Straža

БЕОГРАД НЕДЕЉА 21 ЈУНА 1915 ГОД.

Став Редакцвј* в Админвстр. Космајска ул. бр. 22. Огласи се дају у Администр. Цеиа утврђена. Неплаћеиа се пнсма не примау. — Рукописи сс невраћају. Писма, рукописе. новац и све остало што се односи на лист, слати власништву листа.

ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВА 1092.

Адреса ва телеграма: „СТРАЖА* - БЕОГРАД Претплата аа Србију ■а пошти: ва годиау . . . Дии. 12‘„ ш^ст месеци . „ б „ тра месеца . . „ 3'. један месец . . 1 Претплата ва ивострааство ва поштн: иа годину . . . Дин. 30- „ шест ме:ецн . „ 15 „ три месеца . „ 7'5*

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН У 6 Ч. ИРВ ПОДНЕ ТЕЛЕФОн И 11 Ам <*РИЈЕ 1092. *- ■ ^ ** — ■- - - - ■ — ■■ 11 —

Рад и енергија савезничке дипломатије да приволе Бугарску да буде 'уз њих и да је крену протвву Турске нису довели ни до каквих резултата Показало се као апсолугно тачно мишљење наше јзввости да Бугарска неће да креће про тиву ценграли 1 Х германсквх царевина, па било то посредно или непосредно. У самој страр-*, Бугарска од првог почеткЈ овога пели* ког рата бил .1 је и јесте пријатељица герман кгм ца ревинама и било врло наивно веровати да ће она за једну ноћ из темеља изменити своју спољну поли' тику. То је и физички и психолошки немогуће. Бити у друштву Једних људи и исповедати извесна на< чела, па од један пут и људе и начела напустити, то је немогуће и нсприродно, или бар то учиниш у из канреднсм и взаенадном случају. То треба непхто сасвнм неочекивано да се догоди па да се учини про меиа. Међутим такве промене у овом случају са Бу гарском нема а није било. Иста људи на управв земље — људи германофалски расположени. исте војае а међународне прилике у Ев роав, па како се могла о* чекиватн иека промена, ззр то није било мало наивно од стране савезника? Рећи ће се да је било улажење Италије.у акцију! Али то за Бугарску није имало ре алног значаја. Ступање Италаје у рет могло је да их само утврди у неутралности. Да богме, друкчије и није могло бити кад је Бугарска из почетка рата узела једну погрешну и противну по лиаику. Бугарска којз је волела често да се размеће у 2вропи као једна Слободо умна и демократска земљз која се непрестано вешзла о врат Енглеске ц Франиуске, исказивала им своје свмпатије и дочазивала како само она пргви пред ставник слободе и напретка на Балкану. ечо где је у одсудном тренутку пришл* уз реакционарну Аустро Немачку и лиже св чак са једном Турском. Видитг ли, Савезкици, са каквим неваљалцем имате посла, па згшто сте започињали разговоре са њнм кад ,е тим разговорнма у напг ед осигуран пораз. Бу гарска није ого за шта се оно представљала, она мора да буде у свсме колу и она се данас у њему и налази Саоразум са Бугарском спада у област С«*ова. Прели;тајте њвхову историју, подсетите се 16. јуна 1913, па тек онда започните с њима разговоре. То су људв која су гзгубилн а панет и морал. Ини не могу никад бити оно што су Срби: верни и ис крени нријатели. За доказ тога узмате њихову и нашу историју. Сва је њихова историја састављена из веролимства, безбожних дела, отимачине, уцењивања и ку кавичлука. А каква је наша г °Р*Ја У поређењу са њи

ховом, као светлост и мрак Наша историја је пуна ви тешких подвига, великоду' шннсти, јунаштва и искреног пркјатељства. Па зашто. Савезнчци, тражите једног таквог члана, као шго је Бугарска, у своје друштво Нека она оспане у своме јату! Гле ће рђа даље од непоштењ-;? Ви мкслите, драги пријатељи, да ј ипак могућан прто-рет у Бугарској. То вас сигупно варају не<оли ко људи у Бугзрској ко 1 е ви сматрате за трезвене. Па нека и има неколико трезвенвх, да дозволимо то, али њнхов ,е бр.)ј врло мали, њчхов је гласнемоћан. Зар ви не видите да је Бугарска једча држава пуна, дупке набај.ена, мегачомана, ш виниста, цчника и одрра танх уцењивача? Окрените им сасвим главу, па ће вас они молкти. Дајте им вре г’ена да се опамете! Ви их на тај начин, нуђењем и преговарањем, не можете о памегити Њзма треба још једна Брегалница, још једне батине. Зар не видите да је за цео свег постало јасно да су Савезница у праау," да је на њчховој страни праз ! да и аобега, само заБуга 1 ре то нчје јасно. < ни су залуђени мегазоманским бесом и шовинчстичким лу дилом. Пустите их да се о трезае. Њгма је још у почетку рата требало бити јасно да је потребно да кооперашу са Савезвицима, али њима то није било јасно; н ако су се у томе варали до ступања Игалије у рат, ба рем сад требт да буду начисто: они тртб| да следу ју примеру Италије. Ззр не ви и"е да они не признају ви речи њвховзг угледног ор^ана „Мир“, ко* ји каже. „Док је Италија сгајала ван сукобз, ми см > могли јо и в да се :ав равамо. да нгша неугралност има смаС/.а Али данас, ако има Бугара којима су мили на ционални идеали треба да увиде да је постигнуће тих идеала у спорззуму са Тројним Саоразумом.“ ,ЈУ ИЗГЛЕДУ Кајзер не каже: тешко ал’ стално Немачка тоне и малаксава Последњу тачку „концерта“ ратног Већ одиграва... Јер Рус их пушта дубоко дубље Грозно их ништи на путу томе Док се не сломе: Кад их дотуче замахом једним Кланцима дугим и непрегледним Ја нисам пророк; ал’ опросп Што ми гледиште није уско Гроб ће нм бмти последнл снаге Земљиште руско! М. Расннск!

— Аустрија не поштује иеђунајродне одрцдбе. Рим, 20 јуна Аусгријске власти су лг шиле слободе и ставиле прв гвЈр секретара талијак

ског кокзулат у Трсту. Како је талпјзнсксм конзулу ззгаравтовена Слобсда и како је ок њ.тпао под за штит, м вмеричког послан ства, то је пославик учин *о нужне кораке код бечке втаде уложив протест про тив с ваквог гажења одредаба међународног права.

0 миру — „Мир је потребан* Букурешт, 20. јуна „Аз Ешт“ доноси на у водном месту ч.чанак у коме се између осталога каже, како би частан мар, закључгн између АустроУга{.ске и Русије мтгао још и бити остварен. Мнр је потребан, то данас сва видимо. Али само мер, који не би ни мало ишао ва уштрб наше државне ча:ги. У^мерака протиб ЈСемача Варварски начин на који Немци воде рзт, зверстга којима пропраћа]у операцвје своје, испунио је одвратношћу и гнушање :г према њима цео хришћански свет; у том погледу, нема заиста неутрзлних. 11осле пропасти ј „Лузитаније", у Америци која се труцила да остане сасвим на страни, избила јје сад и страшна мржњана јварвзре којкма чао дл и 1д8нас још запонсдз једав [ Аларик а не „културни* ‘Виљем. Глас штамие пот |плаћене немачким златом и не чује се у бури проте ста коју је подигла нез8 јвисна амерпчка шт»мпа. Професор унаверзитета у Чикагу др. Харнер с,сгзвио је списзк свих прес* гупа немачких од почетка рата до сад. Ево тога спас кз оптужаба који је објав љеи у свима америчкам но* винг, који је излепљен по с-има улипама, а нарочито по зидовима немачког послачства и не''ачких конзулатв, који се обилато ргз даје пролазницима по сва ма градовнма Сједињених Америчккх Држава: 1 ) Нарушење неутрал ости БелгиЈе; 2.) Употреба п/швних мина на отвореном мору; 3.) бомбардовзње из ваздуха отворгЕих градова; 4) бомбардовање примор ских незаштићених градова; 5) рушење здања посвећених в< ра нзуци, уметности; 6) употреба експлозиваих куршума; 7.)гађање болница, превијалишта, возова, коморе Црвенога Крста; 8) злоупотреба заставе Црвенога Крста; 9.) сурово поступање са заробљеницима: 10) прикривање трупа које наступају гомила жена и депе из заузетих областв; 11.) терање на војне радове мирногстановпиштвв; 12.) рушење у паљење села и убиства мирног грађанства; 13.) грабеж, п'љење, сило вања; 14.) потааања рибарсквх бродова; 15) употре ба отровних гасова и запаљивих тгчноста; 16.) пота пање пугнвчких у трговачких бродова „Ргув*, „Ра1ађа“, „Оизсћт§“, „Цизћаша“ и „СикигМ- в уошпте нападање подводним бродоввма на мирие трговачке пароброде.

Списак се овај завршава речима: „Видите ли, грађа нв Сједињених Д>жава с каквим сте звеоовима у лицу Немаца имали посла?“ Мржња на Немце расте код Американзца из дааа у дан. Бласник мануфак турне фабрике у Пленсвалу „Трумбул и ком “ издао је ову објаву: „На Лузитани ји, кривацом ороклегвх Не маца, погинуо |е и наш ста рији брат Л »лаис Трумбул С тога ја, Џон Трумбул, који сам раније огиазао дн наша фзбрика израђује рат ну муницају, садч објааљу јем да се примам т- изра де и да ћу је вршити нај бржим темпом, само да би што више псм гао племешитим сзвезницима да уви шге гнусног звгра — Немачку". Инжињер Дзниел Лемби, коме су са „Лузитанијом" погинули жепа и дгца, отпутевао је у Енглеску д& ступи у редове добровоља* па, са жељом да се што нрс освети „зверовима", Сви у читељч немачког језика у 1 једињеним лржавама објавнли су да слобод> е и културне грзћане Америке не могу више учити језику „зверова и в рвара“. Царински контролор Џек Пикли, којн је извршио по следњи преглед „Лузитанаје* пред сам њен полдзак подндо је днректору америчк! х цзринарница рапорт у коме каже: „Част ми је гаопштити да сам преглед „Лузтаније" завршг.о на три минута пред њен по лзззк и кунем се својом са вешћу и дужношћу гр:ђа нина. «а иа „Лузиганији■ , није бало ви једног топа, ни једног парченцега пироксилина. Немачког лажопа који би тврдио ротивно па ма ко то био, познвам аа двобој." У тој раздражености Аме риканаца све се четће чује реч „рат 1 . .Вечерње Време."

рабош Наредбом команданта одбране Београда забрањено је служење приватннм личносткма реквирираним фијакерима као и сгоком. Међугим, јуче око 4 часа по подне видео сам једну нашу добро познату „господучну, како дуж Кнез Михајлове улице јаше једног помамног вранца реквирираног од једног београдског фијакеристе. А наредба? Боже мој. За њу не важн. Она није приватна личност, јер стоји у некаквим односима са једном званичном зверком. _________ Аргус ЈИађарска в уГустрија - Сукоб између влада Букурешт, 20 јуни. Између Беча и Пеште до шло је до оштрог сукоба. Председнг к бечке општине др. Вајскирхнер написао је председнику пешганске спштине писмо, у коме му је оштрим речима пребацво како се мађари у овим суд боносним данима не понашају онако како то доли кује патриотама. Министарство вародне привреде у место да је сво* Ј0м> резервном храном потпомогло бечку општину, ино је вздало строгу на*

редбу, којом је износ хране са у!аоже територије забрзНА н 1 П 'См * |е из зв >л > у пешганс<им кругсв та тежак ути:ак и неколико народиих посланика п -се тнли с/ мчнистоа чп дс.-д-

ника графз Ти’у. и тражи ли од њега д < код бе • * влад ТроЖи и Се Нв С Кирхнер иЗки и зб<<< уное де, коју је нанео иелом > гарском наркду.

Доеде пада Давова

Женски свет Жена 1.в по уствета Жена из чолусвета «« ће 6 та карактерисана, гко се з њу каже да је немора на, исто онако. као и за лопова, да је непошген. Реч „неморалан* служи за жену ван с>ере полусвета. Демимонткиња преставља јединицу |едне засебне целине, ко]а не подлежи законима друштвеног живога, и

(једно пи.мо Наш дописник из Софије шиље иам оао писмо, које је прамио ]едан чвновник вемачког посланства у Софији, аегов интимус. Пнсмо ја писано одмах по паду Лавова и пружа читаопима слику препорода, који је насгупио у Верлину поводом евакуације Ланова од страие Руса. Мн вадимо езм* маркантна места. „Да ли ћеш мн всровати, љубазни кол га, д је сунце тамног берлинског неб са јгл' једног јутра зрзк( м ра дости и нвдежде, и ако су сузе побијен г милијон на та »ате њег .ву светлост? Да ли ћеш ми вероаати, да јс после годигу д на у н мач ком Берли-у ( свануо д-ш са физкономијим дана из арвих победа у Б^лгији? Не ти то нећеш м <ћи, те^’- је још д?вно разооужала римигивна истина о изееено сти наше пропа ти. Т > ни си б*о изол>ван од ствар ности, као што је то био случај са твојим дрзгим зе мљацима; али зато ти ниси ни уживао зору у прикривенојсумњни страшном пре досећању. Стварност, коју са та познзвзо, данас је ( б мана, а обмана у којој смг ми живели, данас је јава. Какав огров у срце нншич зепријатеља! Колако утехе и Снаге нзшим ојађен<<м супругама! , Вест о храбром заузећу Лјв >ва од стране наших неуморни трупа, чији свз ки ч< ве< треба да се оба вије венцпмз златне лзво рчке — стигла је у Вол ф в Биро ско 3 часа у зору. Ранијим успесима раздра ганн Б рлинци сп*вали су

И8 Берлина) сном новог живота, па ип к, њих је ка тр» нутак разбудио узорни весник са крвавог али славног фронта. П) л- ј пола чпа бгрчинске улице беху светле светл ш ћу радости и исти^е, беху жив? жив т >м ветр варене надеждг. М ,с» Је кл)-цала нагаем општем оцу нашем нежн м кајзеру, и итанал* :уа ма чихвалн <сти за кжо ду па палих осветннка ,,1Јпиег <1еп Упс1еп“ држ о је г <вор јед>н п гурсн и сед чове< Њег в је глас дрх тао, он «е био тих као глас с«-*титеља, њега је мало који чуо, зли ја се не варам а< > речкм, да су ње гову ми:а> сви осетили: Бивмарл се пр >буД1о! „Драги Е.., хсћеш л< моћи да <<сетиш да се Би?<марк пробуцио? Та ззр није Свевашњи осгвари > м-са( онога стзрца. После пад Лавова. наш уоеси нису би и завршени, оаи те са да н стају. „Ма смо амо одвећ не Стр>љивк кад < побеђ јемо. исто, као шго см » ст,.> <љиаЈ и встргјнч у п раз/. Ш бисмо сада хтели, да јед нимубоаом бцозе-а пробо демо ц лу Р ију, аа .еднии балон м га л (-а г учљиви гас. Ур.) угуш> мо свг Фоан цузе, да једном торпиљок разнесемо све езглеск«* о клопЊЈче. Дух је у нам сада тако исто б^р н и снажан, као што је жубор пролетњих вода Да ли ти бру ји у мис (и узвик нашег п->трона; „Немии се бо е :ам > Бога и нико' више!“?

ирема томе не може се тцетирати његовим терминима. Жена, чија )е сао|Сгвена физиолошка функција тотално чаралисана погребама окилине; жена, ' 1 ије су осећајне способности сгвршен.о деформисзне и стављене на службу једкој једииој страсти: жељи за новцем, као освета према чов «у — преставља тип жене из иолусвета. У једном од наших ранијлх чланака, напоменули сио, дз жена страда да би човек осе тио горчину најсавршени.сг зла. Страдање женино и наЈса.чр Шгније зло оличени су у жсни из по |усвета. Разлог ко: стзара такву жену ие потаче из постуцака човечиЈНХ, као што му се то врло често пребацује, њега искључиво условљава слаба воља у жене У вом случају ччв.к игра улогу вратара пред паклом, он вам отвара ула>, али до њега не зависи хоћс-те ли ви ући. Па ипак демимонткиња га несвесно мрзи и несвссно му се свети, иако јој он имогућава опстааак. У колико је свет културнији, у толико човек има више предис< 10 зиц ца за моралну дегенерацију, у толико Је жена из •полусвета у својој улози потпуни|а — страшнија, веће зло. Њену потпуност усавршава човек злоу ‘отребом својих полнкх осећаЈа. У томе човек врши злочин, и то не т лико према њој, колико према самом себи, а тиме и према целом човечансгву. Жену из нолусзета не треба желети, њу не треба ни жалити — ње ће нестати ако је заборавимо. Зор.

Ото Вајс Такве сте (АФИРИЗМИ) Многа девојка има тако блиставе одлике — да бих ја саветовао сваком човеку, да је не узима за жену. Ово сматрам као врло по-

А7ИНА, 20 ј\нз. Министар Војни је нар дио да се позову под з ставу класе из 1912 и 191 голине, а "релвиђеч је и с зив класе из 1913 годин

Веуеогвебмв п ипшш Ш« - 0110)11 „Њујоршка Трибуна* сзопштава казивање једног радника Американца који је напуагио рад у Круповој фабрици. чим су избиле несугласице и пеђу Немачке и Сјед. Амерички* Држава. Овај радник, Крамтон радио је на монгирању и постављзњу топова од 42 сантиметра. Крамтон потврђује да тежи на једног оруђа лостиже 178 хиљада фунги (до 90 000 кгр.) а дужина оруђа је 12.7 јарди (11,25 м.). Пројектили су необичнотешки и теоријски етрашног разорног дејства. Крамтон уверава да су Немци грдно ра* зочарлли дејством ових гиганата, јер су успели да поставе два и уоотребе их како ваља само пред Анверсом, док је пред Мобежом и Намирсм од шест посгављених оруђа могао да дејствује само један још су на веће тешкоће нгишлн Немци у Остенде где су мислили да поставе читаву батернју ових топова.

Узроци том неуспеху ози су: 1.) Оруђа су и сувише тешка, а међутим најмзња неисправност и нагн> тост бетонске подлоге изашва запињање у фуккционисању и доводи до кв-ра. а што је најгоре онемогућава тачно гађање. С тога је пред Мобежом и Намиром ћутало 5 оруђа, а на белгијској обали ћути читава батерија, јер се обична цементска подлога неравномерно угиба на неотпор ном, пешчаном тлу. 2.) Свако је оруђе састављено из 172 дела, од којих су неки врло сићушни. У практнци се показало да због необичне јачине и притиска експлозије зглобови делови лако попуштају, а због ч на|мање неисправности мора оруђе да се оправља Пред Анверсом и Намиром једчо је оруђе, без оправке, могло да избаци само два метка. Пет их је морало, иосле првог метка, бити лемантоваио и враћено у фабрику ради капиталне оправке јЈест „Хамбдхе" СОФИЈА, 20. јуна ГК з'ати буга,ски л> С’ „КзИвана* дснос* ау«енгичаи ичвештај из Женеве, д? је Срб а пр к амоваоа анексију Д -ача и иелокупне албанске теригЈрије, коју )е њена вОјСка а без отпо ра* прегазила.

хвално: Многе жене испитују прво супруга за његове погледе и тада чине о»о, шта вне хоће.

Шала Г1ре два дана улаш у админнстрацију |една обла. л«пушклста женск«, којој је из очију вирила — младост. Администратор млад, леп д чко склон за сваку авантуру „Дч0“ сс збунити њезиним лсиим и в*љкастим ф рмема и онако у узбуђењу, као да га тр се нај* јача грозница а има топлогу 40 степени, пита: — Шта желите! Уместо одговора оиа му пружи парче хартије, и затим га упита пошто1 — Зависи колико пута желите, одговара админисгрш>р а његове младе и крупне очи још се више оодмладиле и знагно се прошиоиле и клнве по њеним пуни. I (рудима н ј >ко раз ИЈеннм куковима. — Па колико ви мислите да би треоало пута да пустим! — Па ја, ко мислим — ве .и он и шеретсни је, онако испод ока посматра н оно неко/шко длачнца исцод носа нераозно чупка — да 6л треб.ли бар три пута! — А аошто? — Па з ј сваки пут дза динара! За вас ћемо учиннтн нарочиту цену. За три Јута 5 динара. Кад је отишла видео сам да су се погађали око — огласа мртвачког.

«мА