Straža
Бро! 151
БЕОГРАД ПЕТАК б (УНА 1915
Длрес* аа тел»<'паме: .СТДАЖА* - ВЕОГРАД. Стан Ред»«цв|е ■ Ацлии; Квем«|в»а уд. бџ. 22. Огааее *« «•
К0П.
ш.
СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА
( охдаА. м * 1 х*ежл ае <р*■•«««»*• «е ’ 1 »е "»• '*Н П«*»* рук*«**, нс|« (
е« ех»*. еадт*
ТЕЈШ^ОН УРЕДНИШТПјј 1092
11 )уни
Иалази сваки дан у 6 ч. дре иодне Рабош
ТЕЛЕФОН ШТАМГ1ДРИЈЕ 109?
пада.
Аргус
— Одлучујући дан ћудуније. БУКУРЕШТ, 4 јуиа Јјутрос су између Русије и Румуније настављеки прзговори о компензацијама, По специјалном куриру румунска влада послала је у Петроград свој мемоар, донет на Крунском Сзвету одржаном 1. јуна у двору. У круговима блчским влади дознеје се да се мемоар састоји из два дела. У првом делу Румунија излаже своје ззхтеве, који се знатно разликују од првобитних; и Доухом делу м?моара румунска влада ,\ оли да јој руска влада објасни свој предлог односко гртнвца до реке Серета, која је румунској влади нејасна. Мемоар је написан у веома пријатељском духу. Румунска влада счекује одговор до 11 јуна. У круговима посвећеним дубоко у овоме, влада уверење, да ће Русија пристати на захтеве Румуније, и да се 11 јуни, може већ сматрата Гз™ гТроии Ги^авао^му, као дан дефинитивног одлучења Румуније да уђе у акцију. јда јепортавољнада уклоки ЈОН. | све оне официре, за које ЈОВАН БАЊАНИН:
суму коваца, а да му прими неку неисправну лиферацију. Овај је то одбио и зато је моНиш, Нишлије и у опште све Р ао аа иде одавде. што је нишлиско, постало је ј пто > па сада пошт сн и| београђанима толико .симпа- : савестан човек. јично* да ови траже приликуј да врате миг.о аа драго. Кад сам јуче запитао једног београђанина који је био непрекидно осам месеци у Нишу, како је у н.ему н шта се ради; овај је очајнички дукнуо, дохватио се за косе и прумумлао: — Буди уверен иријатељу да
3 , 000.000 — Број па 1мх тртава БЕРЛИН, 4. маја „Берлинер Тагеблат* до ћу од сада, кад Оудем ишао за' н си ПЈ стага:твчким поСкопље, стално путовати преко ЦЈ ва 1царскОГ Црве Ужица, само да не прођем кроз « 1 р : сааа Ниш, толико ми се Ниш до-| ног ‘Ч 34 - та ' Д“ Ј е ДЈ
|Турока бн прско Итопмје ааиљЈчши *мр. Букурешт, 4. мајв. Јављају из Цариграда, да је веш-.ки еезир нримво та-
Јужнв Слобенп у уЈусшро-угарској I а раш
На тај вачив стварано је душевио расцоложење, у ком су арватски војивии полазилв ва бојишге. А аоред тога треба да се уважи а ово двоје: У ррвом реду, ксд ХрвгјЈа вма отх цстах раалика у сдваћаљу к свеств, које се кст&чу и код Срба, има а граничарских синовг а људп код којвх свест није прешла оквир партикулвзма и једноставне гфирмације. За тим, нас не делв аи двадес т годвна од времена, кад су Срба а Хр
једну реч своме народу. Бес- да, поред осталога у овом примергн држазни терор го-!рату за увек ззв?да и ра
се докаже да су узимали Јучешћа у побуни Трипсли предно испЈведа мисао на јћана. Истовремено, велики родног једин-тва. Тоосећа.је везир умолио Гарниа да и Аустријз, и с тога је мо | пссредује за мир, који Ои рала позатварати толики Турска радо закључила са број словсвачких родољуба. рагуЈућим салкМа, Аустрија Је намергвалг
вцо је д оае Хрвате једкако као и Србе. Мнега угледнн Хрвати делвли су сукбину Срба, Нарочито из Д >лма ццје и Истре погапшеии су
ЗСроз шибу
погинуло 3 милиона душа Оаолики број жртава у историји ратова још није јзабележен, и кад се има на уму да )е ова борба тек у почегку, и да се главне битке тек сада имају да о чекују рачуна се. да ће брсј жртава на завршетку рата изнета наЈмање 10.000 000. Дз се не би мислило да је овај број прсуве/.ича ,тре ба имати на уму, да је до сада нз строја избачено као неспособно за даљу борбу 12,000.000 душа. Иако се не може тачно распоредати, илак се рачуна да су жргве овако ра сподсљене: на Русију и Немаччу по један милијун, на СрбиЈу и Белгију, по 20.000 душа, на Француску и Аустрнју по 800 000 душа, а остало ва ешглеске труг.е.
За добровољце За наше храбре добровољце коЈи са пушком у руци стоје на мртвсј сгражи у одбраии Српстаа а за Инвалиде Савеса Добровољаца приложили су преко нашег уредништва:
Тешко је бити доштен и савестан Ч чвек. { ' У прошлим раговима пока-
ставг Србе, Хрвате и Слоненце. Она н* јг мсђутим и нехотвце ујединила сгра дањем свију просвећених синова народнит. То јестра | за0 се као нео0н ‘* но *раФф> то најриђенији .сивови хрват јдање, и ооред жалссна* ^ ског народа^и бачени у там ратнех призора, ндјбољи У Р Р ‘ нвцу с простии злгксвцима. ! з^лог да ће се мисао напа после интераирани негде родног једкнства развши по аустрвјским градовима. обвовљеком сиагом, кад се Они су живи сведоци дг и обртом који немановно до Аустрија сама уввђз, да бо ; носи свај рат укло>ни ауљи део хрватског народа сгријски терор. Тада ће се
:к! ШШН
приања уз мисао народног
лати готово без изузетка једенства са Србима, и да
били у крвној завзди, па и данас има и људи и стра нака, који не осећаЈу потребу народвог јединства. Све су очоузроци с којвх смо у овом рату бвли све доци шиогах жалосних при зора. Бољч део хрваккога наподног друштва оатио је и
њена ндЈамници само под оваквим тергр.м могу дз заведу народ на сгранпутицу. ^од Словеиаца видимо исто. У јавном животу њи ховом превладава до ауше вод утицајем римокатоличке цркве Шустершићева клерикална странкг, која стоји
кати у овом рату једнако у служби аустријске поли
в СрОи, и у војсци и ој,; куће Али тај бољи део *'вј« мргар да проговора ни N1 ФЕЉТОН тике. Али и у стариј ј ге нерацији и у омтадини све што је слободоумно и ва-
— Фр*ицуск« » 1 -релп«ти ? Е*И*ку. Услед бомбардоваи-а немач ирапаци и «ог, францусхих н енглеских напора уриисали н>е1 ово здрав • ј отворених вароши била је изље и овзј свеги рат затекао га ' дана Југрос заповест да се бомЈе као сп лно несаосоОног. Ме-бардује престонкца Великог ђутим, његов патриотизам, осве Взјводства Баденског У 3 сата дочен у прошлим раговима ниЈе изјутра 33 аероллана одлегела му дозвољаз о да буде нем по-1 су у правцу Карлсруе и ма да смагралац зидаља велике згра- цм је сметао северо-источни
Пренето из прошлог броја Димитрије Ст 9 јаноеић, члан Управе Савеза Доброаољаца Мита Мзрковић, обућар Гзја Здравковић, рачуиоиспитач Крста Јоннћ, учитељ Жи:<а Стојковић, писар Управе Града Београда Миодраг Соколовић, писар Упрзве Гр. Београда Н. Н. Веља Павловић, полиц. писар Лрагутин Савић, писар Управе Града Бесрада Н. Н., . _ _ н. н., .... Милаца Томић, практ. Управе Града Београда Н. Н., учитељ Г-ђ 1 Марија Ђоке Црвенчанина трг. овд. Г-ђа Јелена ДимитриЈа Сгојановића каф. овд. Н. Н. за сиомеи своме сину Ђорђе Рељић, каф. код „Гружанина" Живојин Пзјић и Ј. Војновић, гвожђ. трговци Драгиша Матејић индусгр. овд.
467.50 дии.
50.30,— 2 .2 #\ Л ~.2 .2 1 .1.— 1.1 .1 .0.40 20 ,2(1,— 3 .10 .20 .100 ,-
Свега 735. о 0 дии. У СТВАРИМА: Радојица Сгарчевић, грговац 6 џакова и 3 кутије у врелности 5 дин., Н. Н. 100 малих и 20 ееликих календара за 1915 год.
ЈСраљ Хошшш - 3«рга/кв грчиог кралиа. Солук, 4 јуна Стање здравља грчког краља овахво је: Рана аз- султановој. гледа повољна. Катар с времгиа па време иопушта. Л екара који су лечили кра ља на устили су Атину и отлшда за Беч.
тичнд а да се.сваког часа може очекивата катастр фа. Престолонаследник Ј/суф Изедиа допутовао је у Цд риград по изрнчној жељи
31
СВЕТЕ ЖРТВЕ
1 ЕИЈШаВ |1ШВ1(|-/Ж“ поручиик при ХП Сукј Задахнут од колевке спасонјСном слооеиском вдејом, иначе Хоааг по пореПри .ог Новог Валоа« — јклу, у аоследњем влитем ЛОНДОН, 1. јуна. - Лорд! 0 *™* 0 ^ Р а1 У са Аустра-
Мер лондонски примио је од предсгавника Новог Велса 5000 фуната сгерлинга за фзнд за
Угарском, узео јс утешћ* у б ,рби, пребегав аретходао к нама из лустрмје, а
помоћ Србима од које Је суме б влада Нјвог Велса дала 1000; Ј к
јл но бод на-
лакше заборавити и тра гични суксби у овом рату. и пре ће се преболега ра не задате братском руком, А умирењу и заборављању болова послужиће и сазна ње, да су Једнаку трагику, где браг на брата руку диже, морали претрпети с. дру ги народи, кад су се уједи њавали. (Свршетак)
де, на којој ће се јвдног Дана ветар и-пе.у су -■тиглн > ;д —фуг:ата, а осгале 4000 при - атне ! Заставу. V многим Оор
заолистати СЈаЈан наиис: Велика рош између о сати и 50 мин. Србија; он није могао да дозво- и 6 сати и 20 минута. Бацилд ли да својим рукама не уаесе С у 130 бо би на ш едмете који ни једну циглу у ту велику на- С у им били показами, нарочито родну зграду: Н јсдног дана на дворац, иа фабрику оружЈа нашао сам га у СЕШЈСгву деле-, ц станицу. За време док су гата Једне наше воЈне установе. ’ авијатичари летели изнзд КарлсНемогуни да своју крв пролиЈе ! руа избили су неколики пожари. за ову свету земљу, он ј«јј Је ■ ипажена је велика паника на ставио на расположење знање, станици са коЈе су возјси одсвоју чврсту вољу, и шго Је ках полазили, у источном прав код нас ретко, своје поштење. цу, Нд аероплане се нарочито И сви су били задовољни њего-1 Јако ПЈ ? цало кад су ишли из вим радом. Алн, -х то прокле- ( Саверна, Шграсбурга, Рештата, т° али, као и многима и њему Карлсруе и при поврагку из
КА ВРХУ
«*■ Кошамдаи -1 X. А«о ое хоће гртфачки да гредемБи слвка рата од њв* гзва сочетка до данас, може 00 чредстјввити кризим То је* у неку руку, иашр<ш«»«о изражавање иствде. 2 алЈсусм, Немачка објавЉ УЈИ 0»* је до свога мацевдума првдремна. Није сувчи« рећи, да суо ми, у овом оджосу. извесао сла бајч ед. 50 од стго. Ајдц- ндша мобилизација и ифца доиетрашЈа врше се дивно, и, у чудиоватом полету одушевленог једви Л једмодушне вере, Фредцуска седмже, готова
то је, преко покорене Белгије, бујна гавззз]а Фра»цуске. Нечосредно, немачка крша линвја днже се вр тоглаво. Обратно, прим<Јрани на брзЈ повлачење, наша се лкзиЈа спушта пре комерво. Ззтим се производи по беда на Мзрни. једвим уда ром, тгвтонска ливија, која је достнгла врх;, чада нагло; Наша се, одмах, диже. Ма смо додврнули дно депресије. Мало после, то су успеси наше армије на Изеру и, свуда, напади немачки су одбајенн Од оеога тревуткз, немечки офзнзивни план у тешком удару пропао је; ола» Гержаннје је скрхан за навек. 30 октобра, две свле се утзрђују ц а лнвији за стрЈа. И одмах, у корист »•обе* доснсг резултата који смо
“ОДаУ Једву А наралелну лигају. .■Днје се ангажуЈу. Одмах,
«а да свој највиши иавор ДЧ 2Р »вцуота, м на једну И ноиретм доОиш, врши се фррмацв-
Ја и оргавнзацнја нове вој ске; војска ксју је рат сггво рио, коЈу су дотађаји к пре калилм. И, док наше силе
Је сломило врат. Једнога дана он је дошао у иеспоразум са Једним лнферантом, који му јс понудио извесну бре познату свима? Наша виша команда се дубоко подмладила. Рсзул-
Благона и Савериа. Сви су се вратили сем двоЈице.
личлосги
Султан — Тсшмо обопео. Цтриград, 4. јунЈ Ластови доносе. да јг султа »1 лако оболео и да по лекарском савету неће на пуштати собу недељу дана. Међутим, у дворским кру* говима се говори дз је сул ган тешко оболео, и да су цариградскв лекари изјавили да је стањс аеома кри
бам.» узимао је видна уч шћа, и неустрашно се оорио и показао и дохазао: да крв није вода. Био је омаљен међу нашима а своје л с пе аарЈви искр<но:ти и чисуоге својих побуда, и воледи су га Саи, који су позвввали в осетили његово то ало срце и срдачни стисак његове братске руке. Мл,хајдо Ј. ПзвтоБић, резервни кааетаа XII пука, између осгзлоса јпише о њему; Куражао и храбро се борио сад у Бхаи заједно с
рзсту у вредности п у моћи, док њихово повепење пс стаје св< веће, њвхова зера ватрегЈИја, д г к садашња ма :тат. пвдање за десет годи* теријална средства иду саа- ! на од средњега доба ки дан усавршавајући се и; Што се тиче сф,шира, развијајући се, тевтонска | каваљерије и артвљерИје нуармија слабв. јде вишкове. ПешадиЈа, коЈа
Немачка, узета у менгеле Тројаог Споразума, примо рзна да помаже Аустријуу њенои очаЈНичком стзњу, да вуче овог бедног сателита који се зове Турска* исцрпљује се и нагиње се крају. Нз :на лингја бкла је свшла, на крају годвне, испод своје почетне тачке, тада када се наша, у встој проворцаји, у исто време, дигла ианад. Данас, може се тврдити да су се оне више него сјединиле; да се је нашв нодигла изнад непријатељске линнје и да се ми пружамо и оружаћемо се сае више и вигае ка неоспор ном госоодзрству на нашем фронту. Треба ли пргцнзћрати нашу ситуацвју, међутим дО-
јд највише прегрпела, нарочито у нижем кору, поруч ницима и капетанчма, је далеао да оскудева у сфици р. ма, Реаервнп официри су били, у опште, сасвим изванредни. показали су, у броју случајева, изврсне способвости у командгвању че тама. Наши под .фицири ко ји су поново стуаили у акткву или резерви наименовави потпоручницима чине изврсне шефсве оде еља и чак врло веште и врло снаж не«омандвре чета на терену. Треба запамтити да, бла годарећи физнчком и иате лектуалном развићу ге^е рацвје псзаане под засгаве, благодарећи нарочито ратнитквм особинама расе и демократском духу на ме војске, могло се је лако зацрп
сти до у нт-же корове и до У Р акг Многобројни су људа који су, поаав 2 августа као прости војнлци. данас дошли до еполета. Ситуација корова пешадије је данас много виша од ситуаци,е немачких корова. С гледишта_командовања и корсва, француска војска се налази, п^сле девет месеци рата, у једноЈ сигуацији изузетн ј сЈа]ној Ваша команда је састављена из м ладих шсфона, образова ндх, влреннх, сме шх, и ни жи корови имају данас из врсну праксу ратне вешти ае, пс могмуту неупоредља вом храброшћу. Заа се шта вреде војниц '. Њихов жар. њихова храброст, њихоа хероиа.м су записани сваки д&н, високим делима у књигу И* сторије. Нзше ефекткве су знатне. Ми имамЈ више од дча и ао малиона људ« на фрон ту. У осталом друга сред
ства могу се у будјћностп додата ивима. Наша артиљериЈа потвр ђује своју надмоћност. паше службе, и ва прв,:м месту служба интендатуре, да 1е су потпуно задовољење. Према нашОЈ војсцн, тако живој, тако слободној, тако одлучној, колико вреди не мачка војска? Пошто је дала против нас једак стрвхоавт напцр, она ће се изнурити. Тр<.шење њиховвх ефжтива Је схраг ховито. Може се рећи данас да се њихевд губигци пењу до више од два ме> лиоиа људи. Па ову Цпфру мора се сматрати да је дефинитиван гуОитак више од милион и пет стотина хиљада. то јест укупно трошење од две сготине се десет хвљзда људи месечно. Мјжс се ц.-нити, што се тиче н&шега фровга, њихова средства којвмдвнаС р»сполажу на осам стотина хиљхда људи од приликс. С друге стране, њвхсви губитца У коровима били
су сграховати. јгдинице немаЈу, далско од тога, редовае ефсктиве. Вјјник очевидно осећа ово стање ствари л почињг да оредвсђ 1 пораз. Далеко су од охолости у почетку. Није више питање о томе да се наметпе зжоа псбе* диочев противницима при:ешњеним на милост в немилост, всћ да се бори са очаЈнсм енергијом д < би се добио један частсИ мир. У истини ова .очајаа борба* је борба ко|а јс дан ас започела. « И тако се потврђ/је изражавање графеке кОјапо* ^азује нашу лвнију којд почиње дизање, а напротив немачка линија савија се неодољиво ка конашо^ ка* тастрсфа. ^ Рапха пошша Г. Стојан Новаковић медицинар. моли се да јави одмах своју адресу Драгољубу Петровићу, ђвку-нареднмку — Београд, БеЈградска ул. 42.