Straža

Број 173

БЕОГРАД. НЕДЕЉА 28 ЈУНА 1915 ГОД.

- 'О Ој Гсдина V

Стан Реданцнје и Администр. Кос»«Јскз ул. бр. 22 . Оглгса се дају у Адмииистр. Цена угврђена. Неплзђена се писма ке примау. — Рукоппси се не враћају. Писма, рукописе, новац и све остало што се односи на лист, слатн власништву листа.

СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

ТЕЛЕФОН УгЕДНИШТБА 1092.

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН У 6 Ч. ПРВ ПОДНЕ

Адреса еа телегоаме: „СТРАЖА* 1 - БЕ^ГРАД Претплата ва Србнју и'а пошти: на годону . . . Двн. 12 „ шест месеци . „ 6'„ гри месеца . . „ 8‘. један месец . . !•Претплата ва иносграиство на иошти: ма годину . . . Дии. 30 „ шест месецв . „ (.V„ три месеца . „ 7 зо

ТЕЛЕФОН ШIАМ' 1аРИЈс 1092

Нагодба. — Влада графа Куена Хедерварија. — Коалиција. - Разочарење — Борба са Пештом. —

1 Вековни односи уске зазаједнице између Хрватске и Угарске развијали су се тако да је народ у Хрватској, онога часа кад је мо гао да каже своју реч, од гсворио на све неправде 0твсреном побуном против Мађара. Година 1848 донеда }е дубоки покрет на родног сг<_рчења против мЛјарске превлгсти. Та је година затекла Хрвате и Србе у ХрватскоЈ сложне у сдбрани отаџбине. На жалгст, Хабрбуршка династи ја Јкела је вешто да тај покрет народног незадовољства скрене искључиво у своју корист. Хрватска је дсбро пселужила да помо гне сломити отпор Мађара, и 1 ,нда је заједно с Угар сксм награђена из Беча апсолугизмом. Посе пада апсолутвзма почетком шездссетих годи на прошлога века поаушали су редољуби у Хрват ско|, разогарани бечком не захвалношку, да потраже н нађу присгојан шобиз VI уепсИ с Мађарима. И у том су настојењу били сложни Хр&ати и Србк. Но на жа лост ти покушаЈИ осгздоше без услеха. Династија се напокон нагодила С Мађгрсма и препустила им Хрватску, заједно с нсмађарским народима у Угарској, на мнлост и немило:т. И тако је на основи октрги саног изборног закова ,ча сиљем изабрави сабор пџи мио 1868 год. са стране Хрват.ке погодбу с Угарскем. У тој нагодби десио се поред тога случзј нечуеен у историји ааконодавств?. П. раграф нагодбе, који се твче положаја града Ријеке, фалсификоеан је накнадио у министарству у Будкм пешти, и такав тек'т је добио владареву саншију! Нагодба је сама по себи слабо штитила Интересе краљевине Хрватске. Али ни то иаје било доста. М?ђари су од првсг дана по чели да мимоилазе и газе оне установе, које су ко лвко толико ишлеупри п ог Хрчагској. За то је заједно С нагодбсм започела и гдлучиа опозицаја пр^тив ше. Већ год. 1873 морало се приступити ревизији нагод бе, која је опет била пре уска да задовољи народ. Оиозицвја против нагодбе развијала се све више. Ра дикални елементи хтели су да је оборе сесвим. Умере струје, које су рачу иале е приликама, настоја ле су да се нагодба поштује и да се законитим начинсм цр^ширује. Год. 1883 доиио је до побуне због ма ђарских грбова и до вомисариЈата генерала Рамберга. После тога решвлв су се Мађари, да у Хрватској владвју гвозденом руком. За бана дође идуће године гроф Куен Хедерварц, који је влчдао 1903 год. Влада грофа Куева није бапа друго него ннз најгрубљвх насиља Избори, к је је водво грсф Куен,

чувени су били по сканда лозном изиграва&у нарсд не воље. Штампа је била стално гушена конфискацијама и прсгоњена казнама новинара Права саста јања није управо ни било. Све што се затекло нешто слободнвје и ванредније у ранијем законодавству гроф Куан је уништио. Већина саборска служила му је с/ еп , јер је презрена у народу, само њему захваљивала своју егзистенцију. ПолорИном деведесетих 1 одина прошлога века почиње се у хрватској и српској омладини јављати покрет, који тр^жи да изгла ди спорове између Срба и Хрвата Та| је сокрет доста брзо хватао корена, нарочвто у млад( ј интелигенпи ји. И с ПЈ.олећа 1903. год. насгају уЗагребуи другим местама у Хрватској велики немири против владе грофз Куенл. Немири су трајали мес цима, и гроф Куен је напокон морао ићи. Нгследник Куенов ка бан ској С’олици гроф Пејаче вић био је преслаб да на стави њеп ву политику. Јасно је биг.о, да се спрека потоуни пр онрет у јавном жизоту у Хрватској. Збли жавање . рба и Ховата по стојало је све вчдн -је. То је била главна подлога за нову оријенгацију нзродне политике Од пресудног у тицај» на одређивање прав ца те политике поста; а је гешка борба, која се у то доба повела између Б ча и мађарског народз. Под вла дом барона Фејерварија и мали су Мађ ри да всарж. Еелика вскушења. Мађари су у тој бпрби тражили са везника и гриатег.з. И та ко су у јесен 1905 г д »ај пре хрватске сгранке на са стан.чу на Рнјеци а за тим српске странке на састанку у Задру примиле сзгласне гезолуције, у Кнјима се изјављују симпаги.е за борбу мађарског варода, обећава се Мађар ма помоћ у тој борби, уз претпоставку да ће и Мзђари поштовати слободу и животне интересе хрватског и I р к к< г народа. Мађари су осе р золуције примнли с ве иккм радошћу. Изабран је одмах едбор од највгђенијих вођа тадашње мађарсге коглвцкје, који је имао да прего вара с хрватским и српским стравк-ма на оснози оввх резолуција. У Бечу су ме ђутим примили резолуције са силном срџбом А у Хр ватској имади су тв >рци резолуција да издрже огорчену борбу, док су народ задобили за ту мисао. Повела се жестока борба у штампч и на зборовииа с противиацима који су били ноторви Сечки агенти. У тој борби изнели су потписнн ци резолуција победу. Најбољи а најсавеснији део на рода пристао је уза њвх Још асте године основана је у Загребу хрватско-српска коалиција са задатком да води активну полчтику у том правцу:

Од тада је прошао један децениј. И баш тај децениј цао је најјаче д жазе, да је немогућа поштена и праве' диа заједкица Хрвагске с У гарском. Све се то разбило о шовинвза” и импгријали зам мађ рских стр.нака. М.ђарска козлипија дошла је на влаау почетком 1906. год., 1 к,годивши се с Бечом. Но одмах се видело, да мгђаоскс ј коалкцији не како није угодно прнјатељство хрватско српске ко лиције. Мађарска коалиција тражнла је и напокон по стигла. да грсф Пејачевић остане б-н. А шеф мађар ске влаае Векерле инспири сао је вел ку опструкцију у хрвачском сабор’', која је поведена протнв .ога да се у адреси на краља народ у Хрвагској уз хрватско Обе лежи и срп ким именом у смислу равноправносги на родних имена. Но нвјтежи ударвц дошао је на пролеће 1907. год., каз је мађарска влада изнела пред заједниччи угарско хрватски сабор законски предлог о жељезничарској прагматипи. Даље се није могло тртети. И коалиција хрватско срп ска повела је огорчену и дуготрајну о 1 Струкц 'ју у за једничком сгбору против овпг ззконс <ог предлог. От« Струкцкја је скршена гаже-! њеи саборсчог џословника Влада хрВоТСлО српгке ко-; алнције дала је оставку. Против хрватско српске корли ције нослат је за бана Ра цај али је био потоуно нем )ћан. После п > године наследио га је бгрун Пзвао Рзух, који је почетком 1908 г ц., ј ш у зи«и, провео нзсилне избо г е, у ко^кма је коалиц«’а изнела сјај у победу. Баруи Раух ви.е за своје присталице добио ни јецног иандчта Нкги сабор одг ђен је и гре конствту; исања, а б; рун Раух наста, вио је по диктату из Бу димп ште бо;бу да скрши коалицију. Над није кшлп иначе, прибегло се гласовитомм велеиздајничксм про цесу, који иде у ред вајне* ћих правосудних сканлала на свету. Он се свршио бес примерном бламажем за оке који су га покренули, а послужио је и за то да јав но мњење у Европи упозна с тешшм положајем Хрватске. Епиграм сиболсун! 11 *' На ратништу провиђе, Само пружа прст Талијани напредују; Јер им бедем чврст, Даље крећу, опсађују Већ и сами Трст Нолагано, па ће доћи, Аустрији — крст! *) Нека буде што ће бити! М. Расински.

Рабош Сретох јуче једчу госпођицу, општинског практиканта у новој хаљини. — А, внсте се поновили, морате да частите, почех ја још из далека. — А, нисам ја оцј купила, ово је овако брез паре! — Како то залуђавам се ја?1! — Па то је из оне партије што смо добили за београдску сиротињу. — А од куд ви спадате у ове? — Што да ми не узмемо, кад су оно пре могле госпође из кола сестара, сиротињи раз-

давати своје старе изношене: блузе и жипоне, а за себе задржавале нове ств?ри које су добилд као поклон за сиротињу?!!! Аргуе. ШиН Ј Ј|1М — 3а словенско уједињеже. (Спец. извештај) Лондон, 27 јуна Лорд Криу као засгулник министра Греја нримио у нарочнтој аудијенцији југословен:ки одбор. Председник одбора д-р Трумбић предао је лОрду Криу меморандум Југословена аустроугарских. У мемсран думу је оцртано ужасно стање Југо:ловена у двојној монархијв и исказује нада да ће се восле ове значајне борбе народа о сгварити сан сеих Југословепб: Уједињење свију племена у једну снажну и на предну држ>ву. Примајући меморандум лорд Криу је ватренвм речима величао Србију која се славно бори уз своје савезнике и рекао да су с.гмпатије целог енглеског нзрода на страни Југословена, које, у овим значај ним данима тако славно представља Србаја.

Наша војска — Унанре^ење у чпн генерала. Спец. нзвештај „Стражи" Крагујевац, 27 јуна Од једне доброинформисане личности из Врховне Команде дознао сам да о Петров-дану неће бити унапређеша виших официра, сем што ће четири пуковника бити унапређена у чин генерзла. Као сигурни генералски кандидати су: г. г. Божа Терзић, Живко Павло вић, Душар Туфекџић и Драг. Милутиновић. У питању је унапређење Миливоја Анђелков..ћа, али сви су изгледи, да ће и он биги унапређен. Михајл овић

№ 1 н — Против румунског краља Фер- 1 динанда Букурешт, 27. јуна. Познати румунсћН лигт .Адеверул’ износи предја ваосг кривицу данашњег оу мунског краља, због кога ће Румунија изаћи чз свог великог рата, у место уве личана н.ционалним тежњама, само оштећена. Између Осталог ли т каже: „Као престолонаследник наш данашњи краљ био је жустар прасталица антигер манске партије, кОја је увек гледала срећу и благостање румун:ког народа у рату прогив Аустрије. А кад је дошао на вдаду, после смр ти сво а стрица, он се није стидео да једним по народ некорисннм гесгом погази своје раније вдеале, који су служили интсресу његове државе. Он данас престављз у Румунији оно исто што је пре годину дана престављао његов пок. стриц. Не осе ћајући грижу Сзвести он нз потаје жели успех аустро германске ксапиције, поклањајући Хоевцолерима најве ће спмпатије. И када би могла да се догоди таква немогућност, да Аустро Немци псбеде, како би се онда осећао наш „врлп* владалвц. глсдајући пред со-

бом сатрвене народне жеље. Н I рад >ст счију нас та га „неабијатаоет* неће за де.ити благодзрећи моћи и астрајн. сти оних Сила које ге вкше старају о интереСима наше земље и нашег народа Н'.гонаш владалац.*

нм! 1111 — Шта кажу Немци о својим непријатељима Берлински лист „В. 2 . ги МјЦ৓ доноса следећу оцену немачког н&рода о својим сздањии непријатељ^ма: „Ми се дивдмо Русима и

врло чсстџ претпостављамо својој извежбаности и храб роств. Руси су нароц здрзв и частан, нико до дзнас није тако савесно од г оварао својој обавези, као што то чине Руси. Руси су примили на Себе наш главни удар (ми го мо рамо да признамо) без роптања, подносили су прити сак савезних армија више него стојички, Руси се до данас још ни једном не пожалише на страШни удео, у коме њихови Савсзнкци неће да узму удела. Како је то узвишен народ. И да нс иосТ' је Срби на фронту ваших непријатељ^, ми с не бисм ) преварилн ако би смо рекли, да се у овоме рату боре искључивз Немцз и Руси Ми жалимо тај до бродушан народ, што ће имати прилике у блисгим данима да осети сву горчи ну преварене надежде. ОваЈ нам је рат д^вео много ис куствз; није претерано ако се међу њима ) броје храб рост и честитест велеке Русије и м^лсне Србгје Ма се асноспмо што нисмо пристрасни и што можемо тако да говоримо.

Шу рско-бу гар ски прегобори — Иајава Енвер*-паше Цариград, 27. јуна Поводом преговора који се воде у Ц рвграду изме ђу турских и бугарских дслегата о теригоријалнчм уступцемз, Енвер пгша је изјивио, да Турска апсолутнс не може да учини никакве територијалне уступхе Бу* гарској. Ова Је вест учинила сен зацију у политичким круговима. Очекује се прекид иреговора.

Ј(а Јалвполу Турек« губитци Солун, 27. Јуи 1 Енглески адмирзлитет објавао је преко конзулата да турски губитцн ва Га липољу у последњгм бор бама взвосе 5000 мргвлх и 1500 рањених.

Држање Румуније — Питање о неутралитету. ЖЕНЕВА, 27 јуна. — У овд*шњ*м герд гнофилским круговима се поузд-шо говори, да ће Румунија остати неутралш >а све Време р .та, иако силе Ч ; творног Споразума чине све, да би је поидобнле за себе. Међутим, један румунски политичвр, који се овде бави у специјалној мисији, изјављује како ови гласови г е одго 1 ) 4 ра|у ис гини, јер Румунија никада не може да првнебрегне и да заборави нз своје интер.се у двојној монархиј*. Што до саца Румунија није ушла у с-кцију, ствар ј< чисто војне природе, и чим се уклоие с.ве смстње ко]е би имале утицаја за повољан исход ратне акције, РумуииЈа Не сту^ити у зкчЧУСултан на самрти — Болест са знатно погершала БУКУРЕШТ, 27 маја. Стални неуспеси турских трупа, кво и опасност дз Савезнвци сваког часа загрозе Шриграду веома су неповољно утицали на султана услед чега је дошло до знатног погсршања у болестн. Лекари која султана лече држе да је султаном сгање веома критично и да треба бити припрдман иа све. Чганови царске аородице који г е иахдзе ван Цариграда нозвани су тел-грвфжи да се вра т«* у Цветт ае.

Плен - Заплењеио 20.000 пушака. Рам, 27 јуна Са Цетиња телеграфишу, да су Црногорци прилихом уласка у Оадар запленили преко 20 000 пуша;га. Пу шке су рађеие у дустријским фабрикгма. Такођеје заплењен зчатан број пу* шака нађен у згради аустри ск г кснзулага у Скадру

1)111 Б|№ — Турско-бугарски преговори поводом упада чета — Сиец. вавештај „Стражи" СОФИЈА, 27. јуна Из кругов 1 блиских вча јди сазнао сам, да је бу гарски посланик у Цариграду учинио енергичан про* тест код п рте пр т: в упада турсквх чета на б/ Тарску територвју. Порта је одгов рила, да она Сажа* љева што је до упада дсшло, али одсудно одбија од себе да је у упаду вмала учешћа, и да је о њемусазнала тек из бугарских листова. Борко

— Енергичан протест снглеског посланика —

РИМ, 27 јуна. Саопштавају уз Лондона да је енглеска владч наручила своме послгнику у А тини, да код грчке владе уложи уложи најенергичнији протест против тога, шго грчки како трговачки тако и војни пароброди кориСтећи се слободом поморске трговине, врше службу у корвст Турске!

Жекски свет Тгговина са девојчицама 0 трговини са девојчицама и о дечијој проституцији у Ру-

сији доноси извешта) удружења за заштиту а:ен(»“ од 1907 године стрвховите подагке. Огроман Је броЈ деце, го}а се упућују на гроституцају. У азил Си. Магдалеае у Штрвграду доведене су ивмеђу осталих и две девојчице од којих је једпа у својих осам годнна зарађивал* 60 рубаља меснчта, док }е друга, јеханаесто-годвшње дете, на )ровном ааниту зарађивала преко 90 рубаља месечно. У кз>ештају се наглашава дч трговина са малолвтним девлјчицама узима у Петроград с*е шври обим. Децу иродају родитељи, њихове прнјатељице, а нарочиго куплерке. При једном случ* ! у силовања утврдило је се, «а постоји читава дружина сличних девојчица, које прода|у своје пријатељице пропалвм људским типовима. Комнтету Је доцније пошло *а руком да <>дузме осморо девојчица од њ> хових родитеља пошто су кх ови држали да помоћу њнхове просгитуције дођу до нова ца. У другој прилицн оду*ето је од родитеља већи бр«Ј девојчица, пошто се утврдило, да су родитељи тражили купце да их продаду. Међу том децом било је једно седмогодишње дете, чију је старију сестру отац продао за литар ракије. Деца која се уггућују на простутуцију припадају свима друштвеним класама. Тако ј* од 176 девојчица, које су се налазнле у поменутом азилу 1907 године, припадало њих 3 породипама аристокрацнје, 16 средњем сталежу и 145 су биле са села. Од 62 малолетне у старости између 9 и 15 године билв су 60 дефЛЈрисане, а 12 на е*ј начин упропашћене, што су вршиле проституцију ма д* нису биле деформисаие— врст* онаније. Међу свима кој* су биле у азилу 20 љих )• бжд* варажено сифилисом. Удружење Је утврдило да постоје нарочити биро-и *а набавку и продају деиоЈчица. Тако ието Јављају се стално у многим дневннм листоввма анонсе, које на врло прикривен начин траж* девоЈчицо аа куповину. Шада А Барон ми ј« данас аружио своју руку. Б. А ти? Сигурно си је примила! А. А, не. Ја сам је одбнла, пошто је била праана.