Straža

Број 115

Ажреса ва телеграме: „СТРАЖА* - БЕОГРАД. Ста« Седакције и Адмии.: Косбајска јгл . бр. 22. Огласи се дају у Адмии. Цена утирђена.

ТЕЛЕФОЧ УРЕДНИШТВа 1092

- .

БЕОГРАД ПОНЕДЕЉА1! 27 АПРИЛА 1915

ТРДЖД ЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊа

Излази сваки даа у 6 ч. пре подне.

Годвм V

Нсплаћеиа с« пиома не ври ■ају. — Рукопис* се ие вракају. □исма, рукописе, иовац ■ све остало што се одвоса ■■ лнст, слатв вдаснвштау ШП.

ТЕЛЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 1092

Немачки пораз на Њемену БУКУРЕШТ, 26. априла (Специјални извештај). — Овдашњи руски посланик добуо је извештај, да су Руси после страховите и крваве борбе у области Њемена успели да пресеку одступницу знатним немачким јединицама, Овом победом Немци су доведени у очајно стање. ЈОН.

На граници — Цошло је до сукоба на аустро талијаиској граници РИМ, 26. априла На граници је избио нов инциденат, који је јако узнемирио све духове. Влада је одри<ала под краљевим председништвом седницу. У политичким круговима веРУЈУ Д а Ј е питење о.учешћу Италије у рат питање од дан два. Постанику у Бечу послана је швфрована депеиа значајне садржине. Покушај кнеза Бнлоа, да изглади иеспоразум поопао је. Очекују се значајни догађаји.

» л Њихове изЈаве јасно и очигледно говоре дасу својим положајем и счојом сло* бодом потпуно аадовољна и х да ништа више не желе. А зашто и да не Оуду задовољни и захвални? Од јучерашњих вонижених и бесправних поданика и робова турских, они су постали пуноправни и слободни по даници Краљевице СрбиЈе. Они су у свему, до наЈСИтнијих доЈединости, изједначени са грађанима Србије цз старих граница. Имају сва могућа и по уставу продмсана права, коЈа природмо повлаче и дужности. И они су и правима и дужностима својим задовољнн. И мају личну и имовну без бедност загарантовану, слоОоду исказивања мисли дозвољену, право да се у свима правцима, у духовном и културном, развиЈају, најширу могућност да се у економском и трговачком смашљу крећу, занимају и развцЈају својс потпуно олагостање. И сва та права услов^вају и простране дуж* постмј плаћање пореза, од-

говарање војној обвеаи, лојалносг властима, што у осталом они и испуњавају са срећом и наЈнећом готовошћу. Они го само од срца и спонгоно изЈављују и иарочито наглашаваЈу да су сЈ:ећни што су дошли под ши рокогруду владавину Краља Нетра 1 и да не траже ннкакву помоћ одБугара, који су им, по њиховим сопственим речима, дОЈадали и дозлогрдилн. Они су, веле, сити н преситн свих тих *благонаклоносги“ Бугарске и .помагања и ми.швања* комитаџијских, коЈа су се в састојала у суровоми ординарном пљачкању и те рорисању. Оии су захвални што су ослобођени,српском ВОЈСКОМ и српском помоћу, свих тих арамија и разбоЈника и осећају се и јесу Срби и само Црби. Ако су припадали Егзархији, они су њој приаада/ш само из полигичких и тренутно кот рисннх разлога, а данас припада|у српској цркви и најчистији су СрОи. Они нс желе да оуду саучеснациу подлим и срамним махинациЈама ни званачне аи ие-

учешћу Италије у рату и о њеном уделу у подели Аустро-Угарске. Италији је призвато право територијалних поседа на источној обали Јадрана. Има још наде да ти поседи неће бити толики, да онемогуће Србији довољно простран излаз на Море. Миладиновић.

званичие Бухарске и најоштрије осуђују зле радње појединих високих Бугара које очевидно иду у керист највећих људских непријатеља: Аустро-Мађара и Немаца. То су у главном мисли и тежње свију изјава наших нових поданика и на њих треба обратити заслужену цажњу. И ми захваљујемо нашим □оданицима из нових области на њиховом разумЕО схваћеном и патриотском држању. И волимо што су дали своје изјаве у једном значајком моменту. тиц Немци напуштају Брисел — Спец. мзвештај Букурешт, 26. апр. Међу немачким трупама на западном бојишту 'примећује се комешање и неспокојство. Извршене су многе промене у официрском кору. Такође с у из вршене ди-

слокације >рупа. После ратног већа под председнишгвом маршала Хиндербуога већи део бриселског гарнизона бачен ]е на нсточно бојиште Такође се примећује да се Немци припремају за евакуацију Брисела. У овдашњим војним круговима, ово се тумачи као последица последњих не* успеха аустро немачких трупа на Карпатима и на Њемену. Јон. Л)јЈпШ01 — Талијанснк добраиољац РИМ, 26. апр. Принц Луј Наполеон сти« гао је овде и посетио је министра војног. Принц је молио да му се дозволада Се као добровољац бори у талијанској војсци!

Шт а Гпв — Потопљен грчни брод СОЛУН, 26. апр. Један немачки подводни брод потопио је грчки трговачки брод који је пловио са руском заставом поред Ирске.

№ 1 ојо | № — Венизелос се вратио — Спец. извештај СОЛУН, 28. апр. На позив владе и своје странке Бенизелос је прекинуо свој пут и вратио се у Грчку. У Атани му је ириређен сјајан дочек. Одмах по своме доласку Венизелос је одржао коаференцију са својим политичким једномишљеницнма.*0< чекује се да буде примљен код краља. Његов нагли повратак доводи се у везу са крупним догађајима пред којима се Грчка налази. Сантјаго.

Париз, 21._апр. — Поводом изјаве г. Пашића у Скупштини, „Журнал де ДеОа“ пише: Време је да се сетимо, да се Југословени, тежећи за својсм о«! слобођењем, плаше изнад свега да не пређу под власт какае несловенске државе.

Ако не могу постаги независни или се ујединити у једну словенску државу, онн предпостављају да остану у дуалистичкој монархији. Под режимом терора и уни жавања Југословеви су се заверали, да се сви уједине или заједно погину. Њих није на то подстакла Србија, већ су јој они сами пришли, као једином ленгеру спасења. Срби и Југословена држе, да су у праву, да једном бе* скрупула сврше са свирепим непријатељем. Њихове су наде у толико основаније, што Србија с величанственом неусграшавошћу брани ствар прлва и цивализацаје нз истоку и шго је већ жртвовала цвет своје омладине стварв, коју заједнички брани са соАидарним савезницила. Разумљиво је дакле узбуђење Срба нј вест, да је Једна велака сила, још иеутрална, ставила као услов за своју »нтерввнцају признање њених права као своју последњу реч на областн Јадранског Мора, ксје су насељене са више од 90% Словена. Пашнћ је државник чије особине подсећају на Венизелозове. Предвидљив, постојан, умерен, увек лојадан, исправан, човек који улива и заслужугје поверење. Удес Је хтео да буде нагоњен да своју земљу брани вд намера, које се приписују држави, према којој је он сваг* да осећао најживље сампатије. Србија је са разлогом сматрала ИталИЈу као

своју природну савезницу. У самој ствари једна пријатељска балканска Славија бала би Игалији најдрагоценији излазак, најсолидарнији ослонац противу будућих аустро-немачких захтева. У Јадранском мору има места за обе државе. Са Валоном би Италија имала стратегиску превласт. У економном и војничком ■огледу она би поред слободне Славије стекла положај, који би је штитио од будућих опасно^ти. Очекнимо аутентичне потврде као што то Пашић чани пре сваке критике, Ми не можемо верзвати, да бн Игалија, која је подигнута на прннцкпу народности, желела, да отежа своје односе са народима, који су нс-излечиаи непријатељи анексије; то била политичка аогрешка иеизрачунљааог домашаја. Нека се сете Кан■оформијског мира и Бонапартине меразмишљености, неха се свако опомене шта је стало Аустрију на* пушгање Венеције.

I мш — Миооко сдпниов-зње — Специјалан иавешгај СОЛУН, 26. ‘апр. Венизелос је посешо Гунариса, шефд владе ч са њаме је дуго конферасао, После'ове конференције оба су државнила Оила -лримљена у аудијенцају код краља. Краљ је топло поздравао Венизелоса и изјавио своЈе радовање што га опет види. Затим му је предао својеручно пасмо у коме се ве личају Веаизелосове заслуге за Грчку и грчка народ. При растанку краљ је одликовао Венизелоса најве-

Министарска криза — Преговори још нису завршени. — Српске претеазије. — Има наде. — Специјалан изаештај НИШ, 26 апр, Данас сам посетио једног од наших истакнутијих политач ра, који је Оио љубазан да ми да ова објашњења о кризи коју у овим судбоносним тренутцима преживљује цео српски народ. »ИоложаЈ кабинета г. Н. 11ашића, који је уздрман гласовима о великим уступцима Игалији на рачун српских претензиЈа, заваси потауно од развоЈа дипломатских преговора који још нису коначно завршени између влада Тројног Споразума и римске владе. Међу њима постигнут ]е дефииитиван споразум само у иачелу о

ФЕЉТОН

Мд. Н. Зоранов: грехТ злочмн * Резерваи домобрански ка* петан са Једва приметно проседом косом, са лицем као врелим зраком опаљено лишће, сабрано уз ]ако развијене Јагодвце, са широким тамно кестењавим колутима испод усахнулих, граорастих очију и са три златна ауба, на којима би се задржав*|в бела пљувачка, кад је гОШОрио —био је Валс рвји одвратан својом поЈавом, мрзак својим речима. Она је осећала иекакав ку жан дах у његовом >гласу; дах ју Је опомињао на трулеж ■ девојка се грозила његовог прнсуства. А по непотиуном сјају, који је мзгдедало да се скрв ва у његовој нешто раширено) зеници и да постаје све интензивније и по иемнрним покретима, поубр-

заном додиру трепавица а потену јако изблсделе руже, који се разликовао на наЈистакаутиЈим деловима ње* гових таласастих образа Оило Је разлога веровању, да се официру допадала Валерија, допадала својим са вршеним, израђеним тслесним дражима. И што се његов говор тако колосал« но разликовао од осећања, које Је уживао, гледаЈући то лепо, примамљиво и неОрањено створење, Једини узрок је могао да буде његсв истински умор. Зато је он и прнлио тако радо Вадери|ину понуду, д и се раскомоти. Валерија му је похазала собу и потом иослала М арушку да га упозка са потребним детаљима у њој. А по хромом Данилу упутила Је госпођи Новаковићки писмс, у коме је извештава о доласку једног аустрисквг офицара, старијег човека и СрОина по народности. Она ју је још молила дз вечерас дође раније и да умоли

гссподина асчстента Волтера, да сврати по ручку на Једну партиЈу шаха ВВој Је било досадно: Вава Је чи тао Ану Карењину и нвЈе излазио из собе. Капетан се опружио у гек размештеноЈ постељи и његово испијсно тело, тело Оело а маљаво; на коме се Јасно разликоваху плавичасге вене, сабрани мншићи, развиЈене кости, тело једног уморног, телесним насладама дегенерисаног човека уживало јс у пријатном голицању чисге, још незагреЈанс и неизгужване, али ипак меке постсље. (Јн превуче руком ио образу, образ Је Оио необриЈан и то га је љутило, то Је вређало хар мс>ннју његових осећања. И он Је хтео да устане, да се оОриЈа — приоор Је Оио у торОици — али умор Је Оио Јачи и већ је почео да се разилази по удобној постељи и капетан одмахну руком, па се окрете ка зиду. Он се сети ВалериЈе. Али њега није бунило њено не-

помирљиво мишљење, противно његовом убеђењу, он се тога уоошге није опомињао; њега су интересовале нстинске лепоте те девојке: приЈатна му Је оила пуноћа њене пепито блузе и она скривена овалност на однегованим грудима. Валерија Је седела у салону према њему, у плмшаној фотељи и била у својмм покретима врло стрига, иа ииак је капетан опазио кроз узан разрез на њеној сукњи горњу ивицу високе ципеле и Јсдан део провидке граорасто - розикаае чарапее. И његова хистеричнн фантазија, предиспонирана болесним, злоугштреољена полним осећаЈима, већ Је сликала потиуност тог разблудног облнка — целу девоЈчину ногу, са пуним, оОлим коленима и Јако припиЈсном оордо подвезом. И док су његове склопљене и вреле очи гледале чак и Оео, та* ласаст и широк вез више њеиих подвеза, он је пре* досећао у себи присутносг

оног млаког, необично пријагног и њему дибро познатог осећања и опружив се крајњим покретика лежећи на леђима у већ разгрејаној постељи. А зашто је овога пута њега био страх од тог осе* ћања — то он ниЈе знао и док је покушавао да ги се Ои оојасни — резервни демобрански капетан |е заспао. * ...Кључ се обртаоукљ/чаоници и његов крупан металан звук аређао .је хладан, манастирски мир, а не ранџаста светлост чађавог. гломазнвг фењера оцртавала је науглађеном, беличастомзј" 1 ''. на зиду обложеНОМ ЛНИМ од емаљикс . .^ву сенку свога господа|.а. И онда Је Јурнуо залеђен ваздух кроз огворену капију и стресао тело Јетног сањивог, премореног човека, чија се разбарушеиа глава са жуго мр ким лвцем скривала под подигвутом Јаком прног зим ског капута. И Једно крупно,

спојено и отегнуто: Си(:е Касћ!:, па онда тежак бат зттваране капије и опет мир и зима. Човск са жуто-мрким лицем, у црном зимском капуту, корачао је несигурним кораком низ стрму, по луосветљену улицу, па је на њеном крајњемуглу скренуо лево и онда вшао право једним дугим, широким и празним трогоаром. 11ред сивом увученом зградом анатомског институга он је застао. На отвореном улазу стајала је једиа женска прилнка у белом, неутегнутом костиму. Њена коса Је била расплетена и у развученим спиралнам виЈугама опуштена низ леђа. Из тамног ходника струјао Је дах раскопаних грабова и опомињао на расквјрадане, полубалсамвране Тфиеве, што су лежали по*Лесинганим схоловима, покравенн црвим чаршавима, у кужним просторијама ^ове мртве зграде. ДевоЈка иди боље жена,

стајала је Еепомична, руке је скрствла на јако развајеним куковима; оча су јој оиле водњакаво-плаве, ситне и скривене; дице бело, као бео восак, са понеком плавичастом пругом; а испале груду губиле су се са својим овалношћу у другу, истакнутију овалност, којд је почињала одмах испод њих и чиннла врло непријатан утисак, утисак одврат* ности, утисак невољног са* жалења. Човек је гледао то женско биће и осећајући око себе замрзнут мир и уди* шући онај теж^к задах из тамног ходника -— шега је био страх. И он је хтео да бежи, да се скрије негде, али ноге су биле одвише тешке и он није могао да вх покрене, а непокретан ваздух аостојао је све чвршћи, све непробојнији н прн* тискивао га је на грудима. — Наставнће се —

3