Straža

л ■ ■

д ■ В

С Т Р А Ж А

■■’■_;,. иН 9 ппломапске кохферехцаје С' 1 вц. извешта|. Ниш 29 мајаШ Посланици Грчке и Румуније посетили су г. Ј твана јовановића. бвв. нашег посланика у Бечу и са њиме су пуго конферисалв. Истовремено бугарски посланвк г. Чапрашиков посети о }е г . Паши ћа и са њиме је имао дуг разговор.

—

^мерика и ЈСшанка — Америка тражи рат. —

- Барнодорф божн. Вашингтон, 26 маја Спор који је изазван торпедонањем .Лузатаније* у шао је у посл;дњу ф !зу: амер»чка влада уаутила је веома оштру ноту немачкој владк. Немачки послгник гроф Зернсдорф наоустио је Взогангтон и отпутовао је у Њујорк. Голори се да је гроф Бернсдорф зато напуство Вашчнгтон, да не ба морал? да да ма какву изјавуИдјааа прадоеднииа Вкпаона. Париз, 29. маја. Председник Вилзон изЈа* вно је нред неколвцином нсвинара, да он у навећој Мч ри осећа сву тежвну си^уацају. Он разуме добро народио расположење н ста» раће се да оправда наде, које на њега полаже народ сједнњени^ америчких др жава. Он ће у овом саору НОСТуПИТИ ПрИСебнО ХЛ8ДНО, разумно алн и одлучно! — Р|«аелт је аа |шт< Лонд.н, 28 маја. Рузвелт очекује да ће

влада Сједињеник Држава ући у акциЈу. Ако Америка не добије задовољење. Он је изјавио: „У вече оног дана, када се десила несрећа, ја сам изјзвио да потопљ'ње Луситаније није само једно обично гусарство, већ да је то гусарство заједно са у биствон у великој сразмери веће но и Једно у истсриЈи, за која су зликовци всшанн. Озај злочин, који је вз вршен на води, исто је што и длочин извршен на суву у Белгији в Фрзнцуској. Наша дужност је н? само према човечанлву у упште, већ и прекга нама самима, тражити да одмах пр'ду змемо акцију. И ја ие могу више да учиинм, него да поновим шта сам рекао. „Када Је усташ вљеиа немачка рат>а зона, н када су Немц* учинили гретње да ће извршити оно што се управо догодило, наша влада известила је Немвчку, да ће у таквом слу чају Немачка бкти строго одговорва.

— Јвдна номореитност продоедкнка жопооинчиог удр»жсн>а Удружење железничара Краљевние Србије као сваке тако и ове годнне просла вило је свога патрона „Ца ра Константива и Царицу Јслену" у Скопљу, само стом разлнком што је слава ранијих година прослављана у кругу железничвра а оне године у кругу ве лике господе из грађанства. И ако је канцеларија Удружења са архивом у Нишу и ако је Нвш цснтар жељезничког особљз, и ако Ниш броји хиљзду и неколико стотина жел'8нич*ра јер је у Нишу и све особ ље Беогрздске Стгнвце, и своособље Дирекдије и Ми нкстарства Грађевача ипак председник удружсња г. Јован Станојевић није напшо за сходно да славу Удружења прослзви укругуже лезничара у Нишу већ сам у Скопљу. Овај пвступак г. Јована

Станојсвића на^шао ]е на великО незадовтљство код свих железничзра, јрр ту славу коју треба да славе железничари славио је сам председник г. Јован Ста нојевнћ. Један лпст који взпаза у Скопљу од 22 маја вели како је Слгва Желсзн. У дружсња прослављена ка један врло ветичанствен на чкн п да је ва с. ава био келика број грађанства као и представнапи сввју надле штава. Али на жалост не велв да је био и велнки број жег.езничара. Даље ве ли да је председник Удру жења г. Јован Станојевкћ упутио врто дирљиве те*е граме Министру Гргђ с ввна, Просветг, Војводи Путиику и т. д. и т. д. (то већ зн?мо знамо унапред јер како би се друкче препоручио за класу). Г. Јован Станојевић овај свој поступак јправда тиме што је вели он као пред седник удружења у Скопљу и да његова екселенција ни је могла за један дан дс ћа до Ниша, али то нтје исти-

радосг. Дужности своје огправљао је сада сваки поједанац са нарочитом вољом, јер нам је свима изгледало да се већ можс напред. Шестог новембра наи- ескадрон оде на предстражу према реци Бељаници. Глишић је са својим водом био међу она два вода, која су били на мртвој стражи. Сутра-дан око 10 час. добије једна чета Ш-ћег позива задатак да са та два вода мртве страже претера и псхвата ситније делове иепријатељске који су се били пребацили на десну обалу реке Бељанице. Участвујући у извршењу тог задатка са својим водом, Глишнћ је соколио и водио евоје људе право непријатељском рову. Осматрајући изстрељачког сгроја, стојећи, незаклољен, догледом непријатељске ровозе, | који су били већ преко реке, — пао је, погдђен пушчшим арном у груди, у наручје својих војника. Уз пут ка превијалишту издахиуо је. Сахрањен је лепо у п.рквепој порти с Лесковца (ср. пссавски окр. београдски) уз учешће свих официра IV. коњич. пука, у ком )е пок. Глишић раније служио, а који је у томе селу био у реверви. Смрћу његовом угасчо се у свомс почстку млад и иун по-

лета живот. Ечергији која је из ваљаног подофицира Краљеве Гарде начинила и ваљаног официра учинило је кргј једно непријатсљско зрио у мучном моменту, јер није до живео да оствари ни своје снове нити пак да види остварен циљ овог светог рага, оставио је п.поручник Глишић овозсмаљ ски живот. Њ:говој самохраној мајци смрг његова два пута је теже пала када је се његов ескадрон после очишћења српске територије од непријатеља укантоновао у В. Плани (ср. орашки, окр. смедеревски), најближем селу његовог родног места Мале Плане, али без шеног раниоца, без њене дике и њеног поноса. Јуначка дела*.

I регормћ, КосмћЈска

№маш т\Ш ЗУ: вио више година у помодно-мануфактурној и галантериској рздшн, тражи мвсто од 1. јуна ове годиие при истој таквој радњи. — Обрвтити се Благоју Дачићу, трговцу — Крушевац,

нз. Он је нарочито хтео да славу прослави у Скопљу да бв нзбегао железннчаре оне гаравпе коЈи то Удружење и издржаваЈу, већ да се он са господом чиновнвцима и великом го подом и8 разних надлелтава на рачун ових гараваца тога дана проведе и дз баци 6 —700 дин. из дружинске касе коју ће суму разуме се платити овв гаравци. Ако ба се ово прзвцање председника Удружења да он није могао доћв у Ниш, узело као тачно, онда б.ч он исто тако казао кад би Случајно био постављен за вице конзула у Аустралији да тамо мора ирославитч слгву у кругу својих пријатеља пошто не може доћи у Ниш. Гаралац Бр-р-р! Од луда попа, пуда т нолптаа Букурешт, 26 маја Из Буднмпеште јављају, да је јслан мађарски часопис поставио питање, када ће се свршитв рат, као, и који ће бити одлучујућа догађзј. Најпнтересгнтнија али уједно и најглупљи од говор дзо је позчати ма ђарски вгликаш граф Андраши. Он је одговориоРат ће трајати све догле док једна ратујућа сграна не изчемогне. Мир ће се закључити у Будимеешти. (у ово верујем)Одзучни догађзј биће пад Лондона! Не вела у лудо народна пословица: од луда попаЈ луда молатва.

Ч#1

Ја

НИШ, 28. маја. — У циљу оснивања Дома :а сирочад изгинулих српских ратника г-ђа Требулајев, супруга царско-руског генералног конзула у Скопљу, која је и покретач идеје о осниван у овога дома, приређује с Колом Српских Сестара, иа дан 6 к 7 јуна велики кермгс у парку подофицирске школе у Скопљу. Општина скоиска већ је за тај циљ уступила и агрзду за пријем ове сирочади. За овај племенити циљ приложкли су: Г. Чичестер, од стране енглеске мисије леди Винборн, 500 динара, г-ђа Даница, пуковннка г. Пегра Нешића, 20 динара. Одајући пуно признаше п еменитој г-ђи Стрсвулајев и.Колу Српских Сестара, надамо се обилатим прилозима добрих људи, како би се Дом за сирочад српских ратника што пре створио. Прилози се шаљу г-ђи Требулајев илн Колу Српскнх Сестара у Скопљу. Д-Р ТТЕК — Једиа мајава Поводом тога што су о вих дана учестали у вашој штамаи — па и у „Стра жа“ — написи против г. Хрњичека, ми доле потписани грађанк, које је г. Хрњнчек врло савесно ле чво и излечио од тифуса, изјављујемо, да нас оа није никад уцењивао ни при наплати ввзите ни пра плаћању фијакера, чак шта више он никад сам ве одређује наилату втзите, већје задовољан про; заољном наградом. У интересу правде и истнне молимо уреднкштво да ово публикује. Жпван С. Пајић, трг, Јсвђо Војиновиб, трг. Минојло Ђуровић, трг. Ранко Николнћ * Ма нисмо ни крихиковачи његов лекарски рад, само смо протествовали противу уцена, на које вам је с ренута пажња, и ми би желели да је овако те да немамо потребе да проте ствујемо.

рЈика зфм врмтоираци]«« р&тмш мјам. Бумурзшт, 29 маја Из Беча јављаЈу, да је прпмањем првог ратногзајма чешка аристокрацвја уписала једва неколико стотива хиљада круна. Један од вајбогатвјих великаша. херцог ЈЈзан Шварценберг уписао је само 50.000 дан. №М 1 Ш Кгатична свгузција Турсн« Букурешт,- 28 маја Из Цариграда јављвју, да су Талат беЈ и Велики Везир за мир. Они тргже да се са Четворним Споразумом измире, и на тај начин спасу Турску у колико се то може учинити. Протвву ових је Енжр паша, који је изјавио, да Турска еи у ком случају не сме изневернта Немачау. Ргдова око цзриградских утврђења врше се у највећој хитрини. Радовима у прављају немачки официрв, У последње преме око хиљаду грађана вапустило је Цариград и селе се у Азију. Јон. Зааера протаау С&бахедииа Солун, 29 маја. Из Атине јзвљају нам: лтинска полиција ухапсила је три подозрива лвца, — Турчина; утврђено је да су имали за задатак да убију принца Сабахедина, који се бавк од неког вре мена у Валеру код Атипе. Сабахедин је већ неко г.ико пуги упућивао писмо Султаиу, колећи га да за кључи са неиријатељем мир, ок Турска свовнм није пропала. Сантјаго.

(НПШ 1 ! 0 И — Поопепаце пвбеда. БукЈфешг, 29 маја. Из Берлина Рагљзју, да |е кемачка вла*а п.звала у војску и п:_следњу своју класу — децу од 17 година.

Нб*И у Нму $јОдбор књегиње Љубиие приређуЈе кермес 14 и 15 јуна у нвшком парку уко рист подизања Дома Милосрђа Вкшк течајни н?пкт Јучервшње „Ср ске Новине“ публикују правила и □олзгању виших течаЈних испита гимназије и реалке за ученике који су свршили седми разред 1913—14. Олвкшкце за увоз Господил министар фвнансија одобрио јемаЈшире иовластице за увоз предмета у земљу за стране ми сије. Налазамо да је ова

: Руски фронт Спец. извештај Нј ш 29 мзја Немци ^ретрлели подаун пораз. Руси заробили 10000 војника 150офнцира 36 топсва многоубојнсг и другог материјала, Спорааум између Бугарске и Грчке по вољ-.о постсгнут, О-

мсра у ово доба оправдане. чекује Св акција кроз сви су би*и весели

Понорсиа снчга БританпЈЗ ЛОНДОН, 24 мдја У једном гсвору у Денди лорд Черчил рекао је: „Поморске снаге Британије сваким даном постају све веће. На крају године оие ће добиги појачања која ће премашити сва очекавзња. У Дарданелима ми смо вр* 1 о близу таквој победи, какве још није било у тову овога рата — победа, ко]а ће наградити све жртве које смо орприели и скра 1 ити трајање овога р?.та.“

Дкпломатш вастк Јуче пре иодне енглеска и француски пссланик по сетили су г. г. Пашића и Јована Јовановића нашег б. посланика на бечком двору. Ммшарш едшм 1, Под председнвшгвом г. Пашића одржана је минкстарска седница. Овој седница присуствовао је госп. Јован Јовановић, који је пре тсга имао ‘важан разговор са посланицсма Грч ке и Румуније. Срвскв в&ШЦУ Данашње званинне новане довосе повећи указ 0 размештају среских начелника у старвм границама.

Шпшиапф Драг. Грегорчал - косшјсм "2Г

•Старвшвна кврта карошчог Јуче је ступво на своју нову дужност *за члана ва рошког кварта г. Гвјко Ни кетић члан квгрга терази С т г. Дбјтв т дрза I Има већ месед дана к&ко се у Београду па ни околииа Београда не може ниг де добпги дрва. Они који су позвнни да се старзју зг набав*у дрва, за својздво стаиовништво, н&Пј нали су своје шупе и магацине дрвимз, а за друге, шта вх се тиче. Ми још за време на с^рећемо пажњу надлеж н. ма, молећи вхда предузму нужне кораке да се Београд што пре скабдесдрнима, јер је за дрвимз постала неопходна. и овдане треба се ни иало чудита кад нзстапе једча огшга г ’а беж и гљачка дрва, п отова и грађе. Народ хоће и мора да ж вд. Добри људч за екроткњу Г. Драгнша КрсмшовШ, ковач и резервни петаавј гки поручник приложио је Одштини београдској 50 ди н;ра за IV сиротдњски ре онсси одбор, а г. д р В ,:и 1 ијеЂгрић, ванредчи про ф"сор Универзитета 100 и г. Душан Радснковић, трг 50, так .ђе за сиротдн.) бео градску. Племенутим дародавцима Општинз нзЈанљује захвал иост. Ншролиадм хлебфв Олштина Геоградска врши сваходаевно коатролу над хлебзрииа узимејућк сваки дан по ј дан хлебац вз хлебарница у цгљу премеравања. ШЏт г.лучај Јуче је аутомсбзл руиунског посланака прегазио једног дечка код Попићеве радње. Шсфер Ј)умунског посланика узет је говор.

12 -3 Д6В8.

Оброд^вић

гр) па, у коЈој сам и ја, за Ужице, те ја тако напусгах чету Војина Поповвћа. 22-га кренусмо за Ужице Била је страшна врућина, Конак у Косјераћима. Ве черао сам и преноћио у једној госгионаци где од једног народног посланма дознадох, да су Французи одбили Немце и упали у Елзас и Лотрин^ају. То ! ме Је веома л брадовало. 23 -га у 3 ч. у зору даље иу.поднг смо у Ужицу. Нашао сам се са Шзјкови ћем код кога сам и вече ра). Ужиие је било живо, јер је маого в ојске прола • зило. Сга суишли на Дрину или на суву границу и

У ШАВЛИ Петоград 29 маја Успешно смо одбллп не мачке нападс у обл:.ти Ша вли и са обе стране језера Ракјево на пр.-страном фро нту. НА ВИСЛИ Петроград 29 мзја И^иеђ, ОЈЖИва н Вислеводе се ингеелчвна артиљг риска б рба. У^ГАЛИ ПИЈИ П 1 тр 01 раз 29 м ја У Галиц'-ји јеЈгеприЈагељ напго с гелики« снагама наше пол жаје који су штитилн Мосодчгк. Непријатсљ се служио и отровним га совима Сугра да 1 27 М 1 ја кегфијатсљ ,е претрпеашл велике Јубитке ид6а-»ен на 200 метзра од |уаших |ровова. *НА ДЊЕСТРУ Петроград 29 маја На Дљестру су се 26 и 27 §маја в диле псв.љне бО! бе пј нас На десној сболи Дње.тра код Угауб ргз дј Задг.чсва притесннлисмј н-пријатеља и зфоб . с« ј ј )ш 2000 људ 1 и 50 офацф). Зшленига "к» осам мвфаљгза. На .>евој , сб л ; Дн><стра у

24 јул«. Добили смо вој ничко одело. Вежбалч смо се. Имао сам десетину. Бри нем се за своје. Где су? Како су? 25, 26. и 27. даље сггремање. Сада Сам у првоЈ чети златиборског четншчког од реда. Комавд&нт нам је г мајор, а комзндир г. п. по поручник. Добили смо бу гарске пушке, управо ау стријске, које су Бугари ку пили од Аустрије.ами вхзапленнли у бугарскоме рату. 26 га имали смо гађањ? на стрелишту. Добро сам гађат. 28. јулв. Око 7 ч. кречули смо Се за границу Јутро је бчло лепо и већ опло. Испратило нас је мвого света, китили вас и давали нам цвећа. Ударилп смо путеч ка Рогачици, али смо после окренули лево ка Кремни, па смо и |[ту брзс оставили државни дру.м и упутили се ка Пониквама. Све смо више и више ула зили у планине. Врућина је биаа све несноснаја, жеђ све већа, а вода се тешко налазила. У 10 ч. добили смо одмор на једној врл.т стрмној низбрдици кодједног врло јаког извзра. У 2 ч. по подне кренули смо се даље преко Пова-

Журавна .ншрфтељ ни,е мо ат да се развија и .иосле уморне борбе одбгчен ]е. Освојиш смо неколико села. При зиузећу Вукачсв ца заробплисмо 800 људи 1 20 гфицира,

У Азији

ван, која се протеже далеко, што ј: наним очима нгпикнутнм да од јутрос гледају само брда •— чи нило врло добро, Па и ноге су се боље осећзле, јер смо сада газили по мекој краткој трави и мекоЈ земљи Вет| ић је пиркао и ладао нас. И све ово: велика рав(.ЈАЈНИ У СГЕХ ЕПГЛЕЗА, нј<цз, простран видик, мскл Довдон 29 м?ја јтргва и земља, ветрић, све Пре.биро ј. вља дз су Енјје сво деловало ва нас уг е и зауаели , Ниарах. 700 блажавајућа и умарујући и војавка предало се гоњена ј ми смо ишли и вехотице једн 'М еаглеском ; колон јм. ; бржим кдраком. Алиитоме Павна маса ту^а%а рас јдође крај и ми опет аагатурила се фо мсчарима у засмо у брда и козје ау

кој лва смо до ;ад .1 зароГи на ј.и 80 сф ц ра 200 војника запленилн 13 топсва једну тоЈвњзчу и веав«у количину муниц;је.

— Мдв иа 6вп»в АТИНА, 27 маја. Билтен издан вечерас о краљевом здрављу гласч: Температура 37 са 1, пулс 102, иасање 17, Јаки ивливн гнојз. Запаљење бубрега и дал е трјје; мало повећање албумипа. Са мора — Уопвх Еигпоаа Петроград, 27 маја. 22. маЈа један екглески подводни брод код Взлда ве нгпао је групу непријатељскзх бродова, где је потопио један непријатељски торпиљер иједан трансаортнн немачкн брод; он је такође оштегио други један торпиљер. Исто је тако о штетло трсћи непријатељски брод, који је затим наишао на ману и бачен у ваздух.

Уопеж русиик мливроккХ бродом Петротрад, 27 маја Тора ље. које су ивбаци.и наши подводки бродоаи против непрфтељсхих убојчих бродова у Балтачком Мору, **зг. ида да су аостигле пиљ иудариле у 1 е .ријатсљсхе бродове. Лослуга подводних бродова чул ј је две експ тозије.

шш ш шт о.«. зору смо

д. о. а -

18. јули. У

возом за Вгљево где сио стигли у 12 ч. Време се поквари ло и квша је почела да сипи. Сместила сио се у касарна 5. пука. Ту смо 19. и 20. јула. % 21 га је одвојена јелна Одгоборни уредник ДобривоЈе Мил*д г* -'.и.! МакеазиЈева За

тање. Камење, дввљвна и сиромаштво свуда. Имаша ограђена наслаганим камењем, те ма се учини као да се нглазим у Албани и. По која сељаака, иначе мир твшина, тишнна нечег све чаног и замрлог. Оаде је тако лепо али не за сваког. Сунце је падало, а ми Смо били све уморнији. Све нам је теже -пвдало час узбрдо час шизбрдо, Чула се по кад кад клегва. И кад су долазили 10 минута од мора после сваког сата, мп см) се бацчлв на земљу и лежали без покрета. — Наставиће се —

Готова је ЗАСЕБНА

КАРТ А

Иардахедо СА БОСФОРОМ II : : : : АЗИЈСКИМ БОЈНШТЕМ

израђена у бо|аиа СТАЈЕ 030 ДИН. ... шћм т в иш Београд — ореко пута нов„Г 122 Диора. 1Л—