Straža

Број 185

1С Т Р А Ж А

/ЦЛ

Страиа 3

Нвта зутбмабмлбких добравољаца У Њујорку је образована чета аутомобилских добровољгца. Њу сачин» 3 вају 25 ђака са Холумбија увивсрзитета и 25 Срба досељеника у Аме рици. Чета је снаодевеаа са 25 лакиз аутомобила и свом спре исм (шатори, кујне п т. д) за Ссмссталан живјт. Она стиже ово дана у Србију да се ст?ви на ратпсжење нашим грзђанскнм и Еојким втзствма. Дза Зс-гона ш Мснополско стовфиште до било је два ртгоаа соли, која ће се упогребит« искључиво за подмиргње шађангких потреба. Ухва1јен шверцвр Комесар нешке железаичке! полицвје г. Ђокиђ тхватиоје; Пеливана Мушкатоввћа у швер ц0в8њу грчксг папира, тако Не при претресу је утврђено, да је Пеливан продавао втј нацима српски папир с«упље. ј * лолицшј тт Јуче је нишка . олкција из-; вршила погеру на скитнице и 1 у тој потери улоеила је 8; разних коцкара са „нвалгфч' кацијама вишег курса* — чстрнаегте шкљче

— У Токију се лнферује муницнја ва Савезннке —

Ш ВМШЗ №Ш Сзнитетско одедтње Врхгв | н Комавде азд^ће .чроз <ојк> | дан коминике ва у нашој зе-; мљи ::емт више заразе. Нншна тит гшззнја Од 15 ов. м цауПишуп.)чи^е рад ^сморазредна при?ттна гимказија, у којој Не радити 15 сгручних професора. У истој гимназвји отвзра се курс за учење свију страних језика. Сиромзшки уче ници добијаће,беспл<.тео поред часова, све уџбенике и Свз потребна уччла.

Букурешт, 9. јула. г^ар^џбине огромне количвне топовске мукиције кпју .е енглеска влада закључсла у јаианској престоници ћокаГ', жаво се извршују. Свакод :евна производња достиже око 70 хиљада метакз. У нц краНем времену б:: 1 -е свг чуннцнја излеферов.ша н нета у Европу.

Уредништву „Страже* потребан је савестан ревизор за варош Обрен овац .

Последњи дани Смирне — Грчки и бугарски конзули напустили Смирну. СОЛУН, 9 ју..а Телеграфишу из Александријг, да су грчки и бугарски конзули напустили Смнрау г «бог опасности која јој предстоји у врло схорој будућности. Отишли су у Адександр:-;ју да се одатле врате у своју итдЈблну. сантј го

Жртве на Галипољу — Турски губитци износе за два дана 25000 душа —

СОЛУН, 9. јула „Македонији* саопштавзју из Атине, да се турски губитци у борбама од два пос елња д?на цене на 25.000 душа рањених, зоробљених и мртвих. Савезнички су губитпи несрављено мањи, ма ца су борбе биле врло очајне. Томе је узрок ванредно прецизно дејство савезнччке фаотиде, која потпоиаже операције на полуострву.

вати за еСтало како Бог да! Дочес '!-!•' ми и једног мл 1 дог тех произаеденог ефд цвра. Био је леп каодезојка, а прзп г. личан као најправк* је дрво у шуми. Ј?дно пушчано зрно беше му прош/го кроз раме оста .љајући за со бОм ужасан т.дг. Он нкје та-о осеНао боловс, нити се нд њих тужио, колико га је то болело што је рањен, што није у борбеном фрогту, што је уз пут »згубио свој огртач и мач л што је кзд је већ рањен далеко од својих милих и драгих. Својнм рззмишљзњем пробудио је у мени сажаљење и радо бих га предао његовој “ајци да превије само да није било Гсачка. Французи су се понаша/и у главноме мирно 0 многи у ппмрли од повреДе и гд гранате не сачекавши, да дсђе на њнх ред, да их превију. — Наставаће се —

- РОМАН иа београдског жнвота -

Лела је ћутала. Дз је мсгла ! онј би истог тренутка загр! лвли љубљено јој створеа.е а |обзсула би га кишом од пољубаца. Али, она је била му чена љубомором, као и свака млада деаојка која воли, и чије тако лако могла да опроСти Јовици што се на једном жуеу забављао са госпођицом Николићевом, која је овај акт чистог каваљерства разумела као симаатију од г. Јовице. Лгла је знала да је Јовица воли, она је у то била и чврсто убеђена, али глас да се удварао и то лудо удварао Николићевој био је јачи од осећаја њезина срца и од н»еног разума. И од тада она га је мучила, и мучи га зећ равнз два месеца. На његова

Овл пшл - На аустро-руаунској граници дошло до крвн Букурешт, 9. јула На аустро-румунској граници дошло је до новог по граничаог инциндента. Утвр ђеноје да су анциндент изазвале бустријске патрале, које су ушле на румунску теритој рију и покушале да из једног пограничног места отерајусто ку. услед чега |е између ње и становништва дошло до пу шкарања. Потпомогнути једним мзњим ‘ оделењем пограннчне страисе сељзни су пр бацнли упалаче пре ко гранвце. Овзј допђај је изазвао ја; ко комешање у становни штву и цела Јавносг осуђу|је владу због њевог и суви ше понизног држања према I Аустро-Уггрсксј. У стану кационалне лиге о1 држана је конференцвја страјнчка из олозиције, послекоје су шсфора опозицк,је посети ли Братијана и од њег > кате !горички тражили, да се всћ јјетном стаас н.. пут погранич* ' с’ исп5дч;ла и малтретирајљнна <»д с:ран-* А У арске. 1 Шефов 1 о>:овиције у име Велике Румуније тражили су од Бра г ијана да се пре кине са политиком неутралности, пошто је А У гарска са шеним упадима дала на знање да јој до тога није много стало. Аустроугаоски посланчк је ГЈПГО—..Л Ерат-јанс л ) име 'своје владе изјавно жаљсње јзбог сукоба. ј Културна Лига је у спсра;зуму са шефовима опозиције сазвалз за недељу велики национални митинг. Преко својвх изасданика Лига ће и у јсвнма већим местима у зем|љи одржатв митгнге на ко] јима ће се тражити учешће у ! акцију против Двојног Савеза.

НАШИ НА НЕ6У

нам свакога дана, са свих страна, лнчности, које отуд у масама долазе. Утиске неке, који ће и вас интересовати, тамо доле, ја ћу вам ево у неколико цртз изнети; како бих вам дао доказа, да и ми о вама на небу бригу водимо, и да чак и нама овамо тешко пада, толико крвопролиће, које се не памти, од када постоји свет и вечност. У кафани код „Круне Господње" свако се вече, восе бурни разговори, о данашњем свстском рату. ! Коментарише се на разне начине; а од неког времена, ретко да се I које вече не заврши, и — батинама. Ономад баш, наш КргљевиН Мар! ко, после већс распре, треснуо је криглом по глави Фрању Фердиј нанда, зато. што му је овај рекао „да је и.чтересантан тип, без са! времених идеја,* — на примедбу Краљеваћа Марка: да он, Фрања, није морао праенти којекакве маневре према Србији, баш на Видов-дан. Због тога ће овдашња I полиција издати наредбу, да се јлокали ноћу затварају, или, пиво ; пије — капама. Карађорђе опет, претпрошлог Ј петка увече, позавадио се је са | Цар Душаном, због тога, што овај ј рече, како Срби више нису јуна| ци, као што су били, јер се крију по рововима; и кад нападају до! влаче се до иепријатеља четворо: ношке; и у м сто употргба сабље, ј копља или буздована, бацају не-

блаке над виноградима). са коп се више и не скида. Косовка Девојка јеактомодГоспода Бога тражилз, да се врати у ваш свет, те да се јави за добровогну болничарку. Молба јој није усвојена, јер није залепила довољно таксе, и ако јој то саветоваше д-р Миша Вујић, који ш , овамо заузима положај, са кога ће га — чује се ускоро отератж д-р Дазар Пачу. — Свршиће се —

Књижевност — Српски дан у француској 1915 год. У издању Министарства Просвете изашла је из штампе књига: Српски школски дан у Француској. У овој књиди изнета је есенција писања о томе дапу у страној и нашој штампи. Сем тога налазг се и ове ствари: Први глас о ирослављању; распис Упр. Мин. Просвете; текст г. Виктора Берара за предавање о Срп. Дану; први телеграм о одржању свечаности на Сорбони; Предавање о Србији г. Ернеста Дени-а; Говсф франц. министра просвете; Говор г. Миленка Веснића, Телеграми који су стигли у Србију о прослави Срп. Дана; поздравн о Срп. Дану; Српски Дан у Нансију и ЈТорену; Српски Дак у Греноблу и поздравн францу-

| какве направе, која силно тресе, [ али се после на душманској стра-1 ! ни не виде више људи, те се нез-: на, да ли је ко одтреска и поги- [ | нуо. Истина, овамо скоро у маг-| ј новењу, присгигне увек ћосле тих 1 аотреса, доста ратника, разне нај родности, држећи се за ушн, неки без које руке, или ноге, или ;по неколико ребара — тврдећи, 1 да иишта ке чују. Стеван Синђелић се скоро увек ј напије, чим чује да је од ваше војске упаље.ч какав непријатељ! ски магацин са муницијом А Та ! наско Рајић кад чу ономад, како ' су Немци излупани код Красника ! од браће Руса, скочи и најаши једаи велики топ (кога је купио ; Кр а љев и ћ Марко, д а разгони о -

ске деце.

Рашна пошша Вукосава Томић, која се пре неколико дана вратила из Ђенђеша, где је била у ропству, моли с*аког да је обавести ако што зна о њеном мужу Живку Томићу, молеру обвезнику 7 пука 111 позиза. стан Раденичка улица бр. 22. Г. Стојан Новаковсћ, медицинар, моли се да сзоја писма за г. Вл. Н. упућује искључиво на адресу: Војводе. Миленка улица бр. 1).

I Доедедње веети | Наше бојиште (Звгничан азвештај Врховне Команде)

— Писмо са онога света

— Осујећен покушај на Сави и Дунаву —

Пета сфера датум? Од како настаде европски рат, нема више оне монотокије, . која је раније владала на небу — овамо, код нас. Вести од вас доносе

КРАГУЈЕВАЦ, 9. јула: У току поспедњих дана неиријатељ је на више местд аокушзо да се утврди на левоЈ обали Саве и Дунава алн је у томе увек био »сујећен.

аисма она није ни одговара ла, а многа је и неотворена врвћала. На његоее поздраве није хтела увек да одаоздрави, а веома је често намерно избегавала да се са њо*/е сусретне бежећи на другу сграну или улазећи у ма какву радњу. Јовииз је то видео и било му је тешко. Покушао је у неколнко маха да јој (ее ириближи и да потражи објашњења оваквом њеном поступку, али га је она увек вешто азбегла. Такође су пропали покушаји преко трећег лица. Налазећи се у овакзом стању он је дожао за најбоље да ћути и да чека своје време. И не мало се сбрадовао када је добио позав да буде уча снвк домаћег весеља дома Перић. У цвећарској радња Тре-! гера наручио је скупоцен бу-! кет од најлеаших ружа. Ме ! ђутим, када је дошао пре под-1

не да чсстита, мислио |е да ће Лелу наћи саму те ће се објаснитн са њоме, Лела се беше изговорила да је бола глава и место ње, њега је примала стара Перићка Да би га што јаче наједила и да би му дала на знање да га мрза, Лела је после непуних пола часа када је дошао млади поручннк 1'рујица „оздразала" и овога примила у салону, и док је госаођа Перићка разговарала са Јовицом о живини а жетвеном прнносу као и 0 осталим привргдним и до маћинским стварима, дотле се Лела са младим псручником весело забављала и чзк му и свирала на клавиру. Одговарајући на питање стлре Пернћке Јовица је бао и срцем и ухому салону. Онје био напре^ао сав свој слух, да јби кроз зидове могао да чује ! шта Грујица са Лелом говори. |Али из собе је долазио само несташан гмех Перићеве ћер-

|ке, који је био за њега нож у срце. И кад је Перићка за тренут изишла у другу собу, да му покаже јаје од кокошке ендемке, које је била набавила из топчиаерске еконо* маје, Јовица је заборавио на своје васпитање, заборавио је на све обзире учтивости и, — пошто се пгжљиво обазрео на све стране, да би се уверио да га ко не прислушнује и не посматра, он се привуче вратима и кроз кључаонИцу стаде да звчри. Али морзо је да се придржи за кваку. да не бв о, «ер оно што је вадео, уараво што се његовом оку причинило, било је поражавајуће по њега. У уши му је бучало а лупало као да Је у њима смешгена брзометна артиљерија, а слепоочнице су га ужасно болеле. — Насгавиће се. —