Straža

Број 161

БЕОГРАД' ПОНЕДЕОНИК 15 ЈУНА 1915 ГОД.

Година V

Стан Редакције и А дмннистр.. Космвјска ул. бр. 22. Огласи се.даЈу у Адмниистр. • Цена утврђена. Неплаћена се ппсма не прима|у. — Рукописн се не враћају Писма, рукопнсе, новац и све остало пгго се односи на лист, слатн власништву листа.

ТЕЛЕФОН УкЕДНИШТВА 1092

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН У 6 Ч. ПРВ НОДНЕ

Адреса аа телеграме: „СТРАЖА“ - БЕОГРАД Претплата за Србију ■а пошти: на годину . . . Дин. 12•„ шест месеци . „ б„ три месеца . „ 3‘. један месец . . 1 Претплата аа нностранство на пошти: на годину . . . Двч. 30- . шест месецн . „15- „ три месецв . „ 7 И>

ТЕЛЕФОН ШГАМПАРИЈЕ 1092.

| 1 №Ш I кн Енп

Напунило се већ голину дана од атентата на ау* стрвјског престслонаслед нпка Фердвнанда. И дана:, на годишњицу тог по поСледицама најважнијег до гађаја за неколико последњвх деценија, потреОно је да се вратнмо мало уназзд в размотримо његсв значај и његову последичну вредност. Тај чин који се пре равно годину дана одиграо на улицзма саргјевским и ако је у суштина био јед на болна и тгшка трагеди|а и који је требало с» искреном и светом побожношћу оценити и ожалвти, кпак је дсбродошао хрволочнвм и безбожним великашпма аустро-немачким за остваре ње њвхових одавно скованих и припремљених намера. Аустро-немачки доглавница употребили су га подло у корист својих злочиначкнх циљева, обесветили су га и попљували. Кчко су а поштено употргбили тако им је и поможгно. У једном догађају који је једино био резултзт једне несносне и угњетачке владавине ко»у су примељива ли на своје лојалне и потпуно исправне поданике, а који су ови азврши/ш у наступу очајног нестрпљења, и обузете револуциокарним и антидржавним осећањчма, хтели су да нађу тешку кри влцу Србији и да је за то и ако ни криву ни дужну, каине и уништг! Руковође ни и анслирисани најпрњим и нзјопаснвјпм тежњама и намсрама, раздували су је дан свој унутрашњи револт против државае тиранчје и непргвде у светска, међународни злочин за г-оји је, по њнховој наопакој логлив, требала Србија да пла ти. И шта су урадили? Онн, силаи, гооостасни по Снази, малн п нишгавни по моралу, напали су на малу Е’ нејаку Србвју по сиази, али џиновску и јаку по моралу в праву. Започела су једно безбожчо дело на један безбожан на чин. Заваднли су право са неправдом, морал са ниско-

шћу, учинили да се згподене једна страховита и крв?ва борба у којој они свом својом материјалном снагом брзне неваља/ство и не правду. И у тој борби су скоро потучени. Они, Аустро Немци, која су на је I дан најподлији начин з >сно-' нали ово дело, одржавају га В подхрањују, стално, на најгори и недостојни начвн ј Све прописе међун родног права, све основне за коне најобичнијег морала, све обзире прсма нахуманијим пр: мципимз иогазнлч су, нгноровалв и поре<ли, У својим гкцијама нису поштовали ни највеће свети ње, све су згњечили, притиснули и скрхали. У томе су већ постали свегски шампиови. Дуго су се и систематски спремала за борбу, за велику и скупу б рбуса сваким оним који поштено ми сли, пр вилпо ради, ннди видуално се опредељује и споњано делује. Хтели су да наметну целом свету своју всљу а своју песни цу, да загосподаре свима и Свачим, да наморају ц>о свет да гледа кроз њах и у њих. Показали су се као највећи насилницв. Итшим својим р дом и посгупцима побуниди су против себг половину и више света. Нај већи део културног и естиг ски цивилизовансг света подигао се на њу и тра жи њеао Смрвљење, јер њесмрвљење значи иобеду сл ) боде, права и правде, по беду слоболног и слс бодо умног човека, а пораз на* сиља, нелравде и реакције порзз милитаризмс. и раз врзћеног имаеријзлнзма И онда ће се стзорити нова Европа, Европа аод млађена и регенериса. ?; настулвће нова ера, ера најширих и пространие лвчнах и државних слобода, вла давина иајхумаиијчх и 1 ришћангкрх принципа; речју, један нов, снажан, ведар и слободан живот, живот са најширим атрибутамт права и слободе, живот инаивидуалан в плодан, чије ће се

благодети најживље и нај пррјатније ^сетати и дзти уживаги одмах по заснв?а њу и огпочвњању нове ере. Наступнће бољи дани, дзни, дани ведри и непгмућенв. обасјани најлепшсм в највнтензивнијом светло шћу чијим ће благотворним дејством све поново про гледати живљзм оком, све плодове пр>никнутз јачнм махом, све ће се умирати, сгаложити, учврствти и за почети свој редовзи иосзо, све ће ићи ираввм в нормалн^м својем током, све ће доблта ново обележје Изићићемо из једче тешке, пуне загушљчве материјв, зтмосффе ућићемо у једну чистн|у г прочишће ну атмосф г ру, у пунију и срећчију будућност. Насгаће периода мира, удво|еног рада в узајамног поштовања и прејатељства. Проћи ће опасност к >ја је це 1 ом мирном а радном све.у претала од немачке и уз'/рпа торске Германије, која је хтела да узме патенг на живот. Сви ће добати слободу акције и еамоопредељ?њ- 1 , бујно ће се ра ити и сгварати, поштено и мо рално живети и мислити, марно и безбрижно одма ратв и ужчвати. То ће биш нова и пре тоаођена Европа у којој ће тек онда бнтв чоЕек човеком И назирући у јасним перспективама тај нов жв вот, ми га топло поздрављамо и живо очекујемо.

рабош Јавна је данас тајна да оскудевамо у превозним средствима. Благодарећи нашој познатој срлској нехатности и равнодуш ности која се граничи са јавашлуком, настао је нечувен хаос на поштн: нити се уредно отправљају пошиљке, нити их ур:дно и на време примала. А кад се жалиио, г. управник, иначе добричина, уозбиљи се и са висине, као да је проиашао тајну четврте димензије, вели: немам превозних средстава! И све иде као и пре. Пошта оде кад неком пздне на памет, а дође, опет кад се неко сети ла и Београд постоји на карти Краљевине Србије. Мсђутим, зато време. један познати тип, се воза аутомобилом. Он који је је до пре овога рата трчао од ране горе до мрклог мрака пешке, с ,едног краја вароши на други,

данас у овој општој оскудици не може да дође пешке на доручак код „Цара 1 већ га и тамо довезе Један државни аутомобил. Аргус

- Помен палим жртвама НИШ, 15 јуна Данас 15 јуна све године на Видов даг; биће у нишкој Сзбсрној Црквз свечана арх Јерејска лигургија. После литургије биће ара стос свима изгинулим бор цима за нгродну слободу од Косовз до дачас.

№Ш0П №11 У пределу Араса. — У Лорену ПЛРИЗ. 13 јуна. Званичан коминакеод12 (уна: У пределу Араса Фран иузи су имали нових усиех> између Ангра и Сушсса Сви напади Немацтбилису одбвјени. На 0 де Мезе Немци су управики на шп нац Балоое снажан напзд којом су П' итиком улотре бичи загушљиве бомбе в запаљиве течности. Пошто су усаели да продру у своју лру г у линију шанчева, коју су Фданцузи в.ћрзнијеби ли заузели. Не.-ша су били поновз одбијени енергичним (шотивнападчма Јуче су по новј предузела офанзвчу али су растерани, претрпевши тешке губигке. У Л >рену Накци су покушали ,да повр :те позици је кзје су ранчје изгубиаи у близиаи Лентреја и пот пун > су одби ен.г Немци су б >мбардовали окрајке шуме М зоралз; ссверно гд т> га села францусчи успеси С? продужују. Н пријатељски аероплан бацао је бомбе на сенаторијум. Штете није би 10.

Утисци једне шнтерниране даме.

Прс неколико дана д;пуговтаа је ир ко Румуније |една дама из в. 1 ших круговз, која је за време р та била интернирана у Берлину. Она пр> жа у једном ин-

тервју-у нашег сараднвка в ло ангадесант 1 е податке о ж воту у Берлину „Берлин није мртав, као што га престављ .ју (никз ји га добро не познају, али Берлин није ни жив, као шт > је био пре рата. Бер лин је раније опомињао на веселе тал.сићс — тзласи. ће широке реке у немир иим летњвм прсдвечерама; дааас буди сећење на вале узбуркане пучине. Ко поз наје несигурност и страву валз, т^ј ће раз/мети ка кав је живот у Берлину Берлин је највећи и најраз нороднија логор пруске воЈ ске. Логор сачивавају: рањеници свих родова оруж ја, бочесни во.ницн, зароб љениаи који се упућују у месга иктернирања, регрути најниже класе и полуинвалидаи обзезнвци. „Животне намирнице достнгле су такву цену, да их сна врло солидно брани од приступа иоле сиромашиије к>асе. Шећер је једини артикал који је поскупио минималиим процентом. По врће, месо маст и свеколика колонијална роба достижу у цени невероватности. Са хлебом стоји најстрашннЈе. Пшеничног хлеба уопште нема, ге према теме не можете ваћи ни једну врсту финог пецивз, тог јчувеног берлинског специјаштета. Хлеб, кога дана: употоебљо ва целокупна маса, без об зира на класе (нзузетак чијг дечо и јесте данашњи рат) С >ст ји се из две врсте: бољи, к;>јч је умешен у подјед»акој рззмери од кром пирз, ражи и кукусузног брашна, лошији, чи и саст в благод/ри с.>;8ми и нештп мч о кромпиоу. Овзј други има нзглед иловаче 8емље.“ 3.

ЈГ1 пп — „Цар Фердинанд посетио гроб војводе Санданског Софија, 14. јуна. Софчјска „Зарја* доноси да је „цпр“ Ф рдинанд посетио гроб бившег комит сксг војводе Јане Сандач ск г и на њу припалио вошта :ицу и поллжио в(н ш!

— Нов руски министар војни —

БУКУРЕШТ, 14, јуна Из Петр )града јављају, ва је руски мкнистар војни генерал Сухомлинов на седниц.ч ратног савета поднео оставку на манисга.оски пол жг,ј изјављујући ж.љу да иде на бојиште и да узие активчз у ешћа у борбама са Немцима. Најозб љчији ктдидат је зд министра вој ног генерал Кур паткин, главнокомандујући у рускојааансиом рчту. Кчко је генерал Сухомлин >в лично водио наззор над утз/ђи:ањем Ва-шаве, и кахо се / рускчм војним круговвма смстрт ксо јед .н од најбољгх позаавалапа неч.ччхе војске, веровттно је да ће ок бити гостављсн за врховног комлндгнта свих зрмијл које оперишу V ругкој П Љ СК' ј.

На Кавказу — Заузеће вароши Коп. Петроград, 13 јуна Комрнике са Кавказа оп 10 јуна: У превцу обалс била \ : сбична пушчана ва тра. Код Олтга сдбити гмо турске н*паде на целоме фр.нту У пределу Мелнаагерда наше трупе отеле су после уаорне борбе взрош Коп. На осталом делу фронта нвшта се значајниЈе није десило.

Женски свет Човек јг очима жене Ако нам укус послужи као обележје, оида ћемо извести закључак, да свака жена за себе представља једну целину, али ипак 1 . св- укупно опет једну целину. Ово последње н*јречктије документује потпуна сагласност свију жена у кфакте ристици савршеног човека (у њиховим очима). Неколика лична опажања нека послуже за пример: Човек не сме да има блазирано лице; његове црте мораЈу бити јако маркантне. Ако му је мишица снажна, снда треба душа да му је нежна, карактер саломљив. Има ли тело пролећних салона — преживело и крто — мисао мора да му је савршена, срце отмено, а карактер чвршћи и силнији него удар његове песнице.Чо век треба посредно да убеди жену у обилности своје спреме (човек мора да има и специјалног и свестраног образовања) а да непосредно преставља за њу тајну. Човек мора да уме: или да говори или да пише; у сваком случају неопходан му је пријатан орган. У колико више познаЈе жене, у толик о

I га оне више всле. Човек треба да се игра с?. животом, да се жене не бн играле са њим. Зор. Пнсмо једге Српкнње Поводом нашег написа: О женским именнма, у рубрици Женски свет, добили смо од једне госпођице, која се потписала Српкива, овај напис са молбом да га публикујемо. Ми се радо одазивамо овој молби сестре Српкиње. Писмо гласи: Поштовани господине. Лепо Вас молим да у Вашем цењеном листу одштампате следећу нотнцу: У броју листа 156 ■— 11 јуна 1915 г. изишла је рубрика Женски свет под насловом: 0 женским именима. Ја као права Српкиња, чије се име случајно налазиупрвој ка гегорији, ипш протестујем што је гоеподил и поред толико леоих сртских имена уврстио и имена: Јулија, Емилија, Вилма, Јерина, Взлерија, Ксенија, Аделаида ит.д. за која налазим да ннсу српска. Зар код толико наших лепих српских кмена није господин Зор. могао да нађе друга, до страна?! Чудновато!! Без сумње да гоеподин Зор. има у свом длевнику које од страних имена! А.ли ипак иека господин, гледа да у бгдуће не улазе у ред и туђа имена, јер сето барданас несме и не може да дозволи. Српкања.

Шала — Ах, драга Јованка, када ћеш ме већ једном саслушати. Реци ми, када ће једном и мени да сване, када ће доћи једном већ^мој дан! — Па, овај, ја мислим да ће петак бити таман погодаи дзн за вас.

ФЕЈћТОН

тши шш — Манифест рунунске Народне Лнге Угледви солунски лист „Л Опивион - лоноси ОВ ј манифест, којв је румунсаа нациовална лига упуткла румунском народу. Манифест су потписали најугледнији рувунски по лвтачари, којн данас отворено траже улажење у ак цнју, и смаграју, да б 0 У лааак Румуније у гкцвју, бно остварење румунскил снова: Велика РумуннЈа. У манифесту се нствче нздајннчки рад неквх пар тијсквх арзака као в рад владин, која и прец најфаталвијвм стварима, судбо иосним по будућмост Ру муивје, затвара очн, јер тако иввесни кругови хоће. Како је манифест значајан )Д од огрсмне' важнбста по нас, ми Та доносв^о. Мани. феСт гласи:

ли по наш ј пресгон ци и у среа бела данн врше св ј подлн посао. М же се ви дети, у улнци Победе, гомила људа који се налазе у служби А. Угарске и Немачке. Ту супре/бучеви официри, полицајпа и ж не. Сви они трче од јутра до мрака, сазнају раане ств ри и дост. вгају својин Еладгма. I ад је један културан н> род дошао до тога степена перверзнсспв, да изјављујс у морзлној и всТ‘ријској нзуци, у фрдо^офији и праву — да је његово убсђењс „Снага је јача (д пра* ва* он је се твме спустио аа ниво и инствкте војих оредака одевених у медве ђе коже, који су живели од пљачке и убијања; а мрзели су инстиктнвно целу цивилизацију. Васпитање и чврста воља за госаодарењем, распро стирана н оплемењнвана свнма средстввмз и свима грцн^мв друшљеве делатности, постигле су циљ, ко ме се тежило више од по

ла век‘: св ки Нгмац г.одвргнуг гв зденој дисц-:плини данас је у тевтонској војсци „грабљива нивоти ња са плавим очима, натут кана и пуштена на нфоде који представљају доброту, иилосрђе, опраштање, хри шћанске догме. м >рал и ве лике светске идеје*. Н; мци не заз' ру, да от ворено изј-ве, кгчоучове чаес ву пОСтоји ист»ј тако огорцена борба к%о између нгјобичн -јих животиц.а бср ба која св свршава унвштењем једних и победом других. како )е „идснопоклснство Сназн* једина религвја достојна њихове „културе, 1 ' како ће оеи самн победити протва свију в пр тгв свегз, како њих'в кгјзер представ ва „тајну божанске моћи.“ Ми дакле имамо пред собсм један случај друццвеног' лудила, гсје је енашло једн расу и чиви ужасну и слепу збрку измечу овога, што је допуштено а он°га, што није доауштено.

Прва ствар, на којој су се зауставили, ова је: „М* имамт војску и новац. С војсксм лс мимо (не, којв су у дату с намз, с новцек гушимо ноционалву свест индолевтнвх неутралних на, *0да и жељнвх богастав без напора и труда. Јер нма нар.Јдз, које треба победити и нароца, које тре ба 1 <упити“ И батаљони су отишли иа босбени фронт Алц су сни цаучвди сада да п шту;у оне, које су не када презиралв покушавајућн корупцвју и наводећи вх на издаство. Ми смо виделк, како се рсдише органи јавноста у Холандијн, Италвји, Грткој Бугарској и Румунији, да бв се обманули наивни в поткупили слаби али свест народа свуда отворено у стала и буиила се против јтога. У Игалији, меродгвач глас председника владејсд јекнуо Је протествујући про тав немачкоги нс вца, којим се ишло ва аоткупљивање.

Као какав херој, прсбудивши се и отргавшв се из ва(>љзвих сноца, талгјански народ сђ подчгао л?стом говор^ћи новоме Југурти: ч .Ти немаш довољно н > ваца да купиш |едан н?род, који ви;е напродају!" Исн је скочј о на сружр. Уз звуке тр ба он е отишао у 6ој против еј фидче Ау стрвје, која је основана на чепоштењу а одржава се лажема и преварама. Код нас, покушајв за пот купљивсњем распро трои су се као епидемија, Всћ десет кесепи како ми живимо у загушљввој атмосфери. Вла да затвара очи, а стрдни а генти наст&вздју своју и гру. Нрцац п> љгв цирг.у јлише на нашим тржиштима. 'С њиме се купују бедне в пр пале савести. Имена про^ дених иа свима су усн, ма и изазивзју с&цо гнушање и реврлтврање. Срамота и стид је сстити се, ла смо :нх псзнгвали, да су они Ру муни, а човека облије румен стида в срама, када их

види збуњене и сметене кукавници, који тумарају сада као без главе иненалазе више нигле мира ни М 1 ђу свјЈим сријатељима, ни у кругу своје породице поред свсје деце. П(срећне и мртве душе, купљгне на раскршћима. по кафан мз, нз тркзм>, у позоришту, јер свуда вмз пролалих тнцовз, који би за новац све у чинили, ови изроди нзшг-га друштве >ог живота су ро ста, безвољнз оруђа у ру кама мађ?рских ц немсчк«х шпијуна Немачкн иовац нзјвише :|е >ч:пеха поствгао у једн' м ^извесном делу штампе. Нз овај део штампе бзцил’Ј су ови јгш од почеткз своје паледе, Нема скоро вијеа не рглакције, којг није ви аела фигуру бар једног од ових аустро-немачких аге ната са порхфејом под мишкп! препуним бзнкнота за купорање сзвести. Нема нкједаих румунсквх новина које нигу дс биле пс нуде од миласна, да ,би издале сво-

је националке рууунске ттересе. Ср-ћ м, било је људи од карактера, к^ји су их избапили иапг.н?. Али на н(Ср-. ћу. при свем том нашли су се прос/иту исани 1 ИП 0 ВИ, ко к су продали своје перо за мзње или в?ће суме, према вредности свога имена и свг.га талента и према аослу које врше. Изван оних ли>:товз, које су већ ку^рли ила органа, које директно изаају страка посланства и који труту душу народз. Ови органи продиру и у Тр&н<:и; ванВЈИ и увећавају патње н невоље н%ше неутетЕе брзће Мрежа нсмтчкс пропаганде и шпијунаже ;шје зах ватила само штамп/ Агенти су је разапели в ва рад нике, нарочито сивдикалис ге, и на већину стрзнзца у нашо) земљи и нап > м народу. Ови последњк органкзовани су у дивљс банде, којесе одржзвгју мссецима. Они имају клубсве н н в? иа и растурају велш е ар