Straža

Столиа ?

С 1 Г А >т\ А

& < ш 201

КП 1 ШЋ —јНеистнне .Народнн П рчл* .'Нис!. 23. јула. в Народни Права* број 161 Од 19. овогмесеца, орган бугарскг владе, донзси вест како су некн наши унијати из седа СтоЈЈкова, ђевђелвјског среза, Силгм преведени у православље. Оалггпћени СмО нај категоричиије демантовати ову вест као скроз неистиниту. Уосталом, опшге је познато да у Србији влада најшира полвтичка и верска слобода и, ако ико, Вугари имају нај мање права да говоре о верским и политичким слсбода ма. Они су пре некола <о го дина пор) шали и опустошили чт тава села п градсзе у око* лнви Бур аса и разорили све| грчке цркве а школе. Чтк иј г. П. МвљукОв морао је јавно да назове озај њнхоз по ступак вавдализмом. А арошле године бугарскз влада је дгзволила, не Само да наса камевицама наладне Грке у њиховој пркви, већ је грчху цркву затворила. Наш тргозински представ иик Јакимовић убијен је крајјем прошле гсдине у подне, у главној софијској улици и убица н л до данас није пронађен. Све то сведочи довољно каква је верска и политичка слобода у Бугарској. .Балканска Пошта - број 751 ОД 22. овог месеца доноси; вест да је у Битољу ’ .избио | Сукоб измећу становнишгва и војске*. Овлашћени смо изја вчти да је ов ј бестидна тво ревина њених редакторз.

Јндацј т - Онајно стаље — Веа храие и мумације — У лроааст — Офнцари беа олат« Букурешт, 24. јула .Адееерул“ доноси саоп штења једног Аусгријанцд који је пребсгао вз Трансилва наје. По његовом причању у војсца Савеза веома је очајно Стање. Немачкн војници кго н сфицари ужасно малтрети рају аустријске војнике и офи-

цвре. Како ;е мађарска влада забранила извоз хране из Угарске, немачка врховиа командз је следовање зустро м ђчрскам трупама свела на половану. Сем тсга аусгри јанци осећзју оскудииу и у муницијв, пошго им Немци не дају. Један виши офип 9 р по народности Мађар, који је бво прадодат штабу, јавно је про тив овога негодсва'', изјш љујући дз оваквим тиранским поступањем Немци гурајV Аустријанце у пропаст. Нгразно да је био ос)ђен на смрт а по нзр дби стрељао а је баш њег„в б таљон. Исти је војник изјавио, как) сфицири веома веуредно примају плалу.

- План талијанскаг маримског генералштаба -

РИМ, 24 јула. На адмиралској лађи одр жана је поморска конференцијз, на којој је решавано о акцији тали:анске флоте у Јадранском Мору. Поеле дужег сав.товања решено је, да се аустроугарској флоти која се налазн у Ко тору онемогући свакавеза са глазним пристаништем у Поли. Овако заатно ослабљена не пријатељска флотз ће бћти онеспособљена за сваку про тав акцију.

Тше»ш - Италијкни бомбардовжлн Ивсбрук : аато што су АустрмЈмнцв бомбардо вали Гароку — ' Рим, 23 јула. Два аустриска аеро.лана; пОјавила су се јуче око 12 часова у подне над Гароком. Бацали су нз небрањеву варош преко 10 бомба које су аричиниле јгдино губитке у мирном становништву. Да би се реванжерЈли неаријатељу за подло-т, а имзјућа у ваду обзирг међународног праваи појма човечности, ми смо после једногчаса боибгрд валн аз једног аероплана кзсзрне и муннааона слагалишта у Инсбруку, из ЈЗвавш« прм то ме једну ексалозију.

Ф| 1 Ш» I № - Како Француаи сматрају *»рб« код Варааае .Новом Времену* јављају из Пзриза, да сеа Француска прати са одушевљењек јуначки ошор руске грм -је. Француска штамп * је неН навикла публику да појима огромча ра:тојања ксј * постоје у Ру* свји и к ја не допуштзју никаква сраањјњз измеђ/ догађа|а нј источчом и зааадном фрЈНту. Стога тамо рачуиају само на једну насушну неоп ходиост, а то је — да се са чуаа непоколебавост руских армија Међутим, сви у Паризу и Франпус сој знају зрло добро, да је одбрана ланија које воде ка Варшави весма јака и в а ће стати неорија тељз нена!<надивнх жртава, што ћг бм и нов улог гој 1 ће Русаја унетн у корист опште ствари.

(јомбарЗоЗак боз — Еиглм! боиб|рдо«алв јидам турсн« «91 Солун, 24 јула Један енглески под зодни бр јд који прати турска кретања у Мраморном мору бомбардов^о је јучејрдзн турски вјз на обалама Мале АзиЈе, уништивша седам вагона. Савезнички су аероплани утврдили да је и дотична ж;лез ни-!ка пруга покварена.

РускаДума — Акција флоте у Бал тику и Црном Мору После ГЈвора председнкка Думе, који је одао хвалу вој сци.^која се храбро бори, и гЈвора министра инастраних дела који ј • у исцрпном говсру одао хва \у и признање Силама које се дана: боре прот*в заједничког неприја теља, уз?о је реч мннистра марнне који је рекао, да је балтич а флота и поред 01 раниченог броја убојнах јединица испу чила са успехом свој задатак у давзњу олаора много јачЈм неприЈЈтељу у одба јању његових напора задајући

му чак поразе у његовим соп-1 ствеиим водама. Наша флота! је у Црном Мору иако сла бија од /једчњене турско не мачке флоте такође начинида безопасним свога противника и нансда му тешке губиЈКе прошавши сама без штете Она непрестано развија СвоЈу : мсћ очекујућ < згодан трену ј тчк да присгупч остварењуј задатка тако драгог руском! срцу. — Крај штрајка I Мннистар је потом казао јда ј: патри т:ки пОлет рад ! рикз који изређ/ју муницчју јучвнио крај штрајковама ин ■ спирисгнзм с поља, да би се јомело снабДЈвзње војске. У свјм тренутку су радови по |радионишма и фзбрикама до I стигла врхунац. Раднипи чине чудз од арОЈЗВОДЊе. — Руске финансије Зјтим је узео реч министар { фанансија г. Барк, нзјављујућн да је Р/сија и поред огромнах ратнах трошкова у*ј спела не само да нађе у на родном благсстању потоебна сре/ств! негЈ је такође могла поурије мањак због забра* не продаје спиратуозних пи* ћа, које је годишње примала једну милијзрду рубаља. Мч нистар је изјавио да ћ. рат 1 ни трошкови Русије крајем 1915 године достићи суму одј 7242 милајуна. I Свој говор мчнистар )е за! зршио изказавши своје уве : | рење да збиља моћно одгј ј ! зара потребаиа к >|е изискујеј рат. Једино ће патриотски по*| лег моћи ујединити све ње I гове а учинита да се задоао-| ље потребе војске. - ■ ■ €шез д код Царограда 1 - Емгпааа •; поталалв даж т;рама трлмвлврта о вајсмош Сслун, 24 јула. Један енглес^и подморски; брод потопио је јуче блкзу Топ Ханс, код Ц риграда, једгн велики турски транспорт који је преносио 750 људи. Један други тран.порт са 1400 људи потопљен је од истог

аодморш у близиич места Мждами.

с №398 8 ош - Пред голаа истамаа н Вугарв се кланмају. Софијз, 24 јула »Бадканска Трибуна* паше: „Србија версватно распо* лаже огромним новчаним сумама, кад је била у могућности, да све до данашњег дана Осигурааа официрима свог највећег прставника, кдји су допали њеног .ропства* такав живот, какав већина од њах није јамачао имал! ни у саојој рођеној к ; ћа. Офииирн живе у једнЈј модеркој касарни, ван вароши, у частом зрзку. Та је насарна стала српску државу преко 500 хиљадз динарз. Офчиири су подељенч у три табора. Немца, Мађари и Словени Свака грува има своју нароччту напноналну кухињу. Ииају место за тениг, праве сва<одн вЈо екскурзије, излчзе у взрлп кзд им је взља, коресноиденција им је дозвољена у нај ширем обиму. Им)ју оркестар и певзчки лор. Примају мгсечно прападајућ/ им платуЕ. хвала. хзала Бугари кад и вн једнсм признздосте зеликодушност Собчје.

Дмгрц првд Снупшшз! У политичким »руговима се, а у то се и тврдо веоује. да ће поводом доласка Престолонаследникз и Д марпи Сила Члв)рног Споразума, Наооднд Скупштина бати сазвзна пре праог августа. Мшкпрш тт* Јуче је одржана минастЈрска седниња под аредседништвом Њ В. ПрестолЈнаедника. ДКвЛОМШР ВМГК Г. Фалалити румунска ао* сланик на нашем двору иосетао је јуче пре подне Њ. В. Пресголонаследннка Александра, а после ове посете, свра-

ФЕЈЂТОН СПашшеомн у Руснјн — Мемоари Хајнриха фон Роса — (здј

Кад се свзнуло, била смо прануђен.ч, да се по:тарамо аа храну. Осим празних утроба од гсведи које су рзније клане, није се могло ништа иаћв. Може се замаслити како смо справи и тешко јело од ових утроба. још у подне морали смо уСтати да бв продужили пут за даље. Наишли смо на траг ве који се датирају од јуче, наравно самолешева није било. Марш је опет трајао до увече, ми смо марширали не вн девшч у путу ни једног Кс ззка. Преноћили см ј у дру штву корпуса Пониатовски а на речицч Ч рнвшња. Кад је Обасгиани >зео команду код Вилне дианзија је

бројила 3.500 кс ња. Асадсу пукови били тако десеткова ни да је сваки азносио вели чин/ од једног ескадрона. Код нас, код пруских уланера а фраицуских пукова мОгло се рачунати да Су азносили на 100—130 коња. Пољска десети пук бао је најјачи и сачињавао је фронт од два ескадрона. Ми смо стајали на левом крилу лоЈОрау селу Тетерника на реци Чернишња. Напред у селу логоровала е Кирасирска Дивизија, позааи ове њихова артиљернја а дгсно пешадија оц П ниа-| товска, У задњем делу једне шуме становао је краљ. Ло- : гор ссгчлих труча аружао се 1

преко друма у десио који во да прек • Нера у Тарутине а удаљено је ј-*дну миљу од нас и ми га нисмо видели никад. Ту смо се улогорили и при промени јесењег времена, које је било без хише али увек хладно. Пуних 14 дана били смо м»рни. Нзш начин живота у овом логору био је безбражан. Л јдни дани а врло често и хладне ноћи захтевале су много дрва. 0 ЈО мало дрва што смо разваљивади зграде од брвана а после сламу и сено па*или, а кад је и тога нестало онда Су страдале греде. Кад смј и са гредама површили посао онда смо пристуаили исграживању дрва из приватних станова и најзад Смо се уселили у Станове тако да ниједна соба није остгла за више офацаре. На камари имало је само толико сламе колико ја било потребно за храну коња. На

ту сламу се спавало преко н.ћ а дању смо давали коњима да једу. Било је так вих ладних н^ћа да смо се ноћу згрчили као клумче а ујутру хад смо устали, про себ 1 И смо јер је слама на нас попала. С прста дебели слојеви снега и сланом покривали су коње и јахаћа нрвбор. Срећније од осталих пролазили смо с храном ми и Пруса. Ми смо били једини који нисмо бала принуђгни, да је демо коњско месо. Кад је све бнло поједено нас је довео изванредни случај на рога-у стоху и овце које се иза Њ:мена налази. Било је ту крава, говеда и оваца мршавих и изнуренвх једно збзг тога што је и та стока, по највећЈј врућини морала превалати толики пуг неједући нвшга. Клало се код нас свзкодневно из реда, час, говеда, час озце тако да Смј

сваки дан ималв меса у изобиљу. Међутам V ло.ору где су Французи б.Јли, виђале су се кошчетине цркнутих коња, које су они морали је:ти у оскидица другог меса. Г1а н сзма поолуга краљева није нашта друго јела осим коњског меса. Чорбу од јагњећег и говеђег мгсз пили смо као теј и кафу. Меса је било у толикој мери ма;п, да је и сам краљ морао ла тражи од нас да се ва њега од тог меСа справља јело С времена на време ми Смо му слали чзс овцу час черек од говечета час краву и т. д. Дешзвало се, да су у том времену, људн из ваших пукова, долазећи из Москве к нама, знајући за нчшу оСкуди цу, доносили су кафу, шећер ! те и др. животне потребе у чему смо оскудевали. — Насгавшће се. —