Straža

Вро) 137

БЕОГРАД, ПЕТАК 22 МДЈА 1915

ДРУГО ИЗДАЊЕ

Годии* V

Авреса 8« гел>.раме: .СТРАЖА* - БЕОГРАД. Стаи Реда»в»|е в Адиин.: Коенајсаа ул бр. 22 . Огдаеа ее да(у у Адвав. Цеаа уткрђева.

ТБЛЕФОН УРЕДИИШТВл 1092

СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА И»лази свакк цад у о ч. пу-е иодиа.

ПеелаАева м нлеаа ое ориају, — Руатае« ее ге Млеаа, рукеласе, ееаац а еее еегаае лте ее евиоеа ва »атт, евата ааасааавтву ааттг.

ГЕЛЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 1092

ЈТоедбдњи корак • СПЕЦИЈАЛНИ' ИЗВЕШТАЈ СОФИЈА, 21 маја (4 50 по поц.) У згради енглеског аосланства, одржана конференција посланика Сила из Споразума, на ксјој је утврђено шта се може 15 уг 'рсној устуш ти, ради њезина уласка у акцију. У току ове : недеље, а пошто добију потребна обавештења од својих влада, посланици ће учинити последњи корак код софијске владе и тражиће да се ова изјасни хсће ли уз Савез или не! БОРКО шкт шшвшн&71тктшташ№шаж^ г

Последњих недеља оп шта европска политичкг ситуација почела је да се би стри, да се размршује. Чвор која је означавао ћутање и неутралност појединих, спе цнјално балканских држава, дреша се а расеца. И вр:д« но је расмотрити у ком се правцу све то развија. Акшаја Италвје, по свам? гнацама, откупљена је по нену интереса и асаирздаја нашег, српског народа Као један део накнада за иступање Игалије из неутралаости дате су покрајине у Далмација насељене јсдино и апсолутно најчистијим срп ско хрватским народом. Они који су створили поменути Споразум поступили су о чигледно противно принципу иародности која су поста ■ввли за основу у решавању Л 0 ст 0 је!".их државних и по литичких проблема. Ме не знамо унутрашње разлоге који су руководила напе високе пријатеље при стварању овога чина, али осећамо свесно и нагански да нам је учињена врло велика неправда. И ако смо од .учне и искрене присталипе политвке која има за цнљ и општу а ззједничку корист: Јушење немачког ампери јглизма а милитарззма, који јс као аајстрашнија мора притискивао целу Европу и доносио јој шизмерне штете, ми ишк не видимо ствзрне разлоге и потребу да се један чисто нацаоаал ии српски крај, јериа вели-

ка најкултурнија наша покрајина, жртвује опттим ингереснма Најиосле, ако желимо да имамо пред собом један виши и трајнија интерес, ми тр"ба да га и мамо сви колико нас има, сви соледарно Он треба да се примењује на све подједнако и равномерно, а не једнога из целиае потпуао претрпата и угушити наме тањем кокцесеја у корист општег и ВЕшег интереса а другима дозвољарати да до максималвих грзнаца простиру своје веиике апетите. Ми, усвима спорззумима и погодбама који се стварају в израђују између појединих неутралних држава и чланова изТр. јнзг Спорззума видамо једну сталну и карактеристичну поту и ознгку: да се све разгова рање и преговарање врши на штету нлших важних државних и националних ин тереса. Ми смо, Срби, у овоме рату, такво јунаштво □оказали и такве ствари починили да сасвим слобод но и без устезања са своје стране. а без прекора са при!атељсче стране. можемо дз гледзм > Својим савезни цима у очи и да кажемо шта нам на срцу лежи и да се потужимо својим стгри јим пријатељииа ако нзс нешто боли. Постоји’ један факт: “да смо једино ми, Срби, потпуно и на општу корист свршали и извели сзој за латак, ми смо једино до

ногу потукли и поразчли| свог непријатеља, тако га поразили д ј се он, ни да нас, пгсзе скоро шест м* сеци ћутања не јављз и не показује знаке живота на нашвм границама. И у иакн )ду за то, сматрамо, да имамо права да тражимо да се нзше жеље саслушају и у пелини и без дискусије приме, у толико пре што ми и овом приллком, као а увек до сада, покгзујемо и докумен.ујемо озбиљну и највећу умереност у својим потраживањима. М.ч тражимо све оне земље у којима су нагаи сународници насе љени. Ми не можсмо дозволити да се оно расп&рчавају и дају на поклон по једнним држзвама да би се добала њихова акција. Србзја аије лешина која се распада и коју може сваки без реда и упита да растрза и граби. Оаа је једна пуна животне снаге земља која жели пун и потпуно уоквирен жавот. Она има прзва на то, јер је најјасније до- 1 кументовада своју способ• ност и (.воју најжизљу и несавлздљаву енерЈИју. Србијз није Турска и Аустрија протнв којих се боримо и за чије распадање проливамо толику крв. Оне, Турска и Аустрија, су нациоиални и државни мон струми и парадокси, а Ср би]а јелна држава чисто на циоиална н са најсјајнијом будућиошћу. И ако не верујемо да је истиаито оно што се у новинама објав љује, ипак имамо права да сумњзмо и стрепимо за своју су судбину, јер смо ми Срби увек у фаталном п ложају. У томе је траги-

ка наше наовје. Ми се, из дана у дан, све више и јаче разочара вамо, ми смо у гвај рат пошли са највећим ентузијазмом и лудом готовошћу да умремо за остварење својих народних идеала. Али шга видимо? Видимо једно тачно и. огромно разоча рење. Вадимо да се сва по« траживзња, и то безразложна потраживања, под* мирују и исилзћују на нашу атету. Взделв смо да су компензацзје Италији учињене на нашу штету, и сад видимо да се с Румунајом врше нека договори такође на нзшу штегу. Видимо чудновату чнњенвцу; да они што озбиљно ратују губе, и то двоструко губе, у ма теријалу, људству и територији, а они што ћуте у неком кугу и безобзирно уцењују добијају двоструко. Нас то у приличној мери љути, а чвни да наше оду шевљење за борбу за општу ствар опада. И опет хсћемо да нагласимо нашу Трагичку судби ну и депоавду која нам се без Скрупула чини.

Епиграм фрањи Круна нек' чи ради моде стоји Али царство Споразум ти кроји! Јегер “.

Рабош Из живота једног младог доктора Пуном брзином клизио је брзи еоз кроз мађарске равнице. Загрљсни у засебном купеу седели су он и она, тазе муж и жена, који су се пре неколико часова венчали у једпој од беогрздских цркзва на јутрењу. Све их је интересовало а најваше јсдчо друго Она је бил > глупава а он тупав. Она свршена ученица једног аустриског клостера а он јак докгор једног паланачког немачког универзагетз, који сем кшига и табака није знао ништа даље од носа а пргвио је се да зна свс и сва, онзко како се може правиги само наш докгорић који је за петгодина слупао све школе, али без икаква стварна успеха. Воз је прелазго преко раскрснице једнога пута. Пред браном је стајалз неколико дугачких спахиских кола у којима су били упрегнуги крупни мађарски волови велнких рогова. С лушом у устима глупи Ма-

ђари стајали су крај кола на даие онако како само један некојима је било натоварено сено, зрео пар моасе провести и вра— Драги! — речс сна пољу- тили су се после месец дана у бивши' свога мужа и напра- Беогр 1Д. На крагко време повивши глупо лице које је пот- сле тога искрсао је и наш конпуно одговарало њеној инте-! фликт с Аустријом. Једни одолигенцији, реци ми од чега се | ше у борце, други у позадину! прави сано! I а трећи, међу којима је и он Он се насм >ја направивши био, остадоше егземплари „пом гну киселу и топећи се од тргбни* држави. Доцније и н>емилине к-о сваки з?љубл.ечи га послаше у кгманду. Лупали магарац коме јс пре неколико су главу каказ ће му посао часова натакнут улар чију ће дати. Хтели су овде, хтели онде, тежину умети тек доцније осе- али све није пасовало*. Најтити. Видело је се да се спрема зад се досетише јаду. Дали су да лупи нешто крупно, па да му за председника комисије за опет остане жив, али ипак за- ј пријем сена. Комедија је била довољи своју м лу лудицу. !потпуна. Даго му је зато што — Зар не знаш Лело? Па је пронађено да је сгручан за сено се душо моја сади као ј те ствари али не као обичан жито, купус и остале травг. ! трговац, економ или познаваПри гом се уозбиЂИ, али за-, Лг п сена, него као коњ кад тим и насмеши! ; кзже да 1 е сено сади. Воз је и даље јурио. Дошли! Џа.

су до циља, провели медене

Због тога што има већи број бездушних газдз који у овоме рату оће да зара ђУЈУ и У т 0ј незајажљиповости, иду толико далеко да избапују сиротињу напоље из стана или ии стављају забрану на ствари путем општинских пописа, донзсимо ове податке који ће дсбро послужиги с?рогињи у одбрани од свОјех бездушних госоодара. Варошка београдски суд понишгно је сва решеља беогр-д:ког општинског су да, »ојим су стаиљене за бране на кућевне ствари разним кирајџијама а по тужби газда. Оее општинске забргне суд је поништио иа освову ј закона о мср=>торнјуму, ко ја је сасвим правилно схзаћен. Варошки суд овии својим правилним решењем учггнио је једно плем нито цело и дао примера осталим судо вима у унутрашњогти како они треба да поступе, јер је то јединз а прзвилан пут решењу тог питања, к*д већ скупшгина наје решава >а о томе. Кзд би се посгупило ао забрани спштин :ког су да, неправда би била дасгуба, јер бч у том случају само сиротиња страдала, коЈа нема никакве користи од овог рзта. У осгалом га> даши не губе ништа па чак

и у том случају кад им се у опште не би ни платила киријз. Куће и имање не* покретно остеје као сува готовинз и она не може да пропгдне. У осталом, правилнвје је и прзведније Је да газде.штете него ми сироти ња јер овај рат доноси само њвма корисги. Ваљзда нам неће причатп те патриоте да ће сиротиља нешто до бити од овога рата? Што се тиче избацивања из стана ту Је § 356 в. у тргђем ставу, Ставио брњи цу газдзма на уста. Тај трећи став гласи: ...„Ако би било сумљиво да ли је рок закупу исте хао, полнцаска власт ћеу путитв госаодара надлежном суду решењем лротизу кога нема места жалби и закупац се неможе из доб■ ра изгонити Пошго газде прибегавају свим могућим средствима, триковима и смицадицама, ма ћемо овде пуб/шковати за сваку си 1 урзост и § 35бз први став који каже: Ако кира.џија или заку пап, коме Је рок з?купа истекао, или му господар закуиа на време огказао § 701 Грађ. Зак.) неће, на захтев госаодарев, из за купног добр да изађе, полициска власт ће *у нчре диги да се у року од једног а најаље до три дача

из закупног добра исели; а ако он то не учини, било хоЈимично, било из узрока којигапо закону не оправдавгју, власт ће га силом из добра истерати и за непослушност казнити затво* рс м од једаог до десет дана или новчано од пет до педесет дннара И кад у тпм случају полациска власт казни кирајџију за иступ непослушности, мл се онда жалимо су* ду, јер посредно, нзредба за исељење вз закупног добра, под ежи размстрању првостепенах судова, а то је, кад власт због непоступања по тој нзредби буде казнила закупца по § 356 в К.-зн. Зак. за иступ непослушности. Према томе ми онда позиваго у помоћ трећа стгв $ 356 в који ско горе цитирали т. ј. да се закуаац не може из добра изгонити. Ов ) нека имају на уму оне ћкфте које сад у рату хоће да ств:рају профзт а грађанству се пружа г>рилвка на која ће се начин да бране од ових пијгвпца.

СбуЗа тргују — Не иупујте аед по дроге^иЈааа и апотенаиа Са три вагона шећера, к> лико је добио месни одбор од монополске управе, у циљу про даје грађанству Београда, није ј се могла подмирити ни трећина Београђана, многи су пос е о| вога остали без нарчега шеI ћера. А то све због тога што у месном одбору има и таквих т>удч који се тамо увукли, како би могли да парадирају и да уживају, када их неко од познаника заустави на сред улице и замоли: ама, прајатељу, гледај да ме скабдеш са кило-две шећера! Господин из месног одбора смеје се задовољно и окрећући главу на све стране, да би видео да ли су иогледи пролазника управљени у њега са олимпијске висчне, онако преко рамена одговара: добро де, гледаћу, уби се радећи. Не могу да стигнем свуда ја са *! Али гледаћу! Ето због таквих и њима сличних који се завукли у одбор, већинз Београђана и дан дањч ]ош оскудевају у најпстребнијим живогним намирницамаЈер за Бога, не може човек сам, уби Се радећи, паипакиеможе свуда да стигне. Част изузетцима из месног одбора, који су добро разумели своју лужност и без рекламе раде не трзжећи од туда ииквкве корнсти.

ФЕЈБТОН

о №111 («о И док се Андро мисли.ч на која ће се начин пронаћи лопов што је украо том његовсм шлафколеги 6 банака, нниђе један жагдарм » гласно пвтаље кафеџију: да ли се у његовој кафани налазв Андра Кон сгангиновић колар. Кафсџвја је слушао иако они што седе око Андриног стола врло често помињу име „Андро" па на основу тога покгза руком на сго где је седео и Андро. Жандари се окрену и пође лраво столу. — Молвм вас лепо да лв се ту неко од господе зове Андра Константинсвић колар? прекиде вх жандарм. — Тај сам брале, тресну Андро и вспречивши се испред жавдарма отпоче: — Част сам као мајска роса, брале м*

И тек што је хтео Андро да продужа своје правдање пред жандармом, мислећа да га је неко осумњичво као крадљивца за онвх 6 банкЕ. и да је жандарм дошго да га води у кварт, жавдарм смешећи се поче да га тапше по раменима извињааајући се жандармскв: „Али молвм вас... ја верујем вама, него послао ме Је г. начелник да вас нађем и замолим да дођсте кући јер ои мисли да сте ви залугали (тај начелнвк је рођак Андрун код кога је он требао да одседне.) — Па што не говтриш слепче! ја сам мислио да си тји дсшао да ме водиш у ао.с, одреза Андро куражно. — Седи брале, настави Андро, да попијемо мало ове »брље“ — шљввовице. Реч по реч они се обо* јица добро накитише г кад су се већ били уредилв тек се оида сетао жаца да треба да иду кућв. Наравно с том разликом што се сад није анало ко ће кога да

води јер, жаца је био као ствзр пијан а Андро се при лично држао само што није знао где^је стан начслников. Како му је драго, тек, они се докотрљаше до куће. И дошав у капију обојица се заглавише, јер су хтелв заједно и једновре мено да прођу кроз капију, а инжииер је направио ка пвју првлично узано, по што није знао да ће Андро доћи са девером. (Знам врло добро, да је Андро, кад је прочатао овај пасус узвакнуо: ја, слепац је био онг инжвњер који радио ову капиј^). И тек што су ушли у дворвште на балноиу се појави г. начелник. Жан дарм спгзивши га тресну по војнвчки: — Нашао сам га а довео сам га, г. начелник! —• Видим, видим, и да си се уредио као ствар и да те је Андро довео, од говори начелник. * * * Други један првмер Ан дрине хладиокрвностн огле-

да се у овоке. Код ј< дног свог пријател>а, столара, као сваке године, буде Андрт в те године позван на славу Но доМсћин није знао баш тачаЈ кад ће Андро доћи: да ли по поднс или после веч/ ре. Андро се упути са Сандом око 9 сати увече на славу код пријатеља му столара. Девојка која је послужквала, наравно пошто су већ вечерали, мислила је да ће долазећи гости да пију вино по вечери, и стога склони флаше са раквјом. Домаћнн приће Андри и Сандри в упига их да ли су за ракију или за ввно? — Знас се. За ракију, Одговори Андро. Домаћин даде знзк девојчици ?да донесе шљввовипу. Ап ј г-пз у брзини у место да узме флашу са ракијом дохвати флашу с гасом и налије две чашице пуне до врха с гассм, стави нх на послужавнпк и нринесе прво Андри па за

тим Санди. Андро узе чашииу у ру ке поче да наздравља до маћ;;ну и не чекајућч на Санду он прингсе чашу у сгима и вагне тако да од једног цуга све повуче. Кад је прсгунуо он се окрене Санди и лаганвм гласом: Ако, брале, и ово је добро против гушобс ље! Но при том је мотрио по соби не би лв угледго ма где бнло какву другу флаку са шљивовицом. Сандо којиЈе тек после Андрине гр шедбе разЈмео да сно у чаши ци није рдкпја упата Андру: — А што си ти то по пио брале, кад велиш да је добро против гушобоље? — Па гас! рече Аздро, али вала више нећу! Кад се домаћин и гсгпођвца измакоше Андро се диже са столице и зграби једну другу флашу која је стајала поред куфера, рекавши: е, сад можемо дз се здравимо понова. Тако је Андро сам себи сапао у чашу ракију не че

кавши да га г-ц: ( служа. Кад је госпођипа поднела птслужавник Са чаш; пама понова, Андро се насмеја па рече: — Ако, ако, можсте ви Сад да пијете у место мене противу гушобоље, а ћу пвти из ове овде флаше! Тс к сад су домаћин и г ца били збуњенч н приметили да је Андро попио нешто аруго у место ракије. Овог момента Андро се налази у Крушевцу на и рав њаку" а често иуга вуче џ кове на крушевачкуцТтанипу а веома му је жао што нгма времева за ^пе глаље шљивоввпе. .Оџаковић*

2ужш фрохшоба Суаоваина ■ подиоронн»роитоии. Енглески лист „Те Сфер“ износи две табеле које показују дужину бојних фронтова свих ратуЈућих држава. Прва табела похазује дужину сувоземних фронтова у енглеским миљама. Према тој статистици Немачка има фронт дуг 1092 миље. Од

тога долази на запздни фронт 592 а на источни 500 миља. Аустриски фромт — 218 миље на руском и 356 миља на срп ским фронтовима; Русија 856 миља у Лсљској н Галицији и 200 миљв на Кавказу. Турски фронт је на Кавказу всто толако дугашк као и руски. Односно дужине енглескога фронта, лист пише да је ои дугачак свегз 31 миљу и то у околини Ипра, где су биле најжешће борбе с Немцима. Осим тога, енглеске војске има и-на фраицуском фроиту. Друга табчица показује морске фронтове или по праву обалску линију која је заатићена од флоте државв којера тују. Према тој табели енглеска обална линија износи . 30.800 миља. Ту долази обалска линија Вслике Британије — Дуга 2.500 миљз, у Аустралвја — 7.250, у Канади — 6.000, у Индији и Цајлону — 3750, у Новом Селанду и Тасманији — 2800, у јужној Африци — 1500, у Египту и британској всточној Африци — 10 0 у Новој Гвинеји 800, на северном делу Борнса 900, на Адену и Самолилаиду 900, на Малајском полуосгрву 600, на Соломуновим острзима 500, на острву Фиџи 400 и Златној ооали и њој суседној територији 1900. У Француској