Straža

С*ран» 2

С Т Р А Ж А

Број

142

Дуетро-тадијанеки рат — У Јадранском Мору. — Котор—ДубровникТржић —

РИМ 24. маја На средини Јадранског Мора и његовом доњем делу једно поморско одељење извршило је јуче неколико операција ва непријатељске сбале. Пресечени су теле графски каблови који су везивали континент са остр нрма из Далматинског Ар хипелага. Разрушене су куле све тиље и извидничке станице на тим с стрвима, бомбардована је и јако оштећеиа железничка пруга кзмеђу Храљ Коистактии Олште отање добрс АТИНА, 25. Маја Билтен о краљевом зтрављу од 8 часова изјутра: Рана за време превијања изгледала је нешто мало боља. Сан је био с времена на време прекидан. И поред краљева умора опште сташе је релативно добро; на несрећу, још од вечера, повраћао је неколико пута. Температура у подне 37 са 7.

Котора и Дубровника. Истог дана у ГЈрњ?м делу Јадрагског Мора једна група наших контра-тсрпиљера, и ако је без икаква успеха напзднута од ау стријских аероплана. поно во је бокбардовапа Тржић (Монфалконс) и потопила ввше великих барки нато* варених робом. Поједр.не лађе већег обима потпомогнј те контраторпиљернма, крстариле су по истом мору не приме тивши непријатеља.

била ба амала као будућу краљЕпу једну сестру Царице Марије Феодоровне, принцесу од Галеса; било је дак.че првродно да про тив успомене на стзру мрж њу устане жена Алексан дра III, која је покренула а била саветнипа.

Кргљ у Р ј Њ. В. Краљ Пегар от путоваће у току ове недеље у Р«;бзрску Бању где су већ учињене све припреме за Краљев долззак. Мшстгрска еедћица Јуче пре подне одржана је министарска седнипа под оредседнашгвои г. Пашића. На седнаци су претргсанз пигања спољие политике. УвапређЈњ® дшомш У Министарству Саељ-

Конферчнција са Ввинаепосои ЗОЛУН, 26. мзја. Престолонаследнак Ђор ђе посетио је Венизелоса и код њега се дуго задржао. Једна личност са двора кз Јавила је једном страном кореспонденту, да^сеизмеђу орестолонасгедвнка и Венизелоса водио веома вз жан разговор о предсто јећам променама оред ко јима стоји Грчка. Саитјаго

дана била је гошћа цара Вилхелма и вратила му је хлеб и со.у једвом од најлепших дворова породице Рсмгнов, у Њрскоме Селу. Алг судбина је хтела да она прсђе кроз ':ем;.чку кад је обављен рат враћа- аих Послова, ради се укзз јући се кући, и да буде пре | К0 ј ИМ ћ е бити унапређено вего и један други руски неколико не.жих дипломат* грађанкн уха шена и ззбрс- ских чиновника. њено јој даље путовање. Она' је ушла у царски руски Дом Г. ДрлШКОВ^ У КНбПбНЦф као под угс воррм савеза; Министгр Грзђевана г. била је верена за Цареви- Милор д Д; ашковић отпу ћа Николу, који је улфо у товзо је јуче ка пругу Па

Пооле оаотанка са Краљам СОЛУН. 26. маја. Пос«е пвсете коју је учинио тешко оболелом Краљу Венизелос је сазвао не колико својвх пријатеља в са њвма је дуго ковф-грасао. У политичким кругови ма се Г0в:ри да предстоји велика промена у спољиој политици Грчке Сантјаго.

[) Н 1 Ш

Ноунитнк аитнгорааинааа Царице Матере Царипа Мати — бивша данска Привц ;са Далмар увек се показивала нспомирљивом непријатељицом Немачке; иствна, једнога ноћи, да сећам се тебе, те бе драги мој Свето, тебе српски хероЈу и дико ХћУ! класе оитомаца Војне Ака демије. Ти си погинуо, погинуо као Србан, као јунак, као што н многи други славно падоше за Велику Србију;

очи венчањз; а млздоже њгни ролитељи хтели су опет да је удзду за будућег Ц.ра, велигог Кнеза Алекоандра. Њена ПЈзча по јава одмах је свгкога првјатно изненадилз: са оним и 1 .тии особинамз које су је биле начиниле вдолом на дзнскомс двору, са |дивљ г њем које је п 'буђивала ње на гргци;а и лепота, н<:ва руска Владарка ■ спе да стече велие.и утииај упресто иичким круговвке. ЦЈто највкше истиче Ца рипу Марију Фесдпровну и даје јој сасвим личви карактер јесте она царска чар к )ја избија из њена присуства. Имз зрло блзге очи и доброћудна израза, и не одољив осмех: Церица Мати је опоенарка. Ко год замоли да јој пркстуои, па био покренут не баш доброћудним осећајима двви се оној чзри и принуђен је дз за борави на оно површно што би могло бити у њенсм ка рактеру. Марија Феодоров на има ретку срећу да је обожавају зато што се доладз. Павши вичице пред цзрском дражижене, вкше се не мис.чи на клиаање Царици С разлогом су је уиоредили са Маријом Антоанетом... ,,Не змам упра* во“ — пише једна сарад-! ница италкјањке „Трабуне" — да ли би могла умрети сз оним истим достојаиством којим је умрла Краљица Француска; али што упркво знам јесте то, да је она не би никад могла подражава ти у несталности интимвих и фамилијарг.нх накло ости. јер увек таким наклоностима она даје прво место Она је најзад есснциално жена по доброти, љупкости, племенитосеи и поономне

раћин — Зајечар, која се оправља на местима поквареним услед последњнх не погода.

3;бпро*г|а Миаистар В јни забрапио је свима к; м ндама продзју брашна и цокула грађан ству. Оии, којн се о овј наредбу огреше, биће стављени под суд. Рашрвд нианова Управе Норедбом Управе одређеги су: у Управи за писа

Поплгва у Прклкпу Јуче у четири чеса по пгдне била је у Прилипу и сколини провала облака, у слет чега јеДабничка река надошла, излила се и по плавила један део вароши Жртава људских у варошв није било. Штете је било, али величина исте није до сад утврђена. 0 томе ће се поднета нгкнадни извештај, кад се прикупе потребви податци. Седнјша Меећог Одбора Јуче пре подне одржана је седница Месног Одбора на којој је решавано о на бавци жзвотних нзмирнвца које ће Месни Одб >р и да ље набављати за београд' ско стан0Бништв‘>. Пров1ла сбш т Кав> д*рц*м§ Ј че је између 3 и 4 ча са по подне била пргвзлз обл-ка нзд Кзвадзрц^ма и околинс м Шгета нзнешснз износн 140 000 двнарз.Другв усеви нису оттећени. Људских жртава није било. (ћгм гроша иклз ши! Мчоги Беогргђани жзле нзм се да у опште нема соли у Бео г ралу. а ако се негде нађе, грађзни плаћа 1 у осам гроша један кклограм. Молем > надлежне да с* псстарају и снабду грађан Ство што пре овам најваж нијим арт^клом. Ч»|а су око дрвг? На Дунгву у близини кафане код „Два ловца* на лази се око 100кубнихме тара дрва. М.ђути«, инко нема дрва за гориво а ту стоје дрва и чекају ваљзд • л.а нека швапска гранзта из мончтора аалута у дрва и ззпали их кзо и оних пређзшњих 3 хиљаде. Добро би бнло да се та дрва продаду или раздаду сиротињк. УхвШв х;јду« Пазле Предић кз Криве*

ра кривич. одгљења г. Бо- ља, у срезу зајечарском, ко

твоје име биће занцссно поред вмена многих имно-1ком презирању логике која гих г алих витезова у овом • сачињава нарочити атрибут

светом и епохалном рату, и поред имена твога кла сног старешине: храброг мајора Милана Стефановића! Тебе више нема жввог, алв ћеш ти живети дск је Српства и док је твојих другова, жввећеш у успо мевв! Тв си погинуц, погинуо си за Српство — за Велвку СрбијЦ Хвала тн и слвва ти, јуначви Свето! Пера Ф. БаСић

кеквх Евиних кћери. Она је жена образовЕна и оштро умна. Сам Алексиндар III, којв јој није никад допу штао да се меша у уну трашњу политику, радо је слушао предлоге к< јг му Је она чинила кад ге тииало ст љне полчтиче. не затс што се осећао и он првврженнм данском царском дому. него да се што више приблвжи Еаглеској и, што више усамивша Пруску, да извуче нову титулу слвве и независвости за своју 0 таџбану. Ипак у ствари. Еиглеска, којо) се Русвја првближавала после борбе за госоодарство у Азији,

Дрлг. Грегоршћ, КораЈсма 22

гс.губа Вучићевића, до са д. с гарешкна кв. вар: шког. У кварт Еар; шки за старешину члана г. Гојка Некетића, до сада старешнна кв. теразиског. У кварт теразвски за старешину члана г. Милорада Наумовић’, до сада старе шину кв. врачарског; у кв. врача[ ски за ста решвну чкава г. Јову Илића, до сгда стар шину кб. палилулског; у кв. . алилулски за старешину секретара управе г. д р ДушЕН! Миловаговића до еада Ш 1 ф> Кривич. Одел. Управе. Из буггрсног ропш

ји је ослашен за хзјлука, ухваћеа је н.>ћас у Вал> коњу, срезу бољевачком, н .1 танану штале ЈЈвана Филииовића из Валокоња до његове воденице. Г 1 ав 1 е ће бити са јатацима спрсве ен ради ислеђењз кравицс. Штвта у новкм вргјша Услед провале облака која је била у околини Прилепа и Кавадара, прилепски срсз и тиквешки округ оштећени су са пет стотина хиљада динара, према комисијској процени. Прпмннуо Душан Белопавловић, свршени ученик првог разреда Државне Трговачке Академије, умро је јуче 26 ов. мес а сах^аниће се данас 27. Опело у АбдиМелиш бившигмет, Ц Р КВИ Св - Саве У 9 час - п Р е ’ подне. Пок Душан брат је г. Живка Белопавловића, члана кварта дорћолског. Породици наше саучешће а покојнику рајско насеље!

служно једног вајара; а за њом мчађа ггспођица Мавејкина, дизна лица, круп них изразитих очију, и от меном грацијзм; њен ход је аун ритмике, а понашање јединствено; она је кћи овд, професора музике. Од плавих привлаче пажњу две нераздвојне другарице, две отмене и тихе девојке, сањалачког из аза, обе круп нвх пчи)'у, две плаве леао тице — еао два неба сишла нз земљу — госпођица Дра гиња и Славка — прва кћн г. Љубе обућара, а друга учитељнца — реткг интелигенције и е.тетских по кргта. Корзо је ж. в и пун интере^а: Беогрзђанке измешане са овдашњима, чи не једну дизпу целину, која узбуђује срце и годи очи мз. Позордште је врло до бро поо ћено, сивоћ је да ван и ајниктер: .Ој, Сло веви!“ — и сзла хотел: Даково је пргпува, фрснетично дочекујући оцене ез о вог ефгктиввог комапића. Овде апсолутнс више ве ма ни једнс г случзја епиде мијс; овд. варош је погтала опет што је била; у резераној војној б >лници нема вишг од 50 болесника, и гви су на путу оздрављења. Сем осталих, истакле су се ззу зимљивошћу на негов њу болесвика и то: у соби бртј 2 болкичарка Злата Антстасијевић; у собн број 3 Кри ст нл Ангонијезић; у с би бр >ј 4 Мвцз Јовансвић и у соби број 9 г ђз Сгана. Кап аеуморни посланик „шеф“ купатила Рада Василијевић, показао је ргтку енергију, наропито кад се узме, да јг његочоодељење кајоч.-сније где дирекг долгзе боасснг ци, заслужио је пуну псх валу Ј'Дга једн м да се и Кру шевац сн.бде дуваном и папиргм; само не треба дозволити, да се понови што је бвло. Дуван је једцнствен жут к о смиље; папр.рч су такгђе одлич и. Онет је на бављенз једн т кол| чина, ше ћера, и ргздаје се свакој п реској личнссти ао килсграм. Једино шго нам досгди, то је, толико промен вИво

З.гушљибп гасобп

Енглески хемичари се занимају проучаваље- нових изненађења које су Немци приредили својим непријзтељима. Свако друго оружје и сви његови елементи не могу бити тајна за обе стране. Све што се односи на наоружање цивилизованих народа знала је свака држава. Изтога разлога биле су предузимане све ззштитне мере. Али што се тиче гасова нико ни>е преау зимао никакве мсре против њих Јер их нико није употребљавао саобразно међународној конвенцији. Онда је сасвим појмљиво зашто је велико интересовање због тога изненађења Да би се пак пргдузеле неке мере против гасова треба да се, што је сасвим природно, зна за њихов састав. Енглези су одредили нарочиту комисију хемичарз, који су већ публиковали резултате свог рада. Комисија је дошла до закључка да Немци унотребљуЈ‘у хлор са још неким отровним гасовима као: хромом,угљеном киселином и др. Немци произаоде хлор у течном стању у врло великии количинама. У мирно време они су њег. куповали са свих страна, нарочито из Енглеске. Хлор се изиоси запечаћен у боцама, какве су већ нађене у неким не мачким рововима узетим од стране Енг-еза. X :ор сејдобија лако од готварске соли или Калајева хлорида, који се налази у Немачкој у великим ко|личинама. Под лригиском одб атмосфера нриО°хлор прелази у течно стање. У техници хлор се искоришћује наЈвише при добивању злата, кој^ се извози највише из јужно афричких златних рудника. Данас се дакле хлор употребљава против војника Споразума, који спречавају да извози тај продукат. Споразум тежи да угуши Не-

мачку, а ова тежи да угуши његове војнике отровнии гасовима. Очевндци — војници причају, да су најлре гиђалн зелеа облак, који је постепено постајао бео — и цвет метнут у хлор губи зелену бо|у и постаје бео. Понекад брзо прсобраћање хлора из течног у ваздушно стање у вези је с великим хлађењем. Немци су се досетили начину како ће у борби против непријатеља употребљЗвати исту темп&ратуру хлора. У виду неких труба које предтвљају нарочито оружје, којенепријатељу испраћа отровне гасове. Хлор је у стању, коме се шаље непријатељу и по пута тежи од ваздуха и указује се у облику густе магле међу непријатељским војницима. Од неких пострадалих војника сазнало се да су Немди употребљавали и бром. Против нових немачких напада биће употребљени електрични в:итилатори за чишћење ваздуха. Сигне веоти , Ново Време“ саопштава из Козна да су руске власти интернирале 20,000 Јевреја. „Неа АлтиЈ‘а“ сматра Игалију као највећег непријатеља Грчке и њеш« претензија. Из Лондона јављају да ће сер Едвард Греј по препоруци лекара морати за неко време дв се повуче у миран жиаот.

ратка пошша Моле се ђаци поднаредница друге генерације Жавко Ковановић и Сава Вићентијевић или њихови родитељи и познаници да јаве своје односно њихове адресе п.-поручнику Тодору Арсићу Војиште.

Дела Церићева - РОМАН ИЗ БЕОГРАДСКОГ ЖИВОТА

Да дз, драга моја Јозан ка тахо )е то. Ето ја такав муж не бих могао аа будем Зар још свеж, још врућ из загрља а жсне дл д >лазим ОВД', дз траж'м разоноде да тр. жим дч са другом крз тим време. Ето то су бр^ко ви којецр-ва бчагосиља, то су браковА којч су у сјајној својој светлоста опрачдани пред светом и за к ј- гвај вели: баш ови срећно жгве!

време, к кво н; је би о, по М ђутим, они се баш у у пет шест пута се стуњти и! СГИи часозима можда туку разведри; пљЈСне кишз, и!У најбољем глучају оа

јури ва Једчу страну, а она у његовом гдсуству пр .Ма п сетете, нгргвно муш<е и риређује жургве и седељ ке. нзоавно за удвоје.

Ибраим Асат внћ, Ид. ис Сојдане, Мустафз Алимо внћ, сви из села Чалакли; Ајати ИбраИмовић, Аки А лић, Раг.ит Алија из Села Татарлије, среза дојранског, били су сичом одведени у Бугерску приликом упада код Валандова. После силних патњз и мука успели су да пребегну натрзг у Србију. Рвд одбора Свупштински анкетни од бор отпочео )е активно свој рад, Кроз неколиво дана отпочеће да тражи, да му се пошаљу акта по извес ним лиферацијама. Из Н 8 Ш 9 Ескадрилв Синоћ су отпутовали два дедегата из наше ескадриле у Скопљеда прегледају немачке аероплане који су се спустили на Кркл&нској ко си, и да их по том експе дују у цчљу придодавања нашој авијатач. ескадрвли.

№

- Нашв леп >тшцв. — Болнаце. - Дуааи ■ шоћар. - Сиупоћа. - Попиција — Цеиаори. - Пааориште. 21. маја 1915. г. Насга/,0 је цветно доба здравља, Маја, мајских из лета у природу, потајних чежњи, љубави, лепих дана и радости. Парк, рсседник и остала места препуни су (нарочито празником) све та, и ту се могу видети не колико правих лелотица, да вам очи застану. Јеана од најлепших: г ђвца Цзна По повићевз, учитељица жен ског рада, ссваја круплим црним очима дугих трепа ввца, бујне мрке косе кас ноћ, в ф>рмом лица, за

огреје сувце, и стално тако, у недоглед. Апи једно што се не ме ња, то је: окупоћ:: Обућа ри су тшико да.-еко ои:шли, да се В'ћ неможеиз-| ДЈ-жати Цигеле — 40 дкн.; гот во. д шло је до тога, дч носимо оганке ш и не ! колонијалној бакалској н магагз Румунвје!). Ћчфте и да-! заџнск0Ј Р алњи

Јозан^а је ћутала и прсматрала Пав»а ПериНа. Најзад оч ућуга и пошго ју је добро погл ; дао по* нови. — Ето то су разлози који ме руководе да се не женим, плв ако се будем кад г>д оженио ја ћу то учанити само са оном чију би душ/ познавао и у чије би прајатељство био уверен. — О положају њезином не бих водио толико обзира Главчо да се разумемо. Јели тгко? — Ј в нка је ћутала, она је свлку реч младога ч. века добро р> зумела и баш тога се б >јала, јер рачунала )е млалост лупост.

Потребан

у.*3х

Шташипеј* Др*г. Грсг77р М ћа - )бГ

I ,1

ље стрижу овгј .вссели* н род у сваком поглгду, кбо овце, а надлежни ћ : т-; протест јавности ни на ког не утиче; свет се међусоб но ж.ли, и то остаје глас вапиЈЈћег у — друмовској оустињи. Јуче је стагао телеграм, да су отпуштенг: се .ретар овдашњег начелства и једгн писар Жишић. Каже се, да су дошли у конфликт, са скружлим на^.елнчком г Павлом Поиовићем, у лед чега су морала бити к о млгћи уклоњени. На место г. Душана Ник пи.ћа, адвскста, д ш о је 31 цензора у пошти г Ми лош Николић пр; фес р На дати се је, да достојно застуии свога предгодникз. Позориште г. Кргманови ћево, из Јаголине дола9и овде; ми се томе радујемо, јер је г. Крсмановић, човек од ретке активн >сти. Позориште .ЈоакимВуич* одлави у Врњачку Бању. Добро нам дошла први! Срећан пут другзма! М. Расинскн.

Радојиде Старчевића код Седам Кућа један старији пом>ћник са добрим препорукам!. Првенство има.у који су добро писмени. Може одмах ступиги. 2-3

Да је ближе купцима пренега ј> цела партија са Кланице код ГЛИШЕ АНДРЕЈЕВИЋА и БРАТА В рош Капија, Београд. Продаја по фабричној цени. Требам кочијгша да је писмен. Ступити може одмах. 162 1—10

Ојађене душе саломљена срца, јављамо нашим срод|нвцима, пријатељима и познацицима, дз је наша срећа, [наша нана, наш никад непрежаљени јединац ■|" Коча Ђ. Михајловић трговац и н.чдустријалац. преминуо је 7. о. м. после кратког али тешког боловања, од олаке болести пегавог тифуса, у ц ету »шадости [у 27. години. ■1 У овој реткој, судбини додељено) несрећи, обавезЈни смо изјавити своју дубоку благодгрност г. г. лекаримг Др Николи Хаџи—Вељку, др Димитрију Антићу и др. 1Томи Јовановићу, који су се свим силама трудили, да |нам милог покојника од смрти отргну. Не мању благодарност дугујемо и свима осталим I нашим сродницима и пријатељимадЈ који нам се у току болести налазише на услузи а нарочито г. г. Миливоју Н. Ђорђевићу, мајору у пензији и Димитрију Стевановићу, свештенику овд., који се дирљивим говорима, у којима изнеше врлине покојникове, опростише на гробу |,са њим. Благодаримо свима пријатељима и познацима, који ј‘присуствоваше при сахрани драгог нам покојника као и онима, који нам лично или писмено изјавише саучеш|ће у овом нашем ненакнадном губитку. 15. маја 3915. год. Крагујеван. Вечито ожалошћени: [Отац: Ђока Михајловић, трг. мајка: Калиопа; супруга: Калиопа; деца: Лепосава и Ефросима и остала многобројна родбина. 150 3—3

Одгпворни уредник Добрнвоје Мнладнновић МакензнЈева 33