Straža

Страна 2

Боој 116

С Т Р А Ж А

прбдхоеног извештаја, потонула за 25 манута. Овај напад, који је извршао немачки подморски брод првтив једне трговачке лађе, изазвао ]е у Аме раци велпко огорчење. Један немачки подводна брод потосио је једну данску лађу у Северзом Мору. Са запада Успесаш иа омаа фроитовима ПАРИЗ, 26 апр. Званично саоиштење од 25 априла. У Белгији Нем ци су у зору жестоко напали на енглески фронт код Сен Жилвјена. Напзд је био одбијен, Немци су претрпели велике губитке. Јужно Од Ипра, на коти 60, бри1 анс.че су трупе повратиле ровове, које су пзгубиле пре три дана. На осталом делу фронта нема ничега новога. Саопштење 11 часова вече. На целом фронту ј;в љају за артиљериске борбе. Један наш аатаљон отео је препадом јако немачко утвр ђење западно од Ленса. Три вемачка покушаја да нас нападну у шуми Ле Претр одмах су заустављена. На десној обзли Фехта напредовала смо један километар на фронту од 1500метара, а у правцу Меурала. За Србију - Реаолуцнја балмаионог имимтета. ЛОНДОН, 25 апр. Балкански коиитет је усвојио овакву резолуцију: Балкански комитет, зрихватајући вероватни пралазак Игалије савезничкој ствари на основипи националног јединства, начела за које се енглеска влада дефинитивно ангажовала. балкански комитет се просто нада, да ће се свима споразумимз између скла 'Тројног ^поразума и Итали|е по сведочити сби обзири према животним интересима нашег српског савезника, а нарочито према српс ,- о-хрватском становништву, коме припада далматинска обала из разних и економских разло! а.

бали су Срби и Бугара да укр^те мачеве, па тек тада да Русв аознају Бугаре, требала је да дође друга братоубилачка војна па да руска широка и племенита душа увиди шта је гајила, шта је хвалила. И тек од тада почиње се о Бугарима да донсси правилан суд. Дошао је и овај велики рат. Требало је сгати на пут империјалистичким теж њама Германа. И пела је Европа устала, иа чак в Јапан само Бугарска још ћути Међутим да се вратимо само за 30 година у* натраг. Тада је Русија, да би ослободила Бугаргку из турског ропства жртвовала више милијуна и 200000 својих синова. За сваког Бугарина пре тридесет и пет година платила је Русија

преко три хиљаде динара, а за сваку десеторицу по* ложио је свој живот по један руски војник! И ланас у место да је и Бугарска у колу држава које се боре против Турске и Немачке, она допушта да разни немачки агенти у сред бугарске престонице клеветају РусиЈу и њене савезнике, а бугарска владз дозвсљава, да аомите и положаре нападају на српску територију у тренутку, када Ср биЈа и по трећи пут, за непуне три године улази у рат и својом храбром војском помаже Русију — бу гарску ослободитсљку у извршењу великог задатка. Ето какви су Бугари! Зајечарац

Турска и Италија — Затегнути односи — Спец. извештај БУКУРЕШТ, 27. априла Секретар талијанске амбасгд * у Цариграду јуче је допутовао у Букурешт са поверљивом архивом гмбасаде. На путу за Букурешт, на једренгк^ј станици, се* кретар је био изложен грубим испадима комесара полиције иа једренској станици, који га је задржао и није хтео да га пустн. већ је наредио подручним му орга нима да се изврши претрес како куфера са стварима тако и сама архива. И тек на телеграфски протест се кретарев порти у Цариграду комесар га је пустио и дозволио му да продужи пут за Букурешт. Талијански посланнк на букурешком двору известио је о свему овоме своју владу. Услед овога инцидента односи гзмеђу Турске и Италије зотегнути су. Посланик у Ц-риграду нвје се задовољио само Извињењем, вгћ тражи да се полицијски чиновник најстрожаје казни. Голц паша — И он је већ изгубио наду — Специјалан извештај БУКУРЕШГ, 27 априла. Из Цзриграда јављзју да је тамо одржана мини> стзрска седница којој је присуствовао и Голц паша. Букурешки дописник „Дељи Телегрзфа" послао је своме листу депешу, да је Голп паша на седници препоручио пор1И да шго пре почне преговоре за мгр. Јон

Иетрогрзд, 26 апр. ј Званични коминике кав-; каске воЈске. Ју-.е је наша офанзива продужена у правиу Олтиа и наше су трупе заузеле пределе Андост и Кегик. оајонегом смо напали један турски батаљон, који је био предузео наступање противу бика наших трупа. Ззробили смо велики број неприЈатељских војника. међу којима и 9 офи цнра. У правцу Алашкерца сузбили смо Турке ка југу. На осгалвм деловима фрон та наје било никакве промене. Какви су! — Руоа и Бугарк ГЈре но што ће искрснути балканска војаа цела РусиЈа, почињући од двора па до^аоследње колибе хвалила је Бугаре и свакад су их истацали, као једиае борце за Словенску Идеју. Руска штампа имала је у век похвалних речи о Бу гарској и није иропуштала прилику а да Бугарску, нз рачун нас осталих Словена не похвали а не прикаже

као народ од сјајне будЈћ иости. Исго гакво мишље ње руски је народ иаао и за време првог балканског рата. И требао је да дође друга балканска рат, тре Дриг, Гр»горЛ, Косихјог« 22,

рдскид Кројног Сабеза — Бечнв предлоом. — Свн налЈтштају Рвм. — Гаркбалдвјева прослава. - Пос.иедњи лут. Ввћ донесена одлуна. — Тројнм Савез пралао. ПАРИЗ, 24 апр. Јављају из Рима, да је аустро - угарски амбасадор предао јуче последње предлоге бечко! а кабинета, који садрже крајње устуаке И талији. Ти уступци држе се у најстрожијој тајно:ти. При свем томе изгледа да су аустро немачки кругови из губили сваку веру у повољан резултат аустро-талијанских преговора. И заисга неиачка амбасада у Риму наредита је да се затвори немачка библиотека и школа. Чановници немачког ме> ђународног земљорадничксг инсгитута у Риму отлуто вали су. Главни кореспонденти немачких листова та кође напуштаЈу Рим. Ватикан је иозвао све аустриске и угарске чданове свешгеног реда да сместа напусте Рим, Тврди се, да су амба а* дори Немачке и АустроУгарске ставили у очи Га рибалдијеве прославе из весне примедбе о последи цама, које би могло имати прнсуство краљево на све чаности у Кварго де Маре. 35ог тога.је италијанска влада нашла да треба да одврати краља од прису ства на тој сиечаности. На тај начин италијанска влааа могла је остати верна своме држању које се састоји у томе да се исцрае сва ди пломатска средства за осигурање остварења нталијањ ских захтева у области И -

редснте, као и на Балкану, Егејском Мору и Малој Азији. У место да доведе до прекида, италијанскавлада присгала је да и последњи пут формулише какве уступке и гарантије тражи Италија, које наравно Ау стрија не може примити. Пктање је сада, како ће доћи до раскида Тројног Савеза. Према »Њујорк-Хералду“ италијанска влада, решавши да понова отвори сеннице парламента, доказује да је њена одлука већ донесена. Ова ће известити парламенат, да су преговори са АустриЈОм пропали и да је била приморана да се одре че Тројнога Савеза. ©вде се држи, да ће влздина декларациЈа бити од велике важности. Тврди се, да ће влада своје одрицање од ТрОЈНо! Савеза правдати документима, којима располаже министарсгво војно О крвавом нанаду у Трипо лису на италијанску колонију. Ти докуменги садрже доказе да су бунтовницима командовали лруски офи цири. Игслијанска влада ће онда тражити од Цариграда и то енергично, да сместа да објашњења. Тај корак ће довести до сукоба са Т>рском, и на тај начин ће посредним пу тем Игалија згратиги с Ау стријом и Немачком.

је кроз сцугштински одб>р и с вај га је упутио са сво јим примедбама председништву Скупштине да га стави ва дневни ред. Поред маогих измена и допуна, овим захонским предлогом се ослобођавају од алаћања школгрине за све време док уче школу, деца умрлах и погинулих војннх обвезника, као и деца оних који су у овом ра 1 Ј остали лнвалиди! — Внооно одлимован»е — Спец. извештај ЦЕТИЊЕ, 27. апр. Генерал Мартиноваћ, ко ји се налаза у руском главном стану одлакован је на предлог руског генералисими великог кнеза Николаја Николајевића орденом Св. Си.нислава са лентом. Ово васско одликовање црногорског војсковођеиза звало је радост у сввма цетињским круговима. Краљ и влзда послали су гене ралу Мартиноввћу ласкаву честитку. Вукотић Ишалпјакске врвпрсме — Како се арша аобилнзацц. ја у Италмјн Талијански листови јављају да је последњих д а на цена животним намирницама у знатној цена скочила. Ово се објашњава великим војним припремама. Мобилизација се врши на веома оригиналан начин. Тако, сваки војни обвезник добија позив преко своје оп штине у којој му се назна> чује, дзн кад има да се јави својој команди, где, којим возом да путује, којом класом и нумера вагона.

овоме послу како поменуте мајсторе тако и раднички свст, Свугде смо наишли на добар одзив, и у старим и у новоослобођеним крајевнма нашим те по овом првом одзиву даје се оценити да ће цео иосао бити испоручен на време и да ће, рема томе, наша војска, добити летње одело и добро урађено и на време. Такеђе сматрамо да напоменемо, да нови н.чечник економнос оделења Мин. Војног г. Бора Маленић није игнорисио решење Народне Скупштине, него је напротив настојавао да се одклопе неоправдане сметње у главном државном Рачуноводству по овеме послу, и живо се заузимао, да се овај посао ради у земљи и устули дома ћој радиносги. Тиме је учинио услугу не само нашој војсци него и нашој домаћој радиности. Такође ни израда одела није исплаћена унапред, |него ће бити исплаћнвања у ратама, пошто одело од наше стране буде израђено и исправно предато. С пошговањем Здружени кројачи

Израда

№

Ј

— Једма племеннта одлуиа НИШ, 27. гпр. Захон:ки предлог и пз мена и допуна у закону о средњим школама прошао

лешш за бојску Поводом писма г. Саве Деспотовића, озд. кројача, које смо донели у бр. 107 о лиферацијама зимског и летњег одела за војску, квје је закључио Влада Илић, индустријалац, добили смо ово писмо од здружеиих кројача: Г. Уредниче, Молимо вас за гостопримство да у вашем цењеиом лисгу оштампамо ово неколико редакај: Не улазећи у питање о испоруци зимског одела за војску, квје је закључио Влада Илић, индустријалац, сматрамо за потребно да исправимо онаЈ навод, који се односи на израду летњег одела за војску. Најпре Је било решено, да се то одело у 350.000 пари уступи једној страној фирми, са израдом у иностранству. На заузимање наше Занатске Коморе и Средишног Одбора Народне Счупштине, та је лиферација поннштена и расписана нова за 1 ви фебруар ове године, на кјјој су суделовали домаћи фабриканти у заЈедници са здруженим кројачима у Србији. Садашњи Министар Војни и Краљевска Влада, ташли су на сусрег и одобрили да се овај посао ради у земљи. Стога Је на поновној лицитацији усво)ена ова домаћа аонуда као најповољнија, и по квалитету и по цени, (од оне раније усвоЈене стране понуде ова домапа ЈефтаниЈа је за око 480.000 д. у здагу), тако да домаће фабрике, које представља т. Вл«да Илић, дају материјал и прибор а здружени кројачи израду. Ми здружени кројачи, који смо се подухватили овога иосла, организовали смо овај посао у целој земљи, дајући прилике да у послу учествују са лепом зарадом мајстори кројачи, абаџије, терзиЈе, јорганџије и памуклијаши, а такође и нашем радничком свету, нарочито женскињу, дата је нри лика да на овом нослу зараде више него и на Једном војном послу до сада. Наша је централа у Нишу, а по свима важнијим местима ор гзнизовали смо своја засгупништва па смо огласима преко новина позвали на учешће у

Народна Скупштина Наш дописник из Ниша, јавља нам да су седнице Нарсдне Скупштине одложене. Мшстарш седнкца Јуче пре подне одржана је у Нишу министарска сед* наца на којој је говорено о развоју последњих догађцја. Гбпбрал Штурн Јуче је допутовао у Бе> оград генерал Павле Јуришић — Штурм, командант једне ваше армије. Ц^на ручној бонОм Г. Министар Војни, последњим својим наређењем, одредио је цену ручној бомби, модел 1912 год. 4 25 динара комад. О&ншно решење Министар Унутр. Дела оснажио је решење кварта варошког, којим је затворена анотека Николе Де личн. Заробљенинки епмко&к У Државној Штамоарији завршују се још 3 нова спнска интернираних и заробљених наших грађана у Аустро-Угарској, који ће се издати као прилог „Српсках Новина*. Сем тога завршује се и један сиасак свих умрлих, заробљених а интернираних наших грађана у АустроУгарској. Лозоркштб Стерија Наш дописннк из Ниша, јавља нам да је Државни Одбор за сузбијање зар зе одобрио рад повлашћ^ном позоришгу „Стерија - .

јабкз зах&алкост Врачароиом Пододбору Цриеиог Крота прааожала су:Ј По 4 дииара: Стојан Костић воскар Божа Лазаревић, Милутин Томнћ кафеџија, кафана .Лесковац* и Тома Ђорђевлћ трговац. По 3 динара Милоје Јова новић трговац, Вељко Јоцић хлебар, Љубица Чутурнло, Мил< ш Јовановић трговац Алтар»с, Сиљан Ђурић каф., Михаило Николић кафеџија, Никола Пстровић фи ак„ Трајер трговац, Биња Мандил трговац, Милева О. Петровић удова, Милоје Стојановић чинов. олштински. Анђело Бертото, Милорад Лелековић цвећар и Сре доје Сујић берберин. По 2 динара: Божин Манојловић хлебар, Пера Трпковић хлебар, Н. Н , Данило Стевановић, Параскева Манчићева, Перса Ристић кафеџика, Сганко Марковић пекар, Стојан Бајче вић колачар, Стевановић и Марковић, Вукосаз Милинковић трговац, Лазар Павловић дрвар, Алекса Јовановаћ каф., Марко Ћипровић пекар, Томз Трајковић бурекџијз, Божа Станишић,

.бакалин, Рада Лукић трговац ЈЂока Тоаоровић месар, Бошко ‘Манојловић, Стојан Војиновић трговац, Бранко ЖиваниН каф., Перса Ристићча, Петар Вељковић трговац, Милош Јаћимс вић, Радоје Живановић каф , Савега ' Томић, Илија Апостоловић, Вукосав ЈованоЕнћ. Кузман Стојиљковић. Ана Радовић, Ј. Ешкенпзи, Спмуило Зунана. Д. КараоглановпН, Косара М. Поповић, Павле Маринковић. Видоје Албалз, В. Вељкозић, Сава Лавадиновић војник. Стева Митровић келнер, Милан Томић таљиг :ш, Сава Ђорђевић таљигаш, Милан А. Трајковић, Ђорђе Ксстић, крг.јач, Милутин Стојисиљевчћ, Мијаило Хајдуковић, Живојии Туфегџић, Бошко Јовановић, Светозар Жикић, Милка Николић, Стевзновић и Марковић, Никола ЂорђевиН, Анка В. Тодоровић, Зорка Јовановић, Наун Трајкозић кафеџија, -Станко ДимиН, Влад. М. Јаковљеви.':, Ђорђе Јовановић, Смиља СЧић, ЈБубица Ристић, Олга Ивановић, Анлра Јеремић чинозник и Војислав Николић опзлчар. Даница Кричанчгћ 1.50 дин. |(Наставнће се)

Поморска акција — Па л Цариграда ближи се — Специјллан извештај СОЛУН, 27 апр. Пад Цариграда је неизбежаи. Савезници успешно продиру на свима позицијама. У Дарданелима савез« зичка ф .ота бомбардује утврђења, са којих се одговара веома слабом ватр м У Цфиград^ се грозничаво спремају да напусте варЈШ. Влада још није иачисто где да пресели двор. У двору се непрестано држе савеговгња. Бомбардовање Смирне још се увек врши са у> спехом, Очекује се предаја. Руска флота је и јуче д пловила до Босфора, по што Је претходво гонила једну турску крстарицу, а избацвла век' лико метака, затим се повукла. Турци са утврђења су ћутали, и нису одговарали на руску ватру. Са нт јаго руска тти

Заузеће ПЕТРОГРАД, 26. априла. — Ззаничан коминике од 25. асрила. Југозапздно од Матаве наше су трупе успенано напредовале. Непрајатељ је био прикуђен да брзо напусти положај Јгноски који Је био јако утвр« дао Он нам је оставио велики ратни плен. Увеченепријџтељске трупе, пс>тпомогнуте флотом, која је ишла дуж обзле, пр дузеле су офанзиву и з*узеле Лабаву, после борбе па јсд ши малим од< љењем наше војске. Северно од Нарева одбили смо један немачки напад и одбацила непрчјатеља нз његов првашњи положај'. На Нидији је од прекјуче потпуна тишнна. У Јалацаја ПЕТРОГРАД, 26 1 пр. У Галицији јуче у вече непрајзтељ:ки нааади ксји су били енеогичаи, нису више тако честк. Једш наш пук отео је непријатељу четири

митраљеза.

у Х|рШН 1 М 2

У Кар■•атпма смо одбили с потпуаим усаехом све непријатељске насаде у с равцу Мезалаборча и на левој обали горње Доинвце.

кандВ Управа Вароши Београ да, на ^ражење Министрства Народне Привреде, ре квирирала Је неколико бу ради плавог камена, који ће се уаотребити за прскање лозе. Породичка жалост Породицу Олге и Мвлана Величковића, штампара из Параћина, задесила је нородична жалост, преминуо им је њихов трогодишњи синчвћ Миодраг, после кратког алн тешког- боловања. Наше искрено с»учешће. Понвн Мица Стгфанглвићхд га синпр, ::.а, извештава своје пријатеље и познанике да ће сутра у 10 часова пре подне давати на новом гробљу четрдесетодневни помен своме пок. мужу Влади Стефановићу, „Ђаволу“.

— Специјлни гзвештај СОЛУН 27 аар. Рус»«а војска која опе^мше против Ц-* риграда почсда је кајвећом жестином да бомбардује Цариград.

Са неизмерном тугом, болом душе и тужним срцем, извештавамо сроднике, пријагеље и познанике, да је наш племенати, вредни, предузимљиви, добри и милиј син, брат, шурак и сестрић -|- Сбевшслаб (Сбша) ЗЈшробић свршени ђак трг. академије, — резервни поручннк — ађутант1| батаљона VI прекобројног пукм борећи се за идеју Велике Србије принео свој жипот на I олтар својој отаџбини, 13. априла 1915 год. далеко одј својих драгих и милих у Грабовици ксд Дунава, где је и привремено сахрањек. Нарочиту благодарност изјављујемо пуковнику — Ј команданту VI прекобр. пука г. Узун-Мирковићу и поручнику истог пука г. Божидару Голубовићу, који су се последњи пут опростили дирљивим говорима на гробу миаог нам покојника а у времену баш када се цео пук КПРтап г; тога мест;, Дубоко ожалошћени: мати Милојка, браћа: Драгољуб Петровић, заст. грађ. судије у Пожаревцу и Божидар Петровић, иисар Управе Града Београда, сестре:] Зорка, Драгиња и Боса, зетови: Сретен и Света, браћа и сестре од стричева: Јеврем, Раденко, Станисав и Бора, Коса и Софаја, браћа од тетке: Живојин, Живота и Жи-| 120 ван са осталом родбином. 2—3|

Штакђврија Драг, Грвгоршка — коемјшГ21.

»агоаорва урадааж ]Јобр>вој иашадмновкћ Зорааа јл . 1