Straža

8М

ВроЕ

149

ВВОТЖП СРЕДА 3 јУНА 1915

^Н'. 'I

Адреса в* тел-граме: 4СТРАЖА* - ВЕОГРАД. Став Редагцлје ■ Адвнв.: Коекајека ул. бр. 22. Огдаав се ОЛ > Адшвв. )Ц«в '*»•»«.

V*

СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

Вмиакад« » «к#* аа орг*>, - ^везвсв м »е *аив»и. Пвеаа, џј *«»■««, веаац ■ ем итш Ш99 *• •■■•■■ .«а шт еател шпти ву

! ТЕЛЕФОН УВЕДНИШТГт^ 1092

И лазм сввкм дза * % ч. лре аода«,

ТЕЛЕФОН Ш ГАМПАРШЕ ЈГЦ*?

избо

СОЛУН, 2. Јуиа Краљу је дгнас много боље. Саопштен му је резултат избора и он је.одмах после тога позвао у двор шефа влзде г. Гунариса који се код њега д>то залржао. Игко су лекари краљу нзјстрожеје забранили свако напрезањ^, ипак је он после рззговора са Гуиарисом позвао у двор Веницелос?, којг је на краљев познв одмах дошао! Разговору који се водио између крзља и Веницелоса при* суствовао је и престолонаследнив! У дворским круговкма се говори да се разговор између кргља и бившег министра пред седника водио о новој ситу?ци]и створеној избогима.

,Тука наши, тука наши, Сакаш ли да знаш? За акцију бре, братушко, Па да нам је даш!“ На граници диже буну .Братко" — Бугараш... И комитаџ свој нам шаље Уз шовенски шум, .Неутрално* да превари Знате: Споравум. За тдј в залог“ македонски Леп удешен виц Тек што »братко* руке пружи А Рус викну: ,Циц*1 М. Расниски

ЈОВАН БАЊАНИН:

<6

Зужкп Слобекп у ^угшре-угарској в раш

друкчиј м осећгњрма кренули су у ( 1 -ај рат ови Срби, који судодуше све сни свсга с. рг!С 1 В 2 , али се код њјх 1 и е у једнакој мери са свешћу развила и тежња за по.пуном слсбо дом и јединством нарсдним. Њзхова је свест застала на афирмацзјн нгродног оп сганка у моиархв]’и. У мир но доба могу да се, поне сени струјом на мгхс ве о луш«ве и идеалима народне заједнше, али на догледу ратих ззплета губе само поуздање. Овавви е емевти стоахују пред сиагом монархвје, 1 ерују у њезину непобедивост, и иду покорно како им се Еаповеда. У њима монархија кема одушевљених бораца, али има послушне иззршиоце заао мести. Уз то вх можда још једино води у борби нагок самоодржгша, мисао да бо рећи уклањају опа:ностза свој живот и саасавају сво ју личност. Најтежа је био у војсци цоложај оних Срба, који су билв свесни о чему се ради у овом великом рату са стра* не Аустрије, али су били савршено немоћни да ишта учине против тога. Шта су остављали код куће? Све оно што је напред речено о стењу у монархији у опште, а напосе у почетку ” фЕЛ>ТОН

р тз, било је за Србе рш стоструко пооштрено и н гпгшано. Може се слободно рећи да су држзвге в з сти, оц ча-а кад се м >нар хк;а решила дз ратује, у свима јужнссловенс' и ј крајевима, а поглавито тамо где ама Срба, посгупзле као на освојснои неприја|,тељск м з мљашгу Одмзх ш-сле сарајевсхог атенгата разбеснила се дивља х : јка против Срба У Саргјеву, Мостару. Загребу 1 другде приређени су звааично чо гр тми против Срба уз по м: ћ најмљеких е/.еменатз, Денунцијаитство и шпију нажа слј.врли су праве ор гије Онем:г\ћено је да се у јавности чује и ј“дан глас разума и сазести Нико шђе могао да сгупз у саобрзћај ст свгј м околином Ни-, ко неје поузганО знао ни шта се догађт у најближем селу. Из кућа је свуда изнесеио и најстараје, зарђ> ло оружј , које је служило гек као успомена. Б?зброј људи взведено је пред суд, и осућ':Ни су иа основи простих денуацнјација натешке казне због увреде Величанства, сметања јавног мира, бун ење, и слачних злочина Кад }е оглашена мобилиза ц«:,а и отаочео рат, обузе л.. је државне власти и њи хове најамнике праволуда

ло у харангарчљу п.рот в Срба Итванредно стање к прени судови завладаше сву д°. Сва је српсха штампа кзпрпсто угушева У свнма гр^евима т хапшене су и. икте ниране силне ма:е иај г.иђенијих Срба. Мн ги су угледпи људи уз?ти за та оце. Сва су друштва или распуштена и ,и обуспвље на Вођ рлс»;ог Сгколства др. Лаза Пе.повиН и др. Срђш Буцисаељ внћ оптуж нз су завелеивДЈЈу. Ср би су у пуној мери ставље ни ван з к на. У 3:гребу н. гр није било готсво д^на, кад званвчне ..Њродне Новине“ вису донеле по коју наредбу против Срба. А да зааргпаштеност буде поја чзна, власти су и саме ша риле о сном шго се д >гађз у појединим крајевик.а још страшније вести него што је доиста било. Тако се за многе угледне људе из уста зваиичних лица слушзло да су сгрељчнн или вешана, н дуго се није могла дозката исгина. У таквом паклул* ко је рззулити какво је било душевно сгање н оних људи, који су имзли сумљи ву срећу да остану „сло^ бодна “ под сталном паском полицијских агевата. „Савремена Птиања*. — Свршнће се. Епиграм „Братков* сан Бугари би хтели На очиглед свију, И крај „Брегалнице* — Македонију!

Нратаи пр!гл«д лривх помрота РИМ, 31. маја. У једној званичној ноти кзлаже се овај кргтки пре* глед првих пскрета војске: У зониТркента наше сна ге су одлично проднрале напред, исправљајућн на та) аачин делимичне стратегијске невгоде несрећно повучене гранаце, коју нам је непри атељ обележио 1866 годвне. Наше брдске тру е заузеле су кланце и врхове, а тешка артиљервја у спешно туче са врхова и

висоравни непријатељска у- ј тврђ :ња, која су до сада, сматрана за неосв ђвма и [ већ их је де гимччао разо рила. У горњој Кадора заузе ћем Кортине и остзлих по ложаја, не сам ) што је за творсн пут иепријател гвој ј инвазији, него је и наша сфанзиза ом гућена. УКарии гл ијске трупе, утврђене у клавцима, хрзбро ик др жс, одбиђчјући све против нападе. У источној Ф/рланији наше претхоанице ске су у чешћеи додиру с вепрВЈатељем, савлс.ђ /јући оз биљне препреке. У нотл се додаје, да постигвути резу/.тати н упвр ђења каше ваљане војске не треба да заводе у оп тиничке заблуде о садаш њем рат у који је тежак Нгроччто н.е ттеба заборг ввти да је озерацчоти те рен готово сав план ; нски, да га јс: неиријисљ одбвпо припремко к да га бр не многгбројне трупе, очврсле десетмесечнвм ратоваљ: м

син, синовац краљз Фридриха Августа дакле беће Једног саксонпа Фргња Фердиаанд био је Хабсбургсвац Један чсвек најмрачдије нарзви шаанског вгчина жввота. Треба ли човек да вавнди онкм многсбројним у часнпццмз, који су дошла на гр б једног, њума сесјим неиознатог човека. који их

наје ни познавао, а „с нај* већим болом удушв*' лију сузе за њим? Ја, т*ко што год не разумгм. Али да са осећам бол дечлји, еирочади, <оме је занесењаштво светског судије отргло и.ч живота најнежваје родите ље, — ту се моји нерви л осећаји 15уне. Шго је чзвечаксви нека сстапе псвс чно

из пера кваасиимлиЈаи Хардана

Не чзркајте у жгр, што је видео Рус одзвно како непрестано тиња. Ово питање зачело се ј ондз када \ч НикефЈрос Фокас, :један од ссииаача Вазан тије, поввао себи у помзћ, , у јужну дунавску долкну, противу татарскпх бугара, —југссловенског кнезаВладамира од Кчјева и као награду за то да > му је ртку Аннну, друге кћера цзргце Тесфане. Ана је успела да свога мужа и руске х рде иреведе у прзвослзвну в:ру. Њ на старнја сестра, била |е жена Ога другога сак сонског цар/, увремсн/ кадз је његов отац, Отј ве ликн, огуђивши и иоследње парче италијанске зем ље византијској војспи, а њвховом цару Н>.кифорссу самвм тим одузео сва пра ва — када се он назвао наследник( м Рима и Це

заром. Пренц за Теофано бала је брзчно дете другог цара РоманОСз, који је помоћу једне келнерице дошзо на престо доневши саксонском цару благослов г.р вослав љз цркве какав се даје до стојанственим владаоцима у циљу победе православне над католичком црквом. Пре девет стотина годи на две сестре. посгјале су семе из Внзантије у држа ву римско немдчког саксон ског цзра и велак.т в ј воле од Москве. Т^кође и аз руске аеиље из то 1 ' сем-*на, никао је дазно плјд. И унучад су се борила за Внзантнју. И човек који јеукрвзву недељу погинуо у Сарајеву, нздвојвода престолонаслед нак зсве се Карл Фргнц Јозеф, вода пореклом од Ого а, најлепшег Хабсбур говца, и једне саксоакиње

Српска победоносна војска унела је мир и рвд у Арбанију НИШ, 2. јуна. -- После мног.бројних оружаниг арнаутских усада ва натсу територију, органАЗсввгшх од стране агатзтора и плаћензка аустријсках \\л м?адотурских, ми смо били вринуђсни да овим немирнмл и насиљима, који су се вршали нвд нашии погршишим становвиштву у инимо најзад крај. Изазване иаше по ■ граничне трупе биле су принуђене дг овога пута еаергично сугбију ове арнаугске банде и заштите како наше погранично ст.новништао тачо и многобро.јно мирно муслкмзнско и хришћанско становништв > на погра ничној алб-нс/ој територаји, које је неорестано упућивало молбе нсшим пограничиим војним властпмб: да му наша војска дсђе у помоћ, да га ослобода тервра туђих платежника и смугљчваца. У гоњењу граа}тск?гх аликовацт који су били снзбдевени аустрвјским' тоаовчма и митраљезкма, нјшз је всјска иаилг*и.;а ва одушевљени и нај елши пријем код свеколвког мврног и разумног арнаутског насеља. Нарочито су одушевљено дочекази нашу *оЈ;ку мирни грађани Елбасана и Теране, главних веглв свију нереда и завера аустрвјске и младотурс*е политвке Ти гргђ ни нарочнто су испољчли своју редосг и бд*. годгрност војсци која их је ослободила од в»јске <уитовника, јер су жавели у нфећем страху, да ће бувтовнзци варош П 01 алати и трпелн су св кодневшу пљачку и отимање животних на«ирница, радост ј* бала голико зелшеа да су у дочеуу нше вој ке, /«Оред грађана узимали учешћа и жене а деца Вар^ша су пак биле окићене српскам тробојкана. Есад-ташз, председник алб 2 нске владе, упутио 1е своју тоалу блигодарност ком.нзв ваше војска. што су Еаба:зн и Тарана о.лобођени злиховачких бан *1 а туђах агоната и тиме је дгта и њему могућаост да у будуће и он успешно сузбкја своје непријатеље и обез беди м р::им грађан. ма у Албанаји вир и слободу на дому.

50 примерзка^ Тгј ахт глгси: № 1314 јуна 191» гсд. — На једном сектору, којн је најлакши за одбрану нч фронту гојими заузимамо, један одред нзших трупа на несрећу није одговорио својој дужнзсгц и то на нзЈ • жалоснији начин. Тетрупе налазиле ,су се на једној влсоравни коју окружују стене у висави 600 метера, које као зид стрмо оадају

Јгд«

(еолкчан цприулв|> гомерагва Рара РИМ, 31. мајз. Код једног аустријског официра. кога смј заробили нађез је важан докуменат који је издао јед.н бишв кпмгндант зустро угарске аојске. Тиче се веома пи верљиве зааовести која је раздата само официрима у

— Смаца оо прнроди И чему добром сви ови дечији рачуви? Они знају добро да ће се рат сврши ти овако како они желе. То им је довољно. Они не траже више. Жофр Је спровез кроз целу своју војску лепу «едрину свога поверења и своје .вере. Овим моралним је дивсгвом, овом -високим о СОбвнама кирноће, равво ; доке, страихш ОДи вас рђаво поанају покааали су се ■зваиредно изненађени. И колмко 'ввше треба да;буду ■зненађена Немци! * * У садашњем часу, оосле девет месецн рета, релатавно )е лако бвти оатиместа

изгледаху најтамаији Наједног тревутка извгСвост у триуиф није га напуштала, и у томе лежн његова сгромна заслуга, зато ми му нећемо н?кад бити д вјљно захвални. »Нека се представи, гзп следњих ведеља месеца ав густа 1914, из првих тако трагвчних дана месеца сеп тембра, страшан терегкоји је притискивао плећа овога човека. На свима странама, У Лерену, у Арденима, у БелгИји, &ко не тешки по

оокушај сфавзнве претрпео примера у историји нема,

имају задатак да тврдоглаво задрже на здача, да о држе нетакнут отажер, командант шеф одзучво сакрава свој центгр и лево крало коме преги оиасн.ст да буде одсечено. Он се смело псвлачи, вребајући свој час, остављзјући К уку да напредује, у великнм ста пгмд, ка Парнзу што 01 неће никад успети. , Он врсба првлиху. ‘ Чим му она долази, 'сн се залеће Јна непрвјатеља, Ова огромна војска која се бије рази, најмање барем за нас у повлачењу,! с мзнешдаим

нвјозбиљније недаће. Наш

свуда исти вокушај Наше армије се виде пснововраћенс; народно земљиште би ло је освојено. У.таквам тргнугцава се прави шгф .ви откривају. Код Жсфра никакво обес храбљење, накакво сааија* ње. Нн Један од ових страш иих удара не сгвија суро вог борца. Па м || ^ г Л пл П 0 ПЛП па но, Двбај, Касгелно, Сарај.

■ нренутим лицем каквога

баца се иа зав< јевач-е хор де и, после четира дала о горчене борбе, совших бије потпуно, приморава вх да се повуку. Од како је свет свет, није би/«о батке слкчне оаој, и Жофр, не н пуштајуНи своју мврвоћу и спокојсгао, добво је ову битку. Ф * У јелнсм васажу-Усвоаи<

на са Свете Јелене, ове уз-

вЕшене књЕге, библије сваког ратнвка, Наполеон и спа.ује с-сооине КЈЈе сачи њавају великог генера а и О но што треба пре свега, гово* рго је, то је да код њега дух и талеиат буду у равнотеж са карактерсм и храброшћу.* То је сно што Наполесн зове: .бити квад ратгн како у основвци тако н у висина.* „Ако је храбросг. додаје он, многа већа, генерал оредузома погрешно иаиад своји* концепција; а напротив, ов се не осуђу,е да их из врши, ако његов карактер или његова храброст остају испод његова духа.“ Враћају.ћи се на ову мчсао коју је имао у срцу Нааолсон, . који се ргзуме зао у предмету, још каже: „Генерал који амв више храбрости него т«лента је као фрегата чије су катар ке сувкше високе у поређењу са оним дедом лађе што је ,у врди. Нвчега чудновахог -вкј се ова фре.ата

изврне ва први замах ветра!“

И зато је лепа фрегата Француске такосрећнопло вила. на најстрашнијем ура гану, на мору засејаном ст^нгма, очекујући близак дан када ће је гзвггжбжа рукг њенога крмансша од вести у аоде собеде.

ИЗРОВА 'ввирање у туђоЈ зе/кљи Каплар Витомир Лолић, из. Причииовића ср. мачвански окр. подрински. (Отаи му је био резервни пешад. капетан, у борби са АустриЈанцима рањен је и од ране умројг Вчтомир је сма-

су с њим бнли, јер се то неда описати. Ништа није говорио, и мислили би да је онемно да по кад — нат уз горак осмех промукло не проговоби: „Моја Мачва поста Цоревииа“. 29. Октобра, за време.одступања коњичке динизије, ескадрон је добио задптак да одржава тесан додир са непријатељем повлачећи се правцем Дрен, Љубинић, Милорци, Бргуле. Витомир Лолић беше одре ђен у десно крилну патролну заштитницу. Одступајући дође са латролом у село Ушће и ва још даа коњаника из латроие прикрије се у »Ушћанску .суд' ницу. По •Лолвћееом пмаиутребали су остати у худници и кроз провор поематрати појаву Аустријанаца све дотле док сене

тран за најхрабријег војника у ескадрону. Патролв за извр- }појави;плавна труда аусгрвјске

шење каквог нарочитог задатка беа њега се иије .мопаа ни замислити. Иначе је био вредан, ооштен, иснрен, марљив, леп каошајлеппга «ево]ка и по свему је изгледао као прави потомак Поцерца Милоша. у Његов јед и огорчење абог одступања и гдедања како-АустриЈанци сваког дана носгаЈу господари све већег и већег дела, њему тако драге и миле Мачве, појимају самоон* којн

прехходнице или можда и сама главнина — јер бејаше врло важно знати колнком снагом неприј тељ располаже на тои правцу — па затим на супротиој страни искочити кроз прозрр у жукуруз до судиице и одатле провући се до свог ескадрона. После малог чекања појавн г п . в „ се аустријска патрола предход- Х1шМ1 вица и креташе се ма судннцн, па пошто прође судннпу оро-

дужи кретање друмом ка Обре • новцу. Мало затам наиђе прел,ње оделење па затим и главнина коњичког пука пред којим свираше Ћесарова музика. Чунши мувику Лолнћево огорчење достиже врхуиац. Не говорећи никоме нишга, са два скока истрча пред судницу, која није била даље од 100 150 четара од пука непријатељског, откочч карабнн и ианишанн говоР'-*ћи: .Чекај, мајку вам варварску, да видите како се свира у туђој земљи.* На неколико избачених мека, којима је откупко хзој живот, Аустријанци одговорише плот уном, који храброга Лвлићв саставн с» *аеатом. Смрг његову оплакује цео ескадрон. Јукакка Овла *

?ашиа поиши

Г. Стојан Ноааковић медицинар, моли се да Јавн одмах оаоју адресу Драгољубу Петрввићу, ђаку-нарчдваку — Бе»град, Бе Јградска уд. 42.

Прнжм ОГЛАСВ до н *1умерениЈој цављ