Straža
/ /
БЕОГРАД. СУБОТА 1' ЈУЛА 1915.
Годаа V.
Бго : 186
г
СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА
Стан Редакције п Аджинг Кос.чајска ул. бр. 22. Огласи се да{у у Админ. Цена утврђсна. Неплаћена се писма не примају. Рукописи се кв вракају. иПома, рукопасе, нокац ■ све остало што се односн на лист, слати власннштву листа.
ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВА 1092
ИзЛсЗИ сваки ЛИ N V 6 Ч, ЛО-Г гк д «г.
ТЕЛЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 1092
Политика Бугара Држгње и поЕашгње Бу- творнси Савезу који је на наггрске, одвосноњ^не штамое шој страни? и владајућих круп ва, псста- Каква је то логика и чеиу 1 о је в(ћ вшетего ие^нссно, служи бугарски захтев, да бу-
Епиграм
не сако трагт чно-смешно! Да се б?р много не испо љавају и да су дснекле разумљивв као Румуни и Грци, не би нам било смешно, али сни су са сво им све новијкм и новијкм пропаласиима на пољу прсхтева и грандомзнско амбициозних соступака и изЈава постали перве{зни
гарска воЈска још сад поседие македснске крфге и спорне и неспорне, а рат није ни свршен, нвти приведен крају, нитв се пак види да ли су Бу при заслужили и да ли ће заслужити да те крајеве управо и добвју! Згачи дзкле ово: Србија имг, на рачун уображеног ус
Сзмо један неурачунљив мо ! пеха и помоћи Бугарске, узак, мозак V коме се од по- ступити половину евоје врвљу ловине 1913. године легу «то задобивеве држаЕе по/?овину
ноге и гауци, м( же ствзрати онако неургчунљиве идеје, какве се пронссе кроз ступце
својег жввотног врел?, а што се кгга тиче да ли ће Србија после добити оне земље за
Саа жижица нигде нема Јер је ратна рола Без светлости спзва душа Наших монопола! Без жижица сад се мрачи Сва салашњост наша Свет по мраку лута. пипа: ,Шта нам ради Раша? Шга он ради? К’о и увек Реч подиже живу: Предавгње о стрпљењу И простсм — крескву!
раоош
Пнше ми један пријатељ из Кра гујевиа: Уметница је на^;аскама. Глумце и глумицу презирала је. Сујетна ј на своју лепоту, мисли, да сваки ј долази у позориште — ради ње, 1 а не ради пгестава. Прнјатељицу своју Марту, презирала је из дна душе због ра-; сквлганости, и због убијства два
иелокупее бу(арске шгампе, јкоје даје јужне своје крајеве ЖИВОта У Крушевцу. 1Бује мрзе} к Ј ‘ . ла, али )е пркстајала да поимг пр У речима и делима њиховвх, | Бугарско], и оне за ко{е се и ТО а лете / и цупка 11а К Ј. Случајно нставнутих, татар ;бори с нвјсветијим иве^лима. левима ноћних бонвиваиа скв-тврдсглавих дипломата и Ни мање нв више него пок/о Ше .1 је живот, ислориЈа јсднс нсзајгжљивих оа 1 ри 0 та. нити сестри Бугарској њен до*: љ У бави У много праваца. коју су Лиж.. п а ,тп(.; гредили: Аџ? капетан, Алексипачки пурезник, Бока распуштеник, пот-
Закњучен споразум — Специјални нзвештај БУКУРЕШГ. 10 јула У овдашњим меродавним диоломатским кругсвима упорно се протура вест, да Не н мачки и аустриски посланици крз? два дана да напусте престоницу Румуни с, пошто је румунска влзда у нгјве1тј Тгјности ззкључила са Р/сијом споразум о ступањ / у акцију онога Дсн:», када ;буде отпочела општа саве^ничка офанзива. Јон. Криза бугарске владе — Важна седница министра либерала — Специјалан извептај СОФИЈА 9. јула У влади је нзбио неспсраз/м због (фере Геиадвјева. Миви:три либералн одржјли су данас важну седнипу. Озој је седници присуствовао ч министзр војни генерал Фичев. У политичким се круговима сигуација смагра за веома озбиљну и очгкује се сваког чзса аемигија к^бинега
Док с једне стране, коке ; битак, било да победи двој. | * * Л Л \ « м/оп« расиу ш I у.пш'.) »IV*' туЈући са еустро-угарским н!ни, било да победи Ч.творни поручкик д., Влада М„ ЖаркоЛ.,
Савез! ј Срдановић, Жик аелектрика, п.поВрхунац у ОВОЈ баштован ручник Микз; за позорницу удескОј идили суседне земље о- сили .Чврга* и један коњички кагледа се највиик у овоме: Бугарсно 1ОЛИТИЧ30,. су з4и- ж „' во , ЖИВ0Т . ља толико >(еђени у своју сна г у. да сматрају да ће Че
немачким дииломатамн, гледају да створе неке нарочите преседане 'за будуће своје •' а теријалне користи и моралне добити на Балкану, остајући тобож неутрални (ратов&тн против нас и Четворног Савеза не би се усудили из мно- творнн Савез без сваке сум-1 гих ррзлога), — с друге стра-јње псбедити Аустро Немце и не стављају неке ,необичло|Турке, чим они макну своју Скромне" услове Четворном силну војску на границ|/. ДаСавезу, да ступе у борбу про кле, стога шго је победа Четпв Турске (али не и против! гворног Савезе освгурана њмАустрије!). хсвин уласком у акцију, њима Какви су то .скромни - * у-|има одмгх да се преда што слови њихови ( о старој Мз- заслужују, јер ће Боже мој, кедонији, Тракији, Добруџи, ј Србија посигурно добита и
Аргус.
— Нов војнк аташе у Турској Букурешт, 10. јула. Па место пок. Лајацигера, кога су Турци убвли у Цариграду, немачка је влзда постевала за свога војнег ата
— Код великог вевира Букурешт, 10. јулг. Из Цариграда јављају, ца је јкнез Хоенлсе сгигао у Цзри |град. Одмзх после сзога доласка Хоенлое ј? одржао конферен I цију са отправкиком немачке |амбасаде и маркизом Пала , вичини, аустрнјским посла ивком. После конференцвје к ја је трајала трк сахата, Хоенлое је у прзтњи Отправвика и поСланика посетео великог ве зира ч дуго се код њега за-
чанствеи изглед, да о,! соба изгледг светлија, препуна стварн, па ипак врло пространа. Симетрију ие може да поднесе, она је вређа; Францускиља воли да је све у складном нереду, она хоће хармоничност једног предмета према другоме. никако шихову геометријску сличност. Пијанино је створен да стоји уза зид, али код Францускиње то се не сме доиустити; опа му покрије полеђику каквим схутценнм тепихом и онда га намести да^еко од знда. Вазне не ређа по столовима, она их разбаца свуд по патосу. У високој вазни увек ће битн цветова са дугом петељком, у малим,буцмастим вазнгма њоје су ређе) увек пуно ружа, крупних, потпуно развијених. И зар нема у томе хармочи е? „Франаускиња украшава и свој
шта више и о неком делу оно што јој је обећано рачи-|шаа мајсра фон Лассва. Ње- ^р^^^^мГвестимГиз пор- себс" Ј ^2^52 Млтг-.ниа I плопгтм 10 и Г-иЛ ти Т/л тп4 Г\ \ ПО ГЛПЛ П/1Г Г!2 О ТЦ ПЦ.Р ИЧРЗаа ПП Г . * ' г ' ^
Источне Србнје!) познати су: је, и оно шго тр(ба да д< би- \ гово посгављање изазвало је су добро на европској јав ј је кво згмену за јужне крајеве. ј негодовање у бугарским кру-
ности.
I
Међу осталом Бугари тра јска, да би прекинули ово у
же да их Четворни "Савез спреми за рат, (ка > мајка дете кад пође у школу), а у всто време да сместа добију право да уступљепе им краје
РусВЈа, Француска и Енгле-јговима, јер је фон Ласов У ј требало учинвти Бугарстој но 4 " — “ првом балканском рату узео сви С у изгледи да Турска неће жива учешћа против Бугар- ористати на ово г ске у одбрани Лозенграда. | Женски свет
ткнвх кругова разговгр се во [Стиствари и у складу њихове дпо о комтензацијама ко}е би за ) еАКИЧк ' е п °Ј аБе “
жасно крвопролиће, треба одмгх да приклоне главу пред софиским грандоманима, да их умоле да ми остиво поведу народ у акцију и — победа
ве у Маћедонији поседну вој- ј је освгурана без икакве су.чње! ском до окончања р*та, када Ово већ није грандомввија » м (као да то није јеаво исгс) | или амбицајч, ово се по српима| У коначно притасти. ски зове: лудило, или још бо
ГЈш
ље: безобразно уображен-е Врло куриозно, врло ку риозно!
Кзква трагика грзндоман СКкХ и необузданих ћеф >ва људи с болесним мозговима, чвји народ. који представља ју, не дели њихово мишљење Крајње је време да се ста него трпи. ње, овакво како је у суседДо врага! Зар сме једна др ној краљевини, што сре изжзва сгављати такв? услове мена, јер дурбин сувишедиг рзди ступања у рлт као по нут назнраће само без корп моћ Четворном Савезу, којем сти бескрајнсст взсионе, з спупризнаје да није спремна за ј штен малс, мало ниже дорат, од којега чек трзжи да стићи ће корисну перспекти му снабде војску муницијом,! ву са оне који њоме управ-
Зор
оделом, хоаном, сружјем итд., а уз то још и орета двректнс вама — вндиректно Че-
љаЈу.
Како Франиускиња украшава свој стан — Снец. иавештај — I ,,, , Бмил Шабре описуЈући укус Петроград, 9 јула; Францускиње говори на јелном РумунСки посланик г. Дија-1 мест У 0 начину како ФранцускимаиЈи полтио је министра ња г 1 „Она се не задовољава множииностранвх дела и са њим ]е ном ствари, као што је случај, имао дуг разгсв:.р. код Немице, она хоће простра- ИјапД Дијаманди Је посетио и не- ност одаје, хоће скупоцене тепихе,; Л8КО угледнвх руских ПО '' мртни " ир алигннагтр литг.чара и народних посла
Ото Вајс: Озанви смо (АФОНИЗММ) Кројач: .Целог века крпи човек подеротиие своје среће, и тек што је ]едну закрпио, а друга прсне.“ Машиновођа: .У колико људи пријатнијс путују у толико мање мисле на онога ко се зноји ради њих.*
вам је, драги мој гос-
КОЛ8КО угледнвх руСКИХ по- У метни ' 1Ке оригинале, кинеске ва- п ? , _ што стеТ рко 1 _|?не, ките од две три кризапгеме, ј Л0ДИН ј 1 што сте те.ко узрујани. ”; али све у маломе, да не заузима — се женим! ннка. I много места. Наша мадона-ужива Каква несрећа драгн пријаОвим се састанцима у ру-;да се њен љупки глас раздива по I Т 5*У1.;7 Та Ј ми се маАе Р десио
ским политичквм круговима придаје велика важност и др^ жи се, да се односе на румунско руске преговоре који Су недавно прекинутв! Ст.
још пре пет година!
плишаним зидовима и непокривеном паркету. Њена спаваћа со ба мора бити бела као поље у децембру, а салон румен као сунце ј у пролећној зори или после кише при заласку. Луксузна огледала у оеИ ништв У ' Стоажеод плгфона до пода мора да су ^рсдлиииву „ч..1ражс разбацзна у свима кутовима; она потребан је савестав реви!хоће тиме да пружи соби вели- вор 38 варош ОбречоваД.
!М