Straža

Број 171

БЛОГРАД ПЕТАК 26 ЈУНА 1915 ГОД.

Година V

—&

Стан Редакпије и Адиинистр. Космпјска ул. бр. 22. Огласи се дају у Администр. Цена утврђена. Неплаћена се писма не примау. — Рукописи се не враћају. Писма, рукописе, новац и све остало што се односи иа лист, слатн власништву листа.

ТЕЛЕФОН УГЕДНИШТВА 1092.

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН У 6 Ч. ПРЕ ПОДНВ

Адреса за телеграме: „СТРАЖА" - ВЕОГРАД Претплата за Србију на пошти: на годину . . . Дин. 12'„ шест месеци . „ 6 „ три месеца . . „ 3’. једаи месец . . ГПретплата ва вностранство на пошти: иа годину . . . Дин. 30„ шест месеци . „ 15'„ три месеца . „ 7'5о

ТЕЛЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 1092.

На Г алипољу — Упорне борбе са Турцима ЛОНДОЈ, 25 јунз. Алмиралитет јављ* за огорчене борбе које су се водиле на Галипољском Полуострву са турским трупсм*. Турци су вршили три јака вапада, да би повратили позиције изгубљене дан раније, глл су одбијени са великим губитцима. Пред савезничким утврђени : рововима могло се је цзбро|ати преко 3 500 турских лгшева. Међу заробљеним налази се и јед?.н немачки по ручн ик. , Србија и Грчка , г \ — Писмо ив Солуна —

На Цариград — Кавкаске трупе упућене на Цариград БУКУРЕШТ, 25 јуна. Оздзшње турско посланствп добкло је извештај из Царвграда. да је знатан део вр|Ске. која [е оперисала на Кавказу повучена у Царвград. кас од бр анз. У турским војним коугсврма су предузете све мере за одврану Ц.фиграда 11еру|е ге. да ће у оп-раци|ама против ЦарИ! рсда узета учешћа и италчјанска ф 'Ота. Турж^ фпогл је минираза Мр>морно Море и ћчсфор! Рачуна се дз < е Ц рифад може успешио да боани нар мање шест мегепм.

Псспе избера у ц лој је Грчкој настао тајац, који опомкње на затишје иза » ојег долази бура. Странке се носе преговарају и једна другу оптужују Краљ је још увек бс лестан, и његовз бо лест унела је још више незгода, још више трзавица у иначе несређене, бог зиа како, унутрашње односе: док краљ изко још достај слаб позива Г'унара~а који је на изборима тотално прс-Ј пао, и са њ» ме конферише,) иако се очекивало, да ће владу поверити Веназелосу, дотле се престолонаследник не раздваја од Веназелоса. У два маха он је дао чак и изјаве које су биле пред мет дискускје на једној сед нчци у двору. У парламен тарни живот Грчке влзда х ос, Скупштина се још не састаје, иако је то требзло бати још пре десет и више дана. Гунарис који стоји добро код крзља такође стоји добро и код краљиц >, и благодарећи овоае, уги цај г-рманшгине још ј-* више ојачао. На очиглед вла ди они врше ужасну про паганду. Располажућа знат ним сумама они поткупљују штамлу, послзнике, па чак и — в п јску. Праз? патриО' те глеаа1у оро зао, али су они н°моћни или немзју до вољно чврстин" и воље да овше зпу уччве краја

СОЛУН, 21 јуна. Пре неколико дапа „Неа Алите а“, један од најбо љих атинских листова, до нео је на увоцном месту чланак „Српска политика" у коме се ружним речима вр ђа Срб ца и срп.ки на род. Чланак је у круговима Венизелосове сгранке, који данзс представља грчки на род изазвао огорчење, а један угпедан члан страике рекао је, да је чланак грчка срамота. Тврдо се верује да Је членач изишао из к јне немачког посланства, а да га је писао сам конзул. Чланак у преводу гласа: Србији се досадило без рзта те је хтела поново да ратује; али овај ноеи рзтни п )ход нчје вигае он.зј, кс ји јој |е било дужаосг воли ти, већ други унапредо игуран поход. срби су тре бали да нападну Аустрвју да би тим олакшали Ру сима операпије у Галицији. Они су претпосгавили да уп -дну у Албанију и ми лели су да тано неће на ћи никаквог отпора зли су се преварига Там новим походом они су изневери!и своје савезннке и пријћтеље Грк=; и жртвз оног похода бао је један грчки виша официр. Срба су уш .и у Арба нију ваљда да и А-.бинији даду српску цивилизацију и слободу као гато су је дали

Маћедодиј !! Ј ( р многе богаге и цвгтајуће вар. ши за воеме Ту* рака сада су се прегвориле у села са рђазом сј-пском упрзвом и таранијом. Нз пример: Битољ који је био 1 пређе ц».нтар трговине у јМаћедонији сад је постао једзо село под српском управом, која се одликује отимачнном и пресијом. Срби су били исненађени, кзд Су ушли са опанцима у Битољ, кад су виделч стааовш шгво у ципелама. Ту цивилизацију опанака хоће Срби да наметну и Арбгнаји, зато су ушли у њу и сва она месга и куда су год прошчи опљачкали су и упропастили, И зато сви стан. вници, застрашени, побог/.и су у у Грчку где су нашли прибежиште. Какве везе, каква права има Србија на Арба нију те ју је окупирала? Ваљда мисле да и Арбанија чини део Велике Србије као шго су увртели у главу српски шовинисти о Маћедони,в Они не могу својим старим обласгима дч упр вљзју а камо ли новим. Срби н*су у стању да \виде да Битољ, Д јрани Ђевђелија није срп:ка област; ■ ошто и ако се тамо говори Срп ски, ове су им ст свим стране. Они су без икаквог пра в! присвојилп ове областа.

Епиграм На сцени И султан уздише Ко и Турска сама: Већ последњем чину Лети турска драма; Пљескајте! — нек' грми Жеља ових дана: Да пре умре Турска Од њеног Султана. М. Расински.

— Добровнћ и Савов код Радосла вова Софија, 25 јуна. Ј/че пре подие посетили су председника министар ства д р Рздославова краљ в тајни саветник г. До бровић и генерал Савов Озој посети придаје се нзрочит значај.

рабош Прича ми један пријатељ: Зар ми нисмо љубазан и гостољубив народ? Док у Аустрији побише све ш го је српско, дотле код нас н.ихови поданици добијају службе. Ето у Државној Зирантној Банцк у Скопљупостављен је за књиговођу неки Кунштика, чистокрван Шумадинац! — Ама, шта те то чуди, тешим га ја. Помисли само ко је директор те банке и биће ти јасио. Аргус

288 -ми пут Бонбардовања Ремса Париз, 25 јуна. „Ле Журнал* саопштава да је Ремс до сада бомбар д :ван 288 пута. Премз тачним податцима на Рсмс је до сада изба чено преко 50 000 граната.

— Пред општом офанвивом -

Атина, 25. јуна. Са Мителене јављзју. па се у ГЛ-1ВНОМ штабу рази ф /рсирано на плану. црема к чем &е има извошити е нергкчзм о"шт"| на 'зд на Даоданеле. Напад ће се вргоити и са сува ( а Га ли чо" а) каи и с-» мора.

Колера — У Аустријн' беснн колера Букурешт, 25 јуна. Из Беча јављају дауц,'лој монархаји бесни коле

рз, која је узела веома ши роке размере. Колера је узела широке размере и у Хрватској и у Славонији. Према званач н јм п )датцима просечно умире по 50 лаца дневно. Колера највише беснн у по жешкој жупанији где је у Новој Градишки за један дан умрло 79 душа. Према извештаЈима лекара, колера се појав^ла у великој размери и у Бзчкој, као и у Уггрској, где бесни трбушни ткфус. V Бечу болују преко 500 лица сд кокере!

№ I ђиоп — Постигнут споравум(?) Софија, 23. јуна. Из крутова дчаломатскрх сазнф се, да је између Бугзрске и Турске пости г нут споразум у поглеау .г«риторфлних компензација. Оаа вест нема зваКачну потврду, али није са зва ичног мест 1 демантовзч'’, иако лансира већ два ДсНј.

Припреме у италијанској врховној команди. Рим, 25 \у 13 На министарској седници к ]а Је под крзљев? м председништчом одрж на у сгану г«авне команде решено

ФЕЈЂТОН ЛПшН Ј РУЕИЈН — Мемоари Хајнриха фон Роса —

Све дотле нвје било бо лесникв; а и на ону стрзну Њемена нисам ни једног ОСТ8ВЗО- чзк и онај челна коњзник. кога Саи сперисао у Расгенбургу, вратио нам се здргв и читгв Али како се задоџољавање наших не опходних потреба у храни И сувоти сводило постепе но на минимум могућоогти то је в са одлвчним здравсгвеним стањем било уја. Још извесао време би:мо могли д'бро да прођемо, да су нам уредно ст п зале нгмирнвце, кс је сморезср висгли пре преласкз Њемена Алито не беше спучај. Идућег јутра кренусмо десно од друма за Внлну, преко сразмерно Ј,ђ-.в -х се оских путева, не наилазећи нигде на непријатеља. Ста новници беху врло добри

рб) према нама, увек расаоло жени али Јевреји у толико прљ^вчја, одвразн ји. Увгче смзсе зауставали, Ш би се ксњч нахранили и н; појили. Сад су први пут одвззкване косе н виле, н за тили час зелениле су се огромне гомиле свеже траве. Седгм пукова потребују маого, али нажалосг они још више упрзпасте. Ниједног села не беше у близини, али је бзла једна мала црква, за коју се јога ра није говорило, да има врло обилне количине брашна, развог јсстива и драгоце њ сти; само њој се није смео нико дз приближи. Као V овој прилвш, тако сам и доцније запазао, да нико од наших није ни једау цркву опљачкао или ма и најмање из н»е уз;о.. Те су

ствари вршвли гни који су ишли г>ред намз или аза наг, и ја сам се више пута уверио, да је мање з по слгна пешадија увек била способнија за таква преду згћ?, него коњаници. Кавалерији је одузи*ало много времена занимање ско коња, око седала и оружја. У колико смо се више ближили Билни, у ТОЛЕКО су дани билитоплиЕи Сво је неопходне потребе подмиривапи смо врло рђав >; в(ћ је и хлеба било ређе, а брашно, млеко, виио и раквја то су биле праве реткости. Због врућине и због јако осетне оскудше у во ди, отваране су леденаце и коњима је доношено комађе леда, да сисањем истог утоле жеђ и освеже с?. Да се купи није било апсолутно ничега, пошто торбари нису могли да нас прате због рђзвих путева. Оф цири су се задовољавала оним што су њихови посилни могли да украду или да отму, па и за то се ретко указивала

причвкз; због тога су и следовали одмах иза Њеменр, у оскудици потреб -их пцедмета сваковрсни нереди. Такав начин живота није могао о.тати без пгследица, и к^њаници а коња већ су отпочињади са сталним проливом. Први су били због тога бледи, тавни и мрша ви; други су се вукли као пребијени, таксђе мршави. Од Њемена до Ви ,не били смо неколико пута упозоравани на нарочитуопрезнгст, али Русе, ипак аисмо нигдевидели. Таквиуобра жени препади су *»рло чести случајезч код л&ке ко њице у улози истакнутих одреда авангарде. На дан када смо сг гли код Вилне, оошла смо опет главним друмом, прехо кога су, ка ко се то јасно опажало, већ нрошли некс-лики ксрпуси. На друму је лежало више лешева, грасраста од прашане, и због непознатог нам одела држали смо гх за Башкнре. Пошто смо се врто дуго гушили у пра-

шиви овог песковитог дру мг, улогорзли Јсмо сг најзад на једној влажној лИ' вади између др>мз и реке В шнје. тако близу вароши Вилни, да смо могли врло јасно да чујемо једнолико брујање у њој. Рекоше нам да је Насолеон синоћ са свој :м га|>дом ушао у њу. Још се пушило нск 'лико догорелнх магацина; вгма је б >ло забрањено да идемо у варош. То је тако обична судбина ратника, да велике и раскошне вароше морају самз да обилззе. Ја сам, пзк, да бих видео Валну изаео као разлог, да ми је неопходно потребно да набавим извесне врло важне медикаменте, и то ми Је пошло за рукон; болеснчка, који су патали од опасвог пролива, било је врло много, а пуковска апотека остала је гаш са друге стране Њ:мена. У вароша сам био рано ујутру. Њен азглед није имао вичег нарочито рагнвчког; срето ме је неко-

је, да се пр 'дузму св? мгре, како би се во,ска што боље набде^а за зимску всЈну. Влзда је поручила код амервчких фарми за 1С- ма лиона франгка разног санитегског материјала. »:ао и обу ће!

|р I № Један вначајав састанак Ссфија, 25 јуна Румунски пуномоћни министар г. Деруси, којк се јуче вратио из Букуреита, посетио је данас г. Куки Бласо а талијанског посла ника при бу/арском дзору, и задрж ; о се врчо дуго у разговору У п јлитичким д-руговима овом састанчу придају ве лику важност.

№Ш! ИђВ! Румуиија одбила вахтев Порте Букурешт, 25 јуна Преко свога послани<а у Букурешту, порта је захтевзла од румунске владе. да одобри пролаз извесног рггног материјала из Немачке за Турску. Румунија је одбила овај захтев мотивишући га као повреду неутралнссти. Јон

Жви и ђурајах Неспоравум чвмеђу аустро-угар* ски<с државника Букурешт, 25. јуна „М >ђзр Хиртап« доноси, да је између графа Тисе, угарског преми ? ера и б ро» на Буријана, мичгстрз ино стргних дела дошло до не сугласнце, које прете да доведу до министзрске крвзе, Узрок ов г ме је захгев Бу* ријана, да се Румунији у чине кгмпензације у Еоде љу. Гр?ф Тиса је ово од био изјанљујући дз се Углрска данас бсри за одр жање својг теритој ије и не зав сностн и да због тога не може да буде ни речч о <аквим уступц *ма. Све што он може да учини то је, да се Румунима у Е,->дељу учине ко^пензације на зуто н >мном сољу.

лико група војн! ка, а у сла галишту где сам узео ле кар' ја за 48 фсрината вча дала је гргђш.ко пријатељ ска тишина. Изгледато ми је да су господа из општине били поводом нгшег присуства више аадовољчи него везадовољви, псшго су се понашали према нама пријатељскр, учтиво и врло предусретљиво услужав. Наполеона сгм видео у пратњи њих неколицине где јаше преко једне упола разлупане ћуприје, и издаје за псвести, које су се, како се то меки чинило, односиле на оправку исте. Мој гладни стомак, који се еећ био почго да иавикава на апстиненцију својих неопходних потреба, осетивши се у средвна онога што је њчму потребовало, нап мињао ми је на врло д седан начин, да потраж! м шго за јело И нзјзад после мн^го тр/да и љутње успео сгм да добиЈем пква и хлеба. 1. јула кренули смо се даље. Опет је отцочело ки-

У Једрену — Турске власти напуштају стару првстониду. Атина, 25 јуна Према сигурнам вестима Турци су готовј напустњ и Јгдрене, Остало је нешто мало војске, са неколико представника цивилних власти.

Женски свет 0 свадбеној ноћи Тешрога гтнапШг е! побти1атиг, али свадбена ноћ је још увек задржала своју првобичну драж. И човек ће доживети максималну дегенерацију свога морала, па се ипак неће либити да призна, да у тајки прве брачне ноћи осећа нечег свечаног, од чега обрааи румене, мишице пријатно дрхте, а срце пуније куца. Можда је то једина оптмена јна узвиш«ност и значај сексуалног живота. Девојка из дана грчких богиња уживала је у лепоти облика човечијег тела и слушала бајке о чаробности свадбене ноћи. Девојка двадесетог века чита крадом брошуре)о лечењу полних болести и у млаким ноћима ћаћора у постељи са својом другарицом о пурпуру прве брачне ноћи. Девојка будућвости лежаће у санаторијуму хистеричних болесника и сниваће најсветлијим сновима о првом слободном задозољељу своје злоупотребљене страсти. Шта је то, што одржава драж свадбене нвћи на истој висини у тако разнородним периоднма? Оно исто осећаље што се буди у заточенику при помисли на ослобођење. Када брачна ноћ не би садржала пуноправност коју прописује друштвени живот, иа њу се не би нихо освртао; ако доживимо време слободне љубави, тада ће се то најјасније документовата, Акт свадбене ноћи је узвишен, али у својој узвишености не сме бити усамљен, ако се здраво суди.

Шада — Да ли се драгане сећаш данашњег дана, прошле године. Тада сн ме овде, у овом шумарку праи пут загрлио и притиснуо ми пољубац. Ах, како је тада лепо и пријатно било. Сутон је пао, звезде су бојажљиво сијзле, а хладан ветрић је пиркао, лишће је шуштало као свила. Ах драги мој, хоћеш бити тако добар, па да ми купиш један сеилени жипон, који ће шуштати као лишће оне слатке и дивне ноћи.

шовато време. Ми смо пролгзили п ргд взроши и код јгдаог упола изгоре г ог магацр.на добисмо наређ*ње ца се зауставимо, погато је Наполеон хтео да дође да н:с 'иди. Киша нзс је потпуно овлажила; док смо исчекивали Наполеона војници Су одлазили у изгорели м>гацин и пунали басаге са пе ченим ј = чм м, јединим добром које нам је ова варош учинила. У том се и Наполеон појази. Он је нана поклањао врло мзло пажње, изгледао је намрштен и м»зо^сљан, и кад је спазио наше» чомшданта дгвизије, генерала 'Затије, он му љутито приђе и -а , Ч е нештода му гов >рк. Од Твгд говора ми смо чули само «.-> у р е _ ченипу, која је бвла н&^. читј наглашена: Је уоиз а 1 гоијоигз соп • пи согаше ип шаи^ајз зије!, шаЕз јс пе зауаЈз раз ^ие уоиз б1ез ип роКгоп И т.д. (Ја сам вас увек п.ввавао као рђзву садржину, ала