Straža

\~10 БројМ19

'ИЕОГРАД СУБОТА 2 МАЈАП915 1ПГ.-Ж-ТГМТ-Т-- г г- Г — Т-ГППГГП 1ГТ11Г-

V*

Година V

Адр#са ва телеграме: .СТРАЖА* - ВЕОГРАД. Стаи Рсдакције и Адмив.: Космајска ул. бр. 22. Огласи се дају у Адмив. Цева утврђен*.

ТРДЖО СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

Невлмћма м висм* ве *|П ■ају. — Руиош!« е« а« вракају. Писша, руковисе, воаац ■ сее остало што се одиосв ва лиет, слатв власвиштву листа.

ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВл 1092

Излази свака даа у 0 ч. пре додне.

ТЕЛЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 1092

Италија, Румунија и Бугарска

БУКУРЕШТ, 1. маја. (Спгц. извештај). — Посланик Итал 1 'је посетио је Братијана, шефа владе и са њиме је водио дуг разговор. СазнаЈе се из веродостојнг х кругова, да је између посланика и Братијана утврђен споразум о заједничдој акцији против двојног савеза. Из дипломатских извора сазнаје се, да су посланнци Италије и Румуније посетили шефа бугарске владе д-р Рацославова и саветов г >ли га; да и Бугарска уђе у акцију, ЈОН.

Ниш 1 мајз — у 6 часова — )вече^Но вестима које су овог чзса стигле овде, савезиичке флога продрла је у Мрзморно море. Руси су искрцали своје трупе на турско земљиште

Пре два дана је београдска .Политика" донела белешку о крађи страних новина на нишкој псшти. У тој белешца се осуђује нишка пошта за ову крађу. Да наше поште представљају једна гломазна и расклиматана кола без чивија, бгз обруча и да шкрапе, због чијег су шкрипања београд ске редакције и публика већ толико оштећене, то ми већ одавно знамо. И неће се још за дуго то зло стгње по правита докле на њезкној управи седи човек, коме је једини задатзк: да своме куму за четври године указне службе да плату од 3.800 динара, да нзгради своје шпкјуке и да се доб> ро наједе, а да никад и не помасли на лошту и њезину будућност. Дакле то ми већ давно знамо и не чуди нас појава овог мурдарлука. А«и, нас је зачудило и изненадило кад смо на ивш кој пошти код господе цензора видели читаве гомиле и камаре спакованих страних новннз, које је спопала с три прста прашина.

Нека господа из „Политике" прочибукају ону господу из цензуренапр. Ло ренца, уваженог професора и оне који јој шаљу телефонске извештаје, па нека њих запитају од куда оне новане код њах, кад нису претплатница? И зашто оне новине леже у цензури, каква мука и кев :ља гони их да оне леже у цензоровој канцеларији? Знамо, да има међу тим цензорима, виртоуза у писању исправака, у изјашњењима као и да су при том приличко дрски, напр. г. Лс ренц неће да пусти телеграм преписан из „Трибуне“, јер морз прво да пита мвнистарство иностра них дела зз одобрење? А ко пита мднвстарство кад господин пушта телеграме за »Политику*? Нарсвно има и мођу њима изузетака и свака чзст њгма, Али, једно је тачно, да поједини нг.шки цензори иду а руку овој нашој општој несрсћи: нестанку страних новвна Ми молимо г. миностра

војног да се заинтересује за ову силну и охолу го;поду која нае дави њиховим обестима н ћефовима А за Оио друго — те*е фонске разговоре, разговорићемо се кад буду наролни посланици то питање доставили г. министру.

се бавио у специјалној ма сији. У доброобавештеним круговвма се путу г. Филалетија придаје велика важност к верује се да је он уСпео да увери румунске владајуће кругове о потреби улажења Румунаје у акцију. Јовановић

Хроз шнбу Пре нгколико Д4на Управа Града казнила је неколико београдскик кафеџија што су држали отзоренс рздше у времену када су ове по закону о сузбијању зара^е имале бити затворене. Међутим, истог дана када су те' кафеције кажшеие, једнавећа београдска кафака била је такође отвор: на, а кафеџија није ушао у списак кажшених; и:.те пак зечери друга једна кгфана у једном кварту била је до неко доба ноћи отворена а кроз дрвену преграду која је нз извесних разлога по* дигнута, продирала је слаба светлост. С времена ка време светлосг би задрхтала праћена тупим ударом песнице о сто, и крупним баратоном који је 1 рмео: шест пута н. кеца. Нарзвно да ни овај кафеџнја није ушао у списак кажшених. Под образином

Јрчка и Сп&разум Атина, 30. апр. Постигнут је дефинитиван споразум између Грчхе и сила Тројног Споразуиа о гарантвји интегритета Грчке. Прсговора су били мало заостали.

— Пои|»атан румунсног лоелакпна — Спецвјалан взвештај —

НИШ, 1. маја Румуиски посланик на шем двору г. Филалети. вра тис се 7»з Букурегпта, где

Петроград, 29. апр. Цар је потписао указ о завођењу привременог рат ног порезз, ксји ћеплаћа ти лииа Ослобођена војне службе.

Жртва - Нвмачкег варварства Петроград, 30 апр. У болвици у Митави до ведена је једна нова жртва немачких свирепстаа. То је козак Василије Вођанов, који је заробљен вршећи из-' виђачку службу. Немци су од њега тражили обавештења о русккм трупама, ,али им он наје хгео дати. Немци су цретили да му одсеку уши и језик, али се Во* ђанов л даље опирао. Немци затим изврше воју претњу. Полумртав Вођанов је успео да дође у Митаву, где је писмено дао своје нме и испричао догађај. Во* ђаноз је произведеи за ка нлара и одликован орденом Св. Ђорђа.

П фцп — Рјгоив успесп на цвпом фронту Петрогр.д, 30. апр. Главни штаб саопштава. Непријатељ је 28. априла

стпочео вастуиање са јачим снагама у пределу Шавли, трзжећи да заузме раскрсницу путива. Преко ноћ одбВли смо пет непријатељ ских напада, а у јутру смо енергичним нападом потук ли немачку колону која је покушала заобилажењем. Заробили смо више стотава немачких војника и задобили пет топона. Борба се продужује. Код Бубиса истог дана заузели смо положаје код Ераголв. На левој обали Ноемсња нвје било никакзе промене. На десној обгли код Оржица бомбама смо успешно бом бардовали непријатељ ;ке ро вове. У источној Галицији у« мањују се интензпвност борбе, на знатном делу фронта. Утоку 28, и 29. апри-

ла наша офанзива на лесној обали Дњестра развија се успешно. Да ба олакшао положај у свом центру, ко* ји се је повлачио у нереду са Дњестра на лннију Обер тин -Хоронденка, неприја тељ је 28. извршио више напада, али неуспели. Аустриске јединице које су учесгвовале уофанзиви, одбајене су са великим губатцима код Шоцимјежа. Наша је артилеријг потпуно уништила два непријатељска батаљона, а трећи је положио оружје. Код Короденка око седам часова у вече непријатељ је малаксао .и почео се повлачити у нереду. Заробили смо неколнко хиљада војника, задобили више топова и око 50 хара.

Нароша Екупшиа Дебата о опанчарској афери — Говор г. Р|д. Агатоиовнћа, народног восланика —

Апи, госпадо, озај је алочин пре а з: мљи учишен посте једног великог, богатог и дубоког искуства, које смо имзли у рату 1912—13 године. И онда у почетку мобилизације војни магацини нисуимзпи ни 50.000 пари опанака, али брзом организацијом рада српска војска долази до ЗсО.ООО пари опанака дневно, радом само наших опанчара у Ужицу, Краљеву, Пожези, Трсгенику, Чачку, Нишу и Пироту, само тих неколико месга давали су дчевно 3000 пари опанака. Апи та организација коју је требало само продужити, и у томе смислу рад да се развија на целој територ..ји, та је мисао у зачетку убијена несавесним радом Министарства Војног које је и онда као и сада тежило да што више набави опанака са стране. И ми смо 1912 и 1913 године имали то жалосно искуство, и онда је обућа набављена у великој мери са сгране, и та обућа била

је рђава; н ^наш ратник патио сс к*о шго се и сада пати. После стеченога искуства са набавком опанака који никако не одговарају потреби војника нити одговарају квалигету домаће индустрије, могло се очекивати да Министарство Војно може набавити један део опанака за војску за хитну потребу са сгране, али у већој мерн да организуЈе домаћи рад. Али, господо, то није наступило. То није насгупило не за то што се није могло, него за то што се није хтело. Ја ћу вам навести само један драсгичан пример, који ће потврдити гежњу политике и Министарства Војног и Владе, да се опанци што више са стрдне набаве. Интендант једне воЈске, која оперише у Једном крају, где има највише и стоке и кожа и где се опанци најбоље израђују, сам је, набављајући опанке за јединице којима припада, погодио у Ужици, Ариљу, По-

жези и Чачку Ј'едну веђу ко личину опанака од домаће ко* же, од домаћих опанчара по врло јевтиноЈ' цени. Ви знате да су ужички и краљевачки опанци најбољи опанци код ндс. (Глас не само опанци!) И -кад је он, господо, предложио Министарству Војном да рдобри његов поступак што је закључио погодбу за повећу количину опанака од домаће индустрије, њему је Министарство Војно одговорило: да његов предлог о закључењу набавке опанака погодби не одобрава, не одобрава му кредит јер ће он добити опанке. И збиља он је добио опанке али какве опанке? — Такве опанке за које постоје 17 комисијских извештзја у Врховној Команди о одбаченом броју обуће, која је послата да се раздели војсци/ Чл. 54 извештаја разних команада, као што видите ту су све јединице које једногласно констатују, да су опанци, који су се давали тада војсци, до зла Бога рђави и чпсолутно неупотребљиви за нашу војску. Ето, господо, каква је индустрија, какав је квалитет обуће земенио нашу индустрију. И оној вредиој и доброј радничко| ужичкој војсца, којој је тежња да помогне нашег занатлију, њој је дата румунска и грчка обућа за ужичку ногу. А како је то изгледало на ужичкој' нози, нека кажу они јадни војници ксји су такву обућу носили. (Наставвће се)

КошСардовање са аероплаиа

(Спец. извештај) Солун, к 2 маја Једаа енглески аероплан летео је над Цариградом а бомбардовао. Бомбардовање је изазвало панрку међу СТ; новништвом. Артиљерија, која се налази око Цариграда, отворила ј'с безуспешну ватру иа аероплан, Сантјаго

ФЕД>Т0Н Дрвг. Ж. Т. 1 Пурца >— Дожоол>аЈ ■■ ■отиееото диооиог живота у рооу У вече чета доби наређење да смени чету вз Н. пука а да ваузме њен положај. У дан иије се могла вавршити смена, јер противинк нвје дао. Зато се је морала извршити у вече □од заклоном мрака. Ноћ се поче спуштати. Звезди це се појавише ва плавом небу, а б/.еди месец кад и кад кријаше се за облаке. Вод по вод, један аа другим, и пребаца се цела чета у рововв, поседосмо исте а удесасмо све што је потребно за одбрану. Око неко доба иоћа звезде се изгубише, месеца не ста и иаста тама и густи мрак. Пр утивник је у бли зини, Свега ако насраадвајају двеста метара једног од другог. Па чим једна стра

на отвори таљбу, онда дру га одмах одговори и онда вбстане страшна пушчана паљба Мисли 'чоЕек који пссматра из неке лепе псзадине, из неког доброг заклона да ово све напред пропгде, да све изгииу, али који је у рову који се бије он зва да није тако. Кад настане изјвећа пешачка паљба, када ровове обавију загушљпви барутни гасови, онда се тек продере тешкв артиљерија, она као да хо ће рећи доста, преки! ите паљбу па је сутра прсдужите. И заиста чим „маторка" (како Обично зову војнвци тешк> артиљерију) рикне одмах пешачка ватра стане и настаие затишје. Тако то иде из оанау дан, мало има затишја око деобе ручка и вечере, иначе борба и само борба дању и ноћу Кад упече дивно сунце војници се поређају у заклону и сунчају се,‘ али је сваки опрезан, спреман да сваког часа прими борбу. Из иепријатељског рова

допиру неигни и хармснички звуци музике, кОЈу изводе Чеси уз највећу хармонију и склад. На то ће наш Македонац узети своју омаљену свирку коју стално у бој носаше, свој омиљени инструменат гајде; удесио би лепо надувао Ои, па би засвирао дивну а лепу срп ску песму. Тада би замислио да је код своје куће, да се са стадом оваца нреће по бујним и питомим ливадамз свога омиљеног села и тако би у заносу опијен пријатним располо жењем свирао дуго и дуго. Око њега би се искупили наши Шумадинци, приш/И би њему као своме брату, па би поседали око њега, па би уз пријттну арију цратили његов омиљеки ин струменат. Одједном би ту дивну за баву што војници имају у рову прекинула паљба, вој ници скоче прекину пссму, Македонац спусти своје надувене гајде порец себе, зграби пушку и онда и он

као н остали одговарају на гађање протавника. И ако смо толико време на јед нсм месту у рову, и ако борба и дан и ноћ траје са малим прекидима, ч ипак и ту има неког уживања неке забаве. Чим нема пуцњаве војници се скупе у заклон, онда настане шала, причају се разне приче, прелистава се мсторија свога живота, све се употребљава да се скрати време. И ако борба са малим прекидама траје и ноћу и дању, ипак се вој ници необично добро осећају како у моралном тако исто и у физичком погледу. Па бога ми понеки се рани понеки погине и ако су ровови ипак неко зрно залу та и погоди војника. Једне тамне и мрачне ноћи месец се беше склонио, на небу не беше ни једне звездице, а ситна киша п а даше из неба на црну земљу. Отвори се борба, пуцасмо и ми и они и од једном дотрча војник и јави да је Јова сајџнја погинуо.

И згиста беше ударен у сред чела, метак ну беше размрскао чело, истерао мозак и учинио крај њетовом младом животу. Беше ми га жао, то беше један млад Занатлија, тек се беше оженио скућио к/ћу и таман удесио свој домаћи живот. Смрт је одмах настуиила, тако да је сиромах у агонији умро. Склонисмо га пошто беше ноћ и сугра дан лспо га сахранисмо, а на гробу ударисмо мулепу крстачу са натписом Ј.... Б.... — „Пурца." Још пре борбе гов >рио је својим друговима ако погинем нааравите ми крстачу леау и поред мога имена метите реч „Пурца.“ И другови који су га необично волели и спунили су му жељу, сада ако ко оде у село Г... па разгледа гробове палих хероја видеће да на крстачи пок. Јована стоји реч „Пурца.“ И сада у густом хладу гранатвх церова почава наш „Пурца“ далеко од својих милих и драгих...

Највећа забава и пријатност јесте вџЈнику када до бије од куће писмо, онда се развели Јер зна шта му раде његови код куће, те му је онда мање бриге и муке. Маса писама дође за војнике, па ако човек од до конлука, од досаднсг вре меца, узме та писма и прегледа тада ће видети да се сва пишу на Један исти начин. Почетак је свакога писма: „Ја сам хвала Богу здра* во и добро... па онда продужује, пита војник шта раде волови, јесу ли жито средили. јесу ли њиве узоране, шта р*де краве да се није која крмача опрасила и т. д. и т. д. Тако исто и од куће кад дођу, ту се прво јавља о здраељу укућана, о мелу у осталом што би внтересо вало ратника. И заиста је □исмо одржач веае између ратника и куће. Немогући да оде кући од дужноста коју има према отаџбани, пемогући да ввда своје миле и драге, да вх лично о*

биђе, војник напише пасмо или добије од к)ћг, те тако измења миссли са своЈима, те прочигавши 1а ма.о се умири, вида и сазна шта се рада код његове куће, а укућани опет шта он ради на бојишту. И з*иста добивено писмо на бојишту има силног утицаја на душу читаоца. Јер ако ! је писмо весело и војник је весео, ако је оно тужао, ако јавља неку жалосну вест, и војник је жалостан и нерас :оложен. Он чвм добаје писмо склони се у неки заклон, тражи самоћу узима писмо ако је писмен а ако не овда тражи друга који ће му прочитати. Изговара га јаснт и то му се чиви као даразговара са Својим мили 4 и драгим. Па не само једаред него га прочита по неколвко пута. Та писмо је најомиљеније лектира ратникова на бојишту, ту се немају кад читати које какве књиге, али за писма се нађе времеиа, јер оно се заиста мора а а