Straža

БЕОГРАД, УТОРАК 28 ЈУЛА 1915 ГОД.

ГОДИНА V БРОЈ 204

БРОЈ5 ПАРА

Стан Редакције и Администрације Космајска ул. бр. 22. Огласч се дају у Адмпннстрацију. Цена утврђена. НенлаКена се писма не прнмају. — Рукописи се не вракгју. Писма, рукописе, новац п све остало што се односи на лист, слати власнику листа

СЛОБСДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

БРОЈ 5 ПАРА

Адреса аа телеграме „СТРАЖА‘-Београд Претплата за Србију на пошти: на годину Дин. 12’. 6 месеци „ 6 „ 3 месеца . 3' „ 1 месец „ 1 За иностранстао на пошти : на годину Днн 30„ 6 месецн „ 15'„ 3 месеца „ 7 60

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН У 6 Ч. ПРЕ ПОДНЕ | У Р В ЂУЈЕ ОДБОР | ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВА 1092"

САВЕТОВАЊЕ У ДВОРУ СОФИЈА, 27 јула. Демарш Сила знатно је изменуо политичку ситуацију у Софију. У двору је одржана конференција која је трајала пуна четири сахата, а на којој* је спреман одговор, који ће бугарски посланици у Лондону, Паризу, Петрограду и Риму предати у име своје владе. Сздр жин а одговора јз тај на и не^о се саоп штавати пре предгје Силама.

Наше бојиште — На Бежанији је према исказу заробљеника — Аустријанаца уништен један велики топ (Извешгај Врховне Команде) КРАГУЈЕВАЦ, 27 јула Као што је оаније јављено 20 јула всђена је борба из^еђу једне наше батерије са положаја код Бесграда и једне непг ијатељске батерије на бежаннсксј коси. Коректуру гађања нзше батерије вршио је један наш аероплан и гађање је изгледало врло успешно По накнадним извештајима ко'е смо добили од аустриј Ских заробљеника наше је гађање било још успешније но што ско се ми могли и надати: Наша је артгљерија у^пе ла да разбије један велика топ, који је само 3—4 дана ра није био постављен на коти 115. Заробљенкци кажу, да ем је ов) саопштио један њгхов офипир.

свечано изјавим да Пољска није унижена, већ ц а је слободеа, да није изнурена и да ни)е ппд јариок, веН јгк и моћан и народносни*« дахом задахнут и свеснан да ће имати своје ;остојно место у Словенској Историји и словенској оородица. Псљски еарод бориће се са вама заједно све до носледњег свог даха и никад неће изневерити Слсвенсву Заставу!“ (Од^бравање. Пред едник узвикује: Живео пељски народ!*) рабош

данеле. Рада”5'в;ге, а ца бг успех био потпунији савезкици концентришу знатне сигге у Јегејско Море. У дипломатским круговима Спорззума веруЈУ да ће ус г е

шна акција у Дардаиелима и иати пресупна значаја по даље држање балкснских неутралви< држава а у првом реду на држање Рум ; шпе а Бугарлке! Окупација Солуна — Саец. извештај СОЛУН, 27. ју;-а. Вест о о*упацији Солуна узима све шире размере. Влада још није дала никакву изјаву по овоме. Од ј дне угледне личности из липломатских кругова која је пропутовала за Букурешт, сазна,'е се да ће окупацију Солуна извргаети Савезничка Флота, дз ба спречила Свако д?ље протуштзње ма:ервјала за Турску. *—— П8ДДИПГ1 ЈГи

— Два дивна говора на седницч Царског Савета —

ПЕТРОГРАД, 27 јула. У седнгци Царског Савета датаје речгргфу Бобринском, члану Цзрексг Савета, којије држао овај п вор: »Кгко је данас Взрш ва на пуштена, Цзрски Сзвет не може а ца не помене тај догађај Покорамо се БожајоЈ вс ља е судбини, и уверење, да је от*џбина в(ћ познала тсш коће године искушења и да је велака патња наше душе, дзје нем полета и храбрости да чродужимо рат до краја Завст је руске војске да но беди и то Је њена непоколеб љива вера. Дубоко се клањамо болу наших пољских другова! 0 храбрите се браћо! Стрпите се јсш неко време, јер дспи ће дан псбеде и за гас. О плакујеао губитак пољске пре стонице сестре Русвјике. А Русвја и не каже збогом Вар шаво, већ дгвиђења!" Председник Царског Савета потпуно се придружао тој болећивој изјави, а одговор на

ову изјаву дао је Шебеко, ч јзн Царског Савета, Пољак, овим речнмг: .Ступам нз ову трибину пун избуђења псводом дога ђаја која се догодио а који смо и ми сеи Пољаци тако јако осетили као и н?шз отаџбина. »Тре неколико дана, када је Ц?рска Думз нзјавила своје саучешће Пољзцлма, то је са учешће учинило на мене те ж.жутисак. Ми, Пољацв. увек ћемо се сећати на ово. Данас нам се са места нзјвишег предстанггиштва изјављује дубоке и братска симпатвја руског народа. Ала, у сред ове не среће гетимо се за су нас у овој зе-љи дугинизови исторајских дсг.-ђаја сјединила у недељиви пољски народ, који има знаке народа чисто словенског. Гвоздени ланац вс-зује са дашњу генерацгју са гробовима прошлоста и колевком бу дућности. У име те боље будућноста молим вас да овде

Ја у Багдалу познајем два кмета — правника. Обојица су исте корпуленције. Један носи браду, а други не. Онај што носи браду, свеки дан долази на дужносг и одлазн са ње фијакером. Напротив, онај обријани иде увек пешице. Кажу, да је ономе првом тешка брада и да због ње није у стању да иде пешице. Гласачи града Багдада треба од сад да бирају кметове без брзга — јер им шће требати ни фијакер, ни коњи нити кочијаш. Аргус

— Непостојање преговора иамеђу ових двеју држава Букурешт, 27 јулг. Звавично се демантују све вести о ма каквим прегсвз рвма између румунске и софвјске владе у ма каквом циљу. Према овоме и сви гла сови 0 нгкаквом зближ*њу «-у тростс ::з«ишљотина. (Рим. Телегр. Агенција)

— После корака на Балкану Букурешт 'Л јулг. По нарочиток предчогу из ПетрСграда Савезници ће предузети у најскоријем времену врло енергичан напад на Дар«

јјилЈнс рата

Џт у1зпја

— Губктцм Немачне, Турсне —

Аустреје N

70.000 савеамачкпх војиаиа слршип аа аицвју —

»Дељи Телегрзф' сазнзје сд једне меродавне т.ичноста да је Немачку прва година ратовзња Стала у људству: 1.036 ОСО убијених, 1 800.000 рзњенвх, 490 000 з*робљ< них. Аустроугарска: 1 760 000 уби|ених, 1.885 000 рањенгх и 810 000 згргбљених. Турска: 110.000 убиј<них, 340 0С0 рањених и 95 000 за робљенвх.

— Успеси талијанске војске —

Рим, 27 јулг. Из врховне комзнде јзвљбју 1 0 иањим сукобима н? свг ма фронтс вима, у којима су та лијанске трупе има; е успеха. Наночиго је била успешна ак-! ција италијанске артиљервје,' која је својом силном и лре цисном влтрсм успепала да ућути сваку ?:;цију непријатељеве ^ртиљерије. Судећи према досадашњим успесима, као и срема припре мама које се чине Горица ће за неколико дана пасти ута лијанске руке.

Из Агиге јављају, да се у водгма око Хиоса и Мигилене нзлззе три сгвезнпчка бро« да пуаа војнека До сада Је сиремно и чека нгредбу за одлазач 70 000 савезатчких војн ка. Оза ће војска оперисати против мало азкјских позицЦа.

1џ Кше Ваљен је иааиечио аа крвлка Пољсие херцога од Кумберпанда Букурешт, 27 јула. Из Берлинз јгвљају, да се пар спрема да огаутује за Варшану. Сањгме ће отлутовати и херцсг од Кумберланда, огац његОЕОг зета брауншвај« суог во>оде, кога је Виљем на* значио за ваце-краљз Пољске.

Шала — Јеси ли чуо, да се за оно пеето, што је јуче ујело моју пуницу, доказало да је бесно. — ?! — Али ја мнслим да је оно тек сада побесдело. Јер ко год само и по.мирише моју пуницу, мора да побесни!