Straža

Крој 176

Стаи Редакције в Адмивистр. Косиајска ул. бр. 22. Огласо се даЈу ј Адмииистр. Цена утврђена. Неллакена се аисиа не прнмау. — Рукописи се ие вракају. Писиа, рутописе, новац и сае остало што ое односи ва ласт, слатн власвиштиу листа.

ТЕЛЕФОН УгЕДНИШТЗА 1092.

БЕОГРАД ЧЕТВРТАК 2 ЈУЛА 1915 ГОД.

вшш

Адраса аа телеграие: »•ТРАЖА* - В10ГГАЛ Претвлата аа СрбаЈу ■а пошти: ва годаиу . . . Два. , шест иесепи . , трв месеца . . једав мееец .

Претвлата аа ■а пештв: на геднну . . . Диа !•, шеет иееецн . , , тра иеееиа ,

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН У 6 Ч. ПРВ ПОДНВ

ТЕЛЕФОН ШГАМИаРИЈЕ 1091

Последњи напори

— Немачки железничари у рату Холандски лист Делеграф" јавља д? ће немачка врховна команда ускоро псзвати све железничаре под заставу, да би се тиме у нсколико попунили празн* бот бени редови ксмзчки, Укупан број немачкћх железничзра изнсси ореко 400.000 хлљада душа. На њнхов'« мсста дужност ће отправљати њиховз жене или изстројаизбачени л онеспособљснн војници. У Берлину као и у већим мсстима већ су образова' и курсеви за обуку жена ј железчичкој служб-«. Ш/Шттш * ’ 'ПТ I Г*В I II • ' ■ ^ППцЈ,,^

14. ЈУЛИ

Данас (1)14 јула, дена кад је узета Бастиља, кгд је удгрен прчи камент, ме ЈБбц Републпци Франиуској, трсбс. да се сет! мо тог веливог дана из ипорије на ших храбрих сзвезника и да га у неколико и ки про славимо. Пре ввше од једног сго лећа наша данашња савезница вмала је веН толико опште евесги, да их је ре волтирало тиранство Луја XIII и Луја XIV који еу п • ворили: ,Иза менејерита* и та свест јеизбилана свој врхунац ва данашњи дан кад су републикЕнцз узелг у своје руке, на мачу, Бз стиљу. Не може се рећи да је од тада неврестано бкла република, го је био само њен камен темељац, јер На полеон, чедо револуције, имао је поред своје генијал ности и једну цмбицију: да оостане цар, мснс.рх, императ р. И он је то постао. Посгао је император, алн не кмлераторса неограни^еним правима, његова владзвина је кмала и много републикан ског у себи. То је у ссталом потпуно појгмно, јер немогуће је извршити лрел°з из јепног у рруго стање без икаквах оС 1 атака првашњег стања. Дакле Н.аполеснова владаввна је само тај предаз, једно нужно 310.

Од гадз поч ;1Н) ' да сс Р' звија потпу*- ’ свест у сви МЗ I едсвима друштва. сша ра се девиза *'*>ратств ■>, Саобод?, Једн^ост* и у том духу су -очеви и сонови револуци^ васпитавалн св јг пр:увуке и пра:рау;-.у.е у току више од једног Еека. И то је довело до цобрих р'зу/>тата. Д-нас «: лр .у нуци Револуције и Ре»ублике боре раие \з рзме са н?ма само на једгн на чин достојан њихогог умног Нгјвоа нги*е: њихово ф .цкр кад 5 здајс каредбе гвојиа војнсцима он нм рнз лаже корисност извесне о пер: ције к онда прима кри тике плгна својкх војнкка, саслушава њихово м шље ње и често пута г а. усва а. То дон кле кма доброг али и рђ вог утиц-па, но о то «е чевемо распр;:в;>ати већ хоћемјсаиода к нс,атујсм фак/т. Стина ; ем политичквх, дрплсматсках >- националних !прклвка у Европи пап-ла |Смо се данаг встом по | с?ф, са људима^ ксји су у| мели Да иСта/.чу .у»е<св ју јнацис>на7.ну идеју и да ]е бране, до ; 1 слепњ> ,■ чове јка, Д) псоедње ; а , , ! Ми се данас 1 о п\> воскмо што смо С? 'Ииа ч шго смо их псапуно до стсјии и као људи, и каб нацњ налисте и каоЕОјнини. Данас су наши храбри I ратаици показали ц;л м све*

ту да су достојни п верења, кпје им је указивано, чак шта више да су и више у> чивили но што су се сви од њчх иадали. Узимејући учешћауовоЈ грандаозној националнсј свечаности нашкх јуначквх сввезника, ми им желимо да а стрзју до краја на овом за једничком п с ‘у и да остаа ре своје наци *налне идеале ради ксјих су и ушли у ову гигантску бсрбу. Ж«ве>Ја нзша х абра савезнчца Француска!

ПпИа 1 а сотесИа И Шаанија вео с нове Буд\ћности скида, И вссти нам хигне стижу Иа самог Мадрида: Сна Шпанија ових дана Првтиву — Германа! Ја разумем: шта Шпањолди Желе у том чину Да Немзчкој одсвирзју Крај — уз макдоливу! М. Расинеки.

Прича м* јуче Једаи мој прнјатељ. — Питам, пре иеки даи аашег поп Маркг!, што је иапустио аркву и сав се одао Месном Одбору, и „добру“ иас гцађана — Па *наш како је, одговори ми п*в Марко рат је; у цркву долааи мали број смериих Хришкана, квји хоке да прпложс што на тас. А овако, овде, у Месиом Одбору иаак по нешто а падне; не Бог ана кодико, али мени ипак стига! Аргус

РУМШЈА ЧЕТВ 0 РНи"сШЗУЛ 1 ј — Зиачајна нзјава Каатакунвна, I једног од шефова ружунскпх конаервативаца (Спец. извештај) Букурешт, 30 јупа седници цевтр внсг

ОД г Ч>р -»онхерв -*тивче 1'гр- Н'

>• С < . К

• н 1 V >он. ш ф а> -

мо-р т

кг с>р,-нг«е <Онпр ћи

И < уа

• Ч у кс 01 с е <*V -

V у И И И

нилачи, река >е.

о> рх мцн а с 1 >о >•[, м *-'8

до, ађ •:«

к и ец н јс << и-

>П*В јц

на Г ><1 с " 1 ,. «.■ г

м же -

1 >8 0 <■ нем

«11» м г.

али. мк р м- г >*

V • 1 п-*Г

•■< же«е 0 гвапењ

1 Н8СЈ*»0Н

Л'<их иц ал ; *о м

су пр>

ЖгТ (),< РуМ Ии

Онда 1 е

ње-<а ужнмст д>-

Оеч ик«

к«*'>г о љ*' <>а>хг -

ња ступм у акцију уз силе Чс 1 в >р-пг пир ву»«1 После г 'Ш >01 Кангакузеновд говирили <у Iаке Ј меску « Опн неколико оа углед и их о итичапа ис»и гу се иаиснили -а лкцшу УЗ Ч тн р ни снопазум. И >-«• г. К НГ V« "И V-

«ННИ |Г >: 1> М М VI

н -

нл^пин

иние

и V и н-

д «•

М ■ руГ'

кзИЛАН

<- <>))> д

м <-1

В 1 И-> «

Жнг Д

Сч- Н1г

Јои

Храд ЗоброболрмЈ Нд честитку, коју |е Сгвс‘з добров љ;ц) упути" Њ В. К| аљу честитајући му Имеидан, Кр:љ је одговорао овои чествгком: Председнику Спгеза Добровољаца Павичићу Београд. УправЧ Савеза Добровољаца, ратној чети и Срем ским добровољцима благо дари на честитци и же лама. Петар, с. р. Честиткз Счвеза Добров"љ/|ца: Његовом Величанстеу /<раљу ПеВЈру /. Управа Савеза Доброво љацо сс Ратном Ч^том и Сремским Одредом честита дан рођсња Вашега Величанства и кличе: да живи Ваше Всличанство, да живи Прсстолонаследник Александар, да живи узвишени Дум застазе Краљевчћ Ђорђе . да живи светли Дом. Председник Савеза Добровољаца М. Павичић, с. р. Лорумбар коЗ крш Букурешт, 30 јуна. Министар Ј-ностранвх де «а г. Порумбау и после пријема даплом .тских предсгавиика при румунском двору прчкљ н је у од краља где се д/го задржао.

Лзидон, 21. Јунз. Жеиа српскога прсмајера, гос ођа Пашићка сада је у Лонаону. До* је њен сумруг зау зет државним бри гама, она ј? посстиза Ф а« цусчу и Енглеску како би се ллчно што в^шг уг; знача са с ргани?ацијама з отклањање нсвоља које је рзТ изазвао, У Србији, а? рачунајућм садашњу погребуда се по м гме невољнвмл и рање ; ницвма, једна од н јх'.’?тни ј 1 их потреба јесгеосн^* 8 в вода и школа 3| Д људи који су погиЈ.у;* рату. Госпсђа Пашић*а 1 ово питање прихватила сн срдчо и труди се не сам да осигура помоћ за озе заводе већ и да исте стави под контролу енглосках у |равитељица и учнгељс.ца. Она верује да |е еаглеск дух најподеснији да задово* љи потребе српскога наро са и ла ће енглески јгзич,; идеали и внглеска ли’еза тург показати .ротивабСтј немачкој , <ултури" којусу! Нсмаи в Аустријанца на | мергвала да увегу у ј\го-| 'лс венскв свст. Шта више | када се, после рата, омо Т уН трго«*4'0 ‘и о ' -Т1Т I

саобраћај изиеђу Србије и Енглеске учиниће се ве.тикв кораци односшо отклањања језнчних тешкоћа када »иатап бр >ј српсгих м адића и дев јз»а б/де стекто тв м^љно звање из снглсског језика. У прибира! >у обавештењ« у нашој зеиљ», госп >ђу Па ш-.ћ у пјМО.-лл су ка:<о сра ско послбнст.чо так > и чланови .Комит га за указш вање помоћи '.'рбији." Госпођу Пашићк ' арат* њена кћи чајим је в с глтињем, по “зњих I данс упр вљчлг. нглески 1 аспитс,чица Плц ■ ћха, радом ЈСчелв/- ва> ^оа К »тора, , као и многе друге Сј. л е жене, в?лике инте лк ције з та зисле стра пих јгзика. Сем св г, ср •:ког !'(* 5 ила, онз говори тег-! н >: Итс'л>ијансћи, Оранцуски. Нсмачка и Енглески. Сћ;з се је решил т да у Лондо 'у осгзне до кр ,и недеље кл. о бч могла присуствовати, и дућег четвртка, отваргњу ј в*жне оз ожбе радова И , вана Мештров ћл, сраско-ј хрватског вгј*ра соја јеор | гаиззована у јужном кенсинктонском муз;ј?. .Тајио* паншшважш*

Јевнвмесечии губитци у људство

СОЛУН, 30 јуиа. Рајтеров Биро јввља: Вој ни стручњчци цене турсее г\бит» е на Галвп љу од 22 маја ао 22 јуна (ао новом) на 55 0С0 душа. Сматра се да ова цафрг иије ии најмгње пр?те ( аиг, |ер )е само у борб ма из међу 3 и 4јуна палопре<о 15 000 душа. * Синтјаго.

ске трупе које опер\шу са немачквм труогма у Галч ц»јп, иа Дњестру нису мз гле да узму учешћа у боз б>ма п>што нисуимзледо вољзн број пушака.

Жснскм с»ет ! Трлјање нашег животи Ма да ср о трајашу вашег жиаота и*. интер/сују само.аене, ип.^к ј« доносим оаај чтанак у РУбрици жепског свста, ј нал а^ећи да је данас аа ваше^ Љ уЈс на ту а.ч.нвнје литање ој тг *"Ању њиховог живота. Нгха Мога пута о томе поглас Ј жене поз»б»ве.

№ !)!Т — Ауетрија н«мд пчтака Буку осшт. 30. јуна Међу аустријс-им трупа ма поЈапалг се оскудица у у пушк.-ма. Гвкг, ау триј

‘Сдиом францускпм кал:нсД 1510 гадине налвае се >«?ересантна опажања о ./сечном трајвљу људског >>си- I зота. Јелан обичан чобанин, коме је свако обрваовање стоано и који располгже искљу чив> здравим разумом, кажс да се сгарост од 72 године к! вишс може врло лако дожи- ј вети, ако по среди не стоје I

нарочите одредбе Бвгом мве, које служе да усарата жнаог по едннвх људи. Св<ме опвжаље коментариие чобваин ва *м] иачан. Исто оноликш б;>ој годкш који је потребан ч» 1 вку до говвг потпуног тел кввг равваћа, дакл* 36, п«т>ебио )е ш да настане њагове целокупмв снаге ■ лвлоте, да ослаба и да остар*. 8атии, на пјостиачв* иарачунав«, да се чо >в* од 72 годипе ст.^роств, свакчх ш*«т гвдина мемо и по*«а-»л»о, дакде 12 пуга. Саака пвривд од иест година сравн»>1|: он са месецима у јелној годивк' < ијводи: Прае шест го;иае всто су такв чарсто а»ле.)еае ■ м ств 1 рав раа икпособае, као месец јануар, у коме природа оскудева иа свеколнао) спааИ и раду. Следеће шест годиие, у квЈи»>* дсте брао расте, и^ају сличиост* ва меац >м ф< бруаром у коме се јас >о опажа »ако тпии дужају. У м<сгцу марту обрађују се иоља, ћубри се и вре; исто се то дешааа и са младЈ.ћсм у добу од 12—11 годкпе, он аочиње д* ое бриие о саему, Суди е*о) раву* и одвода га у превео ивута ■ авања. У томе погледу еравњује чобанин сваки даљи мвсец «а даљим раааатком једног чоавка. Тако у месецу дедембру, кзјп је ледек ж пуа снега и -.етр«', у коме се човеку *е миаи анкакав спољпа ра«, у коме се искључиао жива од овога што те у легу н )ессни уоадало. чолтк се осећа иидеитмчаи томе м^еецу кад се надааи у пваиим ди ама свога ж» вота — у 78 год> ии. Тада греба дв умр«. Ост*к> л* н даље у жавоту, он н< чрестааљч више актиапу живо ку чињеииц/. Како в«>м с« д пада .чор*>ђење је ,ног >обц>*ин«? Јамтчлс повољио.

Ота Ваје: Такве сте (АФОРИЗМИ) Жена вас уверааа да жели светлост и у исго арвма ве •тима д* ос аие у мрвку. НајвеНк аеариЈатељ встинич* жене то је ч .аек који кдечи пред в»ом; н»ен иајвећа нрнјвтсљ т» је човек којв }< шиб« својом чврстином.

Шада Првк: Алк човсче, как« си могао да метеш на гдаву тај отрцани шсш«р. Други: То сам учииио с вбзиром на моју жму. Лрши: К-ко? Други; Длнас ми речв: Ако метеш тај стари шешир, с тобом нећу вмше иред свитвм да се појавим.

(ФЕЈЂТОН "Ппоии ј Русијн — Мемоари Хајнриха фон Роса — 10

Осим Једног иарчетг леда, да утолгм грозну ж(ђ, није ми пошло за руком нвчим другам ссбе дг за довољим у овој взргши, кс]а нам је још из далека нгшем над&њу вр;.о много о бећавала. За то време су оролазили у парадном маршу кроз глгвну улицу многи сакез ннчки пгкоги На севсрнО! страки вароши, нв једном велвком сеоском друму Са купнла се бала сгромга мгожина коњице. Ускор сам орвметио да се разилазила у разннм оравцима. У томе смо се и ми кре вуаи, јужно, у брзом мар њу, н Ватсбек је ускоро Ј1аз:3 о из натвх погледа. Четврп глава Л гор, којн је нмао из-

гдед, кео да тек беше од Руса игпуште н, изгледало је дч је био узрок нашем брзом мгршу од Витсбека. М 'А смо титали аа Русима, превали;и ско дуг пут, али нх овога дана не сустиго смо Код једне љупке варошцце хранили смо коње в кувала оно што су вој ници били вгбавилп, а уве че кренусмо у другом арав цу, сотом се у огорисмо и о.тадосмо на томе месту све до Сутра дан до подне. Мир је владао сву п унао/оло; дав је бит веобично леа и тоаал; пред нама се пружало једно широко језеро, ње гова кристалва вода а про видно дно будили су у нама осећ ње пријатности и вадовољства Окупала смо се готово сва, и што нксмо ввгде били принуђени да

чинимо осим у Русији: ми смо прзли, сф : ц-<ри као и воЈвгци, зз време док смо се купзлв и свој орљав в л ш остављајући га простртог на обали да се осуши. И у ко чико нам )е купање годило, купаае у повољном годи шњем добу и у повгљно! кламч, и у колико н м ј* у всто време к>рксш до принссило, у толихо нам је падало сурсво и неаовољнс прање вс ша, предузима ис кључиво жевских дуждссти У другим, пак, пословима на које нас је потреба у. ућивгла, као ссчење дрва, ложење ватре, клгње, кувањ: и кошење — били смо већ изв*.жбана. Млети б а чно и пећа хлеб научили смо доцније; и ко је пре почињао тај је б ље пролазио; нико вије могао да узме учешћа у јелу, ко није улож^о труда Д 1 се оно сора вн, . у колико је ко гд нзс био вештији у готовљењу, у толико су и његово здравље в независност били сигурнија. Одатле смо стигли у в»' рошнцу Лосна. Наш логор, који је .-ежас у хладу по крлј једног п тжа, учинио нам је д.невау жегу ссо шљ ву, а вече несбично иријатно, пошто бесмо при томе још и за себе и за животзње прибавнпи потре бну хразу. Мв 1 го лошији беше наш логор иаућег дана, на јед ном оголелом пољу поред друма што в ди у Рудњу. Десно од нас се пру кала јелова шума, а лево језеро, на коме беше једна воденица Изложени вре/ик сунчевим зрацима лежали су наши војници са изразом крајње малаксзлосгч, и њихсв пролив у овим едвише топлим данима и одвише хладвим нсћимз, лежећи на влажној или усијаној земљв, поред вишерђтвог него до« брог коста и такве исте воде ■— био је све ж-шћи и опаснијв. Било јс жагосно по.мат ратн, како су се готово сви иавињавали малаксалотћу

и бологЈ .ма у стокаку, кад! је бало потребно да се о дређ.']у за стрзжу ила д» се шиљу у патроту, Ат то дв. је ]е м рало бсзу сл вно бити; и на кога би пао ред тај је м рао ићи, иначе би б*тинз имала посла. Како су се сл.буњзви и болесни одједном опорав љали чим би наступио ка*ав озбвљан доггђај — то с/м имао прилике овде да познам. Одједном, као из ведра неба, беху испаљена два пушчана метка у непо Средној близини нашег логора. Сви позгкаше: јаонЧ |аши! Пук вчик, којијето' гренутка одјахао на м сту оаакле је дошао пуц«њ у брзо се журно вр/ти'. .Где |е пукогски лекар?* Ја сам таман био метуо ногу у зенгију и хтео да узјашим свог зеленка, кад ми он приђе и рече: ,Пођ >те мо лим Вас одмах са мвомГ Шта је то било? Пољски хусарскв с фицири су имали азиеђу себ* дуел. За екла смо обојвцу на встом месту.

Један је стао а бво жии, други лежао п био мртан; онај, што ]е упутво своме протпвнику смртоносно зр но удгљво се одмзх у дру штву св га секуоданта. Мс* ни Је било утућено пит*ње, да ли је онај што је лежзо био у истини мр^ав. Ја га пог едах и онда сам коч стат вао. да је зрпо уд/ри то у ге зо плућнз крило. Зрно је зарило са с>)бом и 31атан шнур са хусарске у ниформе, и тгкомијебило врло тешко док сам му ски нуо мундчр и дошао до голе ране. Тргаосамшнур он је излетео нзпг)ље, а • з малене ране пгчела ј** да шшља руме а м;алићска • рв Прислоних ухо иа беда. здрава прса; свромах н>-је диеао. Пгтом сам угурао кажипрст у раву, и кроз размрскан илућни кош до прео сам олако до самог срц«; срце је било зрном □робушено, дакле, рана не избежно смртоносна. За то време је јамачно дошла нарсдба ва покрет,

аошго су пукови в»ћ били у м.фшу. Пуковчт.к неко лвко п^љсккх сфицириија остглиско још иавесн '1 нреме поред лешз. Пољскл ађутадт је оретреозо одела погинулсг, звдржао је за себе све хартије, а остало што се налазил > (|а не вм м да ли то беше пољс> и о^ичај) иоделио је са мн м. О ј 1 е \зео лулу и упаљач, а мени дао врло скупоцену кутију од дувана, ва којој је био Нелзсн касликан и персрез. Од дука^а и сребрних рубаља, дао мн је че« тнри одових послепњ>х. Ја помислим у геби гледајући на добиггне ст» арв: гонећу взс са соб м натраг у о тиџбину, да мн г о лужите као свсдоци овог крвзвог ч.;са — а аатим вх оставих у унутарњ* џеп нв своме ггрњем к?путу. У тсме кђутанг наиђе у ом>тачу за с^бљу једну суву кобасицу. Настамка ев