Straža

/ 0 л

Боој 183

С Т Р А Ж А

Страна 3

ну аолугодишњи помен, једна тужаа и дирљвва нанкфестапија срдаца, за једним при« мерним младићем, академским грађанином, поносом своје породице, од кога би постао један активан и у сваком по* глецу користан грзђ°нин на шега друштва в наше домовине. Помеву су чинодејствовала три. свс-штеника: г. г. Љубо драг Протић, ДушанГер. Поповић и Душан Весвћ, чвје је дивно појање потресало сводове храма. измеђ’ којих се истицао ванредно дивнии, чистим и звучним гласом г Вееић, што је и растужчвало

и тешило све оне. који у срцу оплакују пок. Власту, који је положио свој млади жнвог за будућност Велаке Србије. |На столу крај плахате стоја; ла је слика покојникова, и при ! погледу на њу многима је ср ј це болом задрхтало. Зз време јпомена, неми пчач и пригуј шено јецање покојникових се; стара потресало је до сузз. Добрии незаборгвљени Вла ј сто, нека би суза са овог тво га светлог помена била још један незаборавни цветак на твоју дивву успомену и на тебе, као младог борца, кога смо толако волели! М. Расински

Италија у Дарданелима — Италијанска флота пред полазак у Дарданеле оУКУРЕШТ, 7. јула. На савезничкој конференцији која је пре неколико дана одржана у Кале-у решено је између осталога, да се италијанска влада приволе на прекид дипломалских односа са Турском, како би њена флота морала да узме учешћа у Одтучујућој зкцији у Дарданелима. На та] предлог италијанска влада се повољно изразила и сваког часа се очекује сбјава рата Турској. Италвјанска нсвија фтота узеће учешћа у борбама у Дарданелима, а флота старијег тила послужиће да одржава у шаху ослабљену лустријску флоту у Јадранском Мору, као и блокаду Грчке и Бугарске обале. ,,, - ^ т.. |1$У-

Ри Ј(фп! Г«1! — Једна стратегијска потреба, а не порази ЖЕНЕВА, 7 јула. Један стари трговап, који је ових дана из Варшзве стигао у Женсву, оптимиста колико се тиче ситуације на руском фронгу, особито око Варшаве, рекао је сараднаку Једног женевског листа: Оступање армија ВеликО! Кнеза НиколаЈевића, главиокомандујућ^г руске војске, у Русији сматрају као стратегијски маневар који је ваљало учинаги. Немци су у Галацији били наиупили врло велике гнаге, са врло велаким бројем артиљерије. Муниције су, такођер, имали врло велику количвну. Руси су били присиљени да приме одсудну бзрбу ила да се повлаче. И Онн су се одлучили на ово друго. Наје било муниције за велаке борбе, а ни комукикаииона средства нису била најбоља. И руски Генералштаб је,'пре одлучио да оаступи, него да прими одсудну бигку у неповољној прилици, када није блло довољно услова за победу Нз Р/си ће се већ, у згодном часу, кад се дсбро опреме, опет повратити да поврате оно што су напустили и да наставг пут за Беч и за Берлин. Што се пак тиче Варшаве, она је одлично утврђина. И немачки ће се покушаји, да је освоје, разбити о велака средства којима равпзлажу Руси, који око пољске престонице имају 3,000 000 бораца.

- Пред свршетком драме. - Турци II Нсмцп - Пруска дисциплина. Франкофилство. — Џемал беј. Угледни букурешки лист „Журнал де Балкан* доноси под горњчм насловом чланак, кои због његове ннт* ресантности доносамо у изводу. .Можда. насмо далеко од онога часа, кога ћемо прис/ствовати свршетку онедраме, у коју је турски народ био увучен против себе а без сво га знања. Дарданела не могу још за дуго да сродужг свој отпор: морал ксд војске је јако опао а мун&ција почиње постеаено да недостаја. С друге, пак, стране но гласовима и причањима личности добро обавештенах, која долазе нз Цариграда између турски/ и немзчкнх официра постоји са* мртна омраза. По кавивању једне личности која долази из Цзриграда и која одлично по знаје ситуапију која данасвлада у Цариграду. турски војни ци веома тешко грпе господарство немачких офчцара. Јер, бруталнсст са којом се они према њима опходе. као и пру-ка двсциплина, механизам немачке организаццје, све то не од г овара ни карактеру, као ни темпераменту Мускимана Јзш у иоч^тку рата Нем ци су због тога морали Турке револверОА! да терају у борбу. Потмуло гунђање код !аојника на Галупољу преноси ;се и код осталих, на другим фронтовима и он даје све ма њи а мањи отпор, Турски вој ник данас дубоко верује, да се бори, пати и умире за странца. Турци су ступили у бо рбу цротив сгвезника. А/и, ипак, они су франкофили, и тек под нзпереним топовима на Гебе ну и Бреслаби они су ступили уз Пемце. Свемоћии Енвер Немцн су отеоали из Цариграда Џгмал пашу само због тога што је протавник Немаца и што је као такав био опасан у Цариграду по њих. А још колако се је тајанстве них драма одиграло у Цари граду под руководством Немаца, а Све да не бг мусли-

мани увиделв прзви значај борбе у којсј данас лудо нропадају за рачун Тевтона.

Зар то?! Је л’ то морал кад му погреб Одзвонио давно? Румунија и Бугарска Већ гшефтују јавно: Од Савеза Двојног Чвс уступке траже; На Споразум после Тврдо се полаже! Одбијени ћ.те, И почињу с нова, У недоглед тако Срамна радша ова: Са уценом јавном' Зборе своје мнеље И то зову борбом За — уједшБеае?! М. Расинеки.

Кнзижевност АнвШол Франс Кошул>а. Преиео с француског Радивоје КараџпН Страна 95, цена 1.50 д»н. После једне бујицелоших књи* га, пружених само у циљу шпекулације, добили смо ових дана једну одиста добру и лепо преведену књигу: Кошуља, од Анатола Франса. Нама свима добро је познато име Анатола Франса. Он је код нас увек био радо примљеп и читан, а највећи успех је пожњела његова књига ЦрвениКрин, кф је код нас дожшела два издаша. Само има Аиатола Франса, модерног писца, ненадмашног стилисте и дубоког познаваоца људских страсти, препоручује ову његову књигу, која је пуна дубоких мисли. Ми је топло препоручујемо пажњи наших читалаца. о,

Једно лепо вече — Трвввема вламм аа Црввнв Крот. Крагујевац, 30 јуна Синоћ смо имали задовољство да у лепом салону I крагујевачке пивнице. присуствујемо једном лепом кониертном вечеру, са поаоришним комадом: .Ђаци Вилењаци*; који су изводили, младићи из савеза трезвене младежи, у корист Српског Црвеног Крста. Публике је било доста, и режију је дивно извео, млади редитељ, г. Р. Гавриловић, поред лепих декорација г. Даничића. ЦКонцертћи део је био нсобично леп; г. г. Влада Поповић поднаредник и Крстић ианенадили су публику, њиховим таленгираним свирањем, први на виолини, а други на гласовиру (соло и дует). За осуду је аублика, што није ни мало поклонила пажње, лепом предавању г. д-р Кујачића — I

Р.,и о_ У ПОСВЕТУ.™ Мојој иапој ЦИЦПНИ У тихој нвћи, кзда свако спава, Моја душа тада срећу слави. Јер се тада твоја слика, Пред очима мојим јави: Вожансгвен) лице твоје, Анђеоски изглед краси; Давне очи, пуне сете, И расуте златне власи. На уснама всмех мио Што га изва зрачак среће; Али осмех што иикада Са усана саћи неће. Тај осмех заносан је, Чаробан и пун страсти; Без иилости свако биће Потчињава твојој власти. Па и мене занео је Тај заносни осмех твој, Располажи, све је тшоје: Срце, душа, живот мој. Београд, јула 1915 г.

- РОМАН нв београдског жнвота -

Господнн Грујица, младв арт&љериски пооучник, са ко јим се Павле Перић б:ше по аврио, да би сузбио хвалисеље овога, како му је опа сан конкЈрент у љубвви, биз је редитељ иггра. Под њего вом мушком комзндом (он је водио режију као да је на каквом параду или манеару, а не у салону) каваљера а дзме су уз пратњу музвке дивно изводили кадрил. Јовица се бао повукао в вз једног је прикрајка посматрао веселу младеж како се уз звуке клаввра окреће. Посматрајући сзе ово Јовица је био тужан. Свлан му се терет био навалио на душу. ЦЈта је млади господвчићу? ЦЈта је то са вама! Прекину

I га један њгцц тако познат јженски гла ! То није ни нај I мање лепо од вас. П в/кла Јсте се, и лицг вам је тако тужно к?о у какве маторе де војке, или као ца сте дошли на какав парастгс, а не на моме весељу, нг. прослави мога рсђен дана. Ј? против тога протествујем драгв го сподине! — И Лела Периће ва несташно лупи по рамееу г. Јзвнцу. Јовица осети како му кроз жиде шакну топли млаз крви а удари га у лице! Па ишк наје се збунао. — Предао Сам се својим болима! — Болима? Вн се шалате. Зар ви, да вмате болова? Јовица је само погледа. Ње гов поглец бно је тако дубок, тако значајан, да је Лела све разумела. Али впак се правила као да од тога ништа нс зна, да не разуме! — Ја вас драги пријатељу

не разумем! Кад бах ј а била на вашем месту ја бих била Н1јсрећнија. Ево бгш овога часа прислушкивала сам раз говср двеју госпођчца. Обе су се сложиле у томе да сте ви силан дечко која се да во лети. А то в<ћ много знача. Господине ви сте и сувише !срећнн. Ја вам завадим! — Ви ме хучитЈ — Ј*? Не оазумем. Што вас ја мучим. Заам шта бисте хтели. Вама се допада да вам се ласкз, па би хтели да взм !још квју ласкаву кажем реч — Али!... — Нема ту ала, већ буди* те весела драги пријатељу Пратите ме, да попијем чаШу лакера. Жедна сам! Без своје воље а вођен чврстом вољом ове девојке коју је до лудила волео и којој нвје могао ништа да одбије, Јовапа поће за њом. Осећао је потребу да јој много, много каже, али није имао моћи.

тачка — о утицању алкохола иа рањенике. И за такве ствари. треба да буде духа код публике, а не да се таква предавања сматрају као — неко бреме. Комад „Ђаци »илсчБаци" извели су савршено млади трезвењаци. и завршили сваки чин уз видно расположеше посетилаца. Расположење је толико било код публике, да се је из гласа, преко целог комада смејало. Г. г. Манојловић (као Велимир синовац Агатонов) Савковић, Ивановић, Јовановић, Бакић, Ивановић, Чолић, били су сви савршени (матуранти-другови). Наро чито Савкопић који игра као ма тори глумац. И г-ђица Милорадовићева је одиграла лепо Јованку, вереницу^ Велимирову; али игру проводаиике (која се је на листи изгубил.) јавно похваљујемо. Такође језа јавиу похвалу и декламовање г. В. Николића: „Нсмцима од Саве до Рајне“ — одличнога младог оратора. Овакве вечери греба да буду што чешае. -С-

мисли — Скупла Вер ЈБубав се данас угушује новцем. Нико нс може имати две љубави у исги мах. Љубав је слатка, ал је младост кратка — рекао је један седам десетогодишши старац.

НИШ, 7. јули Аустрофилски лист „ Балканска Пошта' донзси вест како су Арбанаси наоружани тллајанским пушкама. Исти дист даље тврди како српска влада спрема протесгиу н јту Ова вест ивје тачна. У сгвари нзша војска запдевила је аусгријске топове од 1914 г. иб Шкодине фабрике а муницију са пушкама из1915г. Исто тако не спрема се ни каква нота. Наши односи са Италијсм не само да су пријатељски, већ су по акцаји војној Савезнички.

Уредништву „Страже“ потребан је савестан ревизор за варош Обреновац

ј Чим би. га погледала својим крупнвм очима Јовнца би се јгубио, а језик, језиксакојим је он чинио чуда по салонима београдских девојзка, завеаао би му се, и он ве би умео ла каже на једну реч. — Ержи, још једну столицу за господина! — заповедала је Лела служавкв, : кад су бали ушли у њезинусобу, која је за вечергс била претворена у прави магацнн јела и пића, и освс1ћући се Јовици, која је још ув к ћутао рече м у: А сад драги мој, дозводнте да ја седнем, а вк мало пресгојте док девојка не донеса столицу. И намешт.чјући се угодно у столвцу оиа настава: Ето овако једно поред другог изгледамо као млади брачни пар код сликара Не примиге за зло, али висте већ направили такво глупо лице какво обичио младожења правм кад стоји испред фотограф* ског апарата!