војним обвезнипима и тиме задаје војаим и грађанским властима послј и омета их у вршењу пречих војнвх послова. Овај Је акт допро и до г. Министра Просвете и министар веруЈући у истинитост његову, забранио је реченом учатељу да се тим писањем молби војних обвезника бави. Збиља и не доликује јед

ном учитељу да буде па« скарало. Али не само онда када би он то радио ради материјалистичких циљева. Но, кад сн то ради просто из осећаЈа хуманости и кад су ово непобитна факта, да поједини пискарачи пљач кају свет са скупим иапла тама и да је у г.овим кра јевима мало писмених људи, сиособних, да напишу мол« бу и жалбу, или ма који други акт, по мом скромном мишљсњу, не само да учитељима не 6и требало овај посао, где нема адво ката забрањивати, но да би се неваљалцима стало иа пут, учинити ааел на учитеље, да они као просветни радници и носиоци просве те, културе и морала, у слободним часовима, где нема адвоката, и ову народну потребу из хуманитета врше. Српско је учигељсгво своЈим животом и радом довољно засведочило свој висока морад, и Ја не всруЈем да би се и Један српски учитељ тако ниско спустио да се назове пљачкгшем народа. Каква се правда и какав се морал може очекивати од једног оваквог среског начелника — част и поштовање изузетцима — који кажњава друге за коцку, а који сам лично, јавно у кафани свако дневно се коцка. Д«кле, закони који за другога важе за њега извршиоца тих закона не важе. Зар се овим не убиЈа у народу углед и државе и закона и правде. Врло ружаа квалифакација за једио народно за* конодавно тело. Кажем, нисам овде именовао ни место ни лица на која се ово односи зато, што како сам извештен или је поведена, или ће се

брзо повеств истрага по раду овог капетана, па нећу да је прејудцирам, а нп ово напасах са општег гле дишта, јер ово ниЈе усдмљен случај, те би надлежни тре( али да иоведу строжи* ју контролу над радом поЈединих полициских органа, као и пискарачима пс местима где нема адвокага. Вех. Јоксић.

Хроз ишбу Рсштар осгаје цоштар Пошг. г. уредниче, . ^Често чигам у „Стражи" ваше оправдане прогесге против несавесних београдских трговаца који наЈпотребније животне намирнице скривају да би их испод руке продавали по дуплој и тродуплој цени. Изгледа ми да је то заразна болест која Је заразила цео наш трговачки св 1 т па прети Опасност да пређе постепено и у државна надлешгва. До душе грговцима човек може у неколико и да узме у обзир правдање: „да и они у овим тешким данима треба што да зараде и да им је то сада ј«дини начин како могу своје сталне муштерије да задовоље*. Али ово, што ћу даље навесги не може да се правда тим разлозима. Када је ономад стигао шећер Унрава Монопола ценећи тачан и савеаан рад наших пошта у овом ослободилачком рату, одвојила је пет сандука шећера аа особље београдске поште, с тим да се тај шећер правилно подели свом оссбљу. Када Је шећер донет код г. благајника он је у место да сваки добије подједнаку квличину давао како ]е и колико је коме хтео. Од особља је осгало досга њих који нису добили ни по пола килограма док су други добијали 1 ,о 3—4 кгр. У пошти има око 9Ј особа, на сваку Је особу могло да дође по 2 кгр. дакле свега 180 кгр. а онај остатак од 70 кгр. могли с.у „стубови поште* да деле како хоће. Тхе, шга ћете поштзј» остаје поштар, г.а су то показали и у овој прилици. Ласкавце треба прво задово љити.

Како је ово једна врста заразне болести, то молим Управу Мокопола да више не даје шећер а Државни Одбор за сузбијање заразе да што пре тачно и савесно дезинфикује просторије Главне Поште како неби благајник променио своју професију и јецног дана отворио продавницу тамо негде на ,Чубури“. беуегиз.

— Б«а ■какве мз'

— Сиец. навештај НИШ, 24 апр. Министарска криза стоји још увек на истој тачци. Влада је одржала неколико министарских седница под лредставништвом престолон?следниксвим. Један посланик из радикалпе групе рекао ми је да криза неће бити решена све дотле, док се у Риму између Игалије и Сила из Споразума не заврше преговори. Миладиновић

1 М — .Важна днппвшатона наифарвкција — Спец. извештај. СОФИЈА. 24. апр. Пуномоћни министри сила Спсразума и СрбиЈе одр жали су у згради руског посланства заЈедничку кон« ференцнју, којој у софиски политичкн кругови придају велику политичку ваЖ' ност. Оаа конференшја је у толико важнија што је њој дрисусгаовао и г. Деруси, румунски посланик у Ссфији и што су сви по • с/ 1 »ници после конференциЈе, посетили др. Радославова. Б«рко.

ИвЈааа др. Радоолааова

СОФИЈА, 24. апр. „Пестер Лојд* доноси интервју свога сарадника са нцфом бугарске владе др. Радославовом. РазгОвор између шефа владе и мађарског новинарз, водио се о данашњој ратној ситуацији а држању бугарске владе. Одиосм о« Србкјоаи Односно односа са Ср бијом др. Радославов вели да су они доста добри. Валандовска афера је безначајна и није ни мало помутила односе између Србије и Вугарске. Одноам ом Грчнам Др, Радославов је рекао да су званични односи вр> ло добри. Истина у Атини| се плаше, да не буду при-|

морани да учине какве територијалне усгупке мама. Међугим, тај је страх неоправдан. Ми смо уверени да ће Силе нзићи нама на сусрет и нашим оправданим жељама и правима ? Посл. дњих дана односи између Русије и Бугарске Су мало охладнели. О бугарској неутралностм, ко]а је и по речима др. Радославова, взазвала буру протества у руској, француској и енглеској штампи, др. Радославов је изјавио, да су спољне прилике такве да Бугарска још увек мора да естане нем посматралац. Ово наше држзње не треба тумачити као некакво нерасположење према једној и расположење према другој зараћеној страни, већ као потребу и го као важну цотребу једног народа, којч је имао за годину дана дса рата.

За Далмацију — Зе.тики национални митинг у Нишу — Сп«ц. иввештај НИШ, 24. априла Данас у 4 часа по подне отворен је митинг, ма кохе су Срби и остали Југословепи на свечан и веома дирљив начии манифгстовали своју љубзв према Далмацији и осталим словенским земљаиа а тражили да оне уђу у састав Великв Србије. Сви говори су бурно поздрављени. Нарочито је буран утисак направио на учаснике митинга говор Франа Супила, политичара са српског приморја. Донета је и резолуција, која )е упућена свима савеаничким владама као л НиШјј влади. Митинг је био сјајно посећен, присуствовало је око 10.000 дусма. Миладмвовмћ Бугарска неутралност — Бугарске комитв иду у Беч по паре БУКУРЕШТ, 24 април*. Познате бугарске војводе Павле Хрисгов, Чајков, и Александар Топадорев, отишли су да приме паре од Аустрије за врбовање дрипаца и пропалнца за мови упад у Србију!

М. В. Лаакћ: Кроз смрш у слобеду Смерн 1 и немоћна као ј?гње мирна Читапа си своје надање без глгса А животом спорим у диму измирна Жввела св, земљо, к'о п«.ћеник стари. Душа ти је бил« јака као воља, Ал’ препуна јада, крви и тровања.... Исто тако тајно и будућност боља, Шнрила је крила изнад твоје главе. Твоје сјајие очи изгубише свеглост, Од спржена мвса и згрушане крви, А јаук и плачи постадоше вечност, Дуга, непостижна, тешка и ужасна. У тој костурници твој дух није клеко, Смрвљен н нсмоћан ни кад ти је душман Жнву твоју децу у пламену пеко, Већ је пвст’о јвчи, одлучан и трзјан.

И к’о некад Христос знојем свога тела Презревши и живот понела си крсте На: нову Голгсту где је савест свела Заједно са децом и сви као један А у васкрсиућу и ако те боду Оштра копља њина, ишла си иолако, Говорећи свима: ,,Кроз смрт у Слободу“. И пала су копља скрхана пред тобом.

ФЕЈГБТОН

Вх. Н. Ворднов : ГРЕХ И ЗЛОЧИН * Бела балкански меднед преспављнвзо је хладне новембарске дане, а хиљадама плавичастих иагладнелих црви гамижзло је но њему и поганило његову чисту, бујну длаку. Његов сан је бво дубок, он их није осећао, вли кад је јед* ног влажног а млаког јутра устао да се напије воде,

он се обазре на плаве паразите што су висвли по њему и осмехнувшп се *одругљиво стр сао се са једним одлучним покретом и погана жгадиЈа се распр штала на све стране; а његова длака је опет Оила бела и чиста, он је опет био најлепши балкански медвед, само оно место где је лежао још дуго је заударало на поскапале и поубијане животињице. После оне страшне и историски значајне ноћи, кад је била наређена евакуацвја Београда, протекло је два пуна дана, два данапервне узаемирености, слутње, ужасних предосећања и избледеле надежде — и Аустријанди су почели да се бојажљиво прикрадају у о пустелу варвшку периферију, исчекуЈући у својој болесној фантазији крвиичке заседе сриских .коматача*. А коматача су се смешкали на авалском пропланку и мамили својим укусвим удицама ту неналожеиу жи-

ву машину, да преору и њоме нагиоЈе стрме космајске равни. Породаца Новаковић осим госаодина доктора, који Је био на војишту као комаадир Једног дивизиског превијалишта, остала је у Београду. Госпођа Новако вићка није хтела да напусти своЈе рањепике, а ВалериЈа и Вава нису имали с киме да иду и уздајући се у високу заштиту ува жеие американске мисиЈе сви су остали код куће. Било је суачано пре по дне. Валерија је нзнела свој фикус на терасу и паж љвво брисала од прашине његово затворено зелено дугуљаС10 лишће, сјаЈно и крто као од углађеног вос» ка. У оголићеном нарку врапци су ска&утали с гране на грану и цвркутали, живећи у заблуди да је пролеће. Врата од предсобља била гу отворсна и у његовОЈ мирнвј, полумрачној зимској хладовини одједиом је почело да аврји

Iелектрично авонце; Валерија Је разумела, да је тв неко звонио са уличног у лаза. Она истрча низ терасу и пође ка капији. Пред сребрнаствм плетеном гвозденом капијом стајала су два аустриска официра. Један Је имао кратак кожни пелц и 1 раорасту *1н — ка • чу, а други био у позна том плавичастом шињеру. Онај у кожном пелцу био Је плав, са отворено кесте њавим неподкресаним бр ковима и малом француском брадом; други у шињеру Оио је црномзњаст а опо мињао је на чист мађарски гип. ОбОЈИца су били не исп&вону и попрскана бла том. Иза њих је стајао *ој «ик, држећи у рукама две кожне ручне торбице и два ћебета од кам*ље длаке. Кад их је Велерија спа*ила, она се трже, али ипак прађе капиј!.. —■ Господична неће замерити — поче оиај плави -— што смо били такв слојбодни да ј* узиемиравам Ј

— 0, молим! Изволите само! И она вм отвори капију. Офацири се представише и Валерија их поведе у предсобље. Војник је остао пред стеаеником. И она их понуди да седну, о*и с* заблагодарише * онај глази опет поче на српском је звку, али у ржзвученом и меком аасану. — Верујте, госаодична, да смо готово све бвоградске хотеле обвшл*: онл су или препуни Или потлуно празни и напуштени. Немогуће је наћи одговзрајуће преаоћиште и зато смо цо* пустили веби слободу, да га у једној првватној кући потражимо. Само *з једну ноћ, господична, мн сутра путујемо даље — за Кра гујевац (ову је реч бојажљчво изговврио.) — Господ*, ја вам могу уступити само једну еобу — очеву, зато што су већ два лекара американск« мисије иаши гости. Моја ]е мама ма раду у њихоаој

болници. Плави погледа у оног цр номањастог и онда су оив нешто мумлали на мађзрском. И потом се црномањасти поздравио и отишао, рекавши у пролазу нгшто војнику, а »ојник уђе у предсобље и остави на мер* мерну плочу пред огледалом једау торбицу и једнв ћебе, па затим и он оде. А плави је остао и с*о на столицу. — Наставиће е* —

Ратха пошта Мој муж Миладин &урђевић. из Сукова обвгзник 1 чете 2. бат. 3 пука моравске дивизије 2. позива јавио се је последњи пут месеца децембра прошле године из II резервне болнице у Ваљево, оданде аикако. Молим еваког оног ко би о њему чуо или знао да јави општини суковској ови ће менн јавити, а тај пријатељ добиће пристојну награду. Је»да ЂурђееиН