Straža

Ево услова које из лаже Малетер: „Неоиходно је потребно да се Немачка врати у свсје границе: врло је иужно да се сломије њена жеља за економсквм господарством над целим светом и да се ослободи пруског милатаризма. Западна граница Немачке треба да буде Рајна а да а Фравцузи ослободе не« мачке жеље за Француском, Французн треба не само да узму Позен и Шгоасбург, него и Колбенц и Танхај«. Кад Француска добије Елзас и Лотарингију, конгрес за закључење мира мож? да се занима патањем о разграначавању у неким пнринејским областима. Али територијалне изме* не нису једг.ни услови за мир. Други услови за мир у Европи и то врло важан је одстрањчвање Хоенцо лернових. Уласком у рат на гата су Немачку подстакли ХоенцолеркИ Немачка је пзвршила колосзлну грешку Ослобођење од те династије биће и ослобођење од нај> већих псгрешака.

Дуж руеког фронта — У Балтичком Мору. — На Њемену. — На Сану. - На Дњестру. —

10

— Над Подгорицлаа ЦЕТИЊЕ, 22 маја. Један аустриски аероплан летео је јутрос над Подгорацом и бацио је аг варош четири капаљиве бомбе, које нису причиннле никакву штету. (№! |1И — Реоопуција на Прагу СОФИЈА, 24 маја Софиски кореспондент петроградске .Речи“ г. Викторов телеграфгше сво«е листу следеће: — Једно лице које је дошло из Царигрзда прича дз је сгупање Италије у рат проазвело у турским круговима дубок утисзк. Взђени турски политичари отворено су изјавили да Немачка води Турску у погибију. Младотурци чине о* чајне поку гаје да ступе у преговоре с Грцима и Јерменима, да би гредупредили револуцију, али унутрашњи догађаји се развијзју с ке избежним последицама.

— Бацање боаба ЛОНДОН, 23. маја Адмвралвтет јављз, да су за време прошле нсћи не пријатељски дирижабли ле тели над источном и југоисточвом обал; м Енглеске. Са дврижабла су бачене бомбе на више вароши. Наје било жртава. Из румунпје — Ируионм Савот Букурешт, 25 маја По изрвчној жељи самога краља сззван је крунски савет. У политичким круговима првдају огромну важност овој седнипа крунсксг савета, пошто су на њојприСуствовали и они чолитилнтичари који траже отворено да се уђе у акциЈу против Аустрије иНемачке. После седнице савета, краљ је задржао у двсру све члансЈве владе и још неколико внђенијзх аолитичара. У политичким круго вима се ово сматра као предзнак за коалициону владу. Јон

Петроград, 23 маја. 22 маја виђене су велике немачке поморске снзге у средњем Балтичком Мору Наше ратве лађе измењале су неколико тоновских иетака с немачквм ратним ла ђама у непогредној близини залива Риге. На обалзма Њгмена и на фронту леве обале Ввсле нема кикбквих аначајних промена, 21 и 22 »аја наша офзнзиванадоњем Сзну успеш но се развила, Четрнаести аустријски корпус претрпео је п, раз прошлог дана на фронту Ваш—ПодволкнаШтроца и морае се повућн на утврђене дуж р. ке Сана. На фронту Стајн г та железничка станица Лектовнија Ла; цин борба се продужује. 22 маја заробили суо у том крзју ввше од 1000 војпика. Аустрлјавци којн су добили лотпоре од Немаца, извршнли су јак напгд ноћу између 2! и 22 маја на фроиту Кравце - Бурци, али су ти напади одбијенв. На десној обали Сана код Љубачевка, напп пешадија заузела је

више немачких ровова. Да ље, непријатељ је успео да заузме село Старзову на левој обали Висније. И на шим против нападом исте рали смо га из тог ссла, али се он одржао на оближњим висовима. Ноћу између 21 и 22 маја непријатељ је напао наше иозације између села Кружени це и реке Стрија, али је био одбијен с великим губнтцима, 21 маја непријатељ је продужио своје нападе на наше мостобране нз Дњестру взмеђу Тисменице и желез начке пруге Стриј—Нико лајев. Тога дана о/гбили смо четири јака напада ва нагае псзиције код Угарстберга. Непријагсљ је при твм на падима улотребљавзо ручне Зомбе и служио се хладним оружјем. Сугра дан је не прнјатељ на цслом том фрон ту одбијен и приморзн да се псвуче на нови фронт ван домашаја наших топо ва. Наше трупе предузелс су офзнз а/ и нзпзле су непријатеља код Крника Борба ј лп траје.

услед овога седницу за иду ћу недељу ради избора ше фа. Маргнломаа, бивши шеф странке, који Је на конгресу одржаном у прошлу недељу добио 260 глассва, развио је највећу аптцвју да буде понова изабрад за шефа Такође су живу агатацвју рззвили и пријатељи Фи аипеска. Ако Лаховари гристане да помогне Филипе скову кандидацију, овоме је избор осигуран: Јои.

ници задовоље, |ер десето месачном борбом то Оу за служили. .Јегер*.

Фобробољцп у Ишалојв — Мта.шјансии студгити „Цнркхер Цајтунг" саоп штава ла су сви одрасли чланови игалијанског хра љгвског дома ступили у у борбене редове. Број до бровољаца у Ијзлији сва чам даном све више расте. Шеснаест сс цијалистичких посланина, међу њима и Артур Лабриола и Чикота сту пили су у добровољзчке редсве. Сем ових у добровољачке ЈЈедове ступилн и 87 посла! ика других парт^ја а тако исго и велика број се натс ра. Студенти двадесет г.та лијанских универзитета по нудали су своје услове министру војнгм. Они су тра жили да се образују нарочити студентскв одреди. Габриел Д’ Анунц'о као што се зна већ је у фготи. Он Је на јгдној торпедњачи.

;^1р*г. Грегормћ, Кодшцска 22

— Депиша Југоопованског Одбора ГиркбапдиЈу. Господине Генерале! Одбор емиграната из југословенских крајевз, што стењу под јармом аустроугарске монархЕЈе, поздра вио је дзнас путем Муниципија Генове, велебну прсСлаву талијанскога уједиње ња, дело Вашега славнога оца и његових сараднвка. Али ми сматрамо својом дужности, да Вама, носио цу традиција своје сбитељи и оцу херо,сквх синова, који су погивули зз слободу, правду и једнакост народч, искажемо колвко наси читави наш нзрод боле манифестације неких одбора, као онога „Иро Далмацаа*, који су неовлаштени т^а жилв, да се Вашој домовини потчине неки кра јеви, који г у југословен ски по својем становништву и који чине нераздружав дио нашега народнога те риторија. — Они, који славе успомену Вашега оца, не би смели да повриједе демократских иплобишитарних првнципа, које је он посветио својим дјелима. већ би имали да призааду сваком нацоду право. да

сзм од ’учује о својој судбиии и дасе уједини у вла статој народној држави. Генерале, паш нврод пролијева у овом часу своју најдрагсцнјенњу крв у борби за идеа..е, за коЈе сте се борили и ви и за која су погинула ваша два ј'уначка синз. Наш народ хоће ослобсђење и уједињење, он неће да само промјени господаре. Наш народ треба своју обалу, на којој компакгно живе од прадавних Еремена. Нзш је народ дубоко узбуђен на иомисао, да би неупућеност или туђе интриге могле да замрљају гарибалдинску црвену ко шуљу, коју ба ми желели да нескаљзну поздравим > у з-.јсдничкој сарадњи, у са дашњоСти и будућности. Генера е, порздите да се црвена кошуљз, каосимбол идеалне ослободчтељицеуз могне збрзгпи са нашом југословенсчом приморском црвенкапом на темељу пркнципа: свзксме своје, свима слобода, међу свииа м р и љубав, — Иззолите примиги госиодине генерале, изразе нашег особитог по1ПТСВ; ња Југосповенси« ОдОор. 16 Јуни — Оасл|шаваи>« геиерала Сааова — Спец. извештај СОФИЈА, 25 маја, П.фламентЕрна анкетна комисаја ио гфери16Јуна 1913 године понова је саслушавала генерала Савова гевералвсима бугарске војске у срп :ко бугарском рату. Изјаве које је генерал дао веома су интересантне. Говоои се да је генерал □однео и мнзга документа, која су од необичне важ ности. После саслушавања Савова је посетио ДоСровић лични секретар краља Фер динанда и са њаме је дуго говорио.

13»

Кр.

тиаиој отроица. Букурешт, 22 маја Јан Лзховари, нови шеф конзервативие странке поднео је оставку на шефство.

ИЗ ВОЈСКЕ Збиља прилике у којима се данас нглазимо веома Су иеподесне писати о војним >,тварима. нарочитокада смо већ увсрени у свему, да су наше војсковсђе брклазтно оправдале дзто им повере ње у ове 4 ратних гсдинз. Ствзр се тнче трупнвх и резервних нареднгка, уча сника у данашњем рзту: Чфт и поштовање нашој интелегентној младежа, која ј* закста патриотски и у свему јуначчи, са јаким пожртвозаљем, оправдала наде којс су од ње оченивзне, и просула море своје с«упсцене ксри 39 остварењ? Велике Србије. Али ће зт то може бити Српство више година осе вати празнину, кад се узме у обзгр огроман губитак наших младих подофицира из ђачких јелињ ца. И не нећи њихове жртве држава их је нагрздила: Једни су после непуне две године студвја у зојној академији, већ као активни п.поруч ници. Други. пакизђачких јединица после 6-10 месеци добили су чинрезервних сфицира. А шта је са наредипцима — трупним и резервним, који су чин варедника до били Још у турском рату в од тада сгално пробављали у рову, и узимали учешћа у свим борб^ма нашим??? Њих се малс; или боље рећи никзко ие сећаП Право је озу грешку што пре полравити. Јер, у колико пни први, располажу са теориском спремом, у у толвко ова други обилију са практичном слремом Надлежни би требачи т овом да поведу мало више рачува и да се и ови рат

Извршни оабо р сазвао је Шт*м; 7 »'>.Јј Др«г. Грегорк.5 - ТЈосиај^тГГ?

Поклон Енглвза У Ниш је дснета већа количина савитетског мате* ријала, који су поклонвли неколико оогатих Енглеза аз Лондона. Пиеарш указ „Срлске Новине* публи кују указ писара који се постављају при минисгар ству всјном: Миливоје Пет ровић, Иван Ђ. Миргнћ, Душзн Павловић и Вељко Живковић сви се постан љгј'- за писаре друге клгсе. Поштанска конвенц^ с Грчком Наша влада иослала је у Солун нарочнтог изасла ника, иоштанског ч,.ноЕна ка д» се са грчким власти ма споразуме о примења вењу поштанске конвенције, која је ведав?о закључена између српске и грчке рлзде Лу*н зз Бесгр^д Јуче је присаело два вагсна дувана 1 и Пврстега железничку стгницу код Бе ограда. Данзс ће се раздати малопродавцаиа у цчљу продаје. Молимо нздлежне да о брате пажњу гри раздзва њу дувана и да се правичњ; разда. Поиндоке вастн Јуче се вратио са о уствз г. Богољуб Вучићсвпћ, члан Управе В роши. и данас ће ступпти на своју стгру дужност. Г. Пера Чађ:вић, члгн Управе, који га је ззступао удужности старешине кварта варошког. вратиће се нз своју спру дужност у У прзву. ПоивИ пострадалкн звмљоџџтш Главни одбор Сав за Зем љорадничких Задруга ре шио је да се пошаље пострадалвм земљорадницима у п^лрннскои, београдск м ваљевжом и ужичком округу, 100 плугова, 20 000 граова, 5000 коса, 5000 вила и 20 000 мста-а. Ова ће вабавка кошгати преко 80 000 динара. Она ће с нзвршати из суме, к^ју 1е послао а^ерички одбор ка помоћ пострздалам земљ > радницима прско Савеза наших Земљораднгчккх Зз друга. Баогрзд без мжица Од јуче се већ осећа оскудица у жвжипама, ј<рје врдо ретка појавз вид*ти негде у дућану и жнжица. Пред зградом Управе Мо нопол?, ј ;, дан молер ради у живој б ји нсколико пали дрваца коЈе ће бити изложене на сваком углу умице, колико да се Београђани напоре очима каднема жнжица, не<а се бар залово љазају слвком палпдовгц). Сад треба само да наба ве у Управи Монопола о њило и кремен, па да ра здају народу. Оно је збиља жалосно што се занемерују Безграђани. Ззр нигде нем» жижица па се м-ф! толи 1 о чекати и оскудевати? Зашто Управа Мовопола дражи љу де на шлекулацију и са жч жицама? Кр-јње је време да се једанпут озбиљно води рачуна о ставовништву које жвви под грзнатамт. Мати — Д 8 В 0 ЈК 8 Бсоградска полицчја у тутчла )е ниш^ој полипији )>-

лвцу Николић која се че сто виђала у друштву блуд ница. Како Јелица није бвлс старија од 17 годвна, а по лиција је примстила да је у другом стању, то је по шаљу лекару и ова) кон статује то, и са акгом упу те је начелству округа ниш ког, са напоменом да дете не уништи. Међутим она се иороди наскоро по доласку из Бесграда и дете је од мах умре. Кгко пол-циске власти сумњају у природну смрт овог детета, то је поведена наЈстрожија истрага. Са махпфесшацаја — Неаачие ганостш Приликом букурешких манифестација које су приредили пре недељу дана шефови опозиционих странака и германофоби у Румунији, приликом говора г. Лукачија са зграде италијанског посланства, бачена су на зграду посланства два покварена јајета. Јаја су ударила у зид посланства, у непосредној близини бзлкона на коме су били барон Фалиоти, посланик Ита лијв, Таке Јонеску, Филипеско, д р Четрати и још неколико виђенијих личности. Гнушаше сакупљене публике било је безгракично и сви ор ганизатори манифесгација имали су велике муке да стишајуј разјарену светину која јехтела

Позориште брат&“ Из крагујевачког позоришта .Гувдулић* СвоЈ'е предстапе отпочело је и позориште ,Гундулић“, под управом г. г. Рајчића и Топаловића. Пошто позориште „Црвенога Крсга\ даје своје представе, само о већнм празаицима, нама је добродошло, ово садање позориште, које је раније било обуставило свој рад. Позорница овога позоришта, смештен < је у башти пивнице „Талпаре", која је веома неугодна, с обзиром на силан саобраћај улицом. Ми би препоручили управницима тога позоришта, да се постарају, да од Врховне Команде добију башту, хотела „Гушић“, или салу од хотел „Такова“. Башта код ,Талпаре“, није за позориште. Слноћ је даван комад „Два брата*, драма од Љермонтова, с руског. { Шсловну уло г у играли су г. г. Јовзновић и Гец, оба, млађе глумачке сн:ге, али су пуб тику зздовољили. А Димитрија Пегровића трговца, играо је стари Топаловић, зачијуулогу не би се ни могло нгћипогодније лице. Тежак је угисак учинио на све гледасце, моменат, каоа се два крвно завађена брата, {Јурије (г. Гец) и Александар (г. Јовзнгвић) прелиру око жене. кнеза Лиговског, (г. Богдановић) Вере, коју обојица силно љуСљзху, у времену издисаја њихова оца, старога Димитрија. Ту сцену извсли су г. г. Гец и

порушити кућу из које су ба-1 Јовановић одгично. чена јаја. Гто како Аустро-Немци ггигују помоћу мућака.

Сигне вести Италијанска обЈава о блокади албанске обале до Кефалије изазвала је велико запрепашћење и немоћни бес у Бечу. Русија је успела успосгавити редован саобраћај у Белом Мору. У Туцској тако све добро иде да је министар трговине и привреде решио да отвори велику пољопривредну изложбу у старом Јаиларском музеју. Немци су у неким местима дуж француске границс подигли фабрике за справљање отровних гасова.

{једешке

Од данас је отворена кафана ,Вук Караџић" у Скадарлији. Точи се пиво по 0 20 п. дин. чаша. —

Тежак, али и редак догађЈЈ у свету, да се услед силне љубавне сентименталности, заборави на свог родатеља, онда када он исчушта своју душу, испред деце своје! Тако посувраћених појмова бити, ,могу ваљада само до атома неваљали синови. Комад, колико дирљив, толико и поучан Веру је такође лепо одиграла г-ца Топатоакћева, чи)у игру импозантно истичу њени увек елегантни костими; који су опег у си- ној супрогности, са по зоришним декорацијамз, међ оним сводовима „Талпариним-. Сублике је било као иувек, доста; нарочиго офкаира (на боловању), којису жељни.оваквих задовољсгава. Г. г. улравници би требали да избришу на плакатамт, онај последњи став: „Јавља се пошт. публици ит.дпошто га се н не придржавају, Иначе, српска би држава једно добро учинила, да г. Рај чићу уззјми десетак хиљада динара, за нове декорације, (ма и после рата то било) да човека помогне.

Г

|0№У1 ЈЕКНР* ВИНАРСКА РАДЊА НИК. ДИМИЋА ОТВОРЕН ЈЕ и препоручЈ-је своја повната пића Београђаннма. — Нарочито препоручује С Т А Р О ЦРНО ВИНО добро очувано за болеснпке и слабуњаве. Крал>а Мибо. 32 (Дом

лана улица Анкера).

144,2-10

Тужна и сломљена срца јављамо сродницима и при|јатељима да је мој мили и једини скн односно брат + СлоШах (2 јхч?) ЈКупах | преминуо после дужег боловања од несрећне бољке запалења плућа у најлепшем своме добу у 23 год. оставивши [несрећну мајку и сестре да 8а њиме до века тугују. ВЕЧИТО ОЖАЛОШЋЕНИ: [Несрећна мајка Томанија Жупан удова, сестре: Лнђелија, Десанка, Јелица, Ана и Ружа и остала фамилија. 1147 3-3 Наша добра и непрежаљена мати и свекрва Мидосава - А\идка | супруга поч. Лазара Главашевића, бившег столара нв Крушевца | јпремину напрасно од парализе срца 30. апрнла о. г. у| ■ 50 години свог трудног живога. Јављајући ову тужну| Јвест свима пријатељима и познаницима, изјављујемо то-ј плу захвалност крушевачком грађанству, које је у вели- ј ком броју до вечне куће нспратило, као и свима онима, који нам у те часове изјавише своје саучешће, и тиме| [нам донекле превелику тугу ублажкше. Крушевац, 13. апрнла 1915 г. ОЖАЛОШЋЕНИ: |Снн Обрад Главашевић, столар; снаха Пелагија, са оста-| 1142 лом родбином. 3 31

Одгбворни уредаик ДобривоЈе Миладиновић макензи^е