Straža

Бро) 117

БЕОГРАД СРЕДА 29 АПРИЛА 1915

Гоитеа V

Аареса аа телеграме: „стРажа- - ВНОГРАД. Стаи Раданцпје и Админ.: Космајска ул. бр. 22. Огласн се дају у Админ. Цева угврђена.

ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТРћ 1092

ЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

Излази сваки дан у о ч. пре подне.

Неолакма м «с*а *е ШЏш ■е)у. — Рунопвсе се не •ракају. Наеаа, рукоинсе, новм ■ сае остадо што се одеос« на лнст, едати аласмштау лавта.

ТЕЛЕФОН ШТАМПАРИЈБ 1002

Ултиматум Италији Лре9 раскпдом Жројног Сабезз БУКУРРШТ. 28. априла, (Спец. извештај). — У овдашњим политичким круговима говори се да |е шеф владе Братијано добио поверљиву вест од румунског посланика на талијанском двору, да је кнез Било, нем^чки посланик предао 26. ов. мес. председнику владе Саландри ултиматум, којим Немачка тражи од Италије, да гспуни савезничке обавезе у погледу одужења савезничког и да ступи у акцију про 1 ив Счоразума! У противном Нгмачка и Аустрија сматрзће Италију као свога непријатеља. ЈОН.

3?рс5 упздом аусшро-архауша-ђугара - У Арбанији ври — Истовремени напад. Артилерија и коњица. (Спец. иавештај) СОЛУН 28. априла Арнаутске вође. који су пре неколико дана преговарали у Скадоу са познатим Кери Саути. размилели се по целој Арбанији и врбују Арбанасе за нов упад у Србију. Многа нем?.чки а аусгријски официри који се налазе у Арбанији, а који су се недавно искрц^ла у Арбанији, снабдевају Арбанасе новцем и муницијом. У Арбднвји ври и према вестима из поуздазог извора напад Арбанаса на нашу територију има да се изврши у првој половини маја месеца. Истовремено чине се припреме и на бугарској страни где се налази чак и коњ-ша са артиљеријом. Сантјаго. Разговор са угледним радикалскпм политичарем

НИШ # 25, априла ј — Ви желите знати ка кви су односи данас изме ђу Србије и Италије? питао ме је угледни радикал ни подитичар. кад Је чуо моје питање. — Односи су добра. Истина нису интимни али су добри СрбиЈа и Италија налазе се на једној тачки, која их не раздваја, нити између њих подиже какву брану. Ти односи могли би бити и много бо љи. Што то нису, није кривица до Србаје, Јер је она укек имала лсивх осећаја и поштовања према Италији. Када би се са италијанског званичног места умела СрСија да посмагра, виде* ло би се шта је Србија, и колико пажње треба према њој имати. — Због чега Ви мисли* те да биодносв измсђуСрбије и Игалије могли бити и много бољи? — „Ја сам политичар; првладам радикалаој стран-

ки -- требао би, према томе, да будем што уздржљивији у исказивању ми шљења о овоме о чему смо почели. Алп, ја, ипак, хоћу да Вам кажем: да Взм изнесем истину желећи да се опа правично прима и да прапомогне у поправљању свега онО" што је изазвало једну суроау и оштру лоту Вама као публициств познато је да се сада хоће да из неугралне укочености извуку извесне европске земље, а у првоме реду Италија. Она изражава пристанак, вли условила је концесија. ма не у Малој Азији, него у — Дал.мацији! Она тражи Далмзцију, што већи њен део, што више од те срлске земље! Ми, наравно, да овај захтев нисмо могли да при* мимо равнод)шно, као што ни сада нисмо равнодушни. Ми смо негодовали, а у исто време изражавали над> да Италија неће тражати

од Српске Далмације ни шта! Листови, нарочиго и талијански, потврдили су нам да Италија и даље тра жи од наше Далмације: тражи фунту, много фунти; тражи њено првморје, њене луке!... Посматрајте, студирајте то тражење па ће Вам одмах бити јасно због чега је између Србије и Италије дошло до приличног хлађења\.. — Сматрате ли Ви да се то неће поправити? — „Моје је јако уверење, да ће Италија увидети да пут, којим је сад пошла није погодан, и да ће ?га напустити. Ол , уверен сам, зна да ће Србцја после да< нашњег рата бити јачи потрошач индустријских артикала. АусгрВЈе неће бити, и да ће она моћи да добро ћари и да у нама има добре купце. Италија зна да Срби умеју добро добрим да врате; Италија зна да ће одузимање ма кога дела Далмације изазвати у нама дубок бол, па ће се чувати да тај бол код нас не буде што дубљи“... — Ви, како мени изгле да, не верујете да је ствар са Дадмацијом саршеиа? — „Не верујем. И руска и француска штамиа, говорећи о овоме нитању, твр де, да оно није свршено, и да његов свршегак неће бити по вас неповољан! То исго нашао сам и у једним италајанскам новинама. Ове вести, иоред осталога, јесу они снедоци, који мг умирују и даЈу азде да ће приЈатељ:тво између Србије и Италиј!: бити Још чвршће, и да се неће ни за трену* јнутак прекидати. Италија је свечано и јгвно прокламовала п, икцип народности 'на основу њетз је сна из-

вршила своје наииоиално уједињење. Ви ћете, може ити поставити патање: зар би таква држав' - могла да смета другој, која хоће, на основу истога принцчпз, да изврши своје уједињење? Зар би могла таква држава некој другој да отима њено? Ви, знам шта би одговорили на то пигањс Не. И ја то исто велим. Товерујем да ће рећи и данашњи италијански државници, и да ће и својом сарадњом потпомоћи да и ми довр> шимо нзше национално уједињење!" — Мислите ли да ће Ита/.ија ући у рат? — „Ово питање још је магловито; још изгледа као нека врста свинкса. Но, ја, ипак, верујем да ће се она реш..тЕ. Игал. ја се не мо же много устезати; она мо ра извадита мач из корица. Користи које очекујеуМалој Азији може добити са мо ратном сурадњом уз силе Тројног Споразума." Зојпслав М. Росић

^хксжхп вЛбор Коиститупсање аниетиог од бора народиаж паопаиина. (Спец. иввештај) НИШ, апр. Јуче се конституисао шири анкетни одбор народних посланика. За председника одбора | изабран је г. Настас Петровић, за потпредседника Иван Павићевић, а за секретара г. Светозар Ђорћевић. ОЈмах по своме конституиеању одбор јеизвестио шефа владе, председника Народне Скупштине и све власти у земљи, молећи ич, да објавс, да се сва сазнаша по неисправностима у последњим лиферацнјама упућу,у дирекгно самом одбору, чиЈе се канцеларије налазе у згради Народ. Скупштине! У прво време у одбору ће десирати г. г. Чеда Костић и Светозар Ђорђевић. Јовановић

М*Н 1ПН« ПАРИЗ, 27 апр. Америчка влада је преко свога посчакака у Немачкој послала берлинској влади ноту, којом тража да јој накнади штета због потоп* љене Лузитанаје.

] 1 М! 1 Ш — Спец. извештај. СОЛУН, 28 апр. Из П физа јављају, да је влада Кине одговорила иа ултиматум Јапана. Но како одговор наје задовољио јапанску владу, то се у параским политичким круговима држн, да је конфликт између Јапана и Кине не избежан. Јачанска флота стоји већ под пунзм паром и чека наредбу. Сантјаго.

Туикз шш — Спец. извештај Букурешт, 28 апр. Према пркватним изве штајима турске трупе на Га лапољском Полуострву износе 8 дивизија и три независна корпусч. Дивазијама н корпусима командују пруски офгц ри Сантјаго.

[ПШ1 је т — Спец. ихвештај. СОЛУН, 28 апр. Према сигурним вестима из Арбаније тамо се налази Јане Сандански, за кога је јао вено да је погинуо на путу Неврокоп. Сангански

:е налази међу арбанаским првацима са коЈима ради на упаду на нашу територију. Према св?му томе изгле ј да да је Смрт његова објављена од стране бугарских револуционара са извесним планом. Сантјаго

Са мора ЛОНДОН, 27 апр. Адмиралитет јавља, да је један енглески тораиљер наишао на мину код енглеске ј обале и потоиуо! Људство је спашеио!

- Немци су евуда иота -

ПАРИЗ, 24 апр. По нарочитом овлашћењу Миаистарства Војног и у пратњи Једног геиералштабног офицара обишзо сам у аутомобалу бојиште на Марни прегледао сзм целу обласг између Витри л’Фраис и Бар-л’Дик и видео варо ши и села које је попалила војска немачког престолона:ледника Да опишем нека од ових места која имају нарочито трагичан изглед: Кирон са 7000 становника, : Френикур са 400, Сермез 2800, Лукоа 800, Сомеј 500, Ревињи 200, Хелц ла Морип 800 и т. д. Сва су ова села, изузев Ревињија, пот пуно разорсна, и у тим је развалинама немогуће разазнати чак мгсто на коме су биле куће. Забележио сам многа насиљз; к от. мачане престолонаследнвкових вој ника. Да п^менем с^мо два Случаја у селу Сомеју. За време пљачкања Немци су заклали једну жену и четворо деце у подруму, јер се није дзла силовати. Пошто је завршено пљгчкање, један је официр из 510 пе-

шачког пруског пука, сам потпалио звонару давша тиме знак својим војницика да попале куће по селу. У Ревињиу су Немци попалили само домове у центру вароши, јер нису вмали временада запале све куће вбог наглог повраћања. Жена управника поште ми прича, да су у њеној кући становали немачки официри. У трпезарији је нашла на столу свзје златне тањире и разне друге предмете, слкке, бело рубље ит.д., упаковане, јер их нису вмзли кад понети, што пајбоље илуструје немачки пораз на Марни. Из свега што сам видео у овом крају могу се извести ови закључци: Престочонаследник-;ва вој:ка се нарочито одликовала рушењем вароши и села и тачно се по томе могу познати трагови пролаза ове војске. Рушење варЈШн и се^ије вршио не бомбзрдова^Јрвеи паљезинаха. Чви би свршили пљачкање Немцк су иалили домове. Становништво из ових крајева п ччиње да се враћа и станује ао Оаракама од дасака, које су хигно али дабро нзправљене. Разговарао сам са многнм пострадалим становницима п нико није очајавао што види своје огњиште у рушевинама. Они су спокојни и резигнграни и чвне утвсак великих патриота која равнодушно сносе своју судбину. Мржња противу Немаца и жеља да се дочека да испаштају за своје злочгне једина су осећања којз само могу да још више појачају узајамне симпатије на солидарност које постоје између француског и српског народа.

ФЕД,ТОН

Мд. Н. '.воранов: ГРЕХ И ЗЛОЧИН * Мрак је био вложан додирујући раскошна прозЈрска окна, али остављајући своје сићушне течне кристале да клизе низ стрмо, глатко стакло, он се увла-! чао сух и безмирисан у ова| ј отмен салон. Развучене сен ке граорасте зимске пред | вечери разлввале су се пј тамно обојеним зидовима, по пуним, Свупоценим тепвсима, између високих, плишаних завеса — и онда их је нестало. А несигуран мрак засићен отменим парфемом лежао је миран, без даха, без покрета. — Ва сте узввшени у својој властитој уметвосги — ја Вам сс дввим; Ви сте немилосрдни у својој суровости — ја Вас обсжавам.Официр се нгже према њој. — Јел те да ме разумете?“

Валерија је ћутала. Она је седела на персиском ото ману, сфицир на столици у стилу Ј]уја Х1 у . Врх његове цигарете засветлеи ба се с часа на час у црвеном жару и онда је нешто влажно и млако миловало Валеријине образе; њене би се трепавице брже додиривале. Кад је резервни д.мо брански капетан био готов са својом тоалетом, он је изашао у предсобље у на мери да иде у варош. Београд је њему био стран. | ВзлериЈа Је седела у трпезарији — двокрална врдта између ње и предсобље беху отворена — и пила чај са Вавом. Она га спази и из учтивости позва на чај. Официр је примио ш нуду и поздрављајући се с Вавом! наглашавао је узнсмиреностј својих преморених живаца 1 и жељу за што скоријим свршетком рата. — Можда је постеља би ла неугодна? — додадеВа* лерија. — 0, напротмв, ја сам

се у њој врло пријатно о сећао, али умор је био претеран, господична, до немогућности претеран. И један сан — официр сабра чело — није довољаа дводвевном надчовечанском нааору. Ми смо били на фронту иза Ваљева. Одатле у пућени у Кеоград. И сутра следуЈе друга маршута пра* вац Крагујевац — Ето, видите, да је овај рат одвећ свареп! — Заиста овај је рат од* већ свиреп — и официр даде своме лицу озбиљну мину. Девојка га погледа изненађено, али не рече иишта. Вава је после чаја отишао у своју собу да настави Ану Карењину. Официр је, вероватно из своје урођене етикеције, изразио же* љ/ да га чује на виолини (Марушка му је већ при чала, док је расаремала постељу, како млади госаодин ванредно лепо снира на виолини). И он је, та кође по неком правилу ети

кеције, обећао и отишао, ос мехвувши се при поздраву. Взлерија и резервни домобрански капетан седели су још мало за столом и онда га ]е она позвзла у салон. Официр није поми њао своју намеру да иде у варош. Разговор је почео сликарском уметношћу — по вод су биле две Рубенсове слике, затим је прешао на лепу књижевност, па са ње на нежну, пролетњу музику — како Ју је Валеријз на звала — и онда Јехотице на љубав. Официр се изне надио да леиа плавуша још ниЈе волела. Валерија је слушала историју ње» овог прозаичног живота Он је покушавао да Је увери, иако његова душа, душа једног дугог, ргзнобОЈног живота, вема у с<.6а отиске поезије, да ипак зато његова историЈа Још ни]е довршена. Њему је познат онаЈ узввшени осећаЈ, осећаЈ најсавршенијег осе нања, она отмена нежаост,

која је њиме господгрила, док је у својој раној мла* досги љубио истинском љубављу, и како он није доживео дегенерациЈу своје љубави — он Је престао да Је осећа онога дана, кад она више није била истин ска — то је резервни домобрански капетан веровао (или боље: он је Валерију уверавао) да могућност на]е искључена да се у њему сваког подесног часа Јави прису гност нове, можда још савршеније љубави. Нажалост, Валерија Је била исувише верзнрава у тим стварима, иако није имала личног искусгва, и она је хладно и немарно побиЈала разлоге официра са проседом косом и усахнулим, граорастим очима. И кад би га на краЈу својих речент ца упитала: Имам ли право? Он би Је погледао подузатвореним очима и рекао: 0, какво савршенство, драга госаодична! Да, Ви има* те право — па би онда са го гдаву ц уздахнуо прик.

ривено, али пуним грудима Само тај уздах није био уздах Лг.чног сажалења; тај је уздах био уздах ниже наклоности. А он је бедник веровао, да је осећао нешто узвашено. Можда само з 1 то што Је та ниска на клоност била упућена једном узвишеном створењу. Валерија се диже са ото маиа; официр се исправи на столицп, — Извините за један тренутак, да наредим да се упали лампа; ми у Београду већ давно немамо електргчне светлости. — Немојте, господична, тако је приЈат^о у мраку. ЗјШто да светлошћу разголитвмо овај мрачан жи вот. Ја и иначе морам ускоро да идем. А тако ме је жао што висам имао часг да упознам госпсђу маму. — Мама је требала већ да дође. И мене изненађује њено закашњењг — и Валерија седе на отоман. Официр :е опет наже пре* ма њој:

— Хоће.е ли да дозво. лите, господична, да иаседнем ва отоман? На стој лици је мгње угодво. ДевоЈка га ниЈе разумелаМожда само зато п?то јој је бво одвратан. — О, молим, молим, зашто не! — и она се примаче Једном крају. Он је сео близо ње и допустио да горња површина његове полузгрчене шаке додирне њену затегнуту су* књу. Затим наже главу ка њеном лицу, ослањајући се левом руком (она Је седела десно од њега) на ивицу отомана са њене стране; тиме је бло обгрлио, Једва приметно додаруЈући, њена приљубљена колена. — Ви би сте волели да осеткте љубав, љубав пре* ма Једном човеку! Јел’ те? — Ова га погледа изненађено, нешто мало уплашено и не ре «е му ништа — Зар не бих могао ја да будем тај човек, кога бисте Ви Волела? А, леоојко моја? — Ои привуче