Straža

Бро! 175

Стан Редакцвје в Администр. Космлјска ул. бр. 22. Огласи се дају у Администр. Цема утврђена. НеплаКена се аисма ие примау. — Рукописи се не враћају. Пнсма, рукописе, новац н све остало што се одиоси иа лвст, слати власнпштву листа.

ТЕЛЕФОН УеЕДНИШТВА 1092.

СЛОБОДОУМН А ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН У 6 Ч. ПРБ ПОДНЕ

0

Г)

тт

Година V

Адреса аа телеграме: „СТРАЖА* - БЕОГРАД Претплата аа Србију на поштн: на годпну . . . Двн. 12 - . шест месецп . , 6 - . три месеца . . „ 3*. једаи месец . . 1 Претплата ва иностранство на пошти: на годвну . . . Дин. 30- , шесг месецн . , 15'. три месеца . , 7-50

ТЕЛЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 1092.

Србија и Г рчка

— Писмо из Солуна -

II „Пошто су Срби мегаломани они не могу разумети Једну тако значајну сгвар а то је, да за кратко време неће постојати српска М'*ћедонија; и, ваљда, и Ср бија веће постојати те ће остати Срби без Србије зато што су незахва/ши и неблагодарни онима који су је заштитили. Зато се н< може одржати српска држава која се сматра као легло з р зе зла и за* разких бакцвла. Да не масле Срби да ће се ово стање на Балканском Полуострву продужити? доћи ће час када ће се ово стање уредити и онда ће она остати сгма кад не буде више имала пријатеља и заштитника, јер ће их њихова (Срба) незахвалност и неискреност одвојиги од најбољих прајатеља кјји би их могли подржавати. СрОи ће ускоро скупо платити нљачку, отимање и увреду коју чине грчком становништву, јер постоји прав да. Грцк су задржали свој језик и нароцност за пет стотпна година под Турци ма а ваљда нх с.;да неће изгубити пол упрзвом мале Србпје. Али ово ће се скоро скончати пошто ће Немачка и Аустрија лобетити и онда асћо Србија." Као што рекех нлпрел, опште је уверење, да је чла нак писан у немачком лосланству, и чл&нак је излзвао силно нсгодовање. У разговору са Једним угледним политичарем, овај ми је рекао, да нас такав тов не треба ни мато да чуди, Јер су Немци успели да з«владају Атином. О погибнји офацира до анао сам ово: Кад су Срби наступалв у Арбанију тај офипир је добио налог да ааузме неке позиције. Алл исте су већ раније бнле за узете од Срба, и наравно да их на тражење грч<ог официра вису могла Грцима да устуае. Тада је офи* цив на ссбе испалво дна мегка в убио се.

Па ипак, нзс све ово не треба ни најмгње да буни. Јер сваки напад унућен на Србију и српски народ не долази од грчког народа в?ћ од немачких агената к плаћенака. Нас пак, који добро познајемо грчки на род, који знамо осећаје њи хове нас овај напад кеће ни нгјмање да узбуни ииги ће успети да добре сусед ничке однссе помути. И овај напад, ми бацамо у забо рав, бацамо га у прашину, да борави поред сних напа просутв на нас ит исгекујне само бугарских и румун ских листова. ЖаО нам је смо шго је такав гадан испад могао да угледа света у једнем озбиљном грчком листу. Сантјаго.

Епиграм Пред супарником Мото: .УапИаЈ уапИа(иш“. Сад Немачка нижом нотом У рог ратни свира, И хтела би: мира. Посредника ван Европе тражи Посло холог звецкања и треска Тај би барут упалио можда Да кључ свега не лржн Енглеска 1 М. Расински

Рабош Јуче пред општином срете ме једна старија жена и жали мн се, како јој не издају помоћ, а има два сина у рату. А ја међутим знам -жеиу једног царинског ревизора, која Је у једном месту у унутрашиости, где се била склонила, примала помоћ, а муж јој је дотле вукао плату од три стотине динара месечно и норед тога, дијурну од сто до двеста динара! Аргус

№Ш-!)! 1 Ш Ф 1 Зиачај»'а ивЈааа ј«дмог руаеум оког полигачаоа Букурешт, 26 јуна Један бввши румунски министар изјавчо је пред сарадником енглес ог ли ста .Дели Телеграф" шта преставља камен спотица-

ња румунжо-бугарсквм од аоСима: „Бугара су били на врхунцу своје славе, када су лели од својих дотадањт-.х савезника да отму оно, што су свз мачем извојевали. Они се нису тргли ни у дванаестом часу, они су мучки напали хрсбру Ср бију, да би од ње добвли заслужену казну. Ми смо са своЈе стране извршили једач пуноправни гест, ми смо од Бугара освојилк Дсбруџу, и како Бугарска може данас да помишља, да су могући добри односи измсђу нас и њих, када њихов први и непоколебљиви услпв за исге пресгављз уступање Д бр)џе. До год Бугари не буду начисто с тим, да се оно шт > се ма чем есвојв ннлзд не може без мача вратити — неће доћа до дсбрих однеса вз међу нас п њих.* Ј{$ послу — Н »нцн ооиовалн у Солуиу пист. Солун. 26 јуна Немачки агентв су осиовали у Солуну лист, Ен формасион* који ће да из лазт на фпанцуском језвку. После пада Честитке поводом падв Скадра Цетвње, 26. јуна. Њ В. краљ непрестако прима из савезнич^их држава тежгр;фске чесгитке поводом улчска црногорске војске у Скадар. Особнто су грдачке чгститке из Ругије.

! 1 ) 1 |!№ Сућење вепенадаЈн11цима Букурешг, 26. јуна. Из Пеште јављају, да ће крса некотр.ко тана бзти С\ђење се м(»рвци угледннх Сгба «з Босне н Херцего в не, опгужених за „веле издкју". Загребачка ласт „Хр°атска* доноси, да сгиужене бране др. Данзло ДимовиН из Сграјевз, и др. Милгн Андрић из Бања Луке.

— Мемоари Хајнриха Као што је овај дан био кишоват, такав је бво и и дући, а борба у којој су у

чествовале обе коњице беше другога дани озбиљнија. Да би се покрети за напад учинили лахшим в слобод нијим морао је сав печен јечам из Вилое да буде ба чен; — заповест која се врло нерадо взершује. У овом другом окршају између предстража беше мно*. го ввше јахања и лова, и много више крваввх глава него јуче, а према томе в много више посла за мене и моје стручне колеге. Овога окршаја дсшао сам у тешње додвре са неапољсквм краљем. Он је био Јако упослен, час на коњу, час сешице; брвнуо јз се мг ого о рањеввцима и укавввао Је вствиско саучешће.

Ј РЦ!Ј! фон Роса — (7) За време борбе стојао је на једној узвишици в са доглгдом посматрао ток операпије, кад у томе потрчаше нагаи .ловци*. трджећи лекара. Како сам ја био најближи то одмах одјахах у реченом ии правцу — нрђох једног француског (фицира рањеног у врат. Краљ је хтео одмах да сазна да ли Је рана о пасна. Докле је официр би > счлачен, краљ га је вспи тивао, и овај му је нз свако питање врло јасно одговорио. Констатгвао самубод на десној стр-ни врата убод под кожгм в јако закрва рљен; ииак није бглз ни је дна артервја повређена. Ја објаснвх да је рана сасвим једноставна, да ни један важнвји део нвје повређен

ЈЛ» ."■Ј» 11 ■ " — М1ШЦ.И1™.'И» ч да под псвољним очолносткма може бити ускоро оотпуно з?лечена. У томе је биаа и рана испрана и превијена, мв пој?хасмо ко ње, ја и официр, в ргсга досмо се. Он је отишао у гепознатом мп правцу, ја ка мојимз. Мира Је носво сличну униформу као што се опн сује униформа генерала Та ме. Преко униформе фран цуског генерала носио је час црвен час зелен шпа њолски огртач са сребрним франслама, на капи је имао више белих п раја, а обла чио је некада црвене, некад зелене или жуте мађарске пипсле. У овој последњој чарци взмеђу предстража пребе гавали су к нама мнсги дезертери, већином пољацв у служби руских уланз; они су се одмјх морали сила зити с коња, коњи су на лазили врло брзо нове соп ственике, а коњанвци су ишли пешице у Вилну, да тамо буду испатани.

с 1 иј 1 шшИам — поводом годишњице његове смрти -

На дгнашњи дан, крвзв и мучан, навршава се равно годину дана како смо из губили за увек једиог <>д највећих дипломата, једног од нзјискј епијих пријатаља нашега народа — иашег великог Хартвига, бавшег; руског посланика на нашем: двору. Хартвиг је дошао у нјшу средчну онд! када нам бе ше његова помоћ неооходна, њега је исфгла Судби на из наших првјзтевских руку онда када нш {е наЈвгше потребовао. Ми смо га жалилв, жалимо га иданас, алн ми га < ећемо и не можемо накад прежалити У Србвји нема Ч ':веаа коЈи није познавао значај Харт виговог рада, всто онзко, као што нема рањеника и болесника који није осетво нежност и топлину п-тгме ните руке његове супруге. Србија је вмала много сво јвх великих људа, али је врло мазо њих оставило за собом такву успомену, каи што је успоменз на пок. Хартвнга. И у колико су ови данашњи сатл тегоб-

нији, у толнко је успомена на његов рад светлпја. П ж. Хартвиг је бао сво јим рад' м и псложфм пре д зласка у Србију познат и цењен у Русији, доцнијв је уздигао свој углед нз наЈ вишч стгпен пригнања.До шао је са полсжаја нзчел* ника Министзргтва Спољних Послов:', а нуђ?н му је ка,.< посланику у београау по ложај Минастра Спољнах Послова. Он Је претпзсга вио интер,се ове земље сво јој амбсцијч и слави; Хзртвиг је остао а даље к д нас, све док га изненздна смрт једне значаЈне ноћи није ук/.онила из наручја оних који су га волели и гледали у њ му свога спа Сиопа. Ми те ци.мо заборавили, велаки човече, о не, ми те још увек узалудно желимо. И знај, да ће на данашња дан у душама многих хиља да, које су ваздан будне иа бранику своје отаџбине, го рети ксндиоце пркзнања и захвалности. Ти си био њи х в отаи, а за » цем се сузи и жадв. а.

ЗуЗак жв2 — Сиец. иавештај „Стражи“ Пезрогрзд, 26 Јуна Сва слоаенска друштва одржаза су заједначку седницу ва којој је претршзно издајничко држање Бугар скс. Једнсгласно је регаено да се одреди комисија, која ће израпиги проглас у чоме ће се жигосати издајничко држ ње Бугарскс у СВОМ В(ЛИЧСМ и по сло венсгво судб ноС(1ом рзту. Нин. У Шашјп - V ШпамаЈн врае прртаа Ауотро-Нваачие Мадрнл, 26 Јун.. У целој земљч се ссећа јак покрет пр.,тиву А_, стри |е и Немачче а у к рист Си/,а Четворног Сгарззума У неколако в-.роши у зем л>и дошло је до бурних ма нрфесг ција на којима су

изражене симаагије Еагле с*ом и Француском аарзду; енглеско в француско посланство примила су масу депеша од иајугледнијих љу ди у којима ии се жели свака срећа у борби противварвара Уус-тничко дру шгво растурило је у народ проглас у к. ме се велич^ борба Сгвезннка прогив Германа.

Уш жшзхтЈЦ У Дирекцији: За инспе тора прве кпасе Саву Н љаков ћа, пређ инспектора; 1 Зч (аобраћаЈног чиновника IV класе М^> ила Н. Гутешу, сасбраћаЈног чиновник?; За са= браћа,ног чановчика у скопљанској ст ииц * Стевага Н. Трифунљића, звтичввка IV класе; Зз саобраћајаог чин в нида V класе Љубвшу С

Наполеон, за кога смо чулн. да је у Вчлки згпсслен вЈ^ховком оргакизацијом, пслвтиксм и ратнкм стварима, хте > |е да гружи пољацима; докззе о необично строгој ДИСПИПЛИ 1И у својој војсци. Војницв су морали св ј жи вотни опстанак да ослоне на крађв в отимању, пошто сл галишта нису има ла за њих апсолутно нвче Г8, а о њвјовом уточишгу нико није водво рачуга Али крађе вксу смеле дч се врак, то је би 10 најстрожије забрањено. Ко би се о ту за брану огрешио био је осу ђиван на смрт, и због тога су свакодневно у Вилни и око ње взвршаване мнсгобројне смр;не пресуде. Тре ћег илв четвртог дана пошто смо напустиди Ви/.ну, нгишли смо на један одред кирасвра, постављен у квад ратном фронту; у средави фрокта видели смо четири војника како копају. На на* ше питање, шта то знач«, добисмо одговор; ратни суд вх је осудио на смрт абог

употребе приватне има.вине; из пушака ће бити у бвјени, а пре тога морају с?ми себи да ископгјургку Је?а и стј;зх и?с обузеше Наши су већ били знатно одмакли и ми се ж рно у пустисм) за њим ■>, немајући на воље ни смелосгидаса чскамо крај ове грозне тра« гедије. Доцније смо * ули, да су у Вилни још многи били стрељани, а да је и некима пошло зл руком да у макну од одређеног им зрнз. Јуче смо прешли Свенц јанз и данас, 5. јула, хрзнилн смо коње к. д Дг.угемишка пред Виђом на јед ној узвчшнци, зас ђен. ј млздим буквам?. Пред нака беше провзлија, преко ње Је била пгстављена дрв;на ћупргја, и нј другој стрзни се пружала шума, иза које је вадио друм. Мв ско слутилв да је негријатељ у близина. У томе се запо веди: јаше! марш! НашЈловачки пук Сио Је овогадана у авангардв, в док је јвхао кроз долнну, ја Сам са мо-

Пстковићз, пјжнременог са обраћајнс-г чиновнивника V к^асе; За саобраћчјног ч! н >вии ка IV клвсе у Ваљеву Драгутина С МелоЈевића, сао браћај. чинов ез Чач^а; За саибрћћајног ч новни ка о Крзљеву Петрч Н. Стојан' вчћ', гасбраћајчог чи нов ика из Пр’дајека. 3 саобр&ћајног чинобвВка V «л?сг у Ч.ч*у Д- бри воја Цук.вца, сгобраћфог чиновнлка из Крељевг; За с-обраћајног чиновки ка У к.сасе у Вучргину Дра гољ ба Величковгћа, сао бр 1 ћ јј. чиновнвка из Нвта.

Јрчкп преддо^н Шта ]• Грчма прсдл&гаиа ‘1етаорнои Споразуа;, ано 1н отупапа у амцају. Солун 26 јука. Полузван чни органгрчке влгде „Неа Им<ра“ д> носи следсћг откриће: После пада Везицелоса Грчка Је предложила Св лама из Саоразума, по савету краља Ђорђа, да онг органлзује једау армију од 250 зиљада бораца, а да Споразумне Силе пошаљу такође једну ексоедицију од 250 хиљада људи, па да са том војском задрже Бугарску у сигурној неутралности, како би се успешно моглд водити заједничке оперзцрј? против Тур: е. Јиле из Спор/зума иису пашле за потребно/а уопште ма шга олгов ре на овај монструозчи предлог.

Србијд Величнна српских вема.га аа време владавине: Часлава (931—960) 70.500 км. Водина (1081-1101) 83.200 „ Кулина (1180-1204) 24.000 Немање <Д° 119 °) 93000 немање (до , 196) 6 0 00 „ Мнлутин (1281-132!) 97.000 „ Душан (1331-1355) 198.000 „ Лазар (1372-1389) 52.000 „ Твртка (1353- 1391) 58.000 „ Дес. Стеван (1389-1427) 61.000 „ Карађорђе (1813> 34.500 „ Мнлош Велики (1833) |4.Г>00 Крал. Милпн (1877) “48.500 „ Крал. Петар (1912) 87.500 „ ЦИЗА ГОРА: До 1878 4.900 км. Од 1873 9.000 „ 1912 17.000 „ Велика Србија биће око 250 хиљада.

јии Ј:е*арима био на левој страчи друма, одједном бе смо поздрављени брзом паљ бом једне у шуми прикра вен? батерије од 6 тов ва Напред! гачоп! гласкла је команда г. трубачв су давали одговарајући сигнол; ћуприју и узвишапу где см > коње бити хранили прешли су као у лету. Усксро су ми сви изчезл ? из вада; а из! шуме се развио озбиљан окршај. Рањеници су остајзли ле жећи на овој стр. ни, и мој је задатак V овом скршају био д' идем к њима, да них прсвијчм. Мртге смо ес^ављали, а рањене сам упућавао у хлаа взмеђу жбу ња. Крв је била заусгав љена, ране иреввјене, исве што је бп/.о потребио било је извршено. А ускоро нам дОнеше још рањснвка са крвавам главам) и пслом љеним удовима, веке су са бље ранизе, друге кооља, треће куршуми, међуњима беше и Руса! Имали смо врлО дуго в врло много да

Женски сввт Жена у улоаи човека У француској варошици Фроаси постој један женски шеф станице, један женски писмоноша, један женеки берберин и чак један женски полицајац. Ово је дало повода једном сараднику часописа „1>ес(иге5 роиг 1оиз“ да расмотри статистичке податке о женама у улсзи човека. и као закључак дотични је извео, да до данас није постојао ни Један посао коме се жена због грубости и претеране тешкоће није могла да прилагоди. Данзс постоји у Париау осим оног чувеног женског кочшаша што з»рађуЈе дневно 8 до 10 франака, Једиа жеиа која лспи велике уличне плакате. Она рад» освм чвсова дневно и зарађује пет фрапака У цркви Нотр Дак постоји једна жена, удсва звонара Херберта, која у послу вндеитично замењује свога покојног супруга, На острву Саји-у људи се 8анимају искључиво риболовом, док жеке радс све остале послове: истоварују са лађа, секу огромве балване и зидају куће. У ваздушној бањи Швмпери у шваЈцарском кантону Вали продуцир»'Ју жене огромне колутовв чувеног швајцарског сира, носећи пои раду, због љегове неугодности, панталоне саојих супруга. У Белгиј« има жена зидара, тестераша, таљпгаша ит.д. У једној баварској варбши ступи/:а је осамнаестогодишња девојча Елза на поткивачки занат. Тако исто је познато, да у многим земљчма жене раде барабар са људнма, у сваковрсним рудншцима. У појединим енглеским варошима жене су чак и чланови ватро гасаца. Енглеска се може такође поносити да има и једног женског гњурача. Зор.

Ша/ш Добра ћеркв I Мама : Но, Јелице, шта би ти радила када би те у вароши ! срео какав господин и псчео | ти досађиватн?! Јелица: Јг бих тада псбегла Iправо кући. Мама: Врло добро, врло добро, а тада... Јелаца. Тада бих изашла на прозор и очекивала бих, да се он појлви.

Џ побскз крб — Немцн ннмано да ое еманцнпују «'Д стернх наанна (Спец. И88ИШТ1Ј) СОЛУН, 26 ЈУНВ. Немачк*. ггенти који су оснсвзли геркпкофилски />ист у Солуну под туђчм

радимо, а по окончдлом послу 6илј је вгћ увелико време, да гсчитамо нзшима, кгји су у међувремену зна тно одмакли. После дугог и далеког јахзња нашао сам нзЈзад и наш пук рззви;еа за борбу. као гато и Ру:и беху. Ачи како их је једна речицч (Дчсна) раздвајала изгледало је, да је борба завршена. Пуковнику сам р шортирао о ономе што се у позадини д^гс дило, колпно сг.м имао рањеника и колико је могпо битп мотвих (њвх нисмо тачно пребројавал«), Потом ми је он г.оказао ме.то где је оввх прв^х било врло много. Кад сам отвшао к њимз, прва помрћ вм је већ била указана Мој приЈатељ Бајс налазио се међу њима и жапио ми се како га зрно, које је имао у пети, пече као жерзвица. Ја прс ступих опергццји и после Једнсг дубчког и врло годесно прорачунптог зареаа држа > сам зрао у руци. — Наставиће се. —