Straža
Странв 2
С Т Р А Ж А
дустро-тадијанеки рат — На целом фронту италијанске трупе имају усиеха —
РИМ, 15 маја. Званично, — На граници Триента наставља се артиљеријска борба између наших утврђења и непријател.еввх у Тонале и на висоравни Ас јаго. Проширила смо на северу своју окупацају с оне стране границе, узводно Од изласка реке Кнезе из је зера Илро и у планинској зонв између језера Идро и језера Гарде. У Валсугану и у остадим крајевима, кО]е смо окуаи ралв, угледни грађани пре сталв су нашим властима и изразили своја патриотска осећања и оданост у име становништва.
На фронту према КарнијСким Алпима наше алпијске трупе настављају борбе са срећним резултатима и задобајају заробљенака. На граници Фрвула осво јвли смо Градеж (Крадо), у коме је становништво одушевљено. Ноћу взмеђу 13 и 14 маја једна авијатичарска ескадра летела је изнад непријатељске теригорије, бацила Сомбе на же лезничку пругу између Трста и Набрежине, причинивши очигледну шгету и, изгледа, преквнувши железнички саобрзћај. Ескадра се врагвла нео штећена.
На Галипољу — Огромне жртве турских трупа. ПАРИЗ, 21. маја. Борба 1 а ГалиаО вском полуострву, насгавља се. Турци, јако утврђени, упорно се бране. Савезнвца држе у својим рукгма све позиције које су освојилв на падинама Ахтибаба-гепе. Турци су последњих дана при једном счајном нападу имали огромне губнтке, којв достижу цифру 10.000 људи.
Из Шурске - Еиввр у једреиу. Турски министар војни Енвер паша у друштву четвориие генералштабнвх о фицира посетио је Једрече. За све зреме бављења Енвер паша је обилазио утвр ђења. Публика, која је могла видети диктагора Тур* ске, констатовала је код ње га видну узнемирсност. То његово нервозно стање мно го се коментарвше и у грађанству и у војсци. Талат беј — Иа будапи од Добоја Иујо! Сарадник ,Берлинер Та геблата- Емик Лудваг.разговарао је у Царагргду са| министром укутрашњих де 1 ла Талат бејом. Између о сталога Талат беј му је из јавво следеће: — Турска нема разлога да објави рат Италаји а ми ј слим га и Италија нема раз логе да нас закачиње. Вој ни минвстар ми је рекао да смо мч одавно готови« да нас ништа не изненађује. Иствна је да је Италија још пре рата концентрисала на Родосу много војске.ј али је ту војску пре неко-| лико дана поново вратила у Италију. Кад је Лудвиг изјавио да је у Немачкој с полатичког гледишта решење Италије СаСввм непојмљиво, Талаг беј је изјавво да је то исто мишљење и у Турској. Талат беј је напослетку взјавио да Су у Рвму г ви гто лудели. Исмејавао је р злоге Италије о ступању у рат, прелисггвање историје старе већ 10 месеци и о стале италајанске поступкс. За торпиљирање ,Мажестика*, министар је изјавио: — Ми се поносимо подви зима немачких подводних бродова. Затвм је рекзо да је цело особље са „Емде на“, необично јуначно. Говорећи о балканским државама он је изнео сво је мишљење да неће бвти рата на Балканском полу* нстрву. Румунски мвнистар г. Браћану је веома озби љан и частан чсвек, кгји с крзљем гарантује за неутралност Румуније, Од пре неколико дана .Ендепанданс Румен* иише против Италије. Грчка ли
Као што се већ зна, бладарећи енергичним постуа цима г. Моргентауа а страха од Енглеске, која је вз јавила да ће Енвер пашу и чланове турске владе сматратв за лично одговорне, у случају дт и један за робљеник буде убијен или пострада, заробљеници су после шест дана враћени у Цариград. Њих је пратио г. Хофман, саветник аме рвчког послакства и др. Вогран, проповедник енгдеске
цркве у Цариграду, који је хтео з шенити једног од за робљшика. Амфички иароброд »Вулкан“ за кога смо јаввлв да је дошао да узме тело удављеног команданта аме рвч. стацаонара у Цариграду, донео је једну аме ричку мисију Црвеног Кр ста за лечење рањенвка. Исти је пароброд донео и угаљ за америчку крстарицу Денсе“ којаје у Бејруту.
Трагична судбина једне девојчице —
Рат је донео собом врло рђаве последице. нарочито је Београд најбогатији са оввм ружним псследвцама. И ако је Београд на ратној или у ратној зсни, ништз то не смста ширсњу неморалних појава напрогив сто га, што је контрола много слабија него што је била у норкалнпм приликама, а што се сад у опште и не обра ћа пажња на такве дога-
то они већ знаду, а многи су од овога и његовог колеге закукали, а преко ноп је долазио г.а. ,квартиљење“ код његове леле Натице, како ју ј’ он тепао. Милорад је под једнам кровом и у једној соби спа вао у дусгу са Натом а девојчица — мзла Олга такође ту у истој соби на „миндерлуку* 1 Наравно, „страсие* љу
ђаје, која у овом европском бавнике Милорада и Натицу рату представљају ситнице није ништа женирало да у благода|.ећи том факту, не-1 присустпу деветогедишње морал је прешао у другу јОлге задовол.авају „еро— Односно, последњу фазу ј тичну потребу.
Вплаак Драг. Грегорић. Космжјска 22
стови држе се истог језика а Бугарска зна шта би зарадИлз кад би стала у редове Тројног Споразума и т. д. Ето како будали један минвстар чвја је држава у агонији! Са мора ЛОНДОН, 18, маја Јзвљају из Бреста, да је торпаљер, који се вратио у луку, искрцао спасене мр наре из посаде пароброда „Грепла* и португалског пароброда .Ционе*, које су потопили немачки подмор ски бродови. Са ђосфора — Кано је у Цараграду Деде-Агач, 15 маја. Допвсник „Бзлканске Грибу не“ из Дедеагача, пише сво ме листу следеће: — Прека извешгајима из Цариграда, тамо ствже врло мнсго војника рањених на дарданелским положајима. што производи врло мучан утасак на становииштво. Војне влас?и испратиле су за Галипољско полуострво први армејскн корпус, који је састављен од цвета турске војске. Хлеб је необично рђав и стзновништво се бори крај пекарница да куаи хлеб да не би помрло од глади. Петролеум и дрва, не продају се а за њима Је велика потреба. Поводом испраћ.ја педесеторице енглеских и француских поданика на Ггли поље, да буду излож на бомбарљ. взњу од стране савезнччхе ф 1 оте, могу да вам изнесем следећи разговор између г. Моргентаца и Енвер паше, министра војног: — Моргентау: Слушајте ме, ]а сам старији од вас и да ли сам вам икада до сада давао рГаве саве те? Ја мислим да ви сада грешите Какве ћете кори сти с војне тачкг гледишта имати да пошљете ту групу тамо? Никакве. А ни с моралаог гледишта никакве. Бнвер паша: Ви видите да ја треба нешто да провзведем. Сви овде присгиг ли рањеници цровзводе ду бок утисак. У сваком слу чају вспратићемо само 50 динара.
— у злочин. Да је у целом свету не* морал узео великог маха то ми сви врло добро знамо, али да се та појава прегвара у злочин то је збиља једна појава за жаљење а кривице за тахве појаве треба тражитиу туберкулозном сисгему друштвеног уређења, које базира на једној погрешној и обрнутој основи. Из овога примера који ћемо читаоцима изиети види се потпуно да смо у праву када тврдимо да је кривац само друштвено уређење. Догађај сам по себи пред ставља злочин над злочинвма. где тетка своју ро ђену сестричину, од 9 година која јој је поверенз на чувб 1 ве, подводи своЈим дра ганима у циљу обљубе. Девојчица, боље рећи дете од 9 година које треба да ужива у овим годинама у игри са својим шипара* цама, и да увече од силног безазлеаог играља одмори своје тело, оно се од стране своје тетке предаје дивљацима, да Је ови још у корену и ззчетку упропасте. Злочин је ужасан а тежак. Ево у чему је ствар. Душан Кошугић, фија керчст, одмах по објави мобилизације отишао је на војну дужност и при поласку, пошто је удовац, оста вио Је своју девојчицу малу Олгу на чување својој сва стици Наталији Ђорђевић у улаци Краља Александра број 85. Наталнја је жена млађа одсвојих 20 гоцина, чији Је муж Дутан Ђорђевић та кође обвезник од почетка рага где се и сада налази. Како је Наталија била б:з мушке потаоре, јер јој муж на граници то се и она нашла аред општинска врата за помоћ, добијала је помоћ и жавелз је одтах 15 динара месечно! Рада није могла наћи, ]ер дао ^Бог, готово ретко коЈа и воли ма шта да ради, више воле да праме гих окруњених 15 20 динара и да по мало држе цо једног или два ку ћевног пријатеља у кући, него ли да раде. И од те пусте саротиње госпођа Ната није ништа знала за боље него азабрала себи драгана од 16 го* дина — младо пиленце, некога Милорада Самонови ћа кочајаша. Милорад је преко дана кочијашио уце њуући .»ублику као што
Судећи по ономе шта су све они радити, изгледа да су они ову Јадну девојчипу на тај начин припремали на катастрофу тто :у прово дећи дивљи (5рак пред ње зиним очима, њу „тренирали.“ И ствар је „извецена одлич !о.“ Уродила „добрим плодом,“ само њто ће они заглавита апсзнскч врата у кгзамату а девојчица је за навек упропашћена. — Свршиће се. Рабош За наше војнике На предлог ннспектора војних пошга Врховна је Команда наредила те се у државној штампарији израдише за наше храбре војнике лепе дописне карте са заставама свих савезних држава, које се боре против Немачке и Аустрије. Карте се по наредби Врховне Команде имале раздаги војницима бесплатно, Али нашло се људи, који су и ту гледали да ћаре: до данас још ни један војник није добио ни комада. Међутим, пре два дана, случзјно сам отишао код једне моје даље рођаке, чији је муж при штабу једне од дивизија, и ту сам на велико изненађење наишао на ччтаву камару дописних карата, И тако док појединци имају и сувише дотле они, у борбеној линији морзју за свој новац да купују, да би се могли јдвити својима на дому. Аргус.
Нзкеша чееткткв Приликом рођен-дана Њ. В. Краља Енглеске, азмеђу Њ. В. престолонаследнпка Александре и Енглеског краља измењане су срдачне честитке. Дипдоматскв В8СТИ Италијански и црногор ски посланик г. Мијушковић посетили су јуче пре подне председника министарства г. Пашића и задржали се код њега подуже. Допутовали Из Ннша су долутовали у Београд г. Милан Грол и др. Лаза Марковић члансви централног одбора за процену штете у земљи.
Митрополит Димитрије иј ниспки ладика Доситеј са целокупним нишким свештенством. По округу Секретар Средашног Одбора Народних Посланика г. Светозар Ђорђевић, кре нуо је се као изасланик Средишног Одбора у инспекцију по београдском округу, о чијем ће стању поднета Средишном Одбору исцрпан извештај. Одборека седнкца Одбор бес градске спштине одржао је јуче по подне редовну одборску седницу на којој је претресао неколнка хитна питања. Нвдељна „Сгража" У недељу, 24. овог месеца „Стрзжа* ћеизићина четири стрс не. „Сгража" ће од саца четвртком и недс љом излазити на четири стр.не са одабраном садржинсм. Прилози Штт Одбору Београдском Месиом Од бору за пом 1 .ћ невољнима у рату, до сада је стигло 36.000 данара за сиротвњу. Већину ових прилога послали су Београђзни који се налазе у увутрашњостл. Набавка швћера Окружни Одбор скруга београдског донео је решење да вабави пет вагона шећера који ће бити раСпродат само народу » з 0круга. Шећер ће продавати месни одбори по селима и варошицама. Земљорадкичкв справе Министарство Народне Привреде раздаће преко 3:мљорадничких Зздр^ га и окружних п среских пољо чривредних подружина справе које су поклоњенг из Амероке. Већи део сарава биће растурен по Новим Крајевим8. ПољолрАврЕдна нодруж4ка Јуче пре подне одржан је скуп београдске окружне пољооривредне подружине, на којој је изабран за бла гајника и секретара г. Велимир Ж 1 Аћимовић, секретар окружног одб ;ра округа београдског. ПЛЈВваКТ Г 85 Т Г. Љубомир Трандафи ловић, пасар начелства о круга Брегалничког, на раду при Управи грзда Б?о гргда, овластио је Меснн Одбор за варош Београд, да сву његову поату са до датцима од дана указа при ма Месни Одбор, па и у будуће догод је у служ^и и од примљених сума учики распоред по своме нахође њу овако: Црвеном Кр ту; Оиштини Београдској за из државање ратне сиротиње; за избеглице Сремце и Босанце а Савезу Доброво љаца, све за спомен свог пок. оца Н* коле Трзндафи ловића, који је погинуо 4 фебр)ара ове године при ликом бомбардовања варо ши од стране АусгрИЈанаца. Хвала му. Н;ђ5Н НОВгЦ Јуче изјутра нађено јена Цвегном Тргу 10 динара уви|ено у мзхраму и код хотел .Македоније* на Великој Пијаци 12 динара у једном жутом новчанику. Сопсгвеник нека се за но вац обрати Управи Града Београда.
&
Бппј 1 та
Огкрквгњз епоиеника У Нишу ће сутра на све чан начин бити откривеи сасменик јунашша палик овога рата. Споменик је подигнут у Ћеле Кули. Открнвању ће присуствовати Шиммтца Драг. Грегораћа - ковмајска 22
Како је у Скопљу — Леди Пеџвг. - Учитвљи. Пљачиашм. — Шиог«, Бопвот. — ГКаоршмтв. — Општииа. Пре неколико недеља вратила је се у своју отаџбину племенита Енглескиња Леди Пеџет, која је свесрпској идеји ослобођења много допринела. Њој из захвалности на учињеном доброчинству трећз резерв. војна болница, у којој је она својеручно радила. спремила је један јако изнекађујући презент: црвеном сзилом, која је била ткана и везена чистим згатом у Скадру, укоричена је једна књига која је личила на Јеванђеље. На првим листовима су штампане српским језиком народне песме: „Косовка девоЈка' и „Мајкл Југовића“; затим су потп?си свих чии'. вника' а налослстку својеручни потписи свих рањеника те болнице. Кад Ј’е на станици била испраћена, ђенерал јој је дао прво орден Св. Саве I реда, па су онда ови свој поклон. Она је тај поклон примила Са сузним очима и најдирљивије се га хвалила. Племенига Енглескиња чии Ј’е приспела у своју отаџбину учинила је још један доказ љубави према нашем народу. Послала је неколико великвх бала новог одела за сиротињу. Хвала јој. Учитељи су од увек били достојни своје службе и ауторитета, нигде се они нису о њих огрешили, па ни овде. Њихово дружељубље и пожртвовање свуда и међ’ свика струкама јако издвајало и истицало. Овде је недавно умро један од првих учитеља М. Миловановић. Он је пожЈ/твовањем за своју доковину Ј'едино и добио тифус, од чега је и умро. Такође и један од најбољих учитеља Петар Џамоња храбро је погинуо као четник у једној од последњих борби, Из захвалносии на учињена пожртвовања обоје су упасаии од стране учитеља за утемељаче фонда сиромашних ученика. Али и у свакој ншеници има кукоља; само како где, негде више негде мање. У овом случају овде је кукоља најмање Пошто је отпочет рад у свнм школама у првом и другом разреду то су све учитељипе позване на рад Једне су одмах дошле док су се друге изговарале на рззне начине и тражиле осуства. — Г-ђе и г-це, доста је било одмарања и лењстаовања а сад на рад, па и ви нешто привредите овој намученој нашој земљи!
смешна, све оно што један глумац (па ма ко то био) не може да одигра, даје му се. Па, наравно, и игра целокупна није задовољавајућа. Има још нешто скандалозније, а и кобно по напредак наше глуме; а то је што г. Нушић младим талентима и млађим глумцима даје најаезнатније улоге— које могу и статисте да играју, док старијим даје по две до три тако да ови једва играју, а *-лађи људи не могу сво; таленат да усавршавају. Општина још никако да се отресе дремежа и учмалости. То је прави срлски Обломов. Она има око педесет ччновника који ништа не раде, већ сваког првог примају самс плате. Сва се надлештва жале на општину и њено чиновништво. Ко жели д види кулмииацију лењости, нека посети нашу опшгину. Дураков
- Пари. — Жиао-г. - Лриликв. — Зарание Волвсти. и ако је рагно стање, и ако се м. же Оити води јелан од нејвећих ратова у историји човечанства, ипак у Лесковцу се не да осе тити у толикој мерн - рат а његови трагови. Парк која је удаљен на 10-15 минут од вгроши. посећен је и сувише, како раднам даном гако и празником. П&највише има женског света, који тражи увек разонођења па в сад, затим ђака, који својим праоуством чиие овај парк још примам* љавијим. То пријатно прасуство ђака сасгоји се у аевању народни х химва са везничких и прагодних песама, Нарочитс леп упечатек на присушу публику учинили су ђзци певањем српске и руске народве хамне, чиме су из/.звали бурно аплаудирање сд стране публике. Ма да је живот доста једнолик и лонотон ипак има доста жовосги по кафанама, где се долази на новине уз вр 10 рђаву кафу. Прилике су мнсго уређеније и бољг, Јер је отишла Пљ^чкаши! Хм, како ми из-!** аСа уН8ПЗ, и ТИМе Су гледа, ми тог зеља имамо и ! У неколико снижене цеге сувише. Наша полиција то нејпоједивсм Ж 1 вотннм камир* види чак ни онда кад им сејницама, каразно онима које сами у очи гурају. Иза свже| И|| м0 тплимО осетпнтезге стоји по један и гледа I • Ј Р 1 I 50 гскудн како и кад ће на свој плен да! У многимг. Пре кратког
скочи. Црне заседе Ћићарића, Грујића, Карија и Мацуре већ су на гласу са свога пљачкашкога посла. Све су намирнице код њих сто на сто скупље чротивно пропису и тарифи полиције. Па што полициј» не предузме потребне кораке?! Основне школе су прорадиле
времена дош; 0 је вагок шећера колони јалној радњи г. г Митровкћа и Миленков-ћа, в це г . вагсн шећерз нестао је за два дака. Поред велвке гужве и хаоса пра купсњању многи нису дсбили ни труни. И те се опет улицама ч УЈ е мили 1 ОПет Ј е наСталз трпљење и дечији цвркут, Учитељи су ина- ј '* а Д а ва ШТ^ СКСрију И бо* че људи преданк своме послу. љу будућнОСТ... Трговачка школа (академија) Ваљда услед оддаскамаради и сад ће им бнти испит; е бегунаца ила пажњом и а већ зиаћеге какав ће успех „ бити ако вам реч м да су им ^ ^ МЉВз. шћу кадлежнаставнипа свршени ђаци држ. [ мих * Заразне болеств И ПОгрг. академијс. јбољења од кстих сведена Матуранги гимназије такође радс, њихов је програм сведен на минимум, и нећу претерати ако кажем да ће ђаци старих граница положити матуру и без претход/ог спремања.
Позориште сваке друге вечери да е г/о један од најодабранијих. светских комааа. Скоро је даван комад „Отаџбина“ од В. Сзрдуа који би био много боље одигран, да г ђа Илић ј Већу количину нма на продају није била напита, што је пу -1
су на м .нимум. Већ оддуже времена француска мисија од 3 лекара, врша ваксвнац-ју / ротиву тифуса и колере. Па и крајње је време!.. Рад. ИАУТА
ђелешке
Нађено је у РатарскоЈ' улици једно скројено војничко летње одело. Ко је изгубио нека се обрати у нашу редакцију где ће га добити.
блици пало у очи. То ће нам нашу највреднију и наЈбољу глумицу унизити па и уништити. Подеда улога је скандалозно
КОЛОНИЈАЛНА ТРГОВИНА Обрадовиђа и Станковића преко пута Народне Банке
Нашем милом и никад непрежаљеном «|« Ј
**оаану Стојановићу
бнав.'ем тргов. п резервиом нареднику Који !е погинуо бранећи своју милу отаџбину у| борби на Варопници, даваћемо полугодишњи помен у| цркви на новом гробљу у Београду у суботу 23 овог месеца у 11 сати пре подне. ОЖАЛОШЋЕНИ: Мајка Марица супруга Зорка деца Никола Радмила и| остала родбина. 158,-2-2
Одговорни уредиик ДобривоЈе Миладиновић Макензијева