Straža

* Број 153 | I

БЕОГРАД НЕДЕЉА^ 7 ЈУНА 1916 ГОД.

Гсдина V

Стаи Редаиције и Администр.. Косм'јска јгл . бр. 22. Огласи се дају у Адмииистр. Цена утврђеиа. Неплаћена се писма не примају. — Рукописи се не враћају. Писма, рукописе, новац и све остало што се односи на лист, елати аласништву листа.

ТЕЛЕфОН У.РЕДНИШТзА 1092

СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА ИЗЛАЗИ СВАкц ДАН У 6 Ч. ПРВ ПОДНЕ

Адреса за телеграме: .СКРАЖА- - ВЕОГРАД Претплауа за СрбиЈу на пошти: на родкиу . . . Дии. 12- „ шест месецн . , 6‘„ три месеца . , 3*„рјецци месчч . . 1Претплата аа ииостраиство на пошти: м годину . . . Ди«. 30' „ шест месеци . . 15’„ три,месеца . , 75о

ТЕЛЕФО 1 ШГАМИАРИЈс 1092:

№11111II1КШ) — Важна министарска седница. СОФИЈА, 6 маја. — Јуче у 9 час. пре подне била је заказана министар:ка ее нрпз у двору под краље вим оредседништвом. Но још у 6 часова изјутра кр љ Се извеззо аутомобзлом у Фердинавдово и није се враћео све до у вече. И 'ак, у његово.м одсуству одржана је у двору седница, којој је присуствовао пре столонаследввк Борис. Како је престо10НЕСл а дник познат као пред.товник струје на двору ►оја нап ње Русији и тражи да Бу гарска интервенише, и како је одмах после ове сед нице Радославов примио представнике Сила из Споразума и са њвма нео^ично дуго конферисао, то се у политичким кругсвима веру|е да се Бугзрска напазв пред решењем и да је русофилска странка победила. БОРКО

Наши у Пешти — Разговор са г. Павичићем. —

У овој последњој партији наших интернираних грађзна, који су дошли из Аустро Угарске, дошао је и г. Милан Павичић, председ ник српског добровољачког одреда. Г. Павичкћ био јг интер ниран у Веђешу, месту, у даљеном 27 км. од Пеште и пошто је један члан сп штинскот суда гараитовао за г. Паввчића, то је г. Па вичић био потпуно слобо дан и вмао је прилике и времена: да врло често од лаза у Пешту 1 да виаи садашњв иачин живота у 11ешти. Ми смо довосили разне извештвје из Пеште, цр'е ћи ивформације из стрзнвх листова бугарских или ру мунскик. Али подлтке које нам је дао г. Павичић, нвје још ни;едан лист у Србији објавно а они су врло ии тересактни и од великог су значаја и због тога што они оцртавају најаерније фзктвчно стање живота у Пешти иу целој Аустр>Угар' ској. Из података се јасно вида, какве политичке иеко иомске прилике влгдају та мо, како је нар зд расволожен према власницииа и рату, и најзад, како је очајно сгање у наооду. — Како је расположсње у народу за овај рат? пи тао га је наш сарадник. — Народ у Маџарској, □Озвавајући њихов језвк и дух, ја сам раније живео у Пешти, говорн свуда где стигне, да Мађарска не мо же да жвви без Србвје и непрестано изјављује жељу за миром. Опознццја и народ. сви су противу даљег ратовања, они до душе не могу и не смеју да напишу у новинама, али по јаваим докалама в свуда на улици само о томе говоре. „Мнр по сваку цеву мчр са Србијом, ина е ћемо по цркати од глади* то се сва-

ра народ у коначну про паст. Он јединв жели рат ■ његовв другови у влади Он је н носилац ратне струЈе. И да Бог да, да дсчека кра) рата! -- Како Стојн са хлебом У Иешти? — Једно кало хлеба ста* у Пешти 52 крајцаре,

(по наше\5 1.10 ди’ 3 .)- Али. то се ие може замислити, у Србнју дз је хлеб; Хлеб се састоји из пројинсг, јечменог ражаног брашна и кромлира. Бело брашчо оно обично звано нулгш ингде се не може видетк. — Како је са инду-три јом? — Ни једна призатна фабрика не р Ј ди у ГГшги! Сад можсте мислши како онда изгледа жалосво а ту ЖПО Х/љадама дгца п жена а и војника иду ул-цом и просе, све је остало без средстава за жи вот, храниоци у рову и на грачици а породчца проси. Животне мамирчице у Пешти опако стоје: Пиринаџ кило 2 60 кр>иа Месо 8.— „ Маст 7.Јаје комад 22 'кркјц. Пар иилића 12.— круна Ове животие Ј-јамирнице врло су честа појава, и ви ђају се само по кућамз бо* I атих јеврејз, иначе к д радничког света врло су рет> кр у дее или три недеље једанпут се једе месо. — Па кзд так) очзјно жиз». народ и гладује формално, Молии аас лепо, ка ко се држч штампа њихова? — Донео с;м вгм неко лико пештанских листовз а међ њ^ма и РоНБзфез Уо1кзђ1аи, тзј лист је најваше р.спаљивао шонини стичхе страсти, гурајући народ у рат. , Ради умирењз публике и 'ладасг света, сн д носи врло често вести дз је г. Пашић био у Петроград и враћајући се из Петрограда свратио је у Беч да преговара за мар са Аустр) Угарском. Да ба улили храброст у војсци и мржњу према нама, раздали су војсци ко]а сгоји према Србвји лито графисане примерке „ Српског оченаша*, јер је во 1 ска страшно деморалисана, кодиевно говора н претре а_нахватала страх о д Срба. са по локадама. Само !е и та ' п Р име Р ак »|'-Р п " Твса, једини човек којв г}- сиог оченаша “ сваки в0 Ј ^ 1 Ј ник мора да научв напамет, и свако вече при лежању в пре обреда мора гласно по један у воду да чата пред свима. Текст гласв: ,5егђ1зсћеб Уа гегипзег Јт Матеп Ре1сг (1е$ Уа 1егз, А1ехаш1ег с!ез боћпез ипЛ без аћзсћецћсћеп Оегз 1ез РазсћИзсћ — Атео.

Уа2ег Ре1е * с!ег би ћЈв! ;п Ве1§гас1 ипб т Кјзсђ, уегпјсћ1е1 \\’егс!е сЈсгп Иате ип<3 гш^тпбе §еђе ђет Ке1сђ. Ое1п \\/|11е §езсћеће шеђег 1 п \У)еп ипс! јп Вегћп. Оеће <ЗеЈпеп ЗоШаЈеп §е §еп Егћип^егп баз (а§Исће В’ ођ а1з аисћ беп \УЈиуеп ипс1 ^/ајзеп \\е1сће сПг пје та1з \ г ег§ећеп коппеп, (Јетз ћи асћЈез! кејгеп РгЈеЈеп зотЈепз бц Шђгз! Кпе& ипс! кпе&зтопЈепзсће Роћ ћк. Раћге уоп Ве1§г Д пасћ Кга§ије\-ас, КЈзсћ иас! т 1еГГ 1п сће Но11е - Аатеп. Уег\\'ип5сће51 зејз( с!и Разсћћзећ, с!ег РиГпг < Јз( тјс сћг, уегта1е<Јек ЈзС Нег сћсћ гипз М1т'зСег §етасћс. ВЈССе Шг РеСсг 1п \\ђеп ишЈ т ВегНп ипс! јц с!ег 1е1/.Сеп бсипје <Јег НоИеп/аћгС Атеп . „Српски Оченаш У име оцз Петра, Александра Ссна и нечастивог духа Пашића — Аман. Оче Петре, к јч с« у Беогрзсу и у Нишу, нека нестане твог имша и иека про адне твојт државт Твоја жеља да уђеш у Беч и Бјрлин неће се осгвзрити Дај тв јим војнипвма, који гладују, нагушног хлеба. Гзкође нахрани удовице в сирочад ксја ти нг могу опр:стити, јер та не по штујеш мвр већ вод-)Ш рзт и ратоубалачлу полигику. Бежч из Београда у КрагЈивац Ниш и најзад у пакао. Амиц. Нека си проклет ПаЈзаћу и Пуши* са тобом, нека је проклет и онај који те уччни миаи тром. У путу за пзкао моли се аа спас душе Петра у Бечу и Берлану — Амин.“ — Свршиће се. —

Елиграм Већ Дванаесг лупа На румунска врата, Па ипак им запело Због српског — Баната! Али кад им удес Загрува на врата, Остаће без свега... Па и без — Баната. М. Расински Рабош

главне снаге вемачке масе дуж дгсне оба:е Стрија прогив М -'ст орзна код Жилачовз. У освитак з^ре 2 Јун' н трајвтсљ једожшео нсв псраз. Сам) код Берожничка — Крулсвска по били смо бвјонетом и закопали 1000 Немаца, који су злоупотр*бгли белу за Ст;ву. Од 16 маја до 2 јуна з. робнли смо на ( в >и сек тору окб 40 000 људи, међу којима 860 с фицира и заплснили орек) 100 м*тра* љеза и дв ) туцата то тва. Укупни губитцч непријатеља за месец данч на овои ф озту од 60 врста изшсе 120 — 150 000 људ с *. Гу.те Д| пун ке к шсне са кодгевно су силааиле са кгрлатких падина да аојачзју вепријатељг; новг допунгке јединице, првобитно одре ђс не за источну Пруску, н шле су свој судбоносни свршетак у долин;ма Стркја. О.тале јединице исте врсте улазлле су у борбу усамљ не, пре н го што су имале времена да се са је са одређеним једииицама. Сги тога знзтиа појачања ко;а су пренета на овај сектор са сектора СамборБилче у правиу Миколајев дпказу|у озбиљне симптоае деморал! з ције. Занамљиво је да се трагови ов зга до гађаја на Дшестру налазе у непрнЈатељ-вчм зв:нич ним релаццјама: свз;.ик рак Немгцз иапрсд, означен је V звг-иичном к шувикеу као њихева побгда п ..о« ств) Руса у нереау. Сутра дан у истом коминикеу сеј казивало дз се немачка вој [ ска усаешно одупире ру схом н дирању, док се тре- [ ћег дзна ј вљало кзко Руси | раслолажу великим снагама у тој (бл с сти. Тај циклус је извршен у три маха у зв .ничним коминикеима про ТИВ 1 ИКОВИМ у току једио месечвих бораба на Дње Стру.

1мш п игсп - Радаа* у јуиу У дому и у двори<лп1у. — 0| државање чистоте у кући и осталим зградама. Припремаше )а жеТву. Обележити грла за

ГТише ми из Ниша један пријагељ. — Чуо си сигурно већ да је Дифранко узео под закуп хотел „Европу*? Башта је лепо уређена, а и цсне су добро уређене. Прооазим јуче поред његовог подрума. Кроз упола отворен прозор видео сам Дифранковог м.омка како хладнокрвно водом крсти ио флашама вино, које он назива „тамјанским“ а продаје га по 6 динара литар. Кад сам га ја упитао шта то ради, он ми је не првкидајући „рад“ одговорио: — Па знате вино је и сувише јако па може да шкоди." Аргус.

— Немачки пораз на Дњестру. Петрогрзд, 3 јуна 25 Маја главча маса вемачке енаге прегр ела је оасудач порзз и одбачена на другу страну Дњестра. Па впак, већ 31. мајз ко мзнданг прот вначке«ојске потцовгжући почетах оог ште сфанзиве извршво јг наве нагаде са осТзлвм сво јим пуковима, уаућујући

[- иродзју. Око сшоке. — Мотрити да е стка не добије надун, као и ;1 да се од убода или од другог че< а не црвља; лечити је, ак > тб буде. Коње и говеда купати; исто тако и свиње гонити да се купају, најооље у чистој во_ ди Добри пашњаци за сву стоку права благодат Пазите кад а краве воде, ндихпуштати под добре бикове Живини давтги а зрнасту и зелену храну те с тога је пуштати и на пашу о На њиви, ливади и пашњаи цица. — Окопавање кукуруза, репе и кромпира, жетва јечма е па ражи и пшенице. Сејзње кукуруза скорозрелца (брзака, пећанца) на јечмишту за људску и сб-.чног (некопца). за | сточну храну. Сејање и осталих стрњичних усева, као: репе угарњаче (.турнлпс*), хељде, проса и осталах пићних биљака Чупање конопл»е (бе,лојк«.) Кошешс- детелине (друа'ги и трећи пуг код луцерке) осим оне која се оставља за семе. Ако се појави вилина коа сица, уништавати је. — На ли». ввди довршетак косидбе и сре„ ђивања сена. После коздбе каводњавање оних ливадз. које 3 су удешене за наводњавање. '• У грсдани. — Брижљиво о) копавање и заливање. Равређуе ју се и размештају вреже од ^ краставаца, бостана и дулеке. Б^рање бораније, грашедлграха. Прибира се рани купус, > келераба,'кромпир, мркве и др. Н Плевље између иавода (семе-

њача) втривезивање за притке. Кухинска ;»на звлен може се изнова сејати. С јање зим сае ооткве, салаге, евЈИвије. Расађује се купус. кељ, озприке и патлиџ ни за знмску потребу. У воћњаку. — Од познијих калемов.ч завоји се одвезују. Скрњ :вање побочних младара •л чишћење подлоге. На ниским воћкама се врши летње резање (пинцирање). Брање трешањч, вишања, малина, рибизла, јагода Засејано семе воћно и пресађене воћкице на суши заливати и плевити. Сабирати кошгица од трешања и вишања Угамашивање ^усени ца, јабучног мољца и јабучног смотавца. Ложење ватрица по воћнацима ради тамањења воћних лептирива, чије гусенице наносе шгету воћкама. У вин праду и воћњаку. —У виногр ,ду траје јсш цвегање лозе. Г1осле цветања лзЧења, везивање и заламање лозе. Продужсва се зеленЈ калемАење.

Друго прскање протпву пероноспоре и лруго запрашивања сумпором ротин ондчума, Тражење грожђаног мољиа по гроздићима и антракнозе (црњевзне). Претресање ка ем ва у новнм садовима од каЈтемљене лозе и одсецање жилица. Друго прашење. — У расадни ку: чишћење изданака на џлтичњацима и везивзње лозе. Треће прашење Чишћење калемов* у прпоркжгу од жила ДовршуЈе с зелено калемљење Прскање родне лсзе и младих зрелих и зелепих’ калемова противу перопоспоре. Наводњавање прпоришта ако је суш >. У пчеланику. — Најјаче роЈење. Обилно лабирање меда. Мед се већ може пстресати исгресалицом (центрифугом) и празно са е сшет наместити да пчеле даље мед праве. Вештачко ројење На дуваништ /. — Пашење и огргање Попуњавати рзсадом местичава (наредичава) места.

) Утисци из Пеште Пешта — грло пешчаног сата - Пешта је утврђена. — Пруси. — Бегунци. — Нови регрути. Одјеци из Берлина.

Букурешт, 8. мсја Пешга адјекује од ху«е. Бучна ужурбаност, која ндкада ие пр стаје ни у позвдани једне војске која је у рату, испуњава сваки тре нутак дана и ноћи. Пешта се може уноредчти са уским грлом пешчаног сата у ко Јв се гуши песак ратз. Ц? ла Аустро Угарска, па чак и Немачка, гурају хиљаде, сто-дна х^љадз војника и силан ратжа матсриЈал . о свзј уски к нал, из кога се св«. то шнри даље, дуж гре бена Карпата. Живи талас људи хоји се креће проти' ву Руса не сме нвкако ни опабити нчта застати, ако се х ће да се сгара пр;стоница М^ђзрске и даље сачува. Препреке од бодљикаве жице, саграђене ва нарочи то смншљене нзчине, сгоје по широким пољима око Псш)е. То свгдоча д. )е пре месец дана био у њој овладао ужасан страх Од Руса Тај страх, изрзжеа у једн м пренераженом ја уку за п моћ, довео је,овамо осионог Пруса који гада аспуњава св >јам гоми лама уске пеиианже улице Ч к и кад се куцају чашам .1 са свој >м браћти Аустријанцима, укр>ћена це оемццајзлна учтвшост коју Пруси афеаирају не може да скрн)е презрив осмејак којн се јављаиспод њихо вах војничких бркова Изобкље афжтаиаје испуњзва вахи покрет официра и је дне а друге војск., - они су војни позери* Јјш увек осгају — сре ћете их на улици и на же езничкој ст:НКЦ4 — по* с )еање групе бегуш ц ( ко ји су се склонили испред руског надирзња. Онај уз неверена поглед, који ка рактерише све које је дох«атио врглог рата, ни)е их још ос авио. Онч притижу ју своје шаргн:бојне рупце на очи, бришући стагносузе, и тако пролазе улицт* ма. Њзхове беле х?љите, ко е су векад биле чиае, гзвезене шарен м везом, нзгледају жалоснт све ис кгл»?не блат и. На ногака носе тешке цокуле Казано им је, тим сељац^ма. дз је Аустрија добила в^лику побед) и да Не се ус.чоро мО-

ћи вратити својим домовима у подножју планина. Ади шта ли ће осгати одњихо вих села која су две војскс прегазиле? Очајан поглед у њвховом оку казује вам јасно шта рзт значи за њих Новн ре рути који се овда онда виђ »)у како маршују кроз у/шце дају једну нову црту изгледу Пешге То су старци и деца, ре* грути од 15 година и од 00 Шдцза. О.а^ца '_у Л(Јштуњази, б рамз вз^раз дана људи опаљена лица. Готово сви су погурених леђа, а мно и од њих храм л»у. Не требд да је човек стручњак пз да јасно види да су ови људи годинама жевепи у изв.саим навикама које никакво војничко вежбзње неће моћл изменити. Шго се тиче маадих регрута. пр/родно )е да гу он ( пуна одушевљењђ али је извесно да она морају п ^атити казну за своју везрелост. Судећп по оде«у већина је новах рггрута, што ће допривети да се још јаче чу)у горке жалбе Арпадових оотјм ка ка<о они дају највећи бр >ј бор и којн имају да задрже ла сгупање рускнх хордз. Мешзвином с Прусима тачтична вредност аус р) угарске в)јске кој а себори с Русима сзакако да је увећана, али је велико ни тање колико још времена може Немачка позајуљ 'ва 1 и Аустр^јн цвет св јих в . јвикз. Доласком гг рманскогЈЈелемента, дошли су овамо мно ги одјеци из Берлиз". Пр во што човек примеђу.е, то је да Пруси не говоре више како ће скршити своје прстивни'е и на заиадвом и истсчном војншту, и да ће свршити цео рат кроз шест недеља. Не, сада гово(е само: .,Ми се а; бедо но но држимо на оба наша фронта.“ Али у Пешти облак који помрчзва све, то је страх од Руса, и нема счмње да су Аусграјанца ус *ели д ј један део тога стрзха пре несу и еа своје немачке савезиике Сва осећају да се иза брдч ваља нешг л што* тек могу слуги ги. (Дејди Телеграф*)

1 №! Р|СК1 П0!ЈвДЈ ШД А|(ТР1Ј»ЦИМ1 Букурешт, 6, Јуна Према поузданим аестмма аусгриска всзј* ска која је прешла у Бесарабију, потучека је од Руса — пссле јехне огорчене борбе — и у паничаом бегству повукла се у БуКОВИНу. РуСИ Су 3!№добили доста згробЛз ника, оружја и муниције. ЈКенски сбеш Тра|»м>в сларп.*«гоот* рввчкх јрџттшт. У данима када животне намирниие достижу аожда свој крајњи максимум - ту разумем крајњу могућност плаћања верује.м д* ће бити од користи за наше истинске домоћице, ако им изнссем вредност појединих јестива у погледу трајања њикове цтарљивости .. ј. дрк не буду потпуно лскаришћена од желудачних и цревнвх сокова. Интересангно је, да се сраамерно брже спарује и потпуни;е искоришћуг: внахрава, чије, су пијачне цене присгупачне и најсиромашвтјЈЈ класи. Стога не тр 6 ј да се %удиио, кад на лицу општанске сирочадк не нзђемо усвхпулости и бледила, тл два потребна фактопа њихове бедне поиоћи. Снрогиња )С псво/акц ноао/лена здравож ваздуху и невољно упућена на намирнице иајнкже цен на онај део хране коЈа се у већини случајева најбоље искоришћује А те две чањепице нису ни у кочико прец њепе, ако их сгавпмЈ на прво место, кад је у питању одцжввањеживота Научни податци о трајвњу сварљивости поједииих јестива говоре следеће : За 1 ч с сварн се: куван пиринач За 1 час ; 30 мин. сввре се: лупзна јаја, мекане кунане ја буке, спанаћ, папула од грашка и пасуљ. За 1 ча 45 мин.: куван мозак. кувано сало За 2 часа: кувано млечо, ро аита Ја}'*,. куване киселе јабуке. За 2 ча:а 15 мин : риба уопште, некувано млеко. За 2 часа Зо мин. кувана јаг-* њетина, прж ни кромпир, вр* жена буранија, крупан пасуљ, грашак, сочив . За 2 часа 45 мин.: прЖеНа мека гозођена, исац.чзно. месв од живанс. За 3 чзса: пресна шуика, биф* тек„ печцна мршава гоаеђииа, колач I, растбеф, кељ. саглата. За 3 часа- ЗЦ мин ; вечена и усољена свињетина, топљен бутер, б реа кр«.»пкр, усгоЈан сир. За 3 часа 45 мип,- белакафа с хлебом И тако даље. Најтеже се сваре— л 5—25 часова тел;ће печење гтечсна (овновина кузанк папци, гоаеђи лој, коштичаво воће, б*дем, ораси, давно усољено месо, печена јегуља, кисели купус, саламура. У једном од ндућих бројева даненемо апсолутну вредносг појединиг жгвотних намирница. Зор.

Шада — Гле, гле, па ти ми се од главе до пете реновирала. Колико си за то све платила!? Веома мало. Готово ништа! За шешир — дае нбћ*. на положају; за тоалегу — једаи тур ДО Нишј, а за шиук, ципеле и остале ситнвце — дв« недеље „бављења" и ,.јурцања“ по Солуну!